Home Blog Page 1494

EBRD obezbeđuje kredit od 40,5 miliona evra za MEPSO

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD je saopštila da je obezbedila 40,5 miliona evra pozajmice makedonskoj kompaniji za prenos električne energije MEPSO.

Novac je obezbeđen  za rehabilitaciju i modernizaciju prenosne mreže i upravljanje projektima.

Projekat obuhvata rehabilitaciju dalekovoda 110 kv, isporuku i instalaciju daljinskog nadzora, ugradnju optičke mreže i pripremu modela za maksimalno iskorišćenje, najavio je EBRD. Raspisivanje tendera za navedene ugovore treba da startuje u decembru 2015.

www.esiasee.eu

Ukrajna optužuje “Gasprom” za monopol

Foto-ilustracija: Unsplash (WeSideTrip)

Antimonopolski komitet Ukrajine proglasio je “Gasprom” monopolistom na tržištu tranzita prirodnog gasa, saopštio je šef komiteta Jurij Terentjev.

Prema rezultatima razmatranja podnetih i sabranih dokaza, ustanovljeno je da “Gasprom” zauzima monopolski položaj na tržištu tranzita gasa na teritoriji Ukrajine, istakao je on.
Naredna faza razmatranja ovog predmeta biće donošenje odluke o navodnoj zloupotrebi ruske kompanije i njenog dominantnog položaja.

Terentjev je saopštio da je “Naftogas” štetu od navodne zloupotrebe monopolskog položaja “Gasproma” za transit gasa procenio na 6 milijardi dolara.
Antimonopolska komisija Ukrajine je u maju počela istragu protiv ruskog “Gasproma” zbog navodnog kršenja o ekonomskoj konkurenciji.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.sputniknews.com

Do kraja 2015. godine novi tender za deponiju „Keleš“

Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

 

Direktor Regionalne agencije „Jug“ gospodin Bojan Avramović u intervjuu za Večernje novosti izjavio je da će do kraja ove godine biti raspisan novi tender za dodelu koncesije za deponiju „Keleš“.

Kako je istakao, da bi se izbegla siuacija koja je nastala kod prethodnog tendera prvo će se razmatrati finansijski kapaciteti, a zatim tehnički uslovi. Pored navedenih uslova važnu ulogu pri izboru projekta će imati  tehnološko rešenje koje treba da bude u skladu sa očuvanjem životne sredine. Dodao je i da je potrebno da cena deponovanja za potrošače ne poskupi više od 50 odsto.

Regionalna razvojna agencija „Jug“ raspisala je 28. maja 2015. godine javni poziv za koncesionara koji će izgraditi i upravljati Regionalnim centrom za upravljanje otpadom u opštini Doljevac „Keleš“. Bilo je predviđeno da kompanija koja bude pobedila na tenderu izgradi regionalni centar za upravljanje otpadom i pet transfer stanica u opštinama Ražanj, Aleksinac, Sokobanja, Gadžin Han i Svrljig. Koncesija traje 25 godina, a kriterijum za izbor koncesionara bio je ekonomski najpovoljnija ponuda.

Tendersku dokumentaciju otkupile su četiri kompanije, a pristigla je samo jedna ponuda vrednosti 23 miliona evra konzorcijuma koji predvodi španska kompanija „Urbaser“. Međutim, postojala je neusaglašenost između bankarske garancije i ugovora o konzorcijumu, tako da je ponuda odbijena.

U Regionalnom centru za upravljanje otpadom „Keleš“ odlagaće se preko 82 hiljade tona otpada godišnje iz osam okolnih lokalnih samouprava.

Sandra Jovićević

SEEPEX će upravljati tržištem električne energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

U Izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice navodi se da su u Srbiji uklonjene pravne i ugovorne prepreke kako bi se formiralo tržište dan pre, usvajanja primarnog zakona u skladu sa Trećim energetskim paketom, izmenama zakona o PDV-u i usvajanjem novih pravila o licenciranju. Sve ovo omogućava da strane kompanije mogu dobiti dozvolu za trgovinu električnom energijom na veliko, prenosi sajt www.serbia-energy.eu

Potrebno je ukloniti preferencijalni status, odobren Zakonom o javnim nabavkama domaćim ponuđačima i proizvodima. Kada je u pitanju osnivanje berze električne energije, u Izveštaju se navodi da je osnovano akcionarsko društvo SEEPEX koje će upravljati organizovanim tržištem električne energije. Nakon nekoliko odlaganja, očekuje se da će berza početi sa radom početkom 2016. SEEPEX radi na obezbeđivanju likvidnosti domaćeg tržišta električne energije smanjenjem tržišnih barijera. Nisu predviđene dodatne mere za promovisanje likvidnosti. U pogledu spajanja sa organizovanim tržištima u regionu, SEEPEX u koordinaciji sa regulatornom agencijom i operatorom transmisionog sistema, namerava da predloži spajanje sa tržištima u Mađarskoj, Češkom, Slovačkom i Rumunijom (4MMC).

Prekogranično balansiranje

Pravna regulativa omogućava da operator prenosnog sistema obezbedi usluge balansiranja duž granice. Model balansiranja dozvoljava tržišno zasnovano i nedisrkiminatrono balansiranje sa modelom inter-transmisionog operatora sistema za prekograničnu saradnju. Predviđeno je funkcionalno balansno energetsko tržište postoji ali sa samo jednim provajderom usluga balanisranja.

Regionalna alokacija kapaciteta

Rok za sprovođenje sporazuma između EMS i KOSTT propušten je zbog odugovlačenja pregovora, ali se očekuje uključivanje KOSTT u višegodišnji ITC sporazum u decembru 2015. Potrebna je jednoglasna odluka svih evropskih operatora prenosnog sistema. EMS nije uspeo da potpiše sporazum sa SEE CAO. Pregovori su u toku ali potpisivanje sporazuma nije verovatno. Operator transmisionog sistema je sa TSO Crne Gore i BiH uspostavio Bezbednosni koordincioni centar, sa ciljem da se izvrši koordinisana kalkulacija kapaciteta.

Međusektorske mere

Cene snabdevanja za sve kupce su deregulisane, osim za domaćinstva i male kupce. Za ove kategorije, dodatna deregulacija zavisi od procene regulatorne agencije. Proces pravnog razdvajanja operatora distributivnog sistema i snabdevača je završen. Funkcionalno razdvajanje je propisano Zakonom o energetici. Nezavisnost regulatorne agencije ograničena je zbog ograničenja koji proizilaze iz zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Regulatorna agencija nije uspela da obezbedi učešće operatora prenosnog sistema u procesu kooridinisane alokacije kapaciteta.

Preduslov za dobijanje statusa posmatrača u ACER, na osnovu pozitivnog mišljenja Evropske komisije, jeste regulatorna nezavisnost i usvajanje sekundarnog zakonodavstva. Operator prenosnog sistema pokrenuo je razdvajanje u skladu sa Trećim paketom kako bi bio sertifikovan u roku utvrđenom Zakonom o energetici. Ministarstvo rudarstva i eneregtike je usvojilo pravila za sertifikaciju. Konkurentnost u sektoru energetike nije na zadovoljavajućem nivou. Nezavisnost Komisije za dodelu državne pomoći treba unaprediti odvajanjem od Ministarstva finansija. Aktivnosti na implementaciji Uredbe TEN-E nisu počele, prenosi sajt www.serbiaenergy.eu

Izvor: Serbia Energy

Potpisani ugovori za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava po konkursima Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine

psemr ugovori

U četvrtak 24. decembra 2015. godine pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine gospodin Nenad Stanković potpisao je ugovore o dodeli bespovratnih finansijskih sredstava za realizaciju projekta korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa i primene solarne energije u zalivnim sistemima.

Gospodin Stanković je ovom prilikom izjavio da je za realizaciju projekta iskorišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa bilo opredeljeno oko 20 miliona dinara; na konkurs se prijavilo šest opština, a opštine Ada i Inđija ispunile su uslove konkursa. Gospodin Stanković je istakao i da je bilo velikog interesovanja za realizaciju projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima, o čemu svedoči čak 41 prijava na konkurs. Kako je naveo, sredstva po ovim konkursima biće isplaćena do kraja godine, a rok za dostavljanje izveštaja o utrošenim sredstvima je 30. jun 2016. godine.

Predsednik opštine Ada gospodin Zoltan Bilicki naveo je da će dobijena sredstva opština Ada iskoristiti za bušenje termalne bušotine, a za realizaciju ovog projekta biće izdvojeno i oko 10 miliona dinara iz sopstvenih sredstava.

Predsednik opštine Inđija gospodin Petar Filipović dodao je da će dobijena sredstva biti iskorišćena za rekonstrukciju izvora vode koji se koristi u Starom Slankamenu.

Predstavnici poljoprivrednih gazdinstava koji su dobili sredstva za realizaciju projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima izjavili su da je upotreba solarnih panela velika pomoć poljoprivrednicima jer se obezbeđuje kontinuiran razvoj biljaka, ali i ušteda energije.

Podsetimo, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine raspisao je 18. novembra 2015. godine javni konkurs za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja raspoloživih hidrotermalnih resursa – izrada novih istražno-eksploatacionih bušotina, dok je javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima raspisan 9. decembra 2015. godine. Opštine Ada i Inđija dobile su sredstva za izradu novih istražno-eksploatacionih bušotina u iznosu od 13950000 dinara, dok je 12 poljoprivrednih gazdinstava dobilo 9099200 dinara za realizaciju projekata primene solarne energije u zalivnim sistemima.

Sandra Jovićević

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Sastanak povodom raspisanog konkursa za ustupanje na korišćenje ribarskih područja

ribarska-podrucja eko minpolj

U četvrtak 24. decembra 2015. godine održan je sastanak između predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i učesnika Konkursa za ustupanje na korišćenje ribarskih područja.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je da je osnovni smisao i svrha Zakona koji je donet 2015. godine održivo upravljanje ribljim fondom. Kako je navela, riblja područja su definisana kao privredni resurs koji se poverava korisnicima ribarskih područja na bazi ugovora o ustupanju ribarskog područja i nakon javnog konkursa, a čime se između Republike Srbije i korisnika uspostavlja obligacioni pravni status. Gospođa Bogosavljević Bošković je dodala da riblji fond predstavlja dobro od opštog interesa u vlasništvu države i nacionalno blago.

Na skupu je rečeno da je ovo prvi put da se sa zainteresovanim stranama otvoreno razgovara o svim bitnim stvarima koje su vezane za konkurs.

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine raspisalo je 19. novembra 2015. godine Javni konkurs za ustupanje na korišćenje ribarskih područja.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Zagađenost vazduha u Sarajevu alarmantna

Foto: EP

Zagađenost u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, ali i u ostalim delovima zemlje ne jenjava. Koncentracije prašine i sumpordioksida i dalje su veoma visoke, a prema podacima Federalnog hidrometeorološkog zavoda, ne očekuju se da će se stanje promeniti uskoro. Građani kao neke od najčešćih simptoma osećaju vrtoglavicu, mučninu i pojačan kašalj, a najviše se žale osobe s bolestima srca i disajnih organa, poput astme.

Savetuje se da plućni i srčani bolesnici, trudnice, deca i starije osobe smanje bilo kakve fizičke aktivnosti napolju, kao i da bi produžena ili veća naprezanja tokom boravka napolju trebalo da izbjegavaju svi ostali. Kako je za portal www.radiosarajevo.ba kazala neuropsihijatar Fadila Mehmedbašić, ovakvo vreme i velika zagađenost, ne utiču previše na opšte raspoloženje kod ljudi.

“Istina je da se ljudi brinu i boje ovakvog vremena i ovolike zagađenosti, a moja preporuka bi bila što češći i intenzivniji boravak na planini. Iako je ovih dana zabilježena velika koncentracija zagađujućih materija, one ne mogu ostaviti trajne niti značajne posljedice kod ljudi, kada je u pitanju njihovo psihičko stanje ili raspoloženje”, kazala je neuropsihijatar Mehmedbašić.

Za Novu godinu mogu se očekivati prve padavine u vidu snega, koje bi mogle “rasterati” smog.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.radiosarajevo.ba

U planu proširenje Regionalne deponije „Duboko“

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

 

Direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“ gospodin Nedeljko Milosavljević u intervjuu za Radio D iz Lučana istakao je da je pomenuto preduzeće u 2015. godini preuzelo 90 odsto planiranih količina otpada.

Gospodin Milosavljević je istakao da od preuzete količine otpada čak 6 odsto čini selektovani otpad, dok je projektovani plan bio 4,5 odsto. Takođe je planirano da se u 2016. godini poveća procenat selektivnog i izdvojenog materijala na oko 8 odsto.

Kako je istakao, u 2016. godini u planu je stabilizacija i proširenje Regionalne deponije „Duboko“. Naveo je da će za realizaciju projekta biti izdvojeno oko 4,5 miliona evra, od čega bi 2,5 miliona evra trebalo da obezbedi Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Sandra Jovićević

izvor: radiod-lucani.com

Preveliko zagađenje u Rimu i Milanu

porez
Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Rim i Milano naložili su povremenu zabranu automobilskog saobraćaja kako bi se izborili sa zagadjenjem koje je dostiglo nezdrave nivoe zbog odsustva kiše i vetra. Rim je danas najavio da će u ponedeljak i utorak biti uvedena šestočasovna zabrana vožnje automobila, dok je Milano zabranio vožnju i u sredu.

U Rimu se pored saobraćajnih gužvi kao razlog prevelikog zagadjenja navodi i grejanje.Vlasti Rima su tražile da se, dok ne bude poboljšan kvalitet vazduha, termostati u stanovima i kancelarijama stave na najviše 18 stepeni, dok je ukupan broj časova s grejanjem smanjen s 12 na 8 sa izuzetkom za škole i bolnice.

Mnogi Rimljani, medjutim, ignorišu ta pravila i puštaju grejanje po ceo dan.
Rim je već ove nedelje, kao i nekoliko puta tokom jeseni, ograničio saobraćaj sistemom parnih i neparnih registarskih brojeva. Vlasti Rima navode da je visoka koncentracija suspendovanih čestica i azot-dioksida pogoršana vremenskim prilikama zbog visokog pritiska i odsustva vetra.

Poboljašanje prilika nije na vidiku, pošto meteorolozi predvidjaju da do kraja meseca neće biti padavina. Stručnjaci upozoravaju da će nivoi sitnih čestica, koje su posebno štetne po zdravlje, biti dva do tri puta veći nego što dozvoljava Evropska unija, a posebno je ugrožena oblast oko Milana.

Izvor : www.beta.rs

Srbiji odobreno više od 84 miliona evra iz IPA fonda

Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Evropska komisija i Vlada Srbije potpisale su sporazum kojim se Srbiji odobrava 84,8 miliona evra iz fondova pretpristupne pomoći EU – IPA za 2014 godinu, saopšteno je iz Vlade. Sporazum su potpisali ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i direktorka u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju EU Ketrin Vent.

Evropska komisija je decembra 2014. godine odobrila 187,1 miliona evra Srbiji, od čega su u junu 2015. godine potpisani sporazumi za sredstva u iznosu od 102,3 miliona evra.

Preostala, odobrena sredstva, namenjena su projektima u oblasti reforme državne uprave, konkurentnosti, energetike, unutrašnjih poslova, zapošljavanja. Biće finansirano unapređenje zapošljavanja mladih, inovativnost malih i srednjih preduzeća, smanjenje štetnih emisija u bloku A4 Termoelektrane “Nikola Tesla”, jačanje kontrole granice, podrška usklađivanju s propisima EU.
Najveći deo novca, 65,6 miliona evra, biće upotrebljen po modelu indirektnog upravljanja, što znači da će nacionalne institucije sprovoditi program, dok će Ministarstvo finansija biti odgovorno za sprovođenje nabavki, ugovaranje i finansijsko upravljanje.

Vesna Vukajlović

Izvor: www.N1info.com

2,5 miliona evra za rešavanje problema otpada u Kragujevcu

Foto-ilustracija: Pixabay (nattanan23)

 

U sredu 23. decembra 2015. godine potpisan je ugovor između predstavnika grada Kragujevca i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje izgradnje infrastrukture, nabavku kontejnera i kamiona za sakupljanje otpada i izgradnju autobuske stanice.

Prva tranša kredita će iznositi 10 miliona evra, a 2,5 miliona evra biće iskorišćeno za nabavku 15 kamiona i oko 2000 kontejnera za JKP „Čistoća“. Očekuje se da tender za nabavku kontejnera i kamiona bude raspisan u januaru 2016. godine.

Kako je navedeno u saopštenju grada Kragujevca, ugovor o kreditu potpisali su gradonačelnik Kragujevca gospodin Radomir Nikolić i predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj gospođa Jelena Milošević.

Sandra Jovićević

Počela izgradnja kanalizacije u Rakovici

goran vesic kanalizacija bg

U sredu 23. decembra 2015. godine počela je izgradnja kanalizacije u naselju Ljubiša Jelenković u opštini Rakovica u Beogradu.

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić ovom prilikom je izjavio da će u naselju biti postavljeno oko 1900 metara kanalizacionih cevi koje će biti spojene sa kolektorom koji vodi ka Topčiderskoj reci što će doprineti da oko 2 hiljade stanovnika ovog naselja dobije kanalizaciju. Kako je istakao, radovi bi trebalo da budu završeni 10. maja 2016. godine.

Gospodin Vesić je podsetio da je usvojen plan koji predviđa da do 2025. godine svi građani Beograda dobiju kanalizaciju. Dodao je da će projekat koštati oko 575 miliona evra, a da je u okviru njega predviđena izgradnja 5 fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Predsednik opštine Rakovica gospodin Vladan Kocić izjavio je da je zadovoljan realizacijom ovog projekta, a izrazio je nadu da će se saradnja sa gradom nastaviti kako bi stanovnici Rakovice dobili bolje uslove za život.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Svaki treći vetrogenerator u Evropi je proizveden u Subotici

Foto-ilustracija: Unsplash (javier-balseiro)

Siemens fabrika u Subotici je u svojoj 12. godini poslovanja nastavila sa dobrim rezultatima, poručeno je iz ove kompanije. Tokom godine zabeležen je i porast broja porudžbina generatora za vetrenjače usled potražnje na svetskom tržištu. “Zahvaljujući tome došlo je do povećanja obima poslovanja i povećanja broja zaposlenih.

Fabrika u Subotici je jedna od najvećih u čitavom Siemens sistemu i predstavlja pravi primer uspešne proizvodnje u našoj zemlji. Siemens trenutno upošljava oko 1.500 ljudi u Srbiji”,  rekao je generalni direktor Siemensa u Srbiji, Udo Ajhlinger. Dodao je da je kompanija od jula do decembra 2015. godine zaposlila 309 novih radnika u subotičkoj fabrici koja trenutno zapošljava 1.322 radnika.
Fabrika vetrogeneratora ove godine je kompaniji Siemens u Srbiji omogućila poziciju jednog od top pet izvoznika. Siemens Srbija ulaže u lokalnu zajednicu kroz projekat dualnog obrazovanja, investirajući u edukaciju i praktičnu nastavu srednjoškolaca za poslove koji zahtevaju posebne tehničke veštine.

“Tokom 2014. godine, praćeno inicijativom Siemensa, kao i potrebama fabrike vetrogeneratora, novi obrazovni profil bravar-zavarivač uveden je u Tehničku školu “Ivan Sarić” u Subotici. Profil je uveden u sklopu projekta uvođenja novih obrazovnih profila u školskom sistemu koji je pokrenula Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ), uz podršku Vlade Nemačke i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja”, ističe Ajhlinger. Počevši od septembra 2015, tokom druge godine svog školovanja, učenici su otpočeli sa praktičnom nastavom u Siemensu, ali i drugim fabrikama koje podržavaju ovaj program.

Od 17 učenika u razredu, njih 8 se nalazi na praktičnoj nastavi u Siemensu, gde dva puta nedeljno uče više o samom proizvodnom procesu u fabrici. Nakon završetka srednje škole, ove mlade osobe će predstavljati kvalifikovane radnike sa većim mogućnostima za zapošljavanje, ističu u Simensu. Dugoročni cilj ove saradnje je da učenici koji pohađaju obrazovni smer bravar-zavarivač prođu praktičnu obuku, sa mogućnošću zaposlenja u Siemensu.

Vesna Vukajlović

OPEK tvrdi da će se potražnja nafte smanjiti

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

U godišnjem izveštaju, OPEK je naveo da će morati da crpi 30,7 miliona barela dnevno do kraja godine, što je 1,7 miliona barela više nego što se predviđalo prošle godine, ali za milion barela manje nego što je naftni kartel proizveo u novembru.

Novo predviđanje ističe izazove sa kojim je suočen OPEK u nastojanju da odbrani udeo u tržištu zbog jačanja rivala kao što su SAD i Rusija, naveo je Blumberg dodajući da OPEK nastoji da obuzda širenje konkurencije, ali da krah cena nafte ukazuje na troškove tog sukoba.

Cena nafte tipa brent pala je na 36,04 dolara, što je najniže u poslednjih 11 godina.”Iako niže cene nafte i dalje podstiču rast potražnje, njihov uticaj je ograničen drugim činiocima. Ukidanje subvencija i kontrole cena za naftne proizvode u nekim zemljama, kao i poboljšanje efikasnosti, verovatno će ograničiti rast potražnje za naftom”, naveo je OPEK.

OPEK procenjuje da će do 2020. cene nafte dostići 80 dolara nominalno, a realno 70,7 dolara. Prošle godine OPEK je procenio da će vrednost nafte biti 110 dolara nominalno, a 95,4 realno.To znači da će vrednost izvezene nafte u 2020. godini biti 218 milijardi dolara manja nego što je procenjeno prošle godine.

Izvor : www.rts.rs

Rudniku Resavica biće zaplenjena imovina

Foto-ilustracija: Pixabay (hangela)

Radnici rudnika “Resavica” naplatiće dugovanja za smenski rad, ali bi zbog tužbe i isplate dugovanja od 1,2 milijarde dinara uskoro mogli da ostanu bez posla, prenose Večernje novosti u današnjem izdanju.

Prema navodima lista, doneta je sudska odluka zbog koje će se tom preduzeću od 29. decembra pleniti imovina.

Sudski izvršitelji zapleniće sav nameštaj, kompjutere, štampače i sve što se bude zateklo u 11 kancelarija, uključujući i direktorske.
Kako piše beogradski dnevni list, ovo preduzeće više neće moći da komunicira sa nadležnim ministarstvima i dobavljačima, niti će računovodstvo moći da obračuna plate, jer neće imati na čemu to da uradi.

www.beta.rs

Struja ne mora da poskupi, ukoliko EPS naplati dugove

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije Branko Kovačević izjavio je da struja ne mora da poskupi ukoliko EPS naplati svoja dugovanja.

Kada bi EPS naplatio sve dugove od velikih industrijskih potrošača (privreda duguje 165 miliona evra), potraživanja s Kosova i Metohije, gde se struja ne plaća od Drugog svetskog rata, i svu kradenu struju, ne bi bilo potrebe za bilo kakvim poskupljenjem, iako to predviđa memorandum s MMF-om za narednu godinu”, kazao je Kovačević za Politiku.

Kovačević je rekao da će odluku o poskupljenju struje naredne godine doneti Vlada sa Ministarstvom energetike, a da će saglasnost dati Agencija za energetiku, zbog čega se o tome na sednici Nadzornog odbora nije razgovaralo.

Govoreći o memorandumu sa MMF-om, koji predviđa poskupljenje struje u maju 2016. a možda i još jedno u 2017. godini, Kovačević je rekao da je razlog više da vlada ne postupi po tom memorandumu i činjenica da struja za poslednju deceniju nije bila jeftinija na berzi nego što je sada.

“Ukoliko struja i bude poskupljivala naredne godine glavni razlog za to će biti ulaganje EPS-a u ekologiju i novu tehnologiju za proizvodnju električne energije. Sadašnji način proizvodnje struje štetan je za životnu sredinu. To iziskuje nova i skupa ulaganja u zaštitu životne sredine, što će EPS morati da plati iz veće cene struje”, dodao je Kovačević.

Izvor: www.b92.net i www.beta.rs

1...1,4931,4941,495...1,672Page 1,494 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs