Home Blog Page 1553

„NIS“ namerava da gradi kogenerativna postrojenja u Beogradu

nis_mala_kogeneracijaRuska kompanija „Inter RAO“ i kompanija „NIS“ zainteresovane su za ulaganje u dva kogenerativna postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije u Beogradu.

Kompanija „Inter RAO“ osnovana je još 1997. godine, promoviše održivi razvoj ekonomije i omogućava siguran dotok električne energije kroz programe energetske efikasnosti.

Što se tiče ulaganja u ova dva postrojenja, cilj kompanije „NIS“ je da izgradi novu toplanu, dok je ruska kompanija ipak zainteresovana za modernizaciju stare toplane, čiji će kapaciteti biti od 100 do 450MW.

Ovo nisu jedine kompanije zaintersovane za izgradnju termoelektrane-toplane jer postoji interesovanje još jedne kompanije koja želi da postane strateški partner u izgradnji postrojenja na Ceraku koje će proizvoditi 1MW električne i 7,8MW toplotne energije, izjavio je direktor Uprave za energetiku grada Beograda, gospodin Marko Stojanović, na nedavno održanom CEDEFovom forumu „Daljinsko grejanje u Srbiji – kogeneracija i naplata toplotne energije prema potrošnji“.

Foto: nis.eu

Potpisan Protokol o saradnji sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju

wbaU utorak, 26. novembra, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine potpisao je Protokol o saradnji na korišćenju obnovljivih izvora energije u Vojvodini sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju WBA (The World Bioenergy Association).

Ova još uvek mlada globalna organizacija je posvećena promociji bioenergije i njena podrška će biti velika u izradi strateških dokumenata, kojima će biti razrađena proizvodnja toplotne i električne energije iz biomase ali i iz vode, sunca i vetra.

Predsednik ove organizacije Hajnc Kopec najavio je otvaranje radionica sa ekspertima iz Vojvodine i predstavnicima WBA izjavivši da je potencijal razvoja obnovljivih izvora energije u Vojvodini veliki i da će prvi rezultati biti vidljivi već početkom 2014. godine.

Velika pomoć ogledaće se i u primenama politike i direktiva EU u iskorišćavanju biomase, kao i u analizi primene tehnologija u malim sistemima.

Razvoj solarne tehnologije

solarna celijaKako bi opstali na tržištu u eri tehnološkog razvoja i proboju gotovo svakodnevnih inovativnih izuma proizvođači solarnih panela moraju konstantno da tragaju za boljim rešenjima. U tom pogledu prikupljanje solarne energije postajalo je efikasnije iz godine u godinu.

Laboratotija „NREL“ iz Kolorada u pogledu razvoja solarnih panela vrši istraživanja u dve oblasti:
1) Solarni električni sistemi (PV)
2) Solarni termalni sistemi

U pogledu istraživanja PV sistema glavni akcenat stavlja se na unapređivanje materijala za izradu i komercijalizaciju ovih ploča. Takođe velika pažnja poklanja se i karakteristikama PV ćelija, modula i sistema radi poboljšanja performansi i održivosti.

Što se tiče istraživanja solarnih termalnih sistema fokus je ka unapređivanju skladištenja solarne struje i tehnologijama solarnog zagrevanja.

U saradnji sa kompanijom „Teatrasan“ iz Kalifornije napravljena je izdržljivija solarna ploča ubacivanjem 50 mikrona širokih bakarnih elektroda na način da sprečavaju širenje metala koje može da smanji efikasnost rada ploča. Ovim potezom procentualno se nije smanjila količina transformacije fotona u električnu energiju, a prednost je i prisupačnija cena.

Značajni pomaci u razvoju solarnih ćelija mogu biti vidljivi u skorijoj budućnosti zahvaljujući i nedavnom razvoju novog termalnog emitera otpornog na toplotu kojeg su razvili naučnici na Univerzitetu „Stanford“. Ranije su ovi emiteri prestajali da rade pri temperaturi od 1204 stepeni celzijusa, dok će sa ovim pronalaskom ti emiteri moći da budu stabilni i na temperaturi od 1370 stepeni celzijusa.

Takođe još jedan od pronalazaka koji bi mogao da razvije tržište solarnih ćelija je rezultat inovativnosti švedskih naučnika. Solarne ćelije osetljive na boju bi uskoro mogle da postanu efikasnije u pogledu izdržljivosti i energetske efikasnosti zahvaljujući istraživanju koje se vršilo na Kraljevskom KTH univerzitetu u Stokholmu. Ovaj izum nastao je zahvaljujući nedavnom pronalasku elektrolita koji značajno povećava voltažu i struju, dok u isto vreme smanjuje otpornost između elektroda.

Firma „Gorenje projekt“ planira gradnju postrojenja na biogas u Vojvodini

gorenje projektDirektor firme „Gorenje projekt“ u Srbiji, Ankica Barbulov, najavila je da će početkom sledeće godine ova firma početi izgradnju postrojenja na biogas u okolini Zrenjanina. Završetak radova se planira za kraj 2015. godine, a ovo postrojenje bi trebalo da obezbedi daljinsko grejanje selu sa oko 3000 stanovnika.

Projekat koji će koristiti agrarnu biomasu će raditi slovenački projektanti.

Iz firme „Gorenje projekt“ najavljuju i nove tehnologije u oblasti kogeneracije za koju smatraju da ima najviše potencijala.

Pošto je u planu prelazak 15 toplana u Srbiji na biomasu, ova firma želi da novu fluid tehnologiju koju je razvila zajedno sa nemačkim partnerima „Steenova“ primeni na ovim toplanama.

Novi fluidni kotlovi omogućavaju kontrolisano sagorevanje biomase sa maksimalnim iskorišćenjem, a već su primenjeni u Austriji, Italiji, Sloveniji i Bugarskoj.

Inače, firma „Gorenje projekt“ posluje u okviru firme „Gorenje Group“ koja je već uspešno realizovala projekte u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji.

U oktobru ove godine otvorene su dve solarne elektrane, jedna na nadstrešnicama parkirališta u Zaječaru, a druga na krovu fabrike „Gorenje“ u Valjevu. Investitor ovih projekata je bila firma „Gorenje Solar“, koja takođe posluje u okviru firme „Gorenje Group“.

Srbija na putu evropske energetske politike

Bukurest forumNa poslovnom forumu „Kina i zemlje Istočne Evrope“ u Bukureštu ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine govorila je o saradnji Srbije sa investitorima, napomenuvši da je „Elektroprivreda Srbije“ potpisala sporazum sa kineskom kompanijom „CMEC“ (China Machinery Engineering Corporation) o izgradnji novog postrojenja u termoelektrani „Kostolac“ kapaciteta 350MW. Po njenim rečima ovo će biti prvo značajnije energetsko postrojenje u poslednjih 25 godina.

Razvoj u oblasti interkonekcije električne energije je takođe jedan od prioriteta energetskog sektora u Srbiji, a u oblasti nafte i gasa. Srbija će takođe biti orjentisana ka izgradnji „Južnog toka“ i time povezati zemlje u regionu, zaključila je ministar Mihajlović.

Govoreći o poziciji srpske energetike u regionu ona je naglasila da je taj sektor Srbije među vodećima, ali da nije jednostavno osigurati razvoj na osnovu evropske politike sa jedne strane i realnih kapaciteta sa druge. Zbog toga je neophodno da se otvori i razvije tržište, poveća energetska efikasnost, da se smanji energetska potrošnja za 9% do 2018. godine, ali i poveća iskorišćavanje obnovljive energije na 27% do 2020. Neophodno je da se usaglase regulacije u oblasti zaštite životne sredine, ali i obezbedi energetska sigurnost.

Na forumu se moglo saznati i da je razvoj domaćeg i regionalnog tržišta već započelo i da je upravo taj proces onaj koji bi trebalo da obezbedi energetskom sektoru da funkcioniše u saglasju sa tržišnim principima kako bi se bolje pozicionirao u regionu.

Na samom kraju ministar energetike prof. dr Zorana Mihajlović govorila je i o pridruživanju Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i pozvala se na konstantan rast potrošnje energije ne samo u Srbiji, već i u regionu i neophodno stvaranje uslova u kojima će biti moguće koristiti sve postojeće energetske potencijale, ali takođe osigurati energetsko snabdevanje. Energetska sigurnost predstavlja veliki izazov, ali takođe i veliku mogućnost za razvoj i saradnju, a prijem u članstvo Energetske zajednice jugoistočne Evrope je važno koliko i članstvo u EU, istakla je Mihajlovićeva i dodala da energetska strategija Energetske zajednice koja je napravljena po inicijativi Srbije predstavlja vezu energetske politike EU i put kojim Srbija treba da ide.

Foto: MERZ

Obnovljivi izvori smanjuju cenu struje u ruralnim sredinama Afrike

vetrenjaceDanska kompanija za proizvodnju vetrenjača „Vestasand“ u saradnji sa kompanijom „Masdar“ iz Abu-Dabija, koja je orjentisana na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, nastoji da približi projekte vetroparkova energetski siromašnim ruralnim sredinama.

Ove dve kompanije razvile su projekat „Vetar za napredak“ koji će doneti finansijski prihvatljivu cenu struje i pouzdanu distribuciju ruralnim sredinama.

Prvi ovakav projekat biće implementiran u 13 kenijskih zajednica, području na kome živi preko 200,000 stanovnika, sa ciljem da se cena struje smanji za 30% trenutne cene u ovoj oblasti. Razvoj ovog projekta biće realizovan u saradnji sa kenijskim ministrstvom energetike i kenijske elektrokompanije „Kenya Power And Light“.

Projekat se sastoji od renoviranih vetrenjača u kombinaciji sa agregatom na dizel gorivo koje će, kako u ovim kompanijama smatraju, moći da funkcionišu na udaljenim lokacijama gde je infrastruktura ograničena.

To će ujedno biti i najveći izazov s obzirom da je dostupnost čiste energije ruralnim sredinama izuzetno mala, izjavio je glavni operativac kompanije „Masdar“ Mohamed Al Ramahi.

Ipak ovaj projekat bi trebalo da postane model po kojim bi se vodile buduće investicije, ali i projekat koji bi ruralnim sredinama doneo više novca razvijajući druge grane privrede.

Kompanjija “Masdar” bi trebalo da se posveti razvoju i izgradnji projekta “Vetar za napredak”, dok bi se kompanija “Vestasand” orjentisala na dizajn i renoviranje vetrenjača.

Kenija nije jedina zemlja u kojoj bi ovakav projekat trebalo da zaživi. Kompanija “Vestasand” istražuje potencijalna područja i u drugim zemljama Afrike kako bi za 3 godine uspela da pomogne milionima ljudi u Etiopiji, Tanzaniji i drugim Afričkim državama.

Prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Prečišćavanje otpadnih voda u SrbijiU Trgovištu je, početkom novembra ove godine, počelo sa radom postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje su finansirali Evropska Unija i Vlada Švajcarske, a njegovom puštanju u rad je prisustvovao i menadžer Evropske Unije, Grem Tindal.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda će obezbeđivati pijaću vodu za oko 2500 stanovnika Trgovišta, a nalazi se kod sela Donja Trnica.

Prečišćene otpadne vode će odlaziti u reku Pčinju, čime se neće narušavati kvalitet vode.

Ovo je drugo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u ovom kraju. Prvo takvo postrojenje je izgrađeno pre osam godina u opštini Bujanovac uz pomoć američke nevladine organizacije CHF.

U planu je izgradnja još dva ovakva postrojenja, u Vranju i Vranjskoj banji, što će finansirati nemačka banka KfW sa čak 95% bespovratne finansijske pomoći.

U Leskovcu je krajem oktobra počela izgradnja Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj projekat su finansirali Vlada Srbije i Evropska Unija sa 24 miliona evra, a izgradnja će imati tri faze.

U prvoj fazi će biti izgrađeni bazeni, u drugoj će biti formirana linija mulja, dok će u trećoj biti proširena kanalizaciona mreža. Projekat bi trebalo da bude završen do kraja 2015. godine. I u Užicu je u planu izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Bespovratna sredstva od 15 miliona evra za ovaj projekat dale su nemačka banka KfW i Vlada Republike Srbije.

Već je urađen plan regulacije područja, dok je u toku izrada planova cevovoda za ovaj projekat. U Kovilju kod Novog Sada, prošle nedelje je počela izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a posle građevinskih radova će otpočeti nabavka i ugradnja mašina i druge opreme potrebne za realizaciju ovog projekta. Projekat će realizovati firma „NS Graditelj”.

Postoji više načina za prečišćavanje otpadnih voda, a jedan od najčešće korišćenih je biološko prečišćavanje, tj. prečišćavanje pomoću aktivnog mulja. Ovakvo prečišćavanje se primenjuje kada je potrebno odstraniti rastvorene organske materije iz vode što obavljaju mikroorganizmi koji čine jedan od delova aktivnog mulja.

Prečišćena voda se preliva preko bazena, dok mulj ostaje na dnu i odlazi na dalju obradu. Vremenom, zapremina mulja se smanjuje, a ostaci se mogu koristiti za proizvodnju biogoriva.

Solarna elektrana u Severnoj Karolini do kraja godine

solarKompanija „Duke Energy Renewables“ započela je izgradnju 3 solarna postrojenja u Severnoj Karolini ukupne snage 30MW.

Ova holding kompanija, specijalizovana za proizvodnju električne energije, snabdeva strujom približno 7,2 miliona аmeričkih domaćinstava i najveća je u SAD-u.

Najveće od ova tri postrojenja је postrojenje „Dogvud“ koje će biti izgrađeno u okrugu Halifaks i snage je 20MW, dok su druga dva u okruzima „Berti“ i „Pit“ snage od po 5MW.

Greg Volf, predstavnik kompanije, kaže da je ponosan što kompanija svojim prisustvom doprinosi razvoju ovih okruga. U postavljanju PV modula proizvedenih u kompaniji „ReneSola“ participiraće kompanija „SunEnergy1“ koja će ih instalirati do kraja ove godine.

Pre vetroparka Kovin će dobiti 50km puta

pripremni radovi putNa sednici Skupštine grada u Kovinu koja je održana 21. novembra, prihvaćen je okvirni Ugovor o donaciji kompanije „Kontinetal Vind Partners“ (Continental Wind Partners) kojim se ova kompanija obavezala da izgradi seoske puteve u ovoj opštini u dužini od 50 kilometara, pošto su joj neophodni za izgradnju vetroparka na Čibuku.

U okviru ove kompanije osnovana je i kompanija „Kontinental Vind Serbia“ (Continental Wind Serbia) koja se bavi samo izgradnjom vetroparkova, a do sada je sa uspehom realizovala vetroparkove u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Australiji.

Vetropark „Čibuk“ će se graditi u dve faze, a njegova realizacija se planira krajem 2015. godine.

U prvoj fazi, koja bi trebalo da traje do kraja 2014. godine, planirana je izgradnja 57 vetrogeneratora od kojih će svaki imati snagu od 2,5MW.

Efikasniji rad vetrenjača

energija vetraIstraživači Univerziteta „Sirakuza“ Guanan Vang, Basmen El Hadidi, Džejkob Valcak, Mark Gloser i Hiroši Higuči uz podršku Ministarstva energetike SAD-a predstavili su javnosti novu tehnologiju protoka vazduha koja treba da omogući bolji rad velikih vetrenjača i testirali novi inteligentni kontrolni sistem.

Najveći fokus odnosio se na efikasnost krakova koji treba da omogući bolji rad vetrenjača u raznim vremenskim uslovima.

Ovaj sistem funkcioniše na taj način što se grubi podaci o protoku vazduha po površini krakova vetrenjače usnime i što omogućava kasnije pravovremeno pokretanje krakova. Na ovaj način, ne samo da je efikasnost vetrenjača veća, već se i protok vazduha može kontrolisati. Pored toga smanjen je zvuk i vibracija vetrenjača, a inžinjeri još uvek pokušavaju da dostignu veću efikasnost postavljajući krakove vetrenjača pod određenim uglovima i adaptirajući ih na razne vremenske uslove.

Slično tome kompanija „GE“ sredinom oktobra ove godine izbacila je softverski program koji omogućava bolji rad vetrenjača za 5% što će omogućiti povećanje profita za 20% po vetrenjači.

Ovaj program kontrolisaće brzinu u realnom vremenu, obrtni moment, aerodinamiku i krakove, a u isto vreme vršiće i analizu rada vetrenjače.

Takođe jedan od načina unapređenja rada priobalnih vetrenjača jeste i razvoj sistema kompresovanog vazduha za skladištenje viška energije koji će drastično ublažiti napajanje i nejednake zahteve za potrošnjom struje tokom dana. To će učiniti energiju vetra pouzdanijom i predvidljivijom.

„Međunarodni sajam voda“ o značaju prečišćavanja voda

sajam vodaNa petom „Međunarodnom sajmu voda“ koji je održan u Beogradu od 18. do 20. novembra, istaknut je značaj vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa i ukazano je na važnost njenog prečišćavanja. Sajam je otvorio ministar građevinarstva i urbanizma, gospodin Velimir Ilić, a pokrovitelji su bili Privredna komora Srbije i Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije. Predsednik Privredne komore Srbije, gospodin Željko Sertić, govorio je o stanju voda u Srbiji i tom prilikom naglasio značaj vode, ali je istakao i da su potrebna velika ulaganja u ovaj resurs. On predviđa da bi, u narednim godinama, ulaganja trebalo da budu između 350 i 400 miliona evra godišnje kako bi se dobila potpuno zdrava voda za piće.

Ministar Ilić izjavio je da situacija u Srbiji nije onakva kakva bi trebalo da bude i ukazao je na to da mnogo ljudi u Srbiji nema pijaću vodu, da postoji i preko 30 opština koje još uvek koriste azbestne cevi za vodu, što je nedopustivo. On je istakao i da Srbija nema pogone za prečišćavanje vode, kao i da veliki broj građana koristi kontaminiranu vodu za piće.

Voda je jedan od najvažnijih prirodnih resursa na svetu, a samo oko 2,5% pripada slatkoj vodi, od čega je tek oko 20% pogodno za piće, ali uz prečišćavanje. Neke od zemalja koje imaju najkvalitetniju vodu su Finska, Kanada, Rusija, Japan, Norveška, Švedska… Iako Srbija ima velika prirodna bogatstva vode, neracionalno trošenje ovog resursa, kao i neekološki odnos može dovesti do toga da se u bliskoj budućnosti suočimo sa njenom nestašicom.

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“ – velika opasnost po životnu sredinu

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“U Loznici je, iz napuštene fabrike „Viskoza“, u subotu došlo do izlivanja 330 kubnih metara crnog luga.

Pretpostavlja se da je do izlivanja ove opasne materije došlo zbog krađe ventila na rezervoaru gde se čuvala ova materija.

Dalje curenje, koje je zaustavljeno istog dana oko 22 časa, sprečili su pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica.

Kako prenosi Tanjug, predstavnici lokalne samouprave zajedno sa Nenadom Borovčaninom, državnim sekretarom Ministarstva za omladinu i sport, prilikom jučerašnje posete fabrici ukazali su na opasnost širenja crnog luga. Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, pozvao je nadležne iz Vlade Srbije da reaguju na ovaj događaj i omoguće uklanjanje izlivenog crnog luga.

Zamenik gradonačelnika Loznice, Jezdimir Vučetić, istakao je da opasnost širenja ove opasne materije putem kiše do reke Drine velika i obavestio javnost da je u toku ispitivanje otpadnih voda, kako bi se videlo da li je i Drina zagađena.

Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva za omladinu i sport, juče je u obraćanju novinarima rekao da se iz ove napuštene fabrike godinama uzimaju dragoceni metali kao što su zlato i platina, ali i druge sekundarne sirovine, što je i dovelo do ove katastrofe.

Dragoslav Dobrić, član gradskog veća za javni sektar i životnu sredinu, istakao je da crni lug vrlo lako može štetno da utiče na zemljište i vode, ali nije u tolikoj meri opasan po čoveka.

Rade Matić, sanitarni ekološki inženjer Mobilne jedinice za brzo reagovanje u vanrednim situacijama i proceni rizika po zdravlje i životnu sredinu, izjavio je da je jedan deo štetne materije došao do kišne kanalizacije, koja bi mogla biti povezana sa gradskim odvodom čime bi se opasnost proširila gradskom kolektorskom mrežom.

Republički inspektori za zaštitu životne sredine juče su utvrdili da je do zagađenja došlo na površini od oko 4 ara oko fabrike, ali i da je zagađena jedna obližnja njiva.

Naloženo je obezbeđivanje zemljišta od daljeg kontaminiranja ovom materijom, ali najavljene su i tužbe protiv odgovornih za ovaj incident.

Danas bi u Loznici trebalo da se sastane i Štab za vanredne situacije, kako bi pokušao da reši ovaj problem.

Rumunija u evropskom vrhu po proizvodnji „čiste“ energije

vetro park rumunijaRumunija je već ispunila zacrtani cilj da do 2020. godine 24% njene ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora.

Upravo zbog toga Vlada Rumunije mora da smanji subvencije u ovom sektoru, a i s obzirom da cene proizvoda ove zemlje sada više nisu kompetativne sa cenama proizvoda EU, izjavio je predsednik asocijacije „Velikih Industrijskih Energetskih Potrošača“ (ABIEC), Marian Nastase.

Rumunija je za samo 2 godine ispunila svoj cilj tako da će u narednih 7 godina morati da plaća maksimalnu cenu subvencija za obnovljive izvore.

Najveći vetropark u Evropi koji se prostire na površini od 1100 hektara, snage 600MW, u koji je uloženo približno 1,1 milijarda evra, nalazi se upravo u Rumuniji, severno od Konstance.

Ipak proizvodnja energije iz ovog postrojenja čini samo 10% ukupno proivedene „zelene“ energije Rumunije što pozicionira ovu zemlju u sam evropski vrh proizvodnje „čiste“ energije.

Podsećanja radi, EU je propisala obavezu svim svojim članicama da do 2020. godine, 20% ukupne potrošnje energije proizvedu iz obnovljivih izvora, dok se naša zemlja obavezala na 27% udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije do 2020. godine, potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici.

Upravo danas u Bukureštu Ministar Energetike Republike Srbije, Zorana Mihajlović, sastala sa Ministrom Energetike Rumunije, Konstantinom Micuom, s ciljem unapređenja međusobne saradnje u oblasti elektroenergetike, nafte i gasa. Govorilo se o značaju projekta izgradnje dvostrukog 400kw dalekovoda između Rešice i Pančeva, gasnoj interkonekciji Mokrin-Arad, naftovodu Pešta-Pančevo, a najavljeni su i razgovori o izgradnji HE „Đerdap 3“, projekta od nacionalnog značaja za Srbiju.

Podsetimo, za izgradnju nove hidroelektrane „Đerdap 3“ zainteresovano je dosta kompanija iz Kine, Rusije i drugih zemalja, a u prvom kvartalu 2014. godine znaće se s kim će Srbija realizovati tako značajan projekat.

U Privrednoj komori Srbije juče predstavljen EMAS sistem

emasNa promotivnom skupu u Privrednoj komori Srbije „EMAS III – Najkredibilniji sistem menadžmenta zaštitom životne sredine – Realnost i za organizacije u Srbiji“ juče je predstavljen EMAS sistem koji kompanijama daje mogućnost da unaprede svoje ekološke performanse i izveštavaju o njima.

EMAS (Eco-Management and Audit Scheme) prvenstveno je namenjen organizacijama koje žele da unaprede svoju ekološku efikasnost i da se promovišu registracijom u EMAS registar.

Za registraciju je potrebno od 6 do 12 meseci, a prednosti su dobijanje EMAS znaka, smanjenje troškova, klasifikacija u elitne kompanije za upravljanje zaštitom životne sredine, kao i potencijalna regulatorna olakšanja. EMAS sistem usaglašen je i sa ISO 14001:2004 standardom koji podrazumeva da se svi negativni uticaji preduzeća na životnu sredinu utvrde i ispitaju, a zatim budu usklađeni sa zakonom.

Sve kompanije koje žele da unaprede svoje ekološke performanse EMAS sistemom, moraju prvo da ispune ISO 14001:2004 standard, a zatim da sačekaju da dokument „Izjava o zaštiti životne sredine“ prihvate EMAS verifikatori, čime će postati jedna od kompanija u kojima se primenjuje EMAS sistem, istaknuto je na skupu.

Iz Ministarstva energetike izjavili su da će izabrati tri kompanije iz Srbije kojima će pomoći da uvedu ovaj sistem.

Predstavljanju EMAS sistema prisustvovalo je više od 30 različitih organizacija i kompanija, dok su organizatori skupa bili Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, delegacija Evropske Unije i Privredna Komora Srbije.

Zamak „Vindzor“ se napaja strujom sa hidroelektrane kraljevskog dvora

zamak vindzorZa razliku od premijera Velike Britanije, Dejvida Kamerona, koji uopšte ne pridaje značaj „zelenoj“ energiji, kraljica Elizabeta II sopstevnim primerom govori kako se može uštedeti na potrošnji energije uz mere zaštite životne sredine.

Kako prenosi britanski „Telegraf“, nedavno postavljena hidroelektrana finansirana od strane kraljevske porodice trenutno proizvodi približno 200kwh struje što je dovoljno snage za snabdevanje zamka „Vindzor“ izjavio je Dejvid Dešambo (David Dechambeau), predsednik kompanije (Southeast Power Engineering) čija je filijala (Romney Hydro Power Company) izvođač radova projekta kraljevskog dvora.

S obzirom na to da se ne troši mnogo struje u večernjim časovima, određena količina energije se vraća u glavnu mrežu. Turbine na brani „Romni“ izgrađene su u decembru 2011. godine, a koštale su 1,5 miliona funti.

Detalji nacrta su poverljivi, ali se smatra da će kraljica uštedeti veliku količinu novca na računima za struju. Ovim projektom će se proizvoditi dovoljno energije za 700 lokalnih domaćinstava na vrhuncu potrošnje, uključujuči i potrošnju struje u dvoru „Vindzor“, odnosno oko 1,4 miliona kwh struje godišnje.

Elektrana trenutno proizvodi dovoljno količine energije za potrebe zamka, ali ipak se ne zna kolike će prosečne potrebe biti tokom godine s obzirom da će se potrošnja povećati u toku zime.

Proizvodnja energenata iz biomase u Bačkom Petrovcu i Kuli

peletPosle Lepenca i Bački Petrovac i Kula imaće fabriku za proizvodnju energenata iz biomase.

Investitori iz Slovačke pokrenuli su fabriku „Biopel“ koja planira proizvodnju peleta iz agrarne biomase čiji izvoz treba da otpočne već u januaru 2014. godine.

Druga fabrika „Anti-terming“ iz Kule, takođe slovačka investicija, bavi se proizvodnjom kotlova na čvrsta goriva i biomasu.

Biomasa je velika šansa Srbije i nacionalni strateški cilj za proizvodnju energenata iz biomase. Potencijal energije iz biomase procenjuje se na 3,405 miliona tona ekvivalenta nafte, a u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije biomasa učestvuje sa 60,3%.