Gubitak hranljivih materija iz morske hrane zbog klimatskih promena

31.10.2023

more - okean - korali — Foto-ilustracija: Unsplash (Hiroko Yoshii)

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Britanske Kolumbije, pokazalo je da bi zemlje sa niskim prihodima mogle da se suoče sa smanjenjem hranljivih materija dostupnih iz morskih plovoda i ribe za 30 odsto do kraja veka.

Uzrok mogućeg scenarija jesu klimatske promene, kojima su najviše pogođene upravo zemlje sa niskim prihodima, koje ujedno nemaju mogućnost da se na dobar način izbore sa posledicama do kojih dovode promene u klimi. Ovakvim zemljama morska hrana uglavnom predstavlja ključ ishrane, što potencijalni problem čini većim.

Ukoliko bi svet ispunio ciljeve Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja, ovaj pad hranljivih materija mogao bi da bude smanjen na oko 10 odsto, ipak u ovom trenutku nismo na dobrom putu za dostizanje tih ciljeva.

Pročitajte još:

Prošlost, sadašnjost i budućnost hranljivih materija

Naučnici su sproveli dodatno istraživanje poredeći kolika je količina hranljivih materija dostupnih iz morskih plodova i ribe bila u prošlosti, a kolika je danas, uzimajući u obzir klimatske promene, a sve to kako bi se što bolje predvideo mogući pad u budućnosti.

Posebna pažnja usmerena je bila na četiri hranljive materije koje su važne za zdravlje ljudi, a ima ih u značajnim količinama u morskim plodovima i ribi i to su kalcijum, gvožđe, proteini i omega-3 masne kiseline.

Istraživanje je pokazalo da je dostupnost ovih hranljivih materija bila najveća tokom 90ih godina, dok je oko 2010. godine stagnirala.

Predviđanja su da će u budućnosti sve četiri hranljive materije iz ulova biti smanjene, sa tim da će najveći pad biti zabeležen za kalcijum. U zavisnosti od scenarija niske i visoke emisije, očekuje se pad od oko 15 do 40 odsto do 2100. godine. Kada je reč o omega-3, smanjenje se očekuje za pet do 25 odsto.

Razlog za ovakva predviđanja je smanjena populacija pelagijske ribe, bogate kalcijumom. Iako će uzgoj morskih plodova, u smislu akvakulture, doprineti povećanju hranljivih materija u budućnosti, a u poređenju sa trenutnim nivoom, naučnici kažu da to neće moći nadomesti gubitak dobijanja ovakvih materija iz ribarstva.

Koji je zaključak?

Dostupnos pomenute četiri hranljive materije naglo će opasti u tropskim vodama zemalja sa nižim prihodima, kao što su Indonezija, Solomonska ostrva i Sijera Leone, ukoliko se realizuje scenarijo visokih emisija. Preciznije, naučnici procenjuju da će se sa porastom svakog stepena Celzijusa, dostupnost hranljive materije iz morske hrane smanjiti od četiri do sedam odsto na globalnom nivou. Izuzetno, zemlje sa nižim primanjima u tropskim krajevima imaće, prema prognozama istraživanja, dva do tri puta veći pad u odnosu na globalni – i to od gotovo 10 do 12 odsto po porastu stepena Celzijusa.

Energetski portal

Potpisan izvođački ugovor za rehabilitaciju toplane Cerak u Beogradu

31.10.2023

vazduh , zagađenja , toplana — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Izvođački ugovor kojim se omogućava početak rehabilitacije i modernizacije sistema toplane Cerak u Beogradu, potpisali su predstavnici JKP „Beogradske elektrane’’ i „Energotehnike Južna Bačka’’.

Ugovor vrednosti 16,09 miliona evra potpisan je u okviru pete faze projekta rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji koji se realizuje u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike i nemačke razvojne banke KfW.

Prema rečima Maje Vukadinović, pomoćnice ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene, rehabilitacijom i modernizacijom toplane Cerak značajno će se povećati sigurnost snabdevanja potrošača toplotnom energijom u Beogradu, unaprediti energetska efikasnost toplane, smanjiti potrošnja prirodnog gasa i emisije ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

,,Takođe, nakon završetka modernizacije stvorićemo uslove za proširenje kapaciteta i priključenje novih objekata na toplanu. Deo radova koji ne utiču na rad toplane u toku grejne sezone počeće odmah nakon potpisivanja ugovora dok se završetak svih radova planira u oktobru sledeće godine’’, rekla je Vukadinović.

Ona je dodala da se u okviru projekta koji se realizuje sa nemačkom razvojnom bankom KfW „Rehabilitacija sistema daljisnkog grejanja u Srbiji – faza 5’’ rekonstruišu toplane u Beogradu, Boru, Jagodini, Leskovcu, Negotinu, Nišu i Senti.

„U saradnji sa partnerima iz SR Nemačke, koji su prepoznali našu potrebu za značajne investicije u sektor daljinskog grejanja, obezbedili smo 32 miliona evra pod povoljnim uslovima za rehabilitaciju i modernizaciju sistema daljinskog grejanja u sedam gradova i opština u Srbiji. Time doprinosimo efikasnijem i stabilnijem grejanju dok će stanovništvo i životna sredina u tim mestima ostvariti korist od smanjenja emisije štetnih gasova’’, rekla je pomoćnica ministarke.

Od 2001. godine do danas realizovane su četiri faze projekta rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji ukupne vrednosti 130 miliona evra čime je izvršena rehabilitacija i modernizacija sistema daljinskog grejanja u 22 toplane.

Energetski portal

Čime je vazduh u Srbiji najviše bio zagađen u 2022.

31.10.2023

landscape-zagađenje-vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA), u 2022. godini vršila je sistematska merenja kvaliteta vazduha, prikupljajući i obrađujući rezulteta merenja sa svih mernih mesta državne mreže i iz lokalnih mreža jedinica lokalne samouprave.

Najčešće su se vršila merenja suspendovanih čestica PM10, zatim merenja azot-dioksida, sumpor-dioksida, kao i suspendovanih čestica PM2.5, dok je najmanje bilo za ugljen-monoksid i prizemni ozon.

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u RS 2022. godine, pokazuje da je u prethodnoj godini vazduh značajno bio zagađen usled prisustva suspendovanih čestica PM10. Tako je prekoračenje godišnje granične vrednosti od 40 µg/m3 zabeleženo na više od 15 stanica. Od toga se najveće vrednosti beleže u Valjevu Gradski zavod za javno zdravlje i Zaječaru.

Kada je reč o prekoračenju dnevnih graničnih vrednosti od 50 µg/m3, ono je bilo na većini mernih mesta, a broj dana se kretao od tri do čak 178 dana na stanici Valjevo Gradski zavod za javno zdravlje. U pogledu najveće dnevne koncentracije PM10, one su izmerene na stanici Beograd Ovča i to 516 µg/m3 i na stanici Zaječar 326 µg/m3.

Pročitajte još:

I kada su u pitanju suspendovane čestice PM2.5, prekoračenje godišnje vrednosti od 25 µg/m3, zabeleženo je na preko 15 stanica.

Sa preko mesec dana prekoračenja ciljne vrednosti prizemnog ozona (120 µg/m3) našlo se 10 stanica, od čega se naročito izdvaja Beograd KBC Dragiša Mišović sa 84 dana.

Treba pomenuti i olovo koje je prekoračenu dnevnu vrednost od 1000 ng/m3 imalo na stanici Bor Jugopotrol 12 dana.

Ocena kvaliteta vazduha u 2022. prema kategorijama

Zagađenost je gledaću po aglomeracijama bila sledeća:

U aglomeracijama Pančevo, Smederevo, Užice i Kosjerić vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5.
U aglomeraciji Bor vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti SO2, suspendovanih čestica PM10 i olova u PM10.
U aglomeraciji Novi Sad, vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10 .
U aglomeraciji Beograd vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica P0M10 i PM2.5 i granične vrednosti NO2.
U aglomeraciji Niš i u gradu Novom Pazaru vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i granične vrednosti NO2.

Na teritorijama gradova Valjeva, Kraljeva, Čačka, Pirota i Subotice vazduh je bio III kategorije, prekomerno zagađen vazduh, usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, u Zaječaru, Paraćinu (Popovcu), Loznici, Kragujevcu, Kostolcu, Zrenjaninu i Somboru zbog prekoračenja granične vrednosti suspendovanih čestica PM10, navodi se u Izveštaju.

Energetski portal

Infrastrukturni planovi i povezivanje Pančeva obilaznicom

31.10.2023

Završni radovi na signalizaciji Bavaništanskog puta su u toku, a najavljeno je i povezivanje Pančeva obilaznicom sa auto-putem prema Nišu i Novom Sadu. Ovi radovi su deo šire strategije koja uključuje ne samo izgradnju auto-puteva važnih za međunarodne saobraćajnice, već i rekonstrukciju regionalnih puteva koji su od značaja za lokalne zajednice.

Rekonstrukcija puta Pančevo – Bavanište, dužine 6,1 kilometar, bila je od ključne važnosti, s obzirom na to da predstavlja jedinu vezu između Podunavskog i Južnobanatskog okruga, olakšavajući povezivanje između Pančeva i Kovina sa Smederevom i Požarevcem. Pored ovih radova, resorni ministar je rekao da je planu i rekonstrukcija mosta na ovoj ruti, kao i radovi na putu prema Smederevu naredne godine.

Najambiciozniji infrastrukturni planovi uključuju realizaciju sektora C (deonica od Bubanj potoka do Pančeva), koji će omogućiti povezivanje ove relacije. Ovaj projekat obuhvata izgradnju dva tunela i trebalo bi da završi obilaznicu oko Beograda, čime će biti olakšana konekcija sa auto-putem Niš – Beograd, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Xan Griffin)

Pored toga, u fazi planiranja je i sektor D, koji će podrazumevati novu obilaznicu od Pančeva do novog mosta kod Batajnice, omogućavajući dodatnu povezanost sa auto-putem prema Novom Sadu. Takođe, u pripremi su i radovi na rekonstrukciji puta Pančevo – Beograd, kao i planovi za uvođenje Beogradske gradske železnice, koja će omogućiti povezanost prigradskih opština sa beogradskim metroom.

Napori su usmereni i na modernizaciju železničke pruge koja će prolaziti kroz Banat, povezujući Pančevo, Zrenjanin i Kikindu sa Suboticom, u saradnji sa kineskim partnerima. Lokalne vlasti u Pančevu su, u saradnji sa privatnim sektorom, već realizovale projekte rekonstrukcije i rehabilitacije oko devedeset kilometara puteva i više od 120 ulica, s planovima za kontinuiranim poboljšanjima u narednom periodu.

Energetski portal

Zrenjanin: Uskoro počinje zatvaranje nesanitarne deponije

31.10.2023

deponija , deponije , upravljanje otpadom , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U Zrenjaninu uskoro počinje druga i finalna faza projekta zatvaranja i sanacije nesanitarne deponije u Zrenjanu, nakon što je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović sa gradonačelnikom Zrenjanina Simom Salapurom potpisala ugovor o finansiranju radova.

Prema rečima ministarke, ovime se rešava veliki ekološki problem koji u Zrenjaninu postoji 40 godina, a deponija se prostire na pet hektara i to uz saobraćajnicu Zrenjanin-Beograd.

Cilj Ministarstva i Vlade Srbije jeste Srbije bez nesanitarnih deponija, a potpisivanjem ovog ugovora su se stvorili uslovi za prelazak na fazu u kojoj će se kompletno rešiti ova lokacija u Zrenjaninu.

Pročitajte još:

Kako je navela, prošle godine rešen je problem sedam nesanitarnih deponija širom Srbije, dok se u ovom momentu, pored Zrenjanina, rešava i problem nesanitarnih deponija u Šapcu, Rumi i Požegi.

Govoreći o ekološkim projektima u Zrenjaninu koji su važni za građane, Vujović je navela uklanjanje divlje deponije u Botošu, kao i projekat zamene kotlarnice na mazut kotlarnicom na gas u Osnovnoj školi „Dr Aleksandar Sabovljev“ u Ečkoj.

Energetski portal

Evolucija podsticaja i kraj VW neelektričnih vozila u Norveškoj

30.10.2023

električni auto, golf, punjač — Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Norveška je već dugo na čelu promocije električnih vozila (EV), formirajući splet politika i podsticaja koji najavljuju zeleniju, održiviju budućnost automobila. U početku su uvedeni ključni podsticaji kao što su ukidanje poreza na kupovinu i uvoz električnih vozila, politika koja je ostala postojana do 2022. godine, dok nije uveden porez zasnovan na težini vozila.

Stub podrške bilo je izuzeće od 25 odsto poreza na PDV na kupovinu EV, odluka koja je bila prisutna do prošle godine. Posle 2022. godine, PDV od 25 odsto biće oslobođen vozače koji se opredele na kupovnu cenu od 500.000 norveških kruna i više, što je više od 40.000 evra. Putne takse su takođe prošle transformaciju. Čak su i službena vozila prošla kroz promenu poreza – 25 odsto porez je bio umanjen do 2008. godine, 50 odsto je smanjen između 2009-2017 godine, od 2018. godine je to bilo 40 odsto, a od 2022. godine to iznosi 20 odsto. U početku, električna vozila su uživala u potpunom izuzeću nadoknadi, što se postepeno pretvaralo u smanjenu poresku strukturu i na kraju kulminiralo punim uvođenjem poreza od 2022. godine nadalje, podaci su Norveškog udruženja električnih vozila.

Opštinski podsticaji kao što su besplatno parkiranje i povlašćeni pristup autobuskim trakama dodatno su obogatili iskustvo vlasništva nad električnim vozilima u ovoj zemlji, iako su tokom vremena prošli kroz ponovna prilagođavanja kako bi se optimizovala njihova efikasnost.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Novitet koji potvrđuje naklonost ove zemlje i njenih vozača jeste to da kompanija Folksvagen koja je obeležila 75 godina postojanja i uspeha u Norveškoj to radi na neobičan, ali značajan način – kompanija je najavila da će do kraja godine prekinuti prodaju automobila na fosilna goriva u ovoj skandinavskoj zemlji. Ova odluka označava veliki korak ka ekološkoj održivosti i reflektuje buduću putanju brenda.

Folksvagen, kao jedan od najuticajnijih automobilskih brendova, napravio je revolucionarni korak odgovarajući na inicijative za zaštitu životne sredine koje promoviše Norveška. Zemlja je postavila ambiciozne ciljeve: do 2025. godine, svi novi automobili koji se prodaju trebali bi imati niske ili nikakve emisije štetnih gasova, a do 2030. godine cilj je da skoro svi novi automobili budu potpuno bez emisija, navodi Mobility Portal Evrope.

Istorijski gledano, VW je u Norvešku uvezao više od milion vozila, od kojih je u poslednjih deset godina preko 102.000 bilo električnih vozila.

Milica Vučković

Kukuruz se uz sve nedaće „izvukao“ – ne i otkupnom cenom?

30.10.2023

Kukuruz je žitarica koja se na svetu najviše uzgaja. Prvih pet proizvođača su SAD, Kina, Brazil, EU i Argentina, gde su se vremenske neprilike odrazile na proizvodnju ove najvažnije ratarske kulture.

Međunarodno veće za žitarice (IGC) je u svom poslednjem izveštaju snizilo prognozu za tri miliona tona u sezoni 2023/24. na 1.219 miliona tona.

S obzirom na kasniju setvu zbog kiša i nižih temperatura u aprilu i početkom maja, obilnih padavina i oluja koje su pogodile pojedina područja u našoj regiji, a onda i toplotnih talasa i razdoblja suše, možemo reći da se kukuruz ove sezone ipak „izvukao“.

Uprkos nevremenu, u Srbiji solidan prinos po hektaru

Situacija u Srbiji je bolja nego prošle godine, ali u odnosu na Hrvatsku, lošija po prinosu i ceni. Prema izveštaju semenskih kompanija o prodaji semena, ovom kulturom zasejano je oko 900.000 hektara.

„Predviđanja pokazuju da će prosečan prinos na nivou cele Srbije biti iznad šest tona, što znači da ćemo imati oko 4,5 miliona tona kukuruza, dovoljno za svoje potrebe“, kaže dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad imajući u vidu sve one probleme s velikim nevremenom koje su nas zadesile.

„Imali smo superćelijske oluje, nenormalne padavine, sušne periode, ekstremne temperature, ali i vetrove, poleganje biljaka iz korena. Mislim da smo sa kukuruzom bolje prošli nego što smo očekivali“, navodi, podsetivši kako je upravo u vreme generativne faze, sredinom jula Srbiju pogodila tako jaka oluja koja je lomila hrastove. Ipak, u nekim delovima Srbije biće i onih koji će bez problema imati prinos 10 do 15 tona po hektaru.

Kada je reč o hibridima, naglašava kako se serija novih pokazala vrlo interesantna.

„Tu bih istakao hibride grupe 430, a to su NS 4006, NS 5760, NS 5041 ultra, NS 6000, i možda koji je pokazao najbolju otpornost na poleganje je NS 6007. Svi oni su bili u ogledima na terenu, registriovani u Hrvatskoj, odnosno čitavoj EU. Imamo i drugih, najnovijih, ali tek radimo na tome da prođu hrvatsku sortnu komisiju.“

Opisuje da su stabljike kukuruza navedenih hibrida takođe bile srušene, ali za razliku od drugih ipak imaju bolju otpornost i stabla i bolji kvalitet korena te da navedenih pet zaista zaslužuju pažnju.

PROČITAJTE JOŠ:

Hibridi otporni na mikotoksine

Foto-ilustracija: Unsplash (Milada Vigerova)

Osim toga, rezultati jedne studije koja je objavljena u međunarodnom časopisu, pokazali su da dva od ovih pet, konkretno NS 4006 i NS 5041 ultra imaju najmanji sadržaj mikotoksina za čiju pojavu Bekavac naglašava da su najozbiljnija tema u celoj regiji, Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Mađarskoj i Rumuniji. Najavljuje da će već iduće godine raditi dodatna ispitivanja na svom sortimentu koji je na evropskoj listi te da je imperativ naše regije uz zadovoljavajući prinos i zdravstvena sigurnost zrna kukuruza.

Podseća kako je 2012. godine problem sa aflatoksinima bio jako velik, posebno sa B1.

„To su jako ozbiljne stvari jer je B1 najjači poznati kancerogen u prirodi. I ukoliko je kukuruz, a on je inače osetljiv na akumulaciju mikotoksina, posebno aflatoksina, onda je to problem i hranidbe domaćih životinja, posebno muznih krava jer se u mleko izlučuje njegov transformirani oblik. I zato, kakve koristi od prinosa od 20 tona ako u sebi sadrž mikotoksine i ne može se koristiti“, poručuje.

Truleži klipa ove je godine takođe bilo manje, s obzirom na stresne situacije. Za to, kaže Bekavac, postoji biološko objašnjenje. Dakle, kada su vlažniji uslovi, dominiraju gljivice iz roda Fusarium-a, a kada su sušniji i više temperature, Aspergiulls.

„Ova godina je bila vrlo promenjiva pa mi se čini da ni jedna od tih gljivica nije imala potpuno dobre uslove koji su joj potrebne za ciklus razvoja. Očekivali smo i mehurastu čađavost Ustilago maydis, ali ni toga nema posebno mnogo.“

Otkupna cena vodi farmere u propast

U Srbiji se, kaže, otkupna cena vrti oko 140 evra po toni.

„U jednom momentu je na Produktnoj berzi ta cena pala na 13, 14 dinara za kilogram što je besmisleno malo. Da biste bili na pozitivnoj nuli, morali ste imati prinos 10 tona, grubo računajući ulaganja koja su oko hiljadu evra po hektaru. Ako imate 13 dinara, odnosno 11 feninga na berzi, nemate nikakve zarade“, upozorava.

„Ako se želite da upropastite poljoprivrednike celog regiona, onda su na pravom putu sa ovom cenom. Iako svaka država ima svoje specifičnosti, moramo se ponašati kako svetska ekonomija dirigira. Bez obzira na to, bilo bi uputno, gledajući širi kontekst, da vlasti malo više osluškuju svoje poljoprivredike. Ova cena nije stimulativna i ne znam kako će ljudi praviti računicu za sledeću godinu“, poručuje Bekavac.

Ceo tekst možete pročitati OVDE

Izvor: Agroklub

CIRKULARNA EKONOMIJA U NAFTNOJ INDUSTRIJI: MANJE SIROVINA, MANJE OTPADA, MANJE EMISIJA ŠTETNIH GASOVA

30.10.2023

Prema zvaničnim podacima na sajtu Evropskog parlamenta, u Evropskoj uniji se svake godine generiše 2,2 milijarde tona otpada. Više od četvrtine je komunalni otpad: svakodnevni otpad koji sakupljaju i tretiraju opštine, a koji uglavnom proizvode domaćinstva. Da bi smanjila otpad i njegov uticaj na životnu sredinu, EU je usvojila ambiciozne ciljeve koji vode ka održivijem modelu poznatom kao cirkularna ekonomija.

Šta donosi cirkularna ekonomija

U praksi to podrazumeva smanjenje otpada na minimum. Kada proizvod dostigne kraj svog korisnog veka, zahvaljujući reciklaži, resursi koje on sadrži se ponovo koriste, stvarajući na taj način dodatnu vrednost. Ponovno korišćenje i recikliranje proizvoda je bitno kako bi se usporilo trošenje prirodnih resursa, smanjilo narušavanje životne sredine i očuvao biodiverzitet. Stvaranjem održivijih proizvoda smanjuje se potrošnja energije i resursa, a samim tim i ukupna godišnja emisija gasova staklene bašte, a povećava se konkurentnost, podstiču inovacije i kreiraju nova radna mesta.

Ekonomski i ekološki održiv model razvoja

Takođe, prelazak na proizvode koji mogu ponovo da se koriste smanjuje količinu otpada. Ambalaža je sve veći problem i prosečan Evropljanin u proseku proizvodi skoro 180 kilograma ambalažnog otpada godišnje. Cirkularna ekonomija nije nova tema ni u Srbiji. O doprinosu ovom konceptu najbolje govori primer naše najveće naftne kompanije NIS-a. U NIS-u objašnjavaju da je kompanija, kao punilac ambalaže i isporučilac koji stavlja ambalažu u promet, angažovao operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom koji poseduje dozvolu za obavljanje ove delatnosti. Sav ambalažni otpad koji je preuzet i prikupljen u 2022. godini ponovo je iskorišćen, recikliran ili odložen u tekućoj godini, kako bi se ispunili i utvrđeni nacionalni ciljevi za 2022. godinu.

U fokusu:

Tako je u 2022. godini u kompaniji NIS na reciklažu predato 111 t papira, 18 t PET ambalaže, 10 kg limenki, čime je sačuvano 1.887 stabala, 36.090 litara goriva, 3.552.000 litara vode i 574.340 kWh. Još jedan od ciljeva kojima kompanija teži je konstantno smanjenje udela sveže vode u ukupnoj količini vode koja se koristi u poslovnim procesima. U Rafineriji nafte Pančevo, na primer, zahvaljujući povratu kondenzata, vrši se recirkulacija vode, čime se postiže efekat uštede zahvaćene sveže vode od oko 20 odsto. Važan podatak je da je samo tokom 2022. godine ulaganjima u ekološke projekte u vrednosti od gotovo 315 miliona dinara NIS pružio doprinos zdravijoj životnoj sredini u Srbiji. Svi relevantni podaci na ovu temu predstavljeni su u okviru 13. po redu verifikovanog Izveštaja o održivom razvoju, koji je kompanija NIS objavila pod simboličnim sloganom Naša održiva zajednica.

Poslovanje prema svetskim standardima

Inače, NIS u svojoj branši prednjači u oblasti održive proizvodnje i reciklaže i uvodi dobre prakse u svom poslovanju. Kompanija je na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji izgradila male elektrane, u kojima se od gasa koji se ranije spaljivao na baklji sada proizvode električna i toplotna energija, a smanjuje se emisija štetnih gasova. Kroz program kogeneracije proizvedena toplotna energija koristi se za potrebe postrojenja NIS-a, dok se viškovi električne energije prodaju na domaćem tržištu. Ova naftna kompanija primenjuje i savremenu ekološku metodu bušenja na naftnim poljima primenom principa tzv. suvih lokacija koju koriste i vodeće svetske naftne i servisne kompanije.

Materijal dobijen prilikom bušenja se reciklira na licu mesta tako što se razdvaja na deo koji se ponovo koristi za bušenje i deo koji predstavlja otpad i odnosi se na deponiju gde se lageruje prema svetskim standardima. Pored toga, NIS je kod Elemira izgradio i Aminsko postrojenje za prečišćavanje prirodnog gasa. Način prerade u ovom postrojenju u potpunosti sprečava dospevanje ugljen-dioksida u atmosferu. i, samim tim, doprinosi smanjenju efekta staklene bašte. Izdvojeni CO2 se zatim utiskuje u naftno-gasno polje Rusanda, u cilju povećanja iskorišćenja nafte, što je još jedan od doprinosa ove kompanije cirkularnom modelu poslovanja.

Izvor: NIS

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA.

Proširenje nuklearne energije u Bugarskoj – Kozloduj u eri tranzicije

30.10.2023

nuklearna elektrana, reaktori, nuklearna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

Aprila 1970. godine, u blizini grada Kozloduj, postavljen je kamen temeljac za izgradnju prve bugarske nuklearne elektrane, još uvek najveće u regionu. To je bio prvi korak u razvoju nuklearne energije u Bugarskoj. Godine koje su prethodile ovoj odluci bile su ispunjene ozbiljnim studijama i raspravama, tokom kojih su razmatrani naučni, tehnički i međunarodni aspekti potencijalne izgradnje nuklearne elektrane.

U Kozloduju od 1974. godine podignuto je čak šest reaktora ruske proizvodnje. Trenutno su dva operativna, Kozloduj 5 iz 1988. godine i Kozloduj 6 iz 1993. godine. Prva četiri reaktora bila su deo rasprava i debata, zbog određenih problema, pa su sva četiri reaktora (Kozloduj 1, 2, 3 i 4) zatvorena kao deo obaveze tokom pregovora o pristupanju države EU, zato što nisu bili u potpunosti u skladu sa sigurnosnim standardima EU. Reaktori 1 i 2 zatvoreni su 2002, blokovi 3 i 4 2006. godine, dok su reaktori 5 i 6 u funkciji.

U januaru je bugarska vlada odobrila planove za novu jedinicu u Kozloduju. Nove jedinice koje bi trebale da proizvedu veliku količinu električne energije zajedno sa druga dva funkcionalna reaktora, mogu pomoći Bugarskoj da smanji količinu gasa koji se koristi, naročito što čak 90 odsto potiče iz Rusije, podaci su World Nuclear Association.

PROČITAJTE JOŠ:

Proces razmatranja ove odluke započeo je 60-ih godina prošlog veka, što je kulminiralo 1966. godine, potpisivanjem sporazuma između Sovjetskog Saveza i Bugarske. Odluka je bila da se elektrana gradi na Dunavu na nešto manje od 200 km udaljenosti od glavnog grada Sofije

Foto-ilustracija: Unsplash (boudewijn-huysmans)

Vremenom, Bugarska se opredelila za proširenje svoje proizvodnje nuklearne energije kao alternative tradicionalnim fosilnim gorivima. U okviru ovog proširenja, najavljena je izgradnja dva nova reaktora u nuklearnoj elektrani Kozloduj – to su reaktori 7 i 8. Nove jedinice, sa ukupnim kapacitetom više od 2.000 megavata, koristiće drugačiju tehnologiju američke kompanije Westinghouse Electric. Bugarska će koristiti potpuno novu tehnologiju američke nuklearne kompanije Westinghouse, koja se nada da će preko bugarskog projekta ući na tržište EU, zato što u Evropi do sada nije učestvovala ni u jednom projektu. Realizacija sedmog bloka je otpočela, dok osmi reaktor čeka na dalje odluke.

Napredak i razvoj nuklearne energije u Bugarskoj odražava posvećenost zemlje diversifikaciji svojih energetskih resursa, kao i težnju ka modernizaciji i usklađivanju sa međunarodnim standardima i praksama.

Energetski portal

Holandski KLM nastavlja da leti za Beograd i tokom zime

30.10.2023

U svom zimskom redu letenja, koji je počeo juče, 29. oktobra, i trajaće do 31. marta 2024, holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines leteće do 157 destinacija, pokrivajući 92 evropska i 65 interkontinentalnih odredišta. Avio-linija Beograd-Amsterdam, uvedena 2021. godine, pokazala se kao uspešna, pa će i u zimskom redu letenja KLM imati dva dnevna leta na ovoj ruti.

U evropsku mrežu destinacija KLM ove zime uvodi Marsej i povećava kapacitet putnika za sedam odsto. Što se tiče Severne Amerike, avio-kompanija će leteti za 19 destinacija u Kanadi, SAD-u i Meksiku uz povećanje putničkih kapaciteta za 20 odsto i dostupnost nove Premium Comfort klase za većinu američkih destinacija. Takođe, KLM će ka Panami saobraćati svakodnevno, dok će do Kostarike leteti četiri puta nedeljno.

Od karipskih destinacija KLM će svakodnevno leteti za Kurasao, Arubu i Boner, a četiri puta nedeljno za Sent Marten. Južnoameričke destinacije koje su uključene ove zime u KLM-ovu mrežu letova su: Argentina, Brazil, Čile i Kolumbija, do kojih će avio-kompanija saobraćati svakodnevno, dok će Peru, Ekvador i Surinam imati šest letova na nedeljnom nivou. Na afričkom kontinentu, KLM će imati usluge prevoza do dve destinacije u Južnoafričkoj Republici (Johanesburg i Kejptaun), tri destinacije u Tanzaniji (Kilimandžaro, Dar es Salam i Zanzibar), kao i letove za Najrobi (Kenija), Akru (Gana), Lagos (Nigerija), Kigali (Ruanda) i Entebe (Uganda).

Pročitajte još:

Kapacitet letova KLM-a za Aziju još nije dostigao pretpandemijski nivo, tako da će avio-kompanija imati svakodnevne letove za Peking, Šangaj, Bangkok, Tokio, Mumbai, Delhi, Dubai i Bali sa zaustavljanjem u Singapuru, četiri nedeljna leta za Hong Kong, pet za Bengaluru i za Džakartu sa zaustavljanjem u Kuala Lumpuru, šest za Seul, dok će do Osake KLM leteti tri puta nedeljno.

Destinacije koje KLM više neće opsluživati ove zime su Barbados, Kuvajt, Bahrein i Muskat, a kapacitet oslobođen sa ovih letova biće raspoređen na drugim rutama.

Nova KLM-ova Premium Comfort klasa sada je dostupna u svim avionima tipa Boeing 787-9 i 787-10, dok će do kraja zime biti na raspolaganju putnicima i u avionima Boeing 777-300.

Izvor: TOP ONE

Veći budžet i više mera za poboljšanje kvaliteta vazduha

30.10.2023

zagađenje vazduha - air pollution — Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Foto-ilustracija: Unsplash (Kristen Morith)

Unapređenje kvaliteta vazduha i zaštita životne sredine postali su centralne tačke u najnovijim naporima Vlade Republike Srbije, prema zvaničnom saopštenju. Različite strategije i mere su utvrđene kako bi se postigao ovaj cilj, uključujući zamenu energenata u domaćinstvima i javnim objektima, unapređenje energetske efikasnosti, pošumljavanje, zabranu paljenja strnjike, kao i poboljšanje infrastrukture za električna vozila.

Poseban fokus stavljen je na modernizaciju energetskih sistema kroz zamenu zastarelih i zagađujućih energenata ekološki prihvatljivijim alternativama. Usvojenim budžetom za 2024. godinu, biće izdvojena značajna sredstva za ove inicijative, uključujući milijardu dinara za gašenje kotlarnica i zamenu energenata u javnim institucijama.

Pored toga, postoji i plan za energetsku sanaciju stambenih i javnih objekata, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), sa investicijama vrednim 64,5 miliona evra. Projekat će se fokusirati na unapređenje energetske efikasnosti kroz sanaciju oko milion metara kvadratnih grejne površine, navodi se u saopštenju na sajtu Vlade Srbije.

PROČITAJTE JOŠ:

LESKOVAC – JEDAN OD NAJZAGAĐENIJIH GRADOVA SRBIJE I EVROPE

Mere zaštite vazduha donose već vidljive rezultate, sa smanjenjem broja dana sa povećanim zagađenjem vazduha u različitim gradovima, poput Beograda i Bora, gde je zabeleženo značajno smanjenje nivoa sumpor-dioksida i dana sa povećanim zagađenjem, u odnosu na prethodne godine. Iako na problemu zagađenja ima još mnogo da se radi kada je u pitanju naša zemlja, saopštenje ukazuje da je srednja vrednost sumpor-dioksida 10 puta manja nego pre 10 godina, dok je budžet izdvojen za životnu sredinu 18 puta veći za 2024. godinu u odnosu na 2010.

U cilju promocije održive mobilnosti, planirana je i zamena starih vozila i proširenje mreže punjača za električna vozila duž javnih puteva. Takođe, biće nastavljene i subvencije za domaćinstva koja unapređuju svoje energetske sisteme, sa fondom od 45 miliona evra obezbeđenim u saradnji sa Svetskom bankom.

Pošumljavanje takođe igra ključnu ulogu u ovim naporima, s planovima za pošumljavanje slabije kvalitetnih poljoprivrednih površina u različitim gradovima, kao što su Beograd, Zaječar, Kragujevac i Pirot.

Sve ove inicijative predstavljaju deo šireg plana i kontinuiranog rada na zaštiti i unapređenju kvaliteta vazduha u Srbiji, pokazujući značajno povećanje budžeta i resursa namenjenih zaštiti životne sredine.

Energetski portal

Za uklanjanje divljih deponija u Vojvodini 320 miliona dinara

30.10.2023

scrap-smeće-deponija — Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrajinska vlada izdvojila je 320 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija na poljoprivrednom državnom zemljištu.

Prema rečima podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Aleksandra Panovskog sredstva su dobili gradovi i opštine Zrenjanin, Žitište, Čoka, Ruma, Nova Crnja, Inđija, Novi Kneževac, Beočin, Sečanj, Odžaci, Alibunar, Irig i Bečej.

“Ovim projektima će sa divljih deponija u AP Vojvodini biti uklonjeno i odloženo blizu 125.000 kubnih metara otpada, čime će se osloboditi gotovo 25 hektara poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini”, rekao je Panovski.

Potpisnik ugovora u ime Opštine Beočin bio je pomoćnik predsednice opštine Goran Pekez koji je istakao da su ovim ugovorom opredeljena sredstva u iznosu od 5.658.559 dinara za čišćenje divljih deponija nastalih na državnom poljoprivrednom zemljištu u Rakovcu i Lugu, preneo je sajt Opštine Bečej.

Pročitajte još:

Predlogom pokrajinske skupštinske odluke o budžetu AP Vojvodine za 2024. godinu, koji je usvojila Pokrajinska vlada, obim pokrajinskog budžeta utvrđuje se u visini od 108,4 milijarde dinara.

Energetski portal

Dr Danijela Kirovski o svom istraživačkom projektu: „Smanjili smo emisiju metana kod krava za 46 odsto”

29.10.2023

krave_domaće_životinje — Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Cotton)

Dr Danijela Kirovski je redovni profesor na katedri za fiziologiju i biohemiju Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, ali njeno zvanje ne otkriva njenu užu specijalnost, u kojoj je ove godine napravila veliki istraživački pomak.

Ona se, naime, već više od 20 godina bavi metabolizmom visokomlečnih krava, a poslednjih par godina je i rukovodilac projekta MitiMetCattle, koji je podržao Fond za nauku Republike Srbije. Ranije ove godine, tokom marta i aprila, njen istraživački tim sproveo je glavni projektni ogled i dobio izrazito upečatljive rezultate, piše Klima101.

„Smanjili smo emisiju metana kod krava za 46 odsto”, objašnjava Danijela, „ali takođe smo imali i povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta mleka.”

Rešenje je pre svega u – braon morskim algama. Ali da bismo razumeli kako, pitali smo Danijelu da nas provede kroz čitav postupak: kako to krave emituju metan, zašto ga emituju, i kako se tim emisijama može upravljati uz pomoć ishrane?

Pročitajte još:

Krava metan proizvodi u buragu, delu svog želuca, a zatim 95 odsto tog metana emituje u atmosferu – podrigivanjem

Mada je teško dati tačnu brojku, odavno je poznato da stočarstvo ima nezanemarljiv udeo u globalnim emisijama gasova staklene bašte: procene se kreću između 11 i 19 odsto ukupne količine emisija, pre svega u obliku metana koji krave podriguju.

„Krava pripada grupi preživara i njen želudac se sastoji iz više delova”, kaže Danijela. „Jedan od njih je burag, koji zapravo predstavlja fermentacionu komoru. Burag je jako bogat mikroorganizmima koji su u stanju da prevedu stočnu hranu – koja je ljudima neupotrebljiva – u visokokvalitetne animalne proizvode.”

Kako dodaje Danijela, krava je zbog toga zapravo nezamenljiva u svojoj ulozi u ljudskoj ishrani, usled svoje sposobnosti da od niskovredne stočne hrane „proizvodi” vrednu hranu za ljude, pre svega mlečne proizvode.

Međutim, u tom procesu postoji jedno veliko „ali”.

„U toku varenja u buragu oslobađa se vodonik, koji je štetan za životinju”, objašnjava naša profesorka. „Zbog toga su u buragu razvijene tzv. metanogene bakterije, koje su najefikasniji akceptori vodonika. One vodonik primaju, vezuju ga u metan (CH4) i zatim emituju.”

„U pitanju je metabolički put kojim se iz kravljeg želuca uklanja štetni vodonik. Krava 95 odsto tog metana nastalog u buragu zatim izbaci podrigivanjem.”

U pitanju je, drugim rečima, nezgodan problem: emisije metana u stočarstvu, koje treba smanjiti kako bi se ispunili ciljevi zauzdavanja klimatskih promena, zapravo su deo metaboličkog procesa kojim krave održavaju svoje zdravlje.

Emisije metana kod krava mogu se prepoloviti uz pomoć jednostavnog dodatka ishrani u vidu braon morskih algi

„Cilj našeg projekta je da se taj proces zameni”, objašnjava Danijela, „da se metanogene bakterije zamene bakterijama koje imaju istu ulogu, ali koje umesto na proizvodnju metana energiju usmeravaju na proizvodnju mleka.”

Ovakve promene zapravo nisu novina, ali su do sada bile uslovno rečeno teorijske i, kako kaže naša sagovornica, mahom neprimenjive:

„Vi imate razne rezultate koji su laboratorijski, gde su dobijeni rezultati da su uz pomoć određenih nutrijenata smanjene emisije metana za 80 do 90 odsto, ali ako niste našli alternativni metabolički put, krava kojoj biste dali takav nutritivni dodatak bi se ubrzo razbolela, pa i umrla.”

Nasuprot tome, projekat dr Danijele Kirovski bio je u potpunosi okrenut, kako kaže, in vivo a ne in vitro pristupu, to jest pravim životinjama u realnim uslovima u kojima žive na farmama u Srbiji.

„Ispitivali smo više dodataka ishrani”, kaže Danijela. „Dodavali smo tamine, radili smo sa belim lukom. Ali smo najbolji rezultat, kada smo prepolovili emisije metana ali i povećali proizvodnju mleka, dobili uz pomoć braon morskih algi.”

U pitanju je, kako kaže naša sagovornica, poznato rešenje koje je dostupno i u Srbiji i širom sveta, a nije zapravo ni skupo u odnosu na prednosti koje donosi farmerima.

Naime, prilikom upotrebe braon morskih algi u ishrani krava, metanogene bakterije u kravljem buragu zamenjuju se tzv. propiogenim bakterijama.

“Propiogene bakterije su te koje omogućavaju neophodni, alternativni metabolički put”, pojašnjava Danijela, „one primaju vodonik ali umesto metana kao proizvod nastaju propionati, jedinjenja koji su sastavni delovi glukoze. A glukoza je jedan od sastavnih delova laktoze.”

„Naš ogled smo postavili tako što smo imali pripremni period od 10 dana. Zatim smo dodavali nutritivne dodatke, i kad su u pitanju braon morske alge, mi smo posle 15 dana primene tih algi u ishrani primetili smanjenje emisija od 35 odsto, a posle 30 dana smanjenje od 46 odsto u odnosu na kontrolnu grupu krava koja nije dobijala taj dodatak”, ističe Danijela.

„To znači da možemo da prepolovimo emisije metana za mesec dana, i to ne samo kod jedne krave, već u čitavoj industriji.”

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

1...147148149...1.567 Page 148 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

U fokusu:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM