Home Blog Page 1550

Konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti sutra u Beogradu

beesJedan od najvažnijih poslovnih događaja u godini, pod nazivom „Biznis Energetske Efikasnosti U Srbiji – BEES 2013.“, konferencija o finansiranju projekata energetske efikasnosti u Srbiji biće održana 10. decembra u Sava centru u Beogradu, u organizaciji „Mass Media International“.

„BEES 2013.“ ima za cilj da lokalnim samoupravama predstavi održive modele za realizaciju projekata iz oblasti energetske efikasnosti kroz direktno povezivanje sa finansijskim institucijama i kompanijama koje na tržištu nude najoptimalnija komercijalna rešenja. Koncept saradnje je zasnovan po ugledu na zemlje u kojima je razvijenost ka energetskom odnosu na visokom nivou.

Očekuje se učešće od preko 500 učesnika, od predstavnika međunarodnih finansijskih institucija poput Svetske banke, EBRD, EIB, KfW, GIZ, IWO, JICA, USAIDE, UNDP, ASE, domaćih komercijalnih banaka, kompanija sa iskustvom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora.

Na ovom biznis događaju, posetioci ce imati prilike da se upoznaju sa trenutno najjačim svetskim ponudjačima iz oblasti finansiranja energetske efikasnosti. Takođe, imaće mogućnost da realizuju kontakte u cilju konkretnih dogovora koje su u mogućnosti da ostvare uz podršku i saradnju ESCO kompanija iz EU i regiona, zainteresovanih za ugovaranje poslova iz oblasti energetske efikasnosti (EE) i obnovljivih izvora energija (OIE) u Republici Srbiji, prvenstveno spajanjem potencijalnih učesnika u implementaciji projekata iz EE, B2B ( biznis za biznis ) radionice izmedju institucija, agencija proizvodjača EE sistema i opreme / izvođača radova i lokalnih samouprava.

Dakle, BEES 2013 obezbeđuje uslove za konkretne dogovore tj. ugovore u vezi sa naknadnom realizacijom EE projekata.

Konferencija je prvenstveno namenjena potencijalnim partnerima:

  • opštinama i gradovima zainteresovanim za projekte EE i OIE,
  • međunarodnim i domaćim finansijskim institucijama sa iskustvom u finansiranju EE i OIE,
  • proizvođačima materijala, opreme i sistema u najnovijim tehnologijama iz domena EE i OIE,
  • izvođačima radova sa iskustvom u domenu EE i OIE po modelima EnSC i JPP,
  • izvođačima radova sa integrisanim rešenjima za povećanje energetske efikasnosti i smanjenja potrošnje energije (ESCO, EnSC, PPP),
  • organizacijama za međunarodnu saradnju i tehničku pomoć sa  iskustvom u pripremi i praćenju programa/projekata EE i OIE.

Akcenat konferencije je stavljen na konkretne mogućnosti za realizaciju projekata energetskih sanacija zgrada i pratećih tehničkih sistema u javnom sektoru, uključujući i javnu rasvetu.

Takođe, ovom prilikom Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine predstaviće program Budžetskog fonda energetske efikasnosti, čija implementacija je najavljena za januar 2014. godine.

N.M.

Samit energetskih menadžera o komunalnoj energetici u sredu u Ubu

cedefPametni gradovi, odnosno sistemska upotreba tehnologija za efikasnije iskorišćenje resursa na nivou gradova, tema je koja izuzetno dobija na značaju u današnje vreme. Upravo iz tog razloga će se, u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoj, CEDEF, a pod istitucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije i Pokrajinskog sekreterijata za energetiku i mineralne sirovine, organizovati treći samit energetskih menadžera Srbije.

Samit energetskih menadžera pod nazivom „Održiva energija za sve: Komunalna energetika” se održava, po treći put, 11. decembra 2013. godine u Ubu. Zbog sveobuhvatnije upotrebe tehnologija i njene primene u efikasnijoj upotrebi životnih resursa, tema trećeg samita energetskih menadžera Srbije je komunalna energetika.

Sa sve većim napretkom na polju obnovljivih izvora energije, akcenat istog se neizbežno širi sa poslovnog aspekta i na svakodnevni život. Imajući to u vidu, ovaj samit ima za cilj da pruži bliže informacije o savremenim tehnologijama sa polja javne rasvete, sistema praćenja i kontrole i KGH sistema, kao i da ukaže na potencijal otpada kao obnovljivog energenta.

Organizatori samita se nadaju da će okupljanjem velikog broja interesnih strana, uspeti da predoče mogućnosti unapređenja energetske efikasnosti gradova, da stave u fokus ekonomske efekte primene novih tehnologija i da skrenu pažnju na načine finansiranja komunalnih projekata, a širu javnost bliže edukuju o fenomenu pametnih gradova.

Đ.L.

Solarnu elektranu na Mesecu gradiće roboti

Solarnu elektranu na Mesecu gradiće robotiGrađevinska kompanija „Šimicu” (Shimizu Corp.) iz Japana iznela je inovativan predlog kako bi rešila energetski problem ne samo Japana već možda i cele planete. Ova kompanija, koja posluje blizu 200 godina, razvila je ideju o izgradnji solarne elektrane na Mesecu. Zamišljeno je da se elektrana prostire na ekvatoru našeg satelita, tako da opisuje ceo krug u dužini od 11,000km. Širina tog opasača bi bila neverovatnih 400km i na taj način bi ovaj „Mesečev prsten” (Luna Ring) mogao da šalje oko 13.000 teravata energije ka Zemlji, tri puta više nego što SAD proizvede u toku jedne godine. Ovaj energetski zrak bi se projektovao sa strane koja je uvek okrenuta ka Zemlji, zahvaljujući prenosnim kablovima, a razmena energije između dva nebeska tela bi funkcionisala na taj način što bi izgrađena postrojenja na Zemlji prikupljala energiju u vidu laserskog ili mikrotalasnog prenosa. Pretvaranjem ovakve energije u struju napajale bi se dalje elektroenergetske mreže širom sveta.

Zahvaljujući vremenskim uslovima na Mesecu, oblaci više ne bi imali uticaj na sakupljanje sunčeve energije koja će moći neprekidno da napaja i „tamnu stranu” Meseca.

Ipak, veliki problem bi mogla da predstavlja izgradnja Lunarnog postrojenja u nedostatku gradivnog materijala. Međutim kompanija „Šimicu” ima rešenje i za ovaj problem. Ideja je da se u kombinaciji sa hidrogenom iskoristi mesečevo tlo za proizvodnju solarnih ćelija, betona, kiseonika i drugih neophodnih materijala. Najveći teret izgradnje bi trebalo da iznesu roboti, ali uz podršku tima astronauta. Iako cena izvođenja radova nije poznata, kompanija „Šimicu“ smatra da bi uz određene fondove ovaj neverovatan poduhvat mogao da otpočne već 2035. godine.

M.K.

Trenutna slika korišćenja „zelene“ energije u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope

Trenutna slika korišćenja „zelene“ energije u Energetskoj zajednici jugoistočne EvropeZakonom o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice (25/10/2005) između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti ujedinjenih nacija, države članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope obavezale su se na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (OIE) i do sada ispunile sledeće:

Republika Srbija je, u skladu sa Direktivom 2009/28/E3 i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (18/10/2012), sebi postavila ambiciozan cilj od 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, i s tim u vezi donela je čitav niz zakona, popisa i administrativnih odredbi, što je još jedna njena obaveza do kraja 2013.godine, proistekla iz Odluke Ministarstvog saveta Energetske zajednice.

Srbija je bogata izvorima „čiste“ energije iz prirode, energije sunca, vetra, rečnih tokova, geotermalnih izvora i biomasom, od čega trenutno već koristi 33% od ukupno raspoloživog tehničkog potencijala procenjenog za dostizanje cilja 2020. godine. U ukupnoj domaćoj proizvodnji primarne energije za 2013. godinu, obnovljivi izvori energije učestvuju sa 16% odnosno 1,835 Mtoe, tj. 58% čvrste biomase, 41% hidropotencijala, i manje od 1% biogasa, energije vetra, sunca i geotermalne.

Bosna i Hercegovina ima za cilj da do 2020. godine 40% proizvodnje ukupne energije bude iz obnovljivih izvora. Kako bi zadržala pristup evropskim fondovima BiH bi ovih dana morala da dostavi Briselu državnu energetsku strategiju. Taj rok za donošenje strategije je već prošao, međutim BiH ima još nekoliko nedjelja ukoliko želi da koristi IPA sredstva za period 2014-2020 koja iznose 100 miliona evra godišnje. Najveći problem za ovu državu trenutno predstavlja zakon o gasu zbog koga će, ukoliko do juna 2014. godine ne bude usvojen, Ministarsko veće Energetske zajednice razmotriti dodatne sankcije za BiH.

Republika Albanija ima cilj da do 2020. godine proizvede energiju iz obnovljivih izvora 38% u odnosu na ukupnu energetsku proizvodnju. Međutim, Albanija još uvek nije implementriala obaveze iz direktive 2006/32/EC i dat joj je prostor da do 25. januara 2014. godine pristupi u skladu sa zahtevima sporazuma dok će u suprotnom trpeti sankcije. Albanija je u prošloj godini proizvela 3,881 milijardi kilovat sati energije iz obnovljivih izvora, tačnije hidroelektrana, dok je proizvodnja energije iz biomase, solarna i eolska još nedovoljno razvijena.

Republika Bugarska je u prošloj godini dostigla proizvodnju energije iz instalisanih vetroparkova od 1061 milijardi kilovat sati i 0,035 milijardi kilovat sati iz biomase. Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, prema obavezama Bugarske, trebalo bi da bude 16% do 2020. godine što je blizu ispunjenja cilja jer se danas u Bugarskoj 13% ukupne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. Međutim ovih dana Bugarska je u problemu zbog mogućih povlačenja investitora u ovoj oblasti jer je nedavno uvela porez na prihod od 20% za proizvođače „čiste“ energije, a moguće je uvođenje i pristupnih naknada za priključenje na mrežu proizvođača elekitrične energije.

Privremena misija UN na Kosovu ima primarni cilj 25% proizvedene energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji u 2020. godini. Glavni izvori obnovljive energije na Kosovu su biomasa, energija vetra, solarna energija i hidroenergija.

Rumunija je sebi postavila cilj od 24% obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji do 2020. godine, koji je do danas ispunila. U ovoj zemlji prostire se i najveći vetropark u Evropi koji proizvodi samo deseti deo trenutne proizvodnje „čiste“ energije. Rumunija je zemlja koja najviše ulaže u obnovljive izvore u našem okruženju i ima velikog potencijala za korišćenje solarne, vetro, hidro i bioenergije.

Republika Hrvatska je ispratila cilj EU da 20% ukupne potrošnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora. Ova zemlja, bogata prirodnim resursima, danas proizvodi 710GWh električne energije iz vetroelektrana i 570GWh električne energije iz solarnih elektrana. Pored toga, Hrvatska ima veliki potencijal u biomasi i hidroenergiji.

Republika Crna Gora ima veliki potencijal u iskorišćenju solarne energije, energije vetra i energije iz biomase, a najrazvijeniji je sektor proizvodnje energije iz hidroelektrana. Upravo zato je ova zemlja i zadala sebi cilj da 33% ukupne proizvodnje energije do 2020. godine bude iz obnovljivih izvora i s tim u vezi već sprovodi određene mere kroz javne pozive za izgradnju mini hidroelektrana na lokacijama sa velikim hidropotencijalom.

BJR Makedonija se danas najviše oslanja na proizvodnju alternativne energije iz biomase, kao i iskorišćenje hidroenergije. Iako za cilj ima 28% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine od ukupne proizvodnje energije, Makedonija tek treba da razvije proizvodnju energije iz vetra i solarne energije.

M.K.

Najveća toplotna solarna elektrana na svetu u pustinji Mohava

Najveca toplotna solarna elektrana na svetu u pustinji MohavaU pustinji Mohava (Mojave), oko 60 km jugozapadno od Las Vegasa (Las Vegas, Nevada), nalazi se Ajvanpa (Ivanpah, California), područje sa najviše sunčanih dana u godini, na kome kompanija “Brajtsors enerdži” (BrightSource Energy) gradi toplotnu solarnu elektranu, tačnije heliotropna ogledala koja proizvode paru koja će okretati generatore za proizvodnju struje. Temperatura pare koja se stvara u tim ogledalima premašuje 260ºC, a postavljeno je 170 hiljada ogledala koja prate kretanje sunca i reflektuju njegovu energiju ka jednom od tri kotla na tornjevima. Toplotna energija sunca akumulira se u tečnoj soli što omogućava proizvodnju struje i noću.
Ovakve koncentrisane solarne elektrane idealne su za područja sa puno sunčanih dana poput Kine, Bliskog istoka i Afrike.

tortoiseIako je proizvodnja električne energije iz obnovljivog izvora energije sunca čista i ekološka, ipak ekolozi žele da biološka staništa ostanu netaknuta i zabrinuti su da ovakvi veliki sistemi poput solarne elektrane „Ajvanpa“ mogu ostaviti posledice i ugroziti osetljive ekosisteme pustinje.

Kompanija „Brajtsors enerdži“ već je uložila više od 50 miliona dolara za preseljavanje ugroženih pustinjskih kornjača, ali im se na tome zamera jer to nije rešenje problema ovog, do juče, netaknutog ekosistema. Ekolozi predlažu da se u ove svrhe koriste već poremećena područja, poput napuštenih rudnika, krovova zgrada i parkirališta.

Planirano je da ova najveća toplotna solarna elektrana na svetu, čiji je sponzor kompanija „Gugl“ (Google), bude otvorena i krene sa proizvodnjom električne energije do kraja ove godine, a koju je već unapred prodala delovima južne Kalifornije.

B.R.

Subotički vetrogeneratori – vetar u leđa izvozu

Subotički vetrogeneratoriSrbija još uvek nema vetropark, ali proizvodi i izvozi vetrogeneratore u Evropsku Uniju. Kompanija „Simens Srbija“ iz Subotice obeležila je 10 godina poslovanja u Srbiji sa impresivnom statistikom, 68 miliona evra godišnjeg prihoda, 81 milion narudžbina, 950 zaposlenih, i svaka 4 vetrenjača u EU ima vetrogenerator izgrađen u Subotici. Otuda je ova fabrika jedna od najvećih u sistemu „Simensa“ (Siemens), a sigurno najznačajniji proizvođač električnih mašina koje se koriste u oblasti obnovljivih izvora energije kod nas, tačnije proizvodnja u ovoj fabrici obuhvata proizvodnju i montažu generatora za vetro-elektrane.

Pored toga, kompanija „Simens“ sarađuje sa dobavljačima u Srbiji i nalazi buduće poslovne partnere kako bi ih uključila u proizvodnju 90 gotovih komplonenti, a time podstakla razvoj malog i srednjeg preduzetništva. Na nedavno održanom sajmu za buduće poslovne partnere „Simensa“ odazvalo se 250 potencijalnih dobavljača ovog industrijskog giganta „Siemens AG“. Zbog velikog interesovanja, isti sajam će biti ponovljen u maju 2014.

B.R.
Foto: siemens.rs

Pristupne naknade za OIE u Bugarskoj

obnovljivi izvori energijeKako prenosi bugarski portal „Fokus“ (Focus), bugarski distributeri električne energije podneli su predloge za uvođenje pristupne naknade za priključenje na mrežu proizvođača energije iz obnovljivih izvora, što je povod za javnu raspravu o planiranom izdavanju licenci za distributere energije.

„Energo Pro“, jedan od tri najveća distributera električne energije u Bugarskoj, predložio je pristupnu naknadu za hidroelektrane od 2,5 eur / MW h, za elektrane na biomasu od 2 eur / MW h, za fotonaponske elektrane od 4 eur / MW h i za vetroelektrane od 3 eur / MW h.

Drugi veliki distributer „EVN Bugarska“ (EVN Bulgaria) uputio je sličan predlog, a treći distributer „ČEZ Bugarska“ (ČEZ Bulgaria) tek treba da podnese svoj predlog o iznosima naknada.

B.R.

Nemačka zainteresovana za proizvodnju energije iz sena

slamaNemačka planira proizvodnju energenata iz sena, podstaknuta statistikom da od 30 miliona tona sena godišnje može iskoristiti između 8 i 13 miliona tona sena za proizvodnju energije i goriva.

Pored statistke, Nemačka je ohrabrena istraživanjima Regionalnog zavoda za poljoprivredu, Istraživačkog centra za biomasu (Thueringian) i Centra za istraživanje životne sredine (Helmholtz) da bi slama mogla da obezbedi električnu i toplotnu energiju za milione domova širom Nemačke.

Procene su da dobijena energija iz sena može strujom da snabdeva 1,7 do 2,8 miliona domaćinstava, a toplotnom energijom 2,8 do 4,5 miliona domaćinstva.

Treba napomenuti da će postrojenja za spaljivanje slame proizvoditi određenu količini ugledn-dioksida i zato je važno da metologija spaljivanja slame bude sa razvijenom tehnologijom za ekološko korišćenje. Planirano je da se slama prvenstveno koristi u stanicama daljinskog grejanja.

Nedaleko od Nemačke, Danska odavno proizvodi energiju iz sena i ima godišnju proizvodnju od 5 milijardi kWh električne energije, što je čini liderom u proizvodnji energenata iz sena.

B.R.

Prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu i Kuli

vodaCentralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu i Kuli predstavljeno je na nedavnom stručnom predavanju u opštini Vrbas.

Ovo postrojenje bi trebalo da prikuplja sve sanitarne i industrijske vode kao i otpadne vode iz domaćinstava koji su priključeni na mrežu kanalizacije, a zatim da ih prerađene ispušta u Veliki bački kanal.

Ugovor o izgradnji ovog postrojenja potpisan je 2011. godine sa predstavnicima Evropske Unije, a vrednost projekta je više od 15 miliona evra. Do sada je izgrađen magistralni kolektor između Kule i Vrbasa, a završetak radova na izgradnji centralnog kolektora se očekuje krajem 2014. godine.

Na stručnom predavanju koje je održano u opštini Vrbas predstavljene su njegove karakteristike, a inženjer Milenko Radovanov je izjavio da je ovo postrojenje najveći projekat u regionu u oblasti zaštite životne sredine. Oko 120 hiljada domaćinstava bi trebalo da bude priključeno na kanalizacionu mrežu postrojenja, a moguće je proširiti kapacitet za još 60 hiljada.

Do sada je optimalni kapacitet trebalo da bude dostignut, ali problem je u tome što građani ne žele da se priključe na mrežu, iako je priključak besplatan. Ako se ovaj problem ne reši to će dovesti do povećanja troškova prerade otpadnih voda, ali i do mogućnosti da se odustane od dalje gradnje. Ako se to dogodi, opštine Vrbas i Kula će morati da vrate uloženi novac Evropskoj Uniji.

Izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda trebalo bi da se reši problem zagađenosti Velikog bačkog kanala. Ovaj kanal je na deonici između Kule i Vrbasa najzagađeniji tok u Evropi. Za njegovu revitalizaciju potrebno je, osim izgradnje ovog centralnog kolektora, izvući i otrovni mulj sa njegovog dna.

S.J.

Neiskorišćen potencijal geotermalnih izvora u Srbiji

Neiskorišćen potencijal geotermalnih izvora u SrbijiNa osnovu dosadašnjih urađenih studija izvodljivosti za eksploataciju geotermalnih izvora i interesovanja potencijalnih stranih investitora za prirodna bogatsva ovog obnovljivog resursa u Srbiji, značajno je istaći da Srbija može imati velike koristi od geotermalnih istraživanja i implementacije geotermalne tehnologije za iskorišćenje svojih geotermalnih resursa.

Danas se geotermalni izvori energije u Srbiji koriste samo za grejanje, ali mnogo veći potencijal leži u proizvodnji električne energije.

Francuski investitori su zainteresovani za vojvođanske geotermalne vode, nemački investitori u Srbiji potražuju partnere za investiranje u geotermalne izvore energije, tačnije energije iz podzemnih voda, zemljišta i stena. Podsetimo, nemačka kompanija „Geotermeon“ je zainteresovana za zajednička ulaganja i javno-privatna partnerstva u realizaciji ovakih kapitalnih i dugoročnih projekata, zahvaljujući kojima bi Srbija u budućnosti mogla da proizvodi struju za većinu svojih potreba. Kompanija „360plus consult“, specijalizovana za dubinska geološka istraživanja i projektni menadžment, takođe je zainteresovana za investiranje u naše geotermalne izvore i odavno ispituje srpsko tržište, uslove, zakone, i potražuje partnere. Francuska kompanija „Elektrik Strazburg” želi da sledeće godine započne sa izradom studije izvodljivosti za eksploataciju geotermalnih voda Vodvodine i primenjivosti u industriji, što će podržati i francuska vlada.

Kanadska kompanija „Reservoir Capital“ ima dozvolu za istraživanje geotermalne energije u Vranjskoj Banji, a licenca pokriva 17,5 kvadratnih kilometara i traje do sredine 2016. godine, što sve govori o dugoročnom i skupom procesu geotermalnih istraživanja koja su u Srbiji tek u povoju, ali dugoročno korisna i isplativa.

B.R.

Uskoro priključenje na mrežu solarne elektrane u Bajinoj Bašti

Uskoro priključenje na mrežu solarne elektrane u Bajnoj BaštiRadovi na izgradnji solarne elektrane u Bajinoj Bašti snage 30kw privode se kraju i očekuje se da se do kraja nedelje završi objekat, a nakon toga sledi završna papirologija i odobrenje nadležne elektrodistribucije kako bi se solarna elektrana priključila na mrežu do kraju godine, rekao je za Energetski Portal vlasnik i direktor  firme „S.O.K.“ iz Kraljeva koja je nosilac projekta, gospodin Srđan Dragojlović.

Izgradnja ove elektrane počela je 26. septembra ove godine, a planirano je da proizvodi 34.500kWh struje na godišnjem nivou.

Metalne konstrukcije za ovu elektranu uradila je firma „Unipromet“ iz Čačka.

Posle ove i dve realizovane solarne elektrane u Mionici kapaciteta 30kw i 50kw, ova firma već planira novi projekat solarne elektrane snage 30kw u Konarevu kod Kraljeva, a koja je dobila sve potrebne dozvole i za koju je firma „S.O.K.“ uradila projektnu dokumentaciju. Početak izgradnje ove nove solarne elektrane planiran je za april 2014.

B.R.

Prva fabrika sa kotlarnicom na biomasu u Odžacima

OdzaciU Odžacima je danas puštena u rad kotlarnica na biomasu u fabrici „Hipol“ koja je, u poslednjem trenutku finansijske nestabilnosti firme, uvela to rešenje – kotlarnicu na pelet, čime je postala prva fabrika u regionu koja ima takvo postrojenje u funkciji.

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, zvanično je otvorila i pustila u rad ovo postrojenje u fabrici „Hipol“ i tom prilikom je skrenula pažnju koliko se upotrebom ove kotlarnice značajno smanjuje upotreba mazuta, a time i doprinosi očuvanju životne sredine; kao i da je ova fabrika dobar primer drugim fabrikama za postizanje energetske efikasnosti i smanjenje troškova.

Fabrika „Hipol“ postoji već 30 godina, a puštanjem u rad kotlarnice na biomasu izbegnuto je njeno zatvaranje, dnevni troškovi su smanjeni od 5.000 do 7.000 evra, a sama investicija vredna je 400.000 evra, što znači da će se investicija otplatiti za samo dva meseca.

B.R.

Foto: merz

Pančevačka rafinerija izvozi biodizel

rafinerija pancevoRafinerija nafte iz Pančeva počela je sa proizvodnjom evrodizela sa biokomponentama iz sojinog ulja koji će se izvoziti na strano tržište. Sojino ulje je uvezeno iz Rumunije, a prva isporuka 500 tona goriva sa biokomponentama je izvezena u Bugarsku. Ova rafinerija je u poslednja 4 meseca uložila oko 580 miliona evra kako bi mogla da proizvodi ovakvo gorivo.

Iz rafinerije nafte u Pančevu su istakli da na srpskom tržištu nema mesta za proizvođače biodizela. Proizvodnja ovog energenta je skupa, a uz dodatne namete jedina mogućnost je izvoz. Potrebna je pravna regulativa koja bi podsticala njegovu proizvodnju, izjavila je Maja Ćirić, direktor Sektora manipulacije u ovoj rafineriji.

Olivera Ivetić, rukovodilac projekta „Barijere za zaštitu od buke“, izjavila je da su posle različitih proračuna nabavili opremu iz inostranstva koja smanjuje buku, a posle postavljanja ove opreme buka je manja za oko 10 decibela i zadovoljava standarde.

Inače, početkom 2013. godine je uvoz biodizela bio znatno povećan, prvenstveno zbog toga što je ovaj energent bio oslobođen plaćanja akciza od oko 42 dinara. Međutim, krajem maja ove godine akcize su vraćene na zahtev Privredne Komore Srbije i Udruženja naftnih kompanija Srbije, pa je došlo do prestanka uvoza ovog goriva.

Jedan od glavnih razloga za ponovno uvođenje akciza je to što biodizel, usled preteranog korišćenja, može da izazove različite kvarove u uređajima kojima to gorivo nije namenjeno, ali i zbog toga što su prodavci zarađivali naplaćujući kupcima akcize koje oni sami nisu plaćali.

U Srbiji postoji nekoliko manjih proizvođača ovog energenta, a planirana potrošnja biodizela i ostalih goriva iz obnovljivih izvora u 2013. godini iznosi 2,2% u odnosu na ukupnu potrošnju goriva u saobraćaju, što je oko 130 hiljada tona.

S.J.

Budućnost je svetla sa iskorišćenim hidropotencijalom Drine

drinaU organizaciji udruženja „Euro regija Drine“ i „Oxfam Italija“ održana je javna tribina „Hidroenergetski projekat Srednja Drina i njegov uticaj na životnu okolinu“ u Bratuncu krajem novembra ove godine, na kojoj su predstavljene dobre i loše strane izgradnje hidroelektrana na ovoj reci i istaknut značaj izgradnje hidroelektrane na njoj.

Tribini su prisustvovali predstavnici Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Zavoda za hidrotehniku iz Sarajeva, „Euro regije Drina“, ali i predstavnici lokalnih vlasti.

Gospodin Dejan Vučković, predstavnik Instituta „Jaroslav Černi“, izjavio je da su već rađena istraživanja o hidropotencijalu Drine, a ovaj Institut je već uradio i idejno rešenje o izgradnji hidrolektrana na srednjem toku reke Drine.

Stanovnici opština Ljubovija, Srebrenica i Bratunac ne podržavaju projekte hidroelektrana iz straha da bi mogli ostati bez svojih domova.

Predstavnici lokalnih vlasti su svesni da bi izgradnja hidroelektrana na Drini doprinela razvoju njihovih opština, ali su najavili da neće preduzimati ništa bez detaljnih analiza jer ne žele da se stanovnici koji žive pored samog toka isele.

Na tribini je zaključeno da neće doći do izgradnji hidroelektrana na srednjem toku reke Drine (od Zvornika do Bajine Bašte) u narednih nekoliko godina. Inače, u planu je bila izgradnja tri hidroelektrane na ovom toku, Dubrava, Tegare i Rogačica, a vrednost investicije se procenjuje na oko 800 miliona evra.

Udeo u ovom projektu imala bi Italija 51%, a ostalih 49% bi bilo podeljeno između Republike Srpske i Republike Srbije, koje slično tome uspešno sarađuju u radu hidroelektrane „Višegrad“ iz 1989. godine.

Inače, dosadašnje studije o hidropotencijalu reke Drine su pokazale da se može dobiti velika količina energije iz ovog vodotoka, da je potencijal sliva Drine vodeći u Evropi, te da proizvodnja električne energije sa hidroelektrana na ovom vodotoku može biti vrlo profitabilna.

Na sličnom skupu u novembru u na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Aca Marković, predsetnik UO „Elektroprivrede Srbije“, izjavio je da je procenjeni neiskorišćeni hidropotencijal Drine 20 milijardi kwh električne energije godišnje i da je budućnost svetla ukoliko se, zajedničkim ulaganjem, iskoristi energetsko čudo kakva je Drina.

S.J.

Uskoro izgradnja solarne elektrane u Etiopiji

solarna energijaKompanija „Global Trejd Divelopment” (Global Trade Development) i „Enedži Venčurs” (Energy Ventures) potpisale su ugovor o izgradnji tri solarne elektrane u istočnoj Etiopiji sa ministrom energetike Etiopije i Elektrokompanijom te zemlje.

Investicije je obezbedila Američka kompanija „Global Trejd Divelopment” koja uglavnom posluje na teritoriji Afrike, dok će radovi na izradi projekta biti povereni kompaniji „Enerdži Venčurs”.

Svaka elektrana pojedinačno imaće snagu od 100MW čime će značajno doprineti ostvarenju cilja Etiopije da do 2020. godine izgradi postrojenja ukupne snage 20.000MW.

Ovim projektom osiguraće se snabdevanje električnom energijom Etiopije, a budućim ulaganjem u vetro i geotermalne elektrane energetski plan Etiopije biće u celosti ispunjen.

M.K.

Novi projekat vetroparka u Rumuniji – ulaz kineskog proizvođača vetrenjača na tržište EU

vetro park rumunijaKineska kompanija „Mingjang Vind” (Mingyang Wind Power) potpisala je ugovor o izgradnji vetroparka snage 200MW sa vodećom Rumunskom kompanijom u oblasti obnovljive energije „Sperenata & Succesul SA”.

Inače ova kineska kompanija, osnovana 2006. godine, je među vodećima u svetu u proizvodnji vetrenjača. Po rečima kineskog predstavnika pojedinačne vetrenjače biće snage 2MW, a ceo projekat će koštati oko 400 miliona evra.

Ovaj projekat omogućiće kompaniji „Mingjang” ekspanziju ka Evropskom tržištu. Podsetimo, Rumunija je među vodećim zemljama po proizvodnji „čiste” energije i poseduje najveći vetropark u Evropi.

M.K.

1...1.5491.5501.551...1.557Page 1.550 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs