Home Blog Page 1535

Bugarska domaćin foruma o EE, OIE i UO za zemlje Jugoistočne Evrope

inter_expo_center_sofiaU Sofiji u Inter Expo centru od 5. do 7. marta ove godine će se održati Izložba o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (EE&RE Exhibition), Kongres o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (EE&RE Congress), SEE Solar izložba o solarnim sistemima i tehnologijama (SEE Solar- South-East European Exhibition on Solar PV and Thermal Technologies), Internacionalna izložba Pametni gradovi (Smart Cities International Exhibition), zatim Konferencija o upravljanju otpadom i reciklaži (Waste Management&Recycling Conference) i Izložba o upravljanju otpadom i reciklaži (Waste Management&Recycling Exhibition) za zemlje Jugoistočne Evrope.

Na ovim događajima će biti predstavljene teme iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i upravljanja otpadom kao što su: stanje i budućnost energije iz obnovljivih izvora, daljinsko grejanje i hlađenje u Evropi, ISO sistemi 50001 i 14001, zelene bašte na krovovima zgrada, pametno ulično osvetljenje, otpad kao energija, solarni sistemi…

Tim povodom biće prisutne renomirane svetske firme iz oblasti energetike, građevinarstva, reciklažne industrije, kao i veliki broj predstavnika državnih i finansijskih institucija iz preko 15 zemalja.

Izložba i kongres o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije, kao i SEE Solar izložba o solarnim sistemima i tehnologijama za zemlje Jugoistočne Evrope održavaju već deseti put, dok se izložba i kongres o upravljanju otpadom i reciklaži organizuju petu godinu zaredom.

S.J.

Protest zbog izgradnje MHE na reci Bistrici otvara pitanja obaveštenosti o propisima

hidroProšle nedelje više od hiljadu ljudi u Vlasotincu potpisalo je peticiju o zabrani izgradnje malih hidroelektrana na reci Bistrici koja se nalazi u slivu reke Vlasine. Protest ispred Skupštine grada Vlasotinca održala je grupa ekologa, koja traži zabranu izgradnje malih hidroelektrana na reci Bistrici.

Kako je ova grupa navela, zbog prokrčenja puta dužine 2,6 kilometara kroz tok ove reke radi izgradnje MHE doveden je u pitanje njen opstanak.

Ekolog Aleksandar Pavlović rekao je novinarima da ne razume kako se dozvole za izgradnju malih hidroelektrana izdaju na osnovu podataka o vodostaju iz 1987. godine, jer se merenja iz ove godine bitno razlikuju u odnosu na sadašnja merenja, a i predsednik ove opštine gospodin Zoran Todorović razgovarao je sa ekolozima o ovom problemu.

Inače, Katastrom malih hidroelektrana u Srbiji predviđena je izgradnja četiri MHE na reci Bistrici, a to su MHE „Javorje“ snage 215kW, MHE „Šukmari“ snage 325kW, MHE „Đorđine“ snage 360 kW i MHE „Prodanče“ snage 190kW. Na prvom Javnom pozivu za dodelu lokacija za izgradnju MHE ponuđena je samo MHE „Javorje“, a investitor je „COGIP Group“ iz Italije.

U Republici Srbiji postoje jasni propisi za izgradnju hidroelektrana i malih hidroelektrana, a neki od najvažnijih odnose se na nedozvoljavanje potpunog zaustavljanja vodotoka u nekoj od faza izgradnje ili rada MHE, izgradnju riblje staze koja mora uvek biti u funkciji, a obavezno je i njeno čišćenje. Takođe, MHE mora da obezbedi minimalni održivi protok vode, a u slučaju smanjenog vodostaja MHE mora prestati sa radom. Dozvole za izgradnju ovakvih objekata izdaju se samo nakon pozitivne procene uticaja na životnu sredinu.

S druge strane, može postojati negativan uticaj MHE na bentonske organizme i ihtiofaunu, odnosno prirodni ekosistem i njegovu raznolikost, što se u proceni uticaja na životnu sredinu takođe razmatra.

Osim toga, male hidroelektrane i hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu jer proizvode električnu energiju iz prirodnog obnovljivog izvora, smanjuju zagađenost vazduha, vode i zemljišta usled smanjenja emisije štetnih gasova karakterističnih za velika ložišta čija izgradnja, začuđujuće, ne izaziva česte proteste građana.

S.J.

Sutra ističe rok za podnošenje projekata za sufinansiranje iz Fonda za zaštitu životne sredine

zzsMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je početkom ferbuara Javni konkurs za sufinansiranje projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine, a koji su od javnog interesa.

Cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine). Tematski okvir konkursa je zaštita prirode, zaštita voda od zagađivanja, upravljanje otpadom, zaštita od nejonizujućih zračenja, klimatske promene, ali i pomenute aktivnosti koje se odnose na sprovođenje Arhuske konvencije za koje je namenjeno 6 miliona dinara od ukupnih 26 miliona koliko je predviđeno za sufinansiranje odabranih projekata.

Svaki projekat može biti sufinansiran sa najviše 80 odsto njegove vrednosti, odnosno 900 hiljada dinara.

Pravo učešća na ovom konkursu imaju zadužbine i fondacije koje deluju na teritoriji Republike Srbije i koje su upisane u Registar Agencije za privredne registre, a deluju u oblasti zaštite životne sredine, a uslov konkursa nalaže po da sve faze projekta moraju biti završene do kraja 2014. godine.

Kriterijumi po kojima će se vršiti odabir projekata za sufinansiranje iz Fonda za zaštitu životne sredine su ciljevi koji se postižu projektom, sufinansiranje projekata iz drugih izvora, reference projekta, zakonitost i efikasnost korišćenja sredstava iz budžeta, opravdanost budžeta i kapaciet organizacije, kao i prethodno iskustvo u oblasti zaštite životne sredine.

Obrazac prijave i ostale smernice za podnosioce predloga projekata možete pogledati ovde.

B.R.

Brzorastuće topole kao sirovina za biogorivo

Brzorastuće topole kao sirovina za biogorivoRuski naučnici odgajaju veštačke topole koje rastu dva do tri puta brže od običnih s namerom da ih iskoriste za proizvodnju biogoriva.

Ovo drvo izabrano je kao sirovina za biogorivo zbog toga što je veoma otporno na štetočine, ali i na hladnu klimu.

Genetskim inženjeringom će se pospešiti njihov rast, tako da će se dobiti znatno više sirovine za proizvodnju biogoriva.

Projekat je još uvek u ranoj fazi, a naučnici sa Instituta za biljnu fiziologiju i biohemiju iz Irkutska smatraju da će biti višestruko koristan.

S.J.

Forum o obnovljivim izvorima energije u Poljskoj u martu

obnovljivi izvori energijeU Varšavi će se 27. marta tekuće godine u hotelu „InteContinental“ održati Forum o obnovljivim izvorima energije na kome će se govoriti o ključnim pitanjima sa kojima se suočava razvoj sektora obnovljivih izvora u Poljskoj, zatim o investicionom trendu u ovoj zemlji, unapređenju sektora OIE u Poljskoj, planiranim projektima iz ove oblasti i drugim temama.

Forumu će prisustvovati međunarodni i nacionalni stručnjaci iz ove oblasti, investitori, kao i predstavnici javnog i privatnog sektora zainteresovani za obnovljive izvore energije, dok će neki od govornika biti iz Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Belgije i drugih zemalja.

S.J.

Preko 130 miliona evra za OIE u Hrvatskoj

solar vetarU Hrvatskoj u Zagrebu ove nedelje je održan šesti po redu seminar „Mogućnosti primene obnovljivih izvora energije“, a direktor Hrvatskog operatora tržišta energije (HROTE) gospodin Ivor Županić izjavio je da će ove godine HROTE izdvojiti više od 130 miliona evra za oblast OIE.

Ova sredstva će biti podeljena po sektorima OIE pa će tako za vetroparkove biti izdvojeno više od 65 miliona evra, za biogas više od 25 miliona evra, za biomasu više od 23 miliona evra, za male hidroelektrane više od 9 miliona evra, dok će za solarne elektrane biti izdvojeno preko 7,5 miliona evra.

U odnosu na prošlu godinu kada je HROTE isplatio više od 75 miliona evra za podsticaje u sektoru obnovljivih izvora energije, ove godine će ova cifra biti skoro duplo veća.

Na seminaru su predstavljeni i potencijali Hrvatske u oblasti obnovljivih izvora, a bilo je reči i o otvaranju novih radnih mesta kroz projekte OIE.

S.J.

Moguće povećanje kvote za vetar u Hrvatskoj

Foto: EP

vetroparkEnergetski institut Hrvoje Požar prošle nedelje počeo je sa izradom studije mogućnosti za povećanje kvote za vetar u Hrvatskoj, a ova studija bi trebalo da bude završena u roku od šest meseci. Naručilac studije je Hrvatski operator prenosnog sastava (HOPS), a planirano je da se postojeća kvota koja trenutno iznosi 400MW poveća za nekoliko stotina megavata.

Prema popisu HOPS-a, prve nedelje februara 2014. godine u pogonu su bili vetroparkovi čija je snaga veća od 254MW, dok su u probnom radu bili vetroparkovi snage 43MW. Osim ovih vetroelektrana, u kvotu su ušle i vetroelektrane ukupne snage oko 88MW koje još uvek nisu priključene na mrežu, dok je snaga vetroparkova koji nisu ušli u kvotu, a poseduju dozvolu za priključenje, 144MW.

Hrvatska poseduje veliki broj vetroparkova, a interesovanje investitora za ovakve projekte je ogromno, što je i dovelo do pritiska na državne institucije da povećaju kvotu za vetar.
Inače, 2007. godine kada je kvota za vetar postavljena na 400MW, u Hrvatskoj su bila priključena samo dva vetroparka snage 18MW, a u planu je bilo da se priključi još 11MW.

Inače, Hrvatski operator prenosnog sastava (HOPS) nedavno je objavio popis vetroparkova koji su priključeni na mrežu ovog operatora. Prema ovom popisu, u Hrvatskoj su na mrežu priključeni vetroparkovi ukupne snage 254,45MW, dok su vetroparkovi „Velika Glava“, „Bubrig“ i „Crni Vrh“ čija je ukupna snaga 43MW pušteni u probni rad. Snaga vetroparkova čije se priključenje na mrežu očekuje jeste 88,5MW, pa je tako iskorišćena snaga kvote za vetroparkove 385,95MW.

Vetropark „Glunča“ snage 14,05MW koji se nalazi na teritoriji Šibenika nije priključen na mrežu HOPS-a, iako je priključenje bilo očekivano, a pretpostavlja se da je razlog tome taj što ovaj vetropark nije na vreme ispunio sve potrebne uslove za priključenje.

Vetroparkovi koji nisu ušli u kvotu, a imaju dozvolu o priklučenju na mrežu, ukupne su snage 144MW. Prema popisu Hrvatskog operatora prenosnog sastava sledeći za priključenje na mrežu je vetropark „Rudine“ snage 35MW, dok preostala slobodna kvota iznosi 14,05MW.

S.J.

Električna jegulja u pokretu oslobađa do 800 W električne energije

Elektricna jeguljaMožda niste znali da pri svakom pokretu električna jegulja može da oslobodi čak do 800 W električne energije.

U Japanu se poslednjih nekoliko godina postavljaju novogodišnje jelke koje se osvetljavaju strujom iz električnih jegulja.

Aluminijumski paneli postavljeni u akvarijum sa ovim jeguljama služe kao provodnici i prenose struju do sijalica koje osvetljavaju jelku. Japan se odlučio na ovakav potez kako bi se više promovisala energija iz obnovljivih izvora.

Inače, električne jegulje su duge od 2,5 do 3 metra, a u predelu repa imaju posebne ćelije koje su slične baterijama, a koje stvaraju elektrošokove iz kojih je moguće dobiti struju.

S.J.

Pogledajte kako bi izgledala energetski održiva zelena garaža u Kragujevcu

Pogledajte kako bi izgledala energetski održiva zelena garaža u KragujevcuGrađevinski klaster Šumadije i Pomoravlja učestvovaće na predstojećem Sajmu građevinarstva u Kragujevcu, od 6. do 8. marta, i tom prilikom predstaviće svoje projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, najavila je u razgovoru za Energetski Portal zastupnik ovog klastera, gospođa Jelena Bojović.

Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja je na prethodnom Sajmu građevinarstva u Kragujevcu predstavio idejni projekat za izgradnju zelene garaže, a ovaj projekat je već ponuđen gradu Kragujevcu i Kliničkim centrima u Kragujevcu i Beogradu. Kao potencijalna lokacija za ovu garažu izabran je parking između zgrade opštine u Kragujevcu i bioskopa Šumadija. Ova zelena garaža bi bila energetski održiva, a imala bi ozelenjene zidove i krov u vidu krovnog parka, kao i solarne panele i štedljivu rasvetu. Zeleni zidovi i krov bi se zalivali sistemom kap po kap, dok bi se višak električne energije prodavao lokalnoj distribuciji. U sklopu ovog idejnog rešenja predstavljeni su i planovi za ulaganje za investitore, a kao mogući izvođači radova navedeni su članovi klastera, rekla je gospođa Bojović.

Nedavno je Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja završio izgradnju dve male solarne elektrane koje se nalaze u Kanjiži i Beogradu, dok su dve male solarne elektrane u Kragujevcu još uvek u fazi realizacije. Bojović je navela da ove elektrane imaju snagu do 30 kW, a od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine već je dobijen i privemeni status povlašćenog proizvođača električne energije. Investitori elektrana su privatne firme, a Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja radi svu projektnu dokumentaciju i izvođenje radova po principu ključ u ruke, izjavila je gospođa Bojović i dodala i da je u planu izgradnja još jedne male solarne elektrane snage do 30 kW u Kragujevcu.

Osim ovih projekata, gospođa Bojović je istakla i da je Građevinski klaster Šumadije i Pomoravlja u javnom-privatnom partnerstvu angažovan i na izgradnji toplane na biomasu u Rekovcu za koju se očekuje da će biti završena i puštena u rad tokom ove godine. Prema njenim rečima, toplana će koristiti otpadnu biomasu iz voćarstva, a zagrevaće centralni deo opštine Rekovac, odnosno oko desetak javnih objekata.

S.J.

„NIS“ započeo primenu ekološke metode „suvih lokacija“ na bušotini u Kikindi

NIS zapoceo primenu ekoloske metode „suvih lokacija“ na bušotini u KikindiKompanija „NIS“ započela je sa primenom metode „suvih lokacija“ na bušotini „Ki H-1“ u Kikindi na bušećem postrojenju „N-3“. Iz „NIS“-a ističu da je ovo prvo ovakvo postrojenje koje je opremljeno ovakvom opremom, a do kraja marta će biti opremljena još tri postrojenja.

Metoda „suve lokacije“ u potpunosti štiti zemlju, vodu i okolinu od zagađenja, a predstavlja jednu od najnaprednijih tehnologija koja je usklađena sa svetskim i domaćim propisima u oblasti ekologije, geoloških istraživanja i bezbednosti zaštite na radu.

Za ovaj projekat izdvojeno je oko 480 miliona dinara, a očekuje se da će se primenom tehnologije „suvih lokacija“ za dve godine uštedeti oko 830 miliona dinara.

Primenom metode suve lokacije „NIS“ dobija efikasniji i ekonomičniji proces bušenja koji je u skladu sa najvišim ekološkim standardima, a zahvaljujući ovoj tehnologiji radnicima je olakšan rad na terenu, a higijena je podignuta na viši nivo.

S.J.

Usvojen energetski paket ciljeva do 2030. godine

evrvopska komisijaEvropska komisija je na sednici koja je održana 17. februara ove godine usvojila blaži paket energetskih ciljeva. Ovaj paket podrazumeva smanjenje emisije ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, kao i da 27 odsto proizvedene energije bude iz obnovljivih izvora. Ovo je dovelo do nezadovoljstva onih koji su tražili da se usvoji obavezan cilj da 30 odsto proizvedene energije do 2030. godine čini energija iz obnovljivih izvora.

Predsednik „Energy Cities Group“ autor je protestnog pisma u kojem traži da Evropska unija donese obavezujuće mere za energetsku efikasnost, jer bi tako došlo do privlačenja investitora i otvaranja novih radnih mesta. U ovom pismu se podržava odluka da se smanji emisija ugljen dioksida za 40 odsto do 2030. godine, ali i kritikuje neobavezujući cilj da 27 odsto proizvedene energije do 2030. godine bude iz obnovljivih izvora.

Podsetimo, krajem januara ove godine Evropska komisija predstavila je energetski paket ciljeva do 2030. godine, a ključni elementi ovog paketa su poboljšanje energetske efikasnosti, stvaranje stabilne energetske rezerve, konkurentnost tržišta, sigurno snabdevanje energijom, novi sistem upravljanja koji je zasnovan na nacionalnim planovima za konkurentnu, sigurnu i održivu energiju.

S.J.

U Crnoj Gori povlašćeni proizvođači struje samo iz malih solarnih sistema na objektima

solar na krovuU Republici Crnoj Gori uredbom iz 2011. godine predviđena je proizvodnja električne energije samo iz malih solarnih sistema koji se nalaze na objektu, što je onemogućilo razvoj većih solarnih sistema u ovoj zemlji.

Prema Zakonu o energetici, proizvođač električne energije iz solarnih sistema na objektu, odnosno manjih solarnih sistema može da stekne status povlašćenog proizvođača električne energije, pa će tako prodavati električnu energiju po ceni od 15 evrocenti po kWh. S obzirom da je otkup ovakve energije obavezan, a cena otkupa visoka, država još uvek ne može da dozvoli izgradnju većih solarnih sistema. Pretpostavka je da bi u kratkom roku bilo izgrađeno dosta velikih solarnih elektrana što bi moglo dovesti do velikih problema po državu.

Iz Direktorata za energetiku Republike Crne Gore istakli su da postoji inicijativa da se dozvoli izgradnja solarnih sistema i van građevinskih konstrukcija, ali za sada to neće biti moguće.

S.J.

Ko u Srbiji poseduje Sistem upravljanja energijom ISO 50001

iso-50001-energy-managementU Srbiji postoji tek nekoliko organizacija koje su uspešno ostvarile sertifikaciju Sistema menadžmenta energijom u skladu sa međunarodnim standardom ISO 50001, koji je u potpunosti integrisan sa postojećim sistemom menadžmenta, kvalitetom, zaštitom životne sredine, bezbednošću i zdravljem na radu, a među prvim sertifikovanim preduzećima su: JP „Transnafta“ Pančevo, „Energotehnika – Južna Bačka d.o.o.“ Novi Sad, „Elektrovat d.o.o.“ Čačak i Beograd.

Delatnost javnog preduzeća „Transnafta“ je transport nafte naftovodom na trasi od Dunava na granici sa Republikom Hrvatskom do Pančeva, u ukupnoj dužini od 154,4 km. Obim sertifikacije ovog javnog preduzeća je transport nafte naftovodima, a sertifikat ISO 50001:2011 traje zahvaljujući kontinuiranom funkcionisanju Sistema menadžmenta organizacije i dodeljen je prošle godine od strane konsultantske kuće „Victoria Consulting“ iz Beograda na period od 3 godine.

Preduzeće za proizvodnju, projektovanje, merenje u elektrotehnici i promet „Elektrovat d.o.o.“ poseduje sertifikat ISO 50001:2012 od prošlog meseca, izdat na period važenja od 3 godine od strane društva za sertifikaciju i nadzor sistema kvaliteta „JUQS“ iz Beograda u obimu sertifikacije – proizvodnja opreme za TV studija, proizvodnja scenske mehanike za pozorišta, proizvodnja elektro razvodnih ormana, proizvodnja srednje naponskih postrojenja, proizvodnja električne energije, projektovanje i zastupanje stranih firmi, merenje, inženjering i izvođenje radova u oblasti jake i slabe struje.

Privatno preduzeće „Energotehnika – Južna Bačka d.o.o.“ realizuje projekte iz oblasti termoenegetike, nafte i gasa, a sistem menadžmenta energijom je razvilo uz pomoć konsultantske kuće „Ving inženjering i konsalting“ iz Novog Sada. Sertifikat ISO 50001:2011 ovom preduzeću izdat je 27. decembra prošle godine, a ovog meseca im je dodeljen od strane međunarodne sertifikacione kuće „Certop“, sa predstavništvom u Kanjiži, na period važenja od 3 godine, a za područje primene proizvodnje, izgradnje i održavanja energetskih objekata i trgovinu na veliko.

Standard ISO 50001 je najznačajni standard za upravljanje energijom, primenjiv je za sve vrste organizacija koje uspostave i primenjuju sistem prema standardu, nezavisno od njihove delatnosti i veličine, a može se zatražiti od nezavisne sertifikacione kuće. ISO 50001 omogućava organizacijama povećanje energetske efikasnosti, smanjenje troškova i umanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.

B.R.

ISO 50001_2012_elektrovat
Sertifikat srb ISO 50001-1-energotehnika
ISO_50001_2013_transnafta

Panama dobila prvu solarnu elektranu

075U Panami je nedavno otvorena prva solarna elektrana u ovoj zemlji, a njena snaga je 2,4MW. Elektrana se nalazi u nacionalnom parku Sarigua, u centralnoj Panami, a otvorio je predsednik Paname Rikardo Martineli (Ricardo Martinelli). Solarna elektrana ima 11866 solarnih panela, a proizvedena energija će napajati grad Paritu i okolne zajednice.

Vrednost elektrane je 10 miliona dolara, od čega je 9 miliona donirala Vlada Italije, dok je projekat realizovala kompanija „Enel Green Power“.

Inače, kompanija „Enel Green Power“ razvija projekte u oblasti obnovljivih izvora energije širom sveta, a instalisani kapacitet njenih postrojenja iznosi 8821MW.

S.J.

Kompanija „Lukoil Energy & Gas“ gradi solarnu elektranu u Rumuniji

solarni paneliRumunska energetska regulatorna uprava (ANRE) dala je dozvolu kompaniji „Lukoil Energy & Gas“ da izgradi solarnu elektranu u ovoj zemlji. Solarna elektrana će imati snagu od 9MW, a nalaziće se na jugu zemlje, na „Petrotel-Lukoil“ rafineriji u blizini grada Ploiesti koji se nalazi nedaleko od Bukurešta.

Još u oktobru prošle godine iz kompanije „Lukiol Energy & Gas“ su izjavili da imaju u planu izgradnju solarne elektrane u Rumuniji čija će snaga biti do 12MW, a početkom ove godine dobili su dozvolu za ovaj projekat.

Inače, Rumunija je već ispunila cilj da do 2020. godine 24 odsto ukupne potrošnje energije bude iz obnovljivih izvora, zbog čega je vlada Rumunije donela odluku da od 2014. godine smanji zelene sertifikate za proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

S.J.

Svetska banka izdvaja 100 miliona evra za energetsku efikasnost u Srbiji

energetska-efikasnostNa skupu „Kafica sa privrednicima“ koji je održan 18. februara 2014. godine u prostorijama Privredne komore Beograda, ministar građevinarstva i urbanizma u ostavci gospodin Velimir Ilić izjavio je da će Svetska banka za projekte energetske efikasnosti u Republici Srbiji izdvojiti oko 100 miliona evra.

Gospodin Ilić je rekao da je Svetska banka zainteresovana za projekat urbane komasacije i urbane regeneracije gradova, što bi dovelo do izgradnje objekata na napuštenom zemljištu. Izgradnja na ovakvom zemljištu bi bila mnogo jeftinija i brža, pre svega zbog toga što je već izgrađena infrastruktura na ovom prostoru.

Inače, Nacrt novog Zakona o planiranju i izgradnji dobio je sve potrebne dozvole i saglasnosti, a očekuje se da će biti usvojen nakon predstojećih izbora.

S.J.

1...1.5341.5351.536...1.558Page 1.535 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs