Home Blog Page 1534

Efikasne kineske silicijumske solarne ćelije

Efikasne kineske silicijumske solarne celijeKompanija „Trina Solar” čija je oblast delovanja solarna energija razvila je silicijumske solarne ćelije čija je efikasnost 24,4 odsto.

Ova kompanija je finansirala dvogodišnje istraživanje uz doprinos australijske kompanije „PV Lighthouse”, dok su ćelije razvili naučnici Centra za održivi razvoj Nacionalnog Univerziteta u Australiji (Australian National University-ANU) u saradnji sa Istraživačkim institutom za solarnu energiju iz Singapura (Solar Energy Research Institute of Singapore-SERIS). Ove visoko efikasne silicijumske ćelije imaju i pozitivne i negativne kontakte na zadnjoj površini, što dozvoljava da površina koja je okrenuta suncu bude potpuno crna bez metalnih elektroda koje su prisutne na većini ovakvih ćelija, a to omogućava da se dobije više električne energije.

Ćelije su prošle nezavisni test labaratorije „Fraunhofer CalLab” iz Nemačke, a kompanija „Trina Solar” razvija njihovu komercijalnu verziju. Silicijumske ćelije za masovnu proizvodnju bi trebalo da imaju efikasnost od oko 22 odsto, dok bi paneli bili snage 238W.

S.J.

„Energoprojekt” ulazi u drugu fazu izgradnje dve hidroelektrane u Peruu

MHW-Ethiopias-HydropowerFirma „Energoprojekt niskogradnja” ovih je dana je potpisala ugovor sa kompanijama „Sinersa” i „Chungar” iz Južne Amerike, čime nastavlja radove na izgradnji dve hidroelektrane u Peruu.

Ugovor, koji je vredan oko 25 miliona evra, obavezuje firmu „Energoprojekt niskogradnja” da u roku od 2 godine izgradi konstrukciju brane, tunela, kanala, cevi i ostalih pratećih objekata za hidroelektrane „Chancay” i „Rucuy”.

Hidroelektrana „Chancay” nalazi se u okrugu San Miguel de Acos na reci Macusani.

Snaga elektrane će biti 19,8MW, a očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 142MWh električne energije. Druga hidroelektrana „Rucuy” će imati snagu od 20MW, a godišnje će proizvoditi oko 147MWh električne energije koja će ići u električni sistem Perua.

Prošle godine u martu firma „Energoprojekt niskogradnja” potpisala je ugovor sa firmom „Sinersa” o izvođenju prve faze građevinskih radova na izgradnji ovih hidroelektrana čija je vrednost bila oko 5 miliona evra, a novim ugovorom njihova saradnja je produžena.

S.J.
Foto: energoprojekt.rs, HE Tekeze

Nije potreba procena uticaja na životnu sredinu za vetropark „Dunav 3”

Photo: EP

vetrogeneratorMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine juče je objavilo Rešenje kojim se odlučuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje vetroparka „Dunav 3” čiji je investitor kompanija „MK Fintel Wind” iz Beograda.

Ovakva rešenja ranije su doneta i za vetroparkove „Dunav 1” i „Ram” istog investitora.

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu definisano je da je studija o proceni uticaja i saglasnost na studiju o proceni uticaja, odnosno odluka da nije potrebna studija o proceni uticaja na životnu sredinu sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju ili uz prijavu početka izvođenja projekta izgradnje, izvođenja radova, promenu tehnologije, promenu delatnosti.

Inače, kompanija „MK Fintel Wind” ulaže u zelene energetske projekte u Srbiji i regionu, a njihovom realizacijom doprineće se povećanju energetskog kapaciteta Srbije i okruženja.

Podsetimo da je ova kompanija objavila početak izgradnje dve vetroelektrane 30. oktobra prošle godine, ukupne snage 16,5MW, na lokacijama Kula (9,9MW) i Vršac (6,6MW). Očekuje se da ove vetroelektrane budu izgrađene u novembru ove godine i da godišnje generišu 46,2 GWh električne energije, što će zadovoljiti potrebe za strujom oko 1850 domaćinstava.

U decembru prošle godine ova kompanija je dobila lokacijske dozvole za vetroparkove „Ram”, „Dunav 1” i „Dunav 2” ukupne snage 30MW.

Vetropark „Dunav 3”, na teritoriji opštine Veliko Gradište, imaće tri vetrogeneratora snage po 3,075MW.

S.J.

Ostrvo Necker postaće raj obnovljive energije

Ostrvo NeckerVlasnik kompanije „Virdžin“ (Virgin) i, između ostalog, malenog ostrva Neker (Necker) u sklopu Britanskih Devičanskih ostrva, gospodin Ričard Brenson (Richard Branson), doneo je odluku da lansira zeleni plan za svoje ostrvo i realizuje projekte obnovljivih izvora energije na njemu. Zapravo, Brenson želi da promeni prethodno instalirane dizel generatore zelenenim energetskim projektima.

Zajedno sa „Anti karbon grupom“ (The Carbon War Room) i energetskim ekspertima Instituta „Roki Mauntin“ (Rocky Mountain Institute), Brenson je počeo da promoviše zamenu dizela generatorima na ostrvima postrojenjima obnovljivih izvora energije (10 Island Renewable Challenge), a argumenti za to su smanjena emisija ugljen dioksida u atmosferu, čistija sredina i finansijska ušteda.

S tim u vezi, „Anti karbon grupa“ i Institut „Roki Mauntin“ su lobirale kod Svetske banke (World Bank) i američke investicione korporacije (U.S. Overseas Private Investment Corporation) da izdvoje 300 miliona dolara za projekte obnovljivih izvora energije na ostrvima.

Ostrvo Neker, veličine 74 ara koje može da ugosti 28 gostiju, biće prvo koje će dizel zameniti ekološkim energentom, a namera je da se koristi energija sunca i vetra što će obezbediti 80% energetskih potreba ostrva, sa dugoročnim ciljem od 100% proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

B.R.

Javni konkurs za sufinansiranje projekata na temu ozonskog omotača

zastita-ozonskog-omotacaMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u saradnji sa Organizacijom Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) raspisalo je 27. februara 2014. godine Javni konkurs „Ozonski omotač – uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi“ za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija koje se bave pitanjima zaštite životne sredine.

Tematska oblast konkursa je zaštita ozonskog omotača i uticaj oštećenja ozonskog omotača na zdravlje stanovništva.

Cilj ovog konkursa je podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine i ozonskog omotača sa posebnim osvrtom na zdravlje stanovništva.

Predviđena sredstva za projekte su 3,2 miliona dinara, a jedan projekat može biti sufinansiran sa najviše 800 hiljada dinara.

Pravo učešća na konkursu imaju organizacije koje su upisane u Registar Agencije za privredne registre i koje deluju na teritoriji Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a imaju iskustva i potrebne resurse u realizaciji projekata iz ove oblasti.

Jedno udruženje može prijaviti samo jedan projekat čija se realizacija mora završiti do 16. septembra 2014. godine kako bi rezultat bio predstavljen povodom obeležavanja Dana zaštite ozonskog omotača (16. septembar).

Rok za podnnošenje prijava je 17. mart 2014. godine. Tekst konkursa i prateću dokumentaciju možete pogledati ovde.

S.J.

Stakleni krov za zagrevanje vode, prostorija i proizvodnju struje

Stakleni krov za zagrevanje vode, prostorija i proizvodnju strujeŠvedska kompanija „SolarTech“ razvila je sistem „SolTech Energy“ koji omogućava iskorišćenje solarne energije u bilo kom objektu. Ovaj sistem se sastoji od staklenog krova, a dostupan je u nekoliko verzija.

Jedna od mogućnosti „SolTech Alfa“ je da ispod staklenih crepova bude postavljeno crno platno koje povećava apsorbciju sunčevog zračenja, a zatim sistem „SolTech Energy“ zagreva vazduh koji se nalazi u vazdušnim džepovima ispod ovih crepova. Vazduh se koristi za zagrevanje vode koja je preko akumulatora povezana sa sa sistemom grejanja kuće.

Druga mogućnost „SolTech Sigma“ je da ispod ovih staklenih crepova cirkuliše voda koja se zatim koristi za zagrevanje celog objekta. Ovakav sistem može biti povezan na već postojeći sistem za grejanje objekta čime se ostvaruje znatna ušteda.

Treća mogućnost „SolTech Power“ je da u ovakvom sistemu budu instalirane ćelije koje će pretvarati sunčevu energiju u električnu energiju. Ovakav sistem najsličniji je solarnim panelima.

Takođe postoji i sistem za betonske krovne konstrukcije „SolTech Techno Solar“ koji je posebno dizajniran za uštedu energije u zgradama.

S.J.

Međunarodni centar za održivi energetski razvoj iz Moskve nudi 20 stipendija

unescoMeđunarodni centar za održivi energetski razvoj (International Center for Sustainable Energy Development-ISEDC) iz Moskve ponudio je 19. februara ove godine 20 stipendija u okviru UNESCO/ISEDC sponzorisanog programa stipendiranja, a za oblasti održive i obnovljive energije.

Odabrani stipendisti će četiri nedelje, od 6. do 31. oktobra 2014. godine, boraviti u specijalizovanim ustanovama u Rusiji gde će moći da izaberu programe iz sledećih oblasti: obnovljivi izvori energije, energija i održivi razvoj, ekološko upravljanje energetskim resursima, održiva i obnovljiva proizvodnja električne energije.

Uslovi za kandidate koji žele da se prijave su: posedovanje diplome fakulteta, odlično znanje engleskog jezika i da nemaju više od 35 godina.

Za stipendiju se mogu prijaviti kandidati iz više od 150 zemalja sveta, a neke od njih su i Republika Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija…

Svaka zemlja može nominovati dva kandidata, a prijave (na engleskom jeziku) se podnose UNESCO odseku za stipendije do 30. maja 2014. godine.

Tekst dokumenta sa prijavnim obrascem možete pogledati ovde.

S.J.

Počela ekološka kampanja u kragujevačkim školama

fiatKompanija „Fiat automobili Srbija“ juče je u Skupštini grada Kragujevca svečano obeležila početak kampanje „Hajde da rastemo zajedno“ koja će se sprovoditi u 24 osnovne škole u Kragujevcu. Cilj ove kampanje je edukacija učenika o zaštiti životne sredine, a projekat će trajati do 5. juna 2014. godine.

Kako je najavio direktor kompanije „Fiat automobili Srbija“ gospodin Frančesko Čanča (Francesco Ciancia), projekat će se sprovoditi među đacima četvrtog razreda osnovnoh škola i to u 5 faza.

U sklopu prve faze, školama će biti podeljene kante za reciklažu otpada, a druga faza će početi u aprilu kada će se između smena organizovati radionice na temu zaštite životne sredine. U sledećim fazama će se uspostaviti komunikacija sa decom, izabraće se ambasador životne sredine, a biće organizovana i sadnja drveća.
Na Svetski dan zaštite životne sredine, 5. juna, biće održana završna svečanost gde će biti nagrađeno 5 najboljih likovnih radova na temu ekologije i zaštite životne sredine.

S.J.

Projekat podrške opštinama „Konsultacija za energetsku efikasnost“ u BiH

zenicaU opštini Zenica u Bosni i Hercegovini 24. februara ove godine potpisan je Memorandum o razumevanju i realizaciji bilateralnog projekta „Konsultacije za energetsku efikasnost“ čiji je cilj pružanje tehničke podrške opštinama kako bi uspostavile sistem za upravljanje energijom.

Memorandum su potpisali načelnik opštine Zenica gospodin Husejin Smajlović i vođa projektnog tima „GFA Consulting Group“ gospodin Brian K. Schjertzer, a projekat „Konsultacija za energetsku efikasnost“ u Bosni i Hercegovini implementira nemački konzorcijum „GFA Consulting Group GmbH“ i „Integration Umwelt & Energie GmbH“.

Projekat će trajati skoro tri godine, od aprila 2013. do marta 2016. godine, a u njemu će učestvovati 9 opština koje će biti podeljene u dve grupe. Opštine Zenica, Bijeljina, Gradiška i Prijedor čine grupu koja se obavezala da će za vreme trajanja ovog projekta uspostaviti sistem za upravljanje energijom, a preostalih 5 opština koje čine opštine Bihać, Lakrtaši, Livno, Travnik i Zvornik mogu uspostaviti ovakav sistem, ali se nisu obavezale na to. Opštine će moći da koriste alat za podršku u donošenju odluka za poboljšanje energetske efikasnosti u javnoj rasveti, zgradarstvu i saobraćaju.

Projekat „Konsultacije za energetsku efikasnost“ će koristiti iskustva projekta „Akcioni plan energetski održivog razvoja“, a biće realizovan kroz set predavanja.
Opština Zenica je lider ovog projekta, a u ovoj opštini u toku je uvođenje ENMASOFT sistema (sistem za praćenje i verifikaciju potrošnje energije).

S.J.

Završeni generalni projekti za MHE „Vršuma“ i „Stupa“

rekaDruštvo sa ograničenom odgovornošću „Ideal Energy“ iz Tutina odabrani je potencijalni investitor za male hidroelektrane „Stupa“ i „Vršuma“ na reci Reka u slivu Ibra u Tutinu. Ovo preduzeće dobilo je lokalitete za dve MHE u Tutinu na prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, a koje je raspisalo Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine 19. februara prošle godine.

Trojni memorandum o razumevanju između investitora „Ideal Energy d.o.o.“, opštine Tutin i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine potpisan je 26. jula 2013. godine, a njime se investitor obavezao da će u roku od šest meseci ispitati mogućnost realizacije projekta, podneti generalni projekat i zahteve za sve potrebne dozvole Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Direktor i vlasnik ovog preduzeća gospodin Ismet Dedeić, u razgovoru za Energetski Portal, izjavio je da je izrada projektne dokumentacije i generalnog projekta koji radi „Art build d.o.o.“ iz Crne Gore u toku, a da se uskoro očekuje i podnošenje dokumentacije ministarstvu. On je rekao i da trenutno pregovara sa izvođačima radova iz Kuršumlije i Subotice.

Prema rečima Ismeta Dedeića, vrednost jedne male hidroelektrane će biti između 650 i 800 hiljada evra, u zavisnosti od njene snage. MHE „Vršuma“ će imati snagu oko 240kW, dok će snaga MHE „Stupa“ biti oko 310kW.

Ovo su samo neke od 20 dodeljenih lokacija za izgradnju MHE u Tutinu, od čak 54 potencijalnih lokacija sa prvog Javnog poziva. Jedna od njih je MHE „Krona“ na reci Vidrenjak u slivu Ibra koja treba da bude izgrađena do kraja godine.

S.J.

Oko 100 lokalnih samouprava prijavilo projekte za sredstva iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

energetska efikasnostPrema saznanjima Energetskog portala, nešto manje od 100 opština u Srbiji prijavilo je projekte oblasti efikasnog korišćenja energije po Javnom pozivu za dodelu sredstava iz budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi njihovog finansiranja u 2014. godini.

Rok za prijavu projekata trajao je 20 dana, do 20. februara, a komisija, koja sada pregleda prispele prijave – projekte, odluku o izboru projekata doneće 10. marta.

Raspoloživa sredstva za ove namene iznose 180 miliona dinara. Maksimalan iznos sredstava koje može dobiti lokalna samouprava koja se nalazi u devastiranom području je 18 miliona dinara (100%), odnosno 15 miliona dinara (70%) za projekte u ostalim lokalnim samoupravama.

Neki od kriterijuma za izbor projekata su očekivana ušteda energije u kWh na godišnjem nivou, vrsta objekta od javnog značaja, udeo sopstvenog učešća jedinice lokalne samouprave u ukupnoj investiciji, za kategorije projekta unapređenja termičkog omotača, zamene sistema ili dela sistema grejanja efikasnijim sistemom, unapređenja, odnosno modernizacije sistema unutrašnjeg osvetljenja, unapređenja termičkog omotača i energetskih sistema putem kombinovanja mera, modernizacije sistema javnog osvetljenja u gradovima i opštinama i instalacije solarnih kolektora za grejanje potrošne tople vode.

Jedinice lokalne samouprave čiji projekti budu izabrani imaće rok od 30 dana za objavu javne nabavke za odabir izvođača radova od dana potpisivanja ugovora sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

B.R.

Centar za održivi razvoj svečano otvoren u Podgorici

Centar za održivi razvoj svečano otvoren u PodgoriciCentar za održivi razvoj u Crnoj Gori predstavljen je prošle nedelje novinarima u Podgorici, a zvanično je počeo sa radom 1. januara 2014. godine. Nastao je kao zajednički projekat Ministarstva održivog razvoja i turizma i Kancelarije programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Menadžer Centra za održivi razvoj gospođa Jelena Janjušević tom prilikom je izjavila da će rad ovog centra biti fokusiran na održivi razvoj, obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, upravljanje resursima i eko sistemima, prilagođavanje na efekte klimatskih promena i sigurnost u oblasti životne sredine.

Budžet centra namenjen projektima iznosi 3,1 milion dolara, a pre svega će biti usmeren na Crnu Goru, a potom i na države u regionu, kao partnere i korisnike usluga.

Osim projekata održivog razvoja, Centar za održivi razvoj će učestvovati i u sporazumima iz oblasti životne sredine, istraživanju i analizi javnih politika, kao i na izradi prototipa najnovijih naučnih, istraživačkih i tehnoloških pristupa za unapređenje ciljeva održivog razvoja.

S.J.

Bijeljina ustupa zemljište investitoru buduće solarne elektrane

BijeljinaProjekti iskorišćenja solarne energije planirani su u Bijeljini u Republici Srpskoj. Tačnije, slovenačka firma „Neutron“ ima u planu postavljanje solarnih kolektora na krovu osnovne škole, a Skupština Bijeljine je donela odluku o izgradnjii solarne elektrane.

Predstavnik firme „Neutron“ u Bijeljini gospođa Snježana Topić nedavno je izjavila da je ova firma zainteresovana za postavljanje solarnih kolektora na krov sportske dvorane osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Bijeljini. U toku je dobijanje saglasnosti za ovaj projekat od Ministarstva industrije, energetike i rudarstva, a podneti su i zahtevi za dobijanje dozvola i pratećih dokumenata. Ovaj projekat je vredan više od 250 hiljada evra.

Skupština grada Bijeljine donela je odluku o izgradnji solarne elektrane čija bi snaga bila 180kW. Predsednik Skupštine Bijeljine gospodin Dragan Đurđević izjavio je da je namera da ustupe zemljište investitoru koji bi nakon izgrađene solarne elektrane plaćao Bjeljini nadoknadu po metru kvadratnom, a nakon 20 godina solarna elektrana bi postala vlasništvo investitora.

S.J.

U PKS održan forum o zaštiti životne sredine

srbiji treba fond za zastitu zivotne sredineU prostorijama Privredne Komore Srbije danas je održan tematski forum „Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine“ u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine PKS, a u saradnji sa poslovno-stručnom i naučnom javnošću.

Ovo je prvi tematski forum ove godine koji bi trebalo da pospeši javni dijalog svih zainteresovanih strana uoči početka pregovora sa Evropskom unijom u okviru poglavlja o zaštiti životne sredine (poglavlje 27).

U uvodnom delu foruma govorili su predstavnici Privredne Komore Srbije i Odbora za zaštitu životne sredine Privredne Komore Srbije, a zatim je gospodin prof. dr Radmilo Pešić sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu istakao značaj Fonda za zaštitu životne sredine. Gospodin prof. dr Boža Drašković sa Instituta ekonomskih nauka govorio je o porezima i naknadama kao instrumentima koji utiču na cenu i zaštitu prirodnih dobara, a ispred Agencije za zaštitu životne sredine izlaganje je imao direktor ove agencije gospodin Filip Radović. Među govornicima bio je i rukovodilac departmena za Nacionalni PRTR registar gospodin Nebojša Redžić.

Forum „Ekonomski instrumenti zaštite životne sredine“ završen je diskusijom učesnika foruma na kojoj je zaključeno da je Srbiji neophodan Fond za zaštitu životne sredine u koji bi se uplaćivale ekološke takse i kazne za nepoštovanje ekoloških standarda, a iz kojeg bi se zatim finansirali projekti zaštite životne sredine.

S.J.
foto: pks.rs

PREDSTAVLJAMO Grad Čačak

grad cacakGrad Čačak, po Uredbi Vlade Republike Srbije o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2013. godinu („Sl. glasnik RS“, br. 62/2013), spada u najrazvijenije lokalne samouprave u Srbiji, tj. one čiji je stepen razvijenosti iznad republičkog proseka. Čačak se velikom brzinom razvijao tokom industrijalizacije kada su izgrađeni veliki privredni sistemi u sektoru mašinstva, građevinarstva, termotehnike, tekstilne industrije, proizvodnje hrane i dr, a danas je većina tih velikih firmi prestala sa radom ili radi sa dosta manjim obimom poslovanja. Neki od radnika iz tih preduzeća uspeli su da pokrenu sopstvene biznise tako da sada u Čačku posluje veliki broj manjih firmi. Proizvodni kapaciteti nekadašnjih velikih preduzeća i dalje su neiskorišćeni i mogu da budu povoljne lokacije za investiranje.

Najveći problemi grada Čačka su: nedovoljno razvijena industrijska proizvodnja, nezaposlenost, nedostatak investitora, nepostojanje formirane industrijske zone adekvatno opremljene, kao i odliv stručne radne snage.

Evidentna je činjenica da Čačak nema značajnu površinu koja bi mogla biti pretvorena u industrijsku zonu. Uglavnom su to manje, lokacijski nepovezane površine (nekoliko hektara). Grad radi na tome da u narednom periodu obezbedi lokacije koja će biti značajnije površine i samim tim povoljnija za investiranje.

Razvojne mogućnosti grada Čačka: formiranje industrijske zone, izgradnja autoputa (Koridor 11) i kargo centra u okviru mešovitog aerodroma Lađevci, uspostavljanje javno – privatnog partnerstva, mogućnost izgradnje kapaciteta za preradu poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode na teritoriji grada Čačka, korišćenje biomase.

cacakNaučni i obrazovni potencijali Čačku doprinose uvećanju ocene poslovne klime, koja je izuzetno povoljna, posmatrana sa aspekta geografskog položaja Čačka, raspoložive radne snage i spremnosti lokalne samouprave da pomogne investiciona ulaganja u gradu.U Čačku se nalaze i dva fakulteta Agronomski fakultet i Fakultet tehničkih nauka, kao i Visoka škola tehničkih strukovnih studija, koji su izvor visokokvalifikovane radne snage. Naučno-istraživačkim radom u oblasti poljoprivrede u Čačku se bavi Institut za voćarstvo Čačak.

Čačak je lokacija na raskrsnici važnih putnih pravaca ka Beogradu, Prištini, Skoplju, Sarajevu, Podgorici i Baru, koridor 11 (autoput i železnički koridor) i državni put IA reda br.2 Beograd – Čačak, državni put IA reda br.4 Užice – Pojate. Lokalna putna mreža u Čačku je zadovoljavajuća, u toku je izgradnja autoputa Beograd – Čačak – Južni Jadran koridor 11, koji će povezati grad sa ostalim većim centrima u regionu i olakšati pristup većem tržištu. Kroz Čačak prolazi železnički saobraćaj u okviru pruge Stalać–Požega koji povezuje železničke pravce Beograd–Niš–Sofija i Beograd–Bar. U blizini Čačka nalazi se aerodrom „Morava“ udaljen 25 km idealan za organizovanje kargo letova.

 

Olakšice za investitore

Postoje razne vrste olakšica i kapaciteta koje grad Čačak može staviti na raspolaganje potencijalnim ulagačima: olakšice iz budžeta namenjene podsticanju zapošljavanja, i pristup informacijama kroz saradnju sa Gradskom upravom za lokalni ekonomski razvoj, Regionalnom privrednom komorom Kraljevo OJ Čačak, Kancelarijom za mlade, Regionalnom agencijom za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, postojanje velikog broja finansijskih, kulturnih, obrazovnih institucija i udruženja privrednika.

Posebne olakšice koje grad Čačak nudi potencijalnim investitorima za utvrđivanje zakupnine i naknade za uređenje građevinskog zemljišta su sledeće: 25 % ukoliko investitor zapošljava najmanje 20 radnika, 50 % ukoliko zapošljava najmanje 50 radnika, i 100 % ukoliko zapošljava najmanje 100 radnika.

Osim navedenog, postoje olakšice koje podstiču povećanje zaposlenosti – Program samozapošljavanja, Program novog zapošljavanja, Program novog zapošljavanja invalida, Program novog zapošljavanja samohranih majki, Program zapošljavanja i stručnog osposobljavanja pripravnika, a koje investitori mogu iskoristiti.

Nacionalna služba za zapošljavanje Filijala Čačak radi programe prekvalifikacije za poznatog i nepoznatog investitora po potrebi. Primeri obuka koje je Grad Čačak organizovao u proteklom periodu u cilju stručnog osposobljavanja i usavršavanja ljudskih resursa: Orjentacija za početnike u biznisu, Izrada biznis plana za početnike, Strategija uspešne prodaje, Koučing, Osnove finansija u vođenju biznisa, Veština prezentacije i javnog nastupa, Menadžerske veštine, Osnivanje i vođenje malog preduzeća, Poslovna komunikacija i retorika, Biznis plan, Engleski jezik, i sl.

Značajno je i to što su usvojeni su planski i strateški dokumenti ekonomskog razvoja grada Čačka: Strategija regionalnog razvoja Raškog i Moravičkog okruga, Socio-ekonomska analiza Raškog i Moravičkog okruga, Regionalni prostorni plan Zlatiborskog i Moravičkog upravnog okruga, Regionalni plan upravljanja otpadom za regiju Duboko, Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Beograd – Požega, Plan regionalnog razvoja Raškog i Moravičkog okruga, Strategija razvoja grada Čačka, Strategija socijalne zaštite, Prostorni plan grada Čačka, Generalni plan naselja Čačak 2015., Planovi generalne regulacije, Planovi detaljne regulacije, Urbanistički projekti, Akcioni plan zapošljavanja grada Čačka, Akcioni planovi za unapredjenje stanovanja, obrazovanja, zapošljavanja, zdravstva Roma, Lokalni plan upravljanja otpadom, Plan kapitalnih investicija, itd.

Grad Čačak je usvojio „Strategiju održivog razvoja grada Čačka”, („Sl.list grada Čačka” broj 22, od 15 novembra, 2012. godine).

Lokalni ekološki akcioni plan je istekao 2009.godine, a umesto posebnog plana u okviru navedene Strategije razvoja grada Čačka nalazi se deo koji se odnosi na oblast zaštite životne sredine sa sledećim oblastima: 1. Održivo upravljanje prirodnim resursima – vode, 2. Održivo upravljanje prirodnim resursima – vazduh, 3. Održivo upravljanje prirodnim resursima – zemljište i geodiverzitet, 4. Održivo upravljanje prirodnim resursima – biomasa, 5. Održivo upravljanje prirodnim resursima – otpad, 6. Održivo upravljanje prirodnim resursima – energija, obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost i 7. Održivo upravljanje prirodnim resursima – biodiverzitet. Navedeni plan je našao primenu u svim oblastima zaštite životne sredine.

Ciljevi i aktivnosti koji su bili navedeni u LEAP-u grada Čačka (pošto se radi o problemima za čije rešavanje i prevenciju je potreban dugorčni rad) su preneti u Strategiju održivog razvoja grada Čačka. Od aktivnosti predviđenih Strategijom održivog razvoja grada Čačka su sprovedene: mere energetske efikasnosti kroz zamenu stolarije u školama i javnim preduzećima sa efiksnom PVC i aluminijumskom stolarijom, postavljane su toplotne izolacije, kupovana postrojenja na alternativna goriva (kotao na biomosu, kotao na gas…), postavljani solarni paneli u cilju formiranja solarnih elektrana, postavljani solarni paneli u cilju zagrevanja vode, vršeno redovno praćenje kvaliteta životne sredine kao i analize stanja životne sredine u akcidentnim situacijama, radilo se na uspostavljanju sistema primarne selekcije otpada na teritoriji grada, sprovedene akcije uklanjanja divljih deponija, postavljena pilot kompostana, urađena predstudija izvodljivosti za postavljanje biogas postrojenja, urađen katastar industrijskih zagađivača, donešen lokalni i regionalni plan upravljanja otpadom, povećavane zelene površina, ostvarena puna saradnja sa NVO gde su finansirane njihove projektne aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine na teritoriji grada, radilo se na podizanju kapaciteta upravitelja područja posebnih prirodnih odlika Ovčarsko-kablarske klisure turističke organizacije „Čačak“ (protivpožarna zaštita, izrada akcionih planova, nabavka sredstava za monitoring stanja zžs…), ostvarena dugogodišnja edukacija u predškolskim i osnovnoškolskim ustanovama iz oblasti zaštite životne sredine, ostvarena podrška izradi studije izvodljivosti izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda kupovinom uređaja koji su bili nephodni za analizu komunalnih voda (merača protoka voda i autosamplera), organizovane ekološke patrole.

 

Ishodovanje lokacijskih i građevinskih dozvola u Čačku

Mišljenje gradske uprave je da su sve procedure propisane Zakonom o planiranju i izgradnji maksimalno pojednostavljene, imajući u vidu složenost materije, a ova Uprava sve propisane rokove poštuje i tražena akta izdaje i u kraćim prosečnim rokovima.
Gradska uprava za urbanizam grada Čačka izdaje lokacijsku dozvolu u prosečnom roku od tri dana od od dana podnošenja urednog zahteva, odnosno pribavljanja uslova i podataka po službenoj dužnosti. Dostavljanje podataka i uslova traženih po službenoj dužnosti traje ne duže od 30 dana, i ovaj rok zavisi isključivo od javnih preduzeća koja izdaju tražene podatke i uslove.
Gradska uprava za urbanizam grada Čačka izdaje građevinsku dozvolu u prosečnom roku od tri dana od od dana podnošenja urednog zahteva.

Gradski trg

Raspoloživi prirodni resursi i potencijali OIE

Grad Čačak ne raspolaže značajnim prirodnim nalazištima konvencionalnih energenata; postoje manja nalazišta uglja za koja se nije utvrdila ekonomska opravdanost eksploatacija. U značajne energetske resurse mogu se svrstati šume koje su rasprostranjene po planinama u okolini čačanske kotline, ali jedino uz jasan plan korišćenja drveta u energetske svrhe bez ugrožavanja životne sredine i negativnih posledica eksploatacije.

Solarna energija
Najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije na teritoriji Čačka je solarna energija. Prosečno trajanje insolacije na području Čačka je preko 2000 sati, oko 70% se stvara u periodu od aprila do septembra. Ukupna dozračenost posmatrana pod najidealnijim uglom od 47° je oko 2100 kWh/m2, ako se uzme u ubzir zagađenje atmosfere stvarna prosečna energija zračenja je oko 3,5 kWh/m2 na dan. Prosečan godišnji potencijal solarne energije 1350 kWh/kWp proizvedene električne energije.

Geotermana energija
siva capljaNaročita specifičnost grada Čačka u pogledu obnovljivih izvora energije je postojanje tri termalne banje, prostorno raspoređene tako da formiraju trougao u središtu kog se nalazi grad Čačak. Dakle, u Čačku se vrši eksploatacija mineralnih voda na teritoriji tri banje: Gornja Trepča, Ovčar banja i Slatinska banja, postoje i četiri brane i četiri veštačka jezera: Ovčarsko kablarsko jezero, Međuvršje, Parmenac i jezero koje pripada sportskom centru „Mladost” (gradska plaža).

Ovčar Banja smeštena je zapadno od centra Čačka u Očarsko–kablarskoj klisuri, površinski izvori termalne vode su temperatura od 35°C do 38°C, a delimično se koristi u terapeutske i rekreativne svrhe. Atomska banja nalazi se u Gornjoj Trepči, severoistočno od centra Čačka. Temperatura vode je 29,8°C, koristi se za potrebe banjskog lečilišta. Slatinska Banja se nalazi jugoistočno od centra Čačka na nadmorskoj visini 275m; opremljena je potrebnim kompleksima za banjski turizam, a temperatura mineralne vode površinskih izvora je oko 17°C.
Za sada nema projekata iskorićenja geotermalne energije u svrhe proizvodnje toplotne i električne energije.

Hidrotokovi
Raspoloživ hidropotencijal iskorišćen je u slivu Zapadne Morave gde su reavitalizovane hidroelektrane „Ovčar Banja” i „Međuvršje”, ukupne snage 17 MW.

 

Realizovani projekti održivog razvoja

Kroz „Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Čačka u 2011. godini” realizovani su značajni radovi i građevinske pripreme objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije ili postizanje racionalnije potrošnje energije na objektima vrtića, škola, upravne zgrade JKP Gradsko zelenilo i u Domu kulture u Čačku.

OIE Solarni sistemi
Uz navedene radove istovremeno je realizovan improvizovani solarni sistem za zagrevanje sanitarne vode. Sistem se sastoji od 10 m2 crnih cevi koje su postavljene ispod stakla staklenika u krugu preduzeća, zagrejana voda se akumulira u dva rezervoara od po 200l i koristi se u kupatilim za zaposlene.
Novi projekat koji je realizovan je izgradanja mikro solarne elektrane na Tehničkoj školi u Čačku, o kojoj je Energetski portal već pisao, kao i o solarnim sistemima na javnim utanovama.

EE
Objekat upravne zgrade JKP Gradsko zelenilo kompletno je renoviran, urađena izolacija tvanice, spoljna fasada, zamena starih drvenih prozora sa PVC prozorima sa izo staklima, čime se potrošnja električne energije smanjila za 10% u letnjem periodu zbog smanjenja potrebe za uključivanjem rashladnih uređaja, a za vreme grejne sezone smanjena je potrošnja električne energije za potrebe grejanja za 50%.
Predškolska ustanova „Radost” je zamenila dotrajalu stolariju. Postavljeni su prozori visokih termotehničkih karakteristika koji zadovoljavaju standarde savremene izgradnje objekata. Tokom praćenja potrošnje energenata i poređenja sa potrošnjom iz prethodnih godina, utvrđena je ušteda od 15% u potrošnji prirodnog gasa uz značajno poboljšan kvalitet grejanja.
Programom su obuhvaćene i dve osnovne škole OŠ „Ratko Mitrović” i OŠ „Tanasko Rajić”. U OŠ „Ratko Mitrović” zamenjeni su svi prozori i primenjena je mera energetske efikasnosti koja se odnosi na optimizaciju rada bojlera za zagrevanje vode; ugrađena su još tri bojlera zapremine od po 80l u školskoj kuhinji, čime se uvećala akumulacija pripremljene vode i svi bojleri su opremljeni vremenskim prekidačima koji ih uključuju noću kada je električna energija četiri puta jeftinija nego u dnevnom režimu široke potrošnje. U OŠ „Tanasko Rajić” zamenjeni su prozori i zvršena je zamena svetlarnika u holu gde su bila nefunkcionalna vrata kroz koja se gubila velika količina toplote. Ugrađena stolarija je visokih termotehničkih karakteristika od aluminijumskih profila i izo stakala.

EE Javna rasveta i OIE solarni sistemi
Programom u 2011. godini realizovani su radovi zamene osvetljenja u Domu kulture. Stari reflektori u likovnom ateljeu zamenjeni su metal-halogenim, nominalne snage 150W, osvetljenje u holu je zamenjeno štedljivim sijalicama. Najveća ušteda na računu za struju ostvarena je smanjenjem vrednosti anagažovane snage, koja mesečno iznosi do 20 000 dinara.
Drugi deo radova je ugradnja termosolarnog sistema za zagrevanje sanitarne vode. Instaliran je sistem sa 4 m2 solarnih kolektora i rezervoarom za 200l vode. Sistem priprema toplu vodu za toalete pored velike sale, u prostorijama za zaposlene na održavanju objekta i za glumačke prostorije u Domu kulture.

Zaštita životne sredine
Projekat Čistije proizvodnje u Čačku realizovan je u saradnji sa Centrom za čistiju proizvodnju Srbije u periodu od oktobra 2010. do septembra 2011. godine. Projekat se odnosio na sedam lokalnih kompanija i to: FRA Čačak, Prvi Maj, Unipromet, Neva, Gumometalik, JKP Čačak i JKP Komunalac Čačak i tom prilikom su formirani ekološki timovi u preduzećima, obučeni edukovani mladi stručnjaci kao konsultanti, izvršen audit kompanija i određene su opcije čistije proizvodnje koje obuhvataju vrednost investicija, uštedu, povraćaj investicija i kakav je uticaj predložene opcije na životnu sredinu.

EE 2012.
Tokom 2012. godine kroz „Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Čačka” nastavljeni su započeti projekti primena mera energetske efikasnosti i realizovani novi. Nastavljeno je sa zamenom spoljašnje stolarije u osnovnim školama „Ratko Mitrović”, „Tanasko Rajić”, „Branislav Pterović” u Slatini i „Sveti Sava“ u Atenici, kompletirana je zamena stolarije na objektu vrtića „Radost 2“ i nastavljeno je sa zamenom svetiljki u objektu Doma kulture.

Hidroelektrane
Revitalizovane su hidroelektrane „Ovčar Banja” i „Međuvršje” na Zapadnoj Moravi.
Od 1990. godine kada su počele su pripreme urađena su kompleksna ispitivanja, na agregatima i dovodno–odvodnim sistemima koja je radio Mašinski fakultet iz Beograda i „Institut Jaroslav Černi„ iz Beograda. Studija kompleksnih ispitivanja bila je polazna osnova za izradu projektnog zadatka revitalizacije. Nakon izrade više varijanti idejnih rešenja „Energoprojekt Hidroinženjering“ je 1997. godine završio Idejni projekat revitalizacije i studije opravdanosti. Stručni savet EPS–a usvojio je varijantu sa povećanom snagom agregata povećanjem radnog kola turbine. Na osnovu toga 2005.god. „Energoprojekt Hidroinženjering“ uradio je konačnu verziju tenderske dokumentacije, a Upravni odbor EPS-a doneo je odluku o prihvatanju projekta modernizacije i studije opravdanosti HE “Ovčar Banja“ i HE“Međuvršje“. Nakon toga 26. jula 2005. godine Vlada Republike Srbije donela je rešenje o davanju saglasnosti na ovo Investiciono ulaganje.
Revitalizacija hidroelektrana omogućila je da se njihova ukupna snaga poveća sa ranijih 13 na 17 megavata, a čitav poduhvat, čije ostvarenje je finansirao EPS, koštao je oko 13 miliona evra.

Upravljanje otpadom
Projekat „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji grada Čačka“ finansirao je SDC u periodu 2009 – 2011.

Planirani projekti održivog razvoja

Upravljanje otpadom
Potpisan je ugovor o realizaciji projekta „Razvoj primarne selekcije otpada na teritoriji Moravičkog okruga“ (Exchange 4), a planirana realizacija je tokom 2014. godine. Projekat: je zvanično odobren i potpisan je ugovor o realizaciji projekta. Grad Čačak je nosilac ovog projekta, a koaplikanti su Opština Ivanjica, Opština Lučani, Regionalna agencija za prostorni ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga iz Kraljeva, a saradnik u realizaciji projekta je JKP Duboko iz Užica. Realizacija projekta podrazumeva unapređenje primarne selekcije na teritoriji Čačka i uvođenje primarne selekcije otpada u Ivanjici i Lučanima. Navedeno će se postići predviđenim obukama zaposlenih u JKP i nabavkama opreme i vozila, kao i promotivnim aktivnostima. Ukupna vrednost projekta je oko 184 hiljada evra.

OIE Solarna elektrana
Potpisan je Memorandum o saradnji na izgradnji solarne elektrane u Prelićima između grada Čačka i „G.I.D.C.“ privrednog društva za razvoj industrijskih i infrastrukurnih projekata, i kompanije u većinskom vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata (Global Capital Advisors Management), prihvaćen je u ponedeljak na sednici Gradskog veća Čačka, a o njemu će se u petak izjasniti i odbornici Skupštine grada Čačka. Memorandum podrazumeva prethodne studije opravdanosti, a kasnije i studije izvodljivosti nakon čega bi se definisali partnerski odnosi, a moguć model je javno-privatno partnerstvo po metodu zajedničkog ulaganja ili koncesije. Planirano je da ova solarna elektrana bude izgrađena na mestu nekadašnje sanitarne deponije u Prelićima, što će zahtevati projekat rekultivacije same deponije.

Biomasa
JKP Gradsko zelenilo izvršilo je pripremne aktivnosti za realizaciju projekta korišćenja biomase kao energenta za zagrevanje poslovnih prostorija i staklenika za proizvodnju biljaka i urađene su analize i Glavni projekat, a koristio bi se zeleni otpad i otpadno granje koje se prikupi sa javnih zelenih površina.

Grad Čačak redovno učestvuje u pozivima za projekte koje raspisuju delegacija Evropske unije u Beogradu, u programima prekogranične saradnje, ali i u programima ostalih poznatih donatora. Opredeljenje Grada Čačka je da kroz postojeće donatorske programe obezbedi sredstva za implementaciju što većeg broja lokalnih projektnih ideja.

Tekst je nastao u saradnji sa timom Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada Čačka, javnim preduzećima i uz koordinaciju pomoćnika gradonačelnika za ekonomski razvoj gospođe Mirjane Đoković.

B.R.

Na Investicionom forumu u Londonu predstavljen novi model investiranja u zapadni Balkan

EBRD-skupEvropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) danas je održala prvi Investicioni forum zemalja Zapadnog Balkana u svom sedištu u Londonu. Forumu su prisustvovali premijeri Republike Srbije (Ivica Dačić), Albanije (Edi Rama), Crne Gore (Milo Đukanović), BJR Makedonije (Nikola Gruevski), UNMIK Kosova (Hašim Tači), Hrvatske (Zoran Milanović) i predsedavajući Saveta ministara Federacije Bosne i Hercegovine (Vjekoslav Bevanda), zatim predstavnici Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija, investitori…

Forum je otvorio predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj gospodin gospodin Suma Čakrabarti koji je izjavio da na ovom skupu želi da predstavi Zapadni Balkan kao dobar region za ulaganje, kao i da su najbitnije oblasti za stabilizaciju regiona upravo energetika i saobraćaj. On je naglasio i da je EBRD prošle godine uložila oko 1,2 milijardi dolara kroz preko 80 projekata u regionu i Hrvatskoj.

Premijer Republike Srbije gospodin Ivica Dačić na forumu je izjavio da je neophodno stabilizovati region kako bi investitore ulagali u projekte.

Premijer Crne Gore gospodin Milo Đukanović rekao je da je loša ekonomska situacija uzrok nestabilnosti u regionu, ali i istakao da bi sve zemlje trebalo da sarađuju na velikim infrastrukturnim projektima.

Evropski komesar za proširenje gospodin Štefan File predstavio je novi model investiranja u zemlje Zapadnog Balkana koji podrazumeva da eksperti iz Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) pomognu zemljama Zapadnog Balkana da usvoje nacionalne planove ekonomskih reformi. Prema njegovim rečima, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na reforme javnog finansiranja, reforme tržišta rada, obrazovne programe za mlade, smanjenje administrativnog opterećenja privede i jačanje vladavine prava. Kako je dodao gospodin File, od država iz regiona će se zahtevati da naprave akcioni plan javnog upravljanja finansijama što će im omogućiti da konkurišu za sredstva iz pretpristupnih fondova.

Na ovom malom ekonomskom samitu održana su i četiri panela u okviru kojih je bilo reči o regionalnim projektima iz oblasti energetike i saobraćaja, ali i o tome kako privući investitore da ulažu u zemlje Zapadnog Balkana.

S.J.