Home Blog Page 1486

Građani Kragujevca pozivaju nadležne organe da reše probleme divljih deponija

Građani Kragujevca pozivaju nadležne organe da reše probleme divljih deponijaUdruženje građana “Povratak prirodi” organizovalo je u nedelju 27. aprila novu ekološku radnu akciju čišćenja divljih deponija i šuma na području okoline Kragujevca, tj. na dve lokacije u Malim Pčelicama. Tom prilikom je sakupljeno preko 5 kamiona otpada koji je, u saradnji sa JKP “Čistoća”, otpremljen na skladištenje.

Prema mišljenju članova udruženja i učesnika akcije, količina raznog đubreta prevazilazi sve dosadašnje procene tako da je stanje alarmantno i kao takvo zahteva hitnu akciju svih relevantnih organa, posebno institucija zaduženih da vode brigu o životnoj sredini.

Predstavnici udruženja “Povratak prirodi” predlažu hitno otvaranje Javne debate na ovu temu i stavljanje pitanja zaštite životne sredine u žižu interesovanja javnosti kako bi se konačno nešto preduzelo na trajnoj eliminaciji divljih deponija i zagađivača već ozbiljno zagađene zivotne sredine.

Podsećamo, ovo udruženje organizovalo je nekoliko ekoloških radnih akcija čišćenja šuma i divljih deponija ovog meseca, na prostoru opštine Kragujevac, na železničkoj stanici u Kragujevcu i šumama u Malim Pčelicama i Šumaricama. Udruženju su se u akcijama pridružila i druga srodna udruženja i javno komunalna preduzeća u tom gradu.

B.R.

Planirano biogasno postrojenje na poljoprivrednom gazdinstvu u Starim Banovcima

Planirano biogasno postrojenje na poljoprivrednom gazdinstvu u Starim BanovcimaU okviru svog poljoprivrednog gazdinstva u Starim Banovcima porodica Ilić iz Stare Pazove izgradiće kogenerativno postrojenje na biogas za proizvodnju električne i toplotne energije, po ugledu na postrojenja na italijanskim farmama krava.

Dosadašnja delatnost firme “Klanica i prerada 808”, u vlasništvu porodice Ilić, je proizvodnja i prodaja junećeg mesa, a plan je da se proširi i na proizvodnju energije iz stajskog đubriva i kukuruzne silaže.

23. aprila usvojen je urbanistički projekat, a u septembru 2015. godine plan je da biogasno postrojenje instalisane snage 0,7MW počne sa radom. Vrednost investicije je 2 miliona evra. Plan je da se oprema kupi od austrijske kompanije “Biogest” koja je radila tehnološko rešenje projekta.

B.R.
foto: klanica808.com

Javni poziv za finansijsku podršku eko projektima NVO do kraja aprila

Javni poziv za finansijsku podršku eko projektima NVO do kraja aprilaNa prvoj Regionalnoj konferenciji organizacija civilnog društva za zaštitu životne sredine u Jugoistočnoj Evropi održanoj početkom aprila na Tari, direktor REC-a gospodin Jovan Pavlović najavio je da će novi Javni poziv za direktnu finansijsku podršku ekološkim projektima organizacija civilnog društva biti raspisan do kraja aprila.

Za ekološke projekte biće namenjeno 500 hiljada evra, odnosno između 40 i 80 hiljada evra po projektu. Potrebno je da nevladine organizacije konkurišu pojektima u takozvanoj “koaliciji” sa drugim organizacijama i da projekti traju godinu dana.

Inače, REC već 10 godina pomaže organizacijama civilnog društva u okviru programa SENSE koji realizuje uz podršku Švedske međunarodne organizacije za razvoj i saradnju (SIDA). Do sada je dodeljeno više od 2 miliona evra, a samo prošle godine odabrani su projekti 29 nevladinih organizacija i podržano 8 projekata.

Pored finansijske podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji, REC pomaže i tako što organizuje obuke, dijaloge i javne diskusije o ekološkim temama, kao i seminare i treninge za medije i novinare koji se bave temama zaštite životne sredine.

B.R.

Akcija CEEFORa za izradu studije izvodljivosti za izgradnju malih solarnih elektrana

mala solarna elektrana na krovuCentar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda organizuje prolećnu akciju izrade studije izvodljivosti i idejnog rešenja sa finansijskom analizom za izgradnju malih solarnih elektrana (MSE) instalisane snage do 30kW na krovnim konstrukcijama, po promotivnoj ceni od 300 evra.

Od dokumentacije je potrebno dostaviti:

-Lokaciju planirane solarne elektrane – mesto, opština i broj katastarske parcele;
-Situacioni plan objekta – crtež koji treba da sadrži situaciju objekta sa prikazom krovne konstrukcije (dimenzije, ugao krova, orjentaciju krova). Crtež dostaviti u digitalnom formatu (AutoCad, ArhiCad) ili čitku skicu/crtež objekta sa dimenzijama;
-Fotografije objekta;
-Kontakt podatke (ime, prezime, tel. fiksni/mobilni i email).

Svu navedenu dokumentaciju dostaviti od 1. maja do 1. juna putem e-maila na info@ceefor.co.rs ili poštom na adresu kancelarije firme: Koste Jovanovića 66, 11090 Beograd, Srbija, nakon čega će inženjeri CEEFORa stupiti u kontakt sa Vama. Inače, CEEFOR tim je prošle godine uspešno realizovao projekat solarne elektrane MSE „Solaris1“ kod Kladova firme „Solaris Energy„.

Rudarstvo i energetika u jednom ministarstvu

ministar Zorana MihajlovicNovo objedinjeno Ministarstvo rudarstva i energetike ostvariće efikasniji rad, kreiranje i sprovođenje energetske politike Srbije, izjavila je aktuelni ministar energetike gospođa Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, zadatak novog ministarstva biće da se obezbedi dovoljno energije po održivim cenama, poboljša privredni ambijent, a time iskoriste obnovljivi i neobnovljivi izvori energije, što će povećati i energetsku bezbednost zemlje.

Na ovaj način će se razdvojiti dva važna sektora energetike i zaštite životne sredine u dva zasebna ministarstva, odnosno Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

B.R.

Izvesna izgradnja fabrike bioetanola u Odžacima

bioetanolPreduzeće „Primar Tehno“ iz Maglića planira izgradnju fabrike bioetanola na zemljištu u radnoj zoni opštine Odžaci, nakon odluke odbornika skupštine te opštine da im ustupi zemljište za izgradnju fabrike.

Reč je o projektu izgradnje poslovnog objekta u radnoj zoni u blizini kanala Dunav-Tisa-Dunav i reke Dunav, koji podrazumeva i uređenje infrastrukture, nabavku i montažu proizvodne i skladišne opreme, kao i nabavku repromaterijala za otpočinjanje proizvodnog procesa.

Vrednost investicije je 80 miliona evra, a potrebne su 2 godine za realizaciju projekta i 8 godina za povraćaj investicije.

Bioetanol se koristi za pogon motornih vozila, a planirana godišnja prodaja je 105 miliona litara bioetanola, za šta je potrebno 250 hiljada kukuruza koji je osnovna sirovina.

Preduzeće „Primar Tehno“ osnovano je 1993. godine u Magliću južno od Kraljeva, a bavi se proizvodnjom mašina za prehrambenu i procesnu industriju. Izgradnjom ove fabrike ovo preduzeće planira zapošljavanje oko 100 radnika u početku, dok bi se razvojom proizvodnje i kapaciteta broj zaposlenih povećavao.

B.R.

Izgradnja vetroparka kod Kikinde snage 50MW počinje sledeće godine

Foto: EP

vetropark

Vetroparkovi snage 50MW i 36MW biće izgrađeni u okolini Kikinde i u Malom Crniću, prema planu francuske kompanije “IEL” sa sedištem u Srbiji, prenosi eKapija.

Izgradnja prvog postrojenja, vrednosti 70 miliona evra, počeće 2015. godine u Bašaidu kod Kikinde, gde će biti postavljene vetrenjače ukupne instalisane snage 50MW. Trenutno je u toku priprema lokacijske i energetske dozvole, kao i potraga za proizvođačima. Plan je da vetropark kod Kikinde počne sa radom u 2016. godini.

Postrojenje u Malom Crniću trenutno je u fazi razvoja. Planirana instalisana snaga ovog vetroparka biće 36MW, a vrednost investicije je oko 50 miliona evra.

Pored investicija u vetroparkove, kompanija “IEL” planira da realizuje projekte za iskorišćenje geotermalne energije u području Panonskog basena na bušotinama dubine 5 km. Tome će prethoditi izrada studije izvodljivosti u saradnji sa francuskom kompanijom “EDF”, a koju će delom finansirati Ministarstvo finansija Francuske. Vrednost studije izvodljivosti je 500 hiljada evra.

Inače, kompanija “IEL” već ima iskustva u oblasti obnovljivih izvora energije, poput vetroparkova, solarnih i biogasnih elektrana, od čega samo u Francuskoj 7 vetroparkova. Predstavništvo u Srbiji otvoreno je pre 2 godine.

B.R.

Planirana četiri kogenerativna postrojenja na biogas u Bečeju

kogenerativna postrojenjaProtokol o izgradnji biogasne stanice u Bečeju potpisali su prošle nedelje predsednik opštine Bečej gospodin Vuk Radojević, vlasnik slovačke firme „Biotec“ gospodin Juraj Cibak i stečajni upravnik PIK „Bečej“ gospodin Pavel Severinji.

Planirana je izgradnja 4 kogenerativna postrojenja na biogas, tj. koji će proizvoditi i električnu i toplotnu energiju. Time će toplotno napajanje postati oko 50 jeftinije od dosadašnjeg.

Biće potpisani i komercijalni ugovori za prodaju otpadnog materijala za proizvodnuju gasa, a koristiće se i poljoprivredni otpad, odnosno pomije iz restorana, vrtića i škola, kao i prehrambena roba kojoj je istekao rok upotrebe.

Vrednost investicije iznosiće od oko 8 do 12 miliona evra.

B.R.

Ministarstvo energetike sufinansiraće 46 projekata u oblasti zaštite životne sredine

zastita zivotne sredineMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je listu izabranih projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine za sufinansiranje.

Odabrano je 46 projekata od 250 koliko je ispunilo uslove konkursa i ušlo u rangiranje. Konkursom je opredeljeno 26 miliona dinara, od čega je 6 miliona opredeljeno za projekte sprovođenja Arhuske konvencije.

Odabrani projekti oblast zaštite životne sredine tretiraju uglavnom kroz edukacije, komunikacije, eko kampove, seminare, kampanje, širenje informacija i podizanje svesti dok je manje prispelih projekata čiji naslovi obećavaju konkretan rad na očuvanju i zaštiti životne sredine.

Podsetimo, cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine).

B.R.

Island planira da izvozi električnu energiju proizvedenu iz obnovljih izvora

Island planira da izvozi električnu energiju proizvedenu iz obnovljih izvoraNakon velikog finansijskog kraha i recesije u 2008. godini, Island je uspeo da se oporavi na iznenađenje svih.

Reč je o neobičnoj zemlji vikinške prošlosti, sa najvećom stopom nataliteta u Evropi; zemlji koja je preživela velike katastrofe zbog aktivnih vulkana i oštre klime, stoga i ne čudi da je uspela da preživi ekonomsku krizu i propast bankarskog sistema.

Ne samo da se stanovništvo Islanda vratilo tradicionalnim zanimanjima poput ribolova i poljoprivrede, nego su poslušali nobelovca Paula Krugmana i pustili banke da propadaju, devalvirali su valutu, uveli dotok kapitala i pokušali izbeći plaćanje stranog duga.

Danas kada dug pada i MMF-u je otplaćen pre roka i kada plate na Islandu rastu, mnogi su zainteresovani da primene „Potez Island“  koji je, pored Krugmanovih mera, zasnovan i na viskom nivou obrazovanja, turizmu, ribolovu i korišćenju obnovljih izvora energije.

Island koristi 25 odsto postojeće georermalne energije i energije hidrotokova, a plan je da do 2020. izvozi u Veliku Britaniju električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Pored Rejkjavika (Rezkjavik) nalazi se geotermalna elektrana, čiji se nus proizvod ugljendioksid prerađuje u methanol. Plan je da svi automobili na Islandu koriste bio-metanol.

Ova prava ekozemlja ne samo da je nezaposlenost spustila na 4 odsto, nego je uspela da utiče na kontinuirano povećanje privrednog rasta, smanji inflaciju i zaustavi rast javnog duga.

B.R.

20 projekata lokalnih samouprava biće finansirano iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

energetska efikasnostMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine odobrilo je finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti jedinica lokalne samouprave iz budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti. Od 20 lokalnih samouprava 3 su iz devastiranih područja: Žagubica, Babušnica i Mali Zvornik.

Preostale odabrane lokalne samouprave koje su konkurisale sa projektima unapređenja energetske efikasnosti su: Kladovo, Raška, Kovin, Ljubovija, Ivanjica, Opovo, Sremska Mitrovica, Novi Bečej, Kikinda, Priboj, Gadžin Han, Aranđelovac, Brus, Dimitrovgrad, Ražanj, Pančevo i Požega.

Prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata efikasnog korišćenja energije trajao je od 1. do 20. februara 2014. godine.

89 lokalnih samouprava prijavilo je svoje projekte, a samo 29 ispunilo je uslove konkursa. Sa 20 odabranih jedinica lokalne samouprave biće potpisani ugovori o isplati pod uslovom da ispune sve uslove u skladu sa Pravilnikom o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije.

B.R.

Puno posla za aktiviste druge ekološke radne akcije čišćenja šuma i divljih deponija u Kragujevcu

Puno posla za aktiviste druge ekološke radne akcije čišćenja šuma i divljih deponija u KragujevcuUdruženje građana „Povratak prirodi“ organizovalo je drugu ekološku radnu akciju čišćenja divljih deponija i šuma u Kragujevcu, na potezu šume u Malim Pčelicama 21. aprila, drugog dana Uskrsa.

To je bio nastavak prve ekološke radne akcije koja je održana 5. aprila na istoj lokaciji, a koja je bila početak čišćenja šuma u ovom delu grada Kragujevca gde se godinama stvaraju i šire sramne deponije.

Iz udruženja ističu nezadovoljstvo što JKP „Čistoća“ još uvek nije odnela prethodno sakupljeni otpad, ali to ih neće obeshrabriti da nastave sa ekološkim radnim akcijama čišćenja šuma i divljih deponija koje će se, prema najavama, sprovoditi intenzivno u aprilu i maju, pre rasta korova i trave, s namerom da se priroda trajno očisti od otpada.

Aktivisti iz različitih delova grada Kragujevca pridružili su se članovima udruženja u radnoj akciji, dok su meštani pomenute lokacije izostali.

Svi zainteresovani građani za učešće u narednim ekološkim radnim akcijama mogu se prijaviti slanjem prijave na info@povratakprirodi.org ili putem telefona 062302046.

B.R.

Kina razvija industriju automobila na „čistu“ energiju

pumpa na solarNa Nacionalnom komitetu o energetici, kineski premijer (Lee Keqiang) izjavio je da je važno razvijati proizvodnju „čiste“ energije i smanjiti potrošnju energije radi smanjenja zagađenja vazduha.

Premijer Kine rekao i je, tom prilikom, i da će Kina kao velika država u razvoju u budućnosti imati sve veću potržnju za energijom, te da je ključno za uspešnu izgradnju i modernizaciju Kine obezbediti stalno snabdevanje energijom.

S tim u vezi, plan Kine je da izgradi nove nuklearne elektrane, solarne elektrane, vetroparkove, prema međunarodnim normama i kriterijumima bezbednosti, kao i da razvije industriju automobila koje pokreće „čista“ energija.

B.R.

Danas je svetski dan planete Zemlje

Danas je svetski dan planete Zemlje22. april je dan u kome se širom sveta obeležava Dan planete Zemlje i stanovništvo podseća koliko je važno očuvanje i ophođenje prema prirodi, koje su pretnje zdravoj životnoj sredini i kako sprečiti negativne posledice po okolinu.

Cilj obeležavanja svetskog dana planete Zemlje jeste upozorenje na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

Obnovljivi izvori energije imaju značajnu ulogu u zaštiti životne sredine jer proizvodnjom energije iz čistog izvora značajno smanjuju emisiju štednih gasova u atmosferu koja je tipična za proizvodnju energije iz fosilnih goriva.

U Srbiji ovaj dan obeležavaju različite institucije i ekološka udruženja svojim akcijama.

Dan planete Zemlje ustanovljen je 1970. godine u SAD, nakon ekološke akcije, a obeležava se širom sveta od 1992. godine kada je na Konferenciji Ujedninjenih nacija o životnoj sredini u Rio de Žaneiru (Rio de Janeiro) ustanovljen dugoročni Program za promociju održivog razvoja (Rio Declaration on Environment and Development).

B.R.

Novi Zakon o energetici treba da ukloni prepreke za ulaganje u energetski sektor

Foto-ilustracija: Pixabay

Novi Zakon o energetici treba da ukloni sve administrativne prepreke za ulaganje u energetski sektorSavetnik ministra energetike Srbije, gospodin Nenad Ilić, izjavio je u sredu na konferenciji „Napredne tehnologije i finansiranje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije“ u Beogradu, u organizaciji CEDEF-a i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, da Srbija mora da sprovede Treći energetski paket, odnosno nove propise u energetici sa kojima treba da bude usklađen novi Zakon o energetici.

Novi Zakon o energetici treba da ukloni sve administrativne prepreke za ulaganje u energetski sektor, rekao je gospodin Ilić i dodao da je Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine već u pregovorima sa novim potencijalnim investitorima.

Savetnik ministra energetike za energetsku efikasnost, gospođa Mirjana Knežević, izjavila je na konferenciji da Srbija troši 4 do 5 puta više energije nego što je to slučaj sa zemljama u EU i da se usled neodgovarajuće toplotne izolacije energija rasipa, što ima negativne efekte po okolinu, poput emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Zaključak je da Srbija mora da počne da konzumira energiju na racionalan način i da smanji njenu potrošnju.

Inače, osnovni cilj ove konferencije bio je da predstavi potencijale većeg iskorišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti primenom naprednih tehnologija; prednosti tehnologija i opreme koje koriste obnovljive izvore i izazove njihove primene u Srbiji; konkretne tehnologije koje štede energiju i smanjuju potrošnju energenata, a doprinose energetskoj efikasnosti; planove i konkretne aktivnosti u cilju što veće upotrebe naprednih tehnologija u projektima obnovljivih izvora energije i unapređenja energetske efikasnosti; načine i izvore finansiranja primene novih tehnologija (Fond za unapređenje energetske efikasnosti, ESCO ugovori, javno-privatno partnerstvo, kreditne linije razvojnih i komercijalnih banaka i drugih institucija).

B.R.

Revitalizacija HE „Trebinje 1“ produžava radni vek hidroelektrane za 20 godina

he trebinjeU toku je realizacija treće faze revitalizacije i modernizacije HE „Trebinje 1“, odnosno zamena kompletne elektromašinske opreme novom savremene generacije, čime će se vek hidroelektrane produžiti za oko 20 godina.

Projekat se realizuje u okviru projekta „Power 3“ kroz saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom „kFW“ koja je dala kredit od 6 miliona evra, od ukupno 10 miliona evra kojim se finansira projekat na kreditno-donatorskoj osnovi.

Za radove na revitalizaciji generatora i turbine odabrani su eminentni izvođači radova iz Nemačke, Švajcarske i Švedske.

Planirana proizvodnja u 2014. godini je 1.078,20 GWh električne energije, a do polovine aprila ostvarena je znatno viša proizvodnja od planirane zahvaljujući već realizovanim fazama revitalizacije i modernizacije hidroelektrane.

B.R.

1...1.4851.4861.487...1.521Page 1.486 of 1.521

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st jul
No Events
Events for 1st avgust
No Events
Events for 2nd avgust
No Events
Events for 3rd avgust
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th avgust
No Events
Events for 5th avgust
No Events
Events for 6th avgust
No Events
Events for 7th avgust
No Events
Events for 8th avgust
No Events
Events for 9th avgust
No Events
Events for 10th avgust
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th avgust
No Events
Events for 12th avgust
No Events
Events for 13th avgust
No Events
Events for 14th avgust
No Events
Events for 15th avgust
No Events
Events for 16th avgust
No Events
Events for 17th avgust
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th avgust
No Events
Events for 19th avgust
No Events
Events for 20th avgust
No Events
Events for 21st avgust
No Events
Events for 22nd avgust
No Events
Events for 23rd avgust
No Events
Events for 24th avgust
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th avgust
No Events
Events for 26th avgust
No Events
Events for 27th avgust
No Events
Events for 28th avgust
No Events
Events for 29th avgust
No Events
Events for 30th avgust
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs