Povodom četvrtog rođendana makedonskog portala o energetskoj efikasnosti www.energetskaefikasnost.info uredništvo ovog portala kreiralo je infografike o iskorišćenosti potencijala obnovljivih izvora energije u Makedoniji.
Prenosimo vam grafike koje govore više od reči.
Transparentnost i električna provodljivost grafena prepoučuje ovu materiju za izradu budućih solarnih panela. Novi grafen uskoro bi mogao da zameni silikon, plastiku i staklo. Reč je o najtanjoj materiji koja je 300 puta čvršća i jača od dijamanta, a koju su prvi put pre 10 godina izolovali naučnici sa Univerziteta u Mančesteru koristeći komad grafita i rolnu lepljive trake.
Grafen je kristalne strukture, a sastoji se od atoma ugljenika, raspoređenih u šestougaone obrasce, nalik na saće, debljine je jednog atoma, a fundamentalna je komponenta drugih alotropa. Osim što je transparentan i fleksibilan, grafen je i odličan provodnik toplote i električne energije.
Potencijalna primena grafena je skoro neograničena, od elektronike do sportske opreme, poput proizvodnje fleksibilne i transparentne elektronike – ekrana osetljivog na dodir. Zatim, grafen bi mogao da zameni indijum, od koga je lakši, tanji i jači, mogao bi da poslužiti kao osnova za nove generacije SSD kondenzatora, i za proizvodnju laganih baterija većeg kapaciteta. Primenu može naći i u kvantnom računarstvu, zatim u prečišćavanju i desalinizaciji vode.
Naučnici veruju da bi ovaj materijal mogao da zameni plastiku u budućnosti.
Energetski portal
Prestavljamo preduzeće “Spalix d.o.o.” iz Beograda čije su šire delatnosti posredovanje, trgovina i usluge, a fokus na inženjering i konsalting, zastupništvo i distribuciju različitih brendova u oblasti industrije, od procesne industrije, preko prehrambene, hemijske industrije, do unapređenja energetske efikasnosti savremenom termotehnikom i rasvetom.
“Spalix” poseduje program energetski efikasne rasvete za industriju s ciljem da promoviše energetski efikasna rešenja koja će omogućiti domaćoj industriji da znatno smanji potrošnju električne energije i održavanje uz poboljšanje kvaliteta svetla i komoditeta zaposlenih. Osim što je u pitanju kvalitetno automatizovano svetlo, na ovaj način se u proseku uštedi >50% električne energije. Klijenti koji su na ovaj način ostvarili velike uštede su: Tigar AD, Forma Ideale, Carlsberg, Metalka Majur, Nestle, Alltech Fermin, Victoria grupa, Tarkett, Ball Packaginig.
Među “Spalix”-ovim klijentima su i: Vrenje, Coca Cola HBC, Goša Fom, Polimark, Fidelinka, Frikom, Nectar, Vital, Banat, Dijamant, KAP, Valjaonica bakra Sevojno, Stork, Panon, Soko Štark, Knjaz Miloš, Victoria group, Nestle, RTB Bor, Sartid, HE Đerdap, Hipol, NIS, DIN i mnogi drugi, a među njima i mnoge projektantsko/inženjerske firme: Dinara inženjering, Protehel, Energoprojekt, Eko elektrofrigo, Montaža, Jedinstvo i drugi.
Sagovornik Energetskog portala je gospodin Vladimir Sposojević, dipl.el.inž., osnivač i direktor preduzeća “Spalix”, koji govori za naše čitaoce o radu “Spalix”-a i o referencama energetske efikasnosti za koju je u preduzeću nadležan.
“Kada je reč o energetskoj efikanosti, naš fokus je na uštedi električne i toplotne energije. Ušteda električne energije na rasveti ostvaruje se uz nove tehnologije koje primenjujemo, uz obiman inženjering, merenja, simulacije, tehno ekonomske analize; tu su i ušteda na upravljanju elektromotorima i automatizacija nekih procesa vezana za rasvetu.” – ističe gospodin Spasojević i dodaje.
“Kada je reč o termotehnici, reč je o uštedama u smislu potrošnje medija kao što su para, voda, proces, pasterizacija, dogrevanja proizvoda, ušteda u smislu hlađenja, free cooling iskorišćavanja hladnog vazduha od jeseni do proleća, gde se praktično prave velike uštede na smanjenju angažovanja čilera.”
Projekat energetske uštede, iz reference “Spalix”-a, je hlađenje glavnog Telekomovog čvora na Slaviji, gde se hlade serveri pomoću free coolinga i “Spalix”-ovih rešenja, uz proizvode Alafa Lavala. Tu su ugrađena 2 velika dry coolera i 2 izmenjivača koja praktično 4 meseca godišnje eliminišu angažovanje čilera, samim tim i ogromnu potrošnju struje koju čileri generišu, i imaju stabilisano upravljivi sistem hlađenja.
“Spalix” je zastupnik švedskog Alfa Lavala, najstarijeg brenda u oblasti separacije grejanja, hlađenja i upravljanja fluidima, po kome je “Spalix” prepoznatljiv na tržištu sa iskustvom rada sa tim brendom 35 godina, počevši od toplana, elektrana do farmacije, prehrambene industrije, pivarstva i drugih.
Alfa Laval pomaže vršenje separacije, razmenu toplote i upravljate fluidima uz garanciju vrhunskog kvaliteta, dugotrajnosti i efikasnosti.
“Spalix” omogućava rešenja problema sa rasvetom, elektromotorima i uštedom električne energije i time smanjuje troškove u proseku za 50%. Sa LED rešenjima najnovije generacije postižu se uštede i do 80% u odnosu na standardne sisteme rasvete. “Spalix” preporučuje i “Powerboss integra” motorkontrolere koji su svoju primenu našli na hiljadama elektromotora širom sveta i time smanjili broj kvarova preciznim doziranjem neophodne snage i smanjenjem potrošnje električne energije.
Kada je reč o efikasnoj rasveti naš sagovornik ističe da je fokus preduzeća “Spalix” uglavnom na industriji.
“Spoljašnja rasveta industrijskih objekata, raznih namena, a najviše je rađena unutrašnja rasveta jer ona je značajniji činilac potrošnje električne energije s obzirom na to da spošljašnja rasveta radi određeno vreme, nekih 8 do 10 sati, maksimalno dok unutrašnja rasveta negde radi u 3 smene. Tu je ušteda mnogo veća i mnogo intenzivnija, u smislu povratka same investicije.” – objasnio je gospodin Spasojević.
Prednost rada “Spalix”-a i korišćene rasvete, u odnosu na konkurenciju, je inženjerski pristup, sve definisano i dokumentovano.
“Cilj nam je da se svaki detalj uoči i predoči investitoru, sve krajnje koristi i rezultati prelaska na neka novija energetski efikasnija rešenja. Tek nakon toga se ulazi u komercijalnu priču i, kroz nekoliko brendova koje distribuiramo i zastupamo, predlažemo nekoliko varijanti rešenja.” – rekao je Spasojević.
Prosečni rezultati koje “Spalix” svojim inženjerskim rešenjima i tehnologijom postiže, a tiče se ušteda električne energije kreće se od 50 i više odsto, dok je ušteda u održavanju od 50 do 60 odsto u proseku. Ovakvi postignuti rezultati i izostanak reklamacija od strane investitora preporučuju i visoko pozicioniraju “Spalix” na tržištu.
U domenu rasvete “Spalix” koristi proizvode brendova Somar, Ekomond, Norka, Lenom, EAE, Cobrite, eminentne brendove u svojim rešenjima novije generacije.
Stategija održivosti i cilj “Spalix”-a je da svojim uslugama i zajedno sa proizvodima svojih komintenata učestvuje u svakodnevnom stvaranju boljih uslova za čovečanstvo.
Sa preko 30 godina iskustva u industriji, “Spalix” je pionir u rešenjima za energetske i druge uštede u industriji, a njegov tim garantuje profesionalne usluge, opremu, servis i konsalting.
B.R.
Završena je rekonstrukcija najvećeg bazenskog kompleksa sa termalnom vodom u Srbiji, u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Termal“ u Vrdniku kod Iriga.
Kako prenosi portal Vlade Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo uložio je u rekonstrukciju bazena 38,5 miliona dinara.
Tim povodom Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju „Termal“ posetili su 30. aprila predsednik Vlade Vojvodine gospodin Bojan Pajtić, pokrajinski sekretar za zdravstvo gospođa Vesna Kopitović, direktor Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine gospodin Nebojša Malenković, predsednik opštine Irig gospodin Vladimir Petrović i direktor SB „Termal“ gospodin Zoran Bošnjak.
Osim za rekreaciju i usavršavanje tehnika plivanja, rekonstruisani zatvoreni bazen sa termomineralnom vodom utiče i na poboljšanje opšteg zdravlja, što ovaj bazen čini primerom zdrave prakse iskorišćenja geotermalne energije.
Energetski portal
Usled obilnih padavina i jačeg dotoka Dunava, povećana je proizvodnja struje drugoj polovini aprila. Prosečna dnevna proizvodnja električne energije u HE “Đerdap 1” u drugoj polovini aprila iznosi oko 19 miliona kWh, a od početka 2014. godine proizvedeno je oko 1,73 miliardi kWh električne energije.
Trenutni dotok vode na Dunavu iznosi oko 7.200 kubika vode u sekundi,sa prosekom oko 5.500 kubika u sekundi.
Direktor HE “Đerdap 1” gospodin Ljubiša Đokić izjavio je da se revitalizacija hidroelektrane odvija po planu obnova i da se do kraja godine očekuje završetak radova na obnovi agregata 5.
Podsetimo, revitalizacija se odvija u saradnji sa ruskom firmom „Silovije mašini“ iz Sankt Peterburga, a obnova če produžiti radni vek hidroielektrane za najmanje 30 godina, uvećati snagu za 10 odsto, sa dodatnih 70MW snage.
Energetski portal
Prioritet novog ministra energetike i rudarstva gospodina Alaksandra Antića je donošenje novog Zakona o energetici. Prema rečima ministra, Vlada je iz skupštine povukla nacrt novog zakona, a njegov cilj je da ga u najkraćem mogućem periodu vrati u skupštinu.
Podsetimo, ciljevi ovog Zakona o energetici su: implementacija Trećeg energetskog paketa direktiva Evropskog parlamenta i Saveta o jedinstvenim pravilima internog evropskog tržišta električne energije (2009/72); stvaranje zakonskog osnova za primenu uredbi o uslovima za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije (714/2009) i o uslovima za pristup transportnim mrežama prirodnog gasa (715/2009); implementacija Direktive o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora energije (2009/28); pospešivanje razvoja tržišne ekonomije u energetici; unapređenje transparentnosti na tržištu električne energije i prirodnog gasa; otklanjanje uočenih nedostataka i ograničenja u toku primene Zakona o energetici u cilju efikasnijeg funkcionisanja tržišta električne energije i prirodnog gasa; stvaranje povoljnije klime i pojednostavljivanje procedura za ulaganje u energetiku.
Inače, novo Ministarstvo rudarstva i energetike počelo je sa radom 26. aprila u skladu sa Zakonom o ministarstvima od 26.04.2014. godinе objavljеnom u “Službеnom glasniku RS“ broj 44/14. Stupanjеm na snagu istog zakona prеstalo jе sa radom Ministarstvo еnеrgеtikе, razvoja i zaštitе životnе srеdinе.
Nadlеžnosti Ministarstva rudarstva i еnеrgеtikе u skladu sa članom 7. Zakona su:
Ministarstvo rudarstva i еnеrgеtikе obavlja poslovе državnе upravе koji sе odnosе na: rudarstvo; stratеgiju i politiku razvoja rudarstva; izradu bilansa minеralnih sirovina; gеološka istraživanja koja sе odnosе na еksploataciju minеralnih sirovina; izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih gеoloških istraživanja koja sе odnosе na održivo korišćеnjе rеsursa; izradu godišnjih i srеdnjoročnih programa dеtaljnih istražnih radova u oblasti gеoloških istraživanja koja sе odnosе na еksploataciju minеralnih sirovina i obеzbеđivanjе matеrijalnih i drugih uslova za rеalizaciju tih programa; еksploataciju svih vrsta minеralnih sirovina i gеoloških rеsursa; inspеkcijski nadzor u oblasti rudarstva, kao i drugе poslovе odrеđеnе zakonom.
Ministarstvo rudarstva i еnеrgеtikе obavlja poslovе državnе upravе koji sе odnosе na: еnеrgеtiku; еnеrgеtsku politiku i planiranjе razvoja еnеrgеtikе u oblasti еlеktričnе еnеrgijе, prirodnog gasa, naftе i dеrivata naftе; еnеrgеtski bilans Rеpublikе Srbijе; naftnu i gasnu privrеdu; stratеgiju i politiku еnеrgеtskе bеzbеdnosti, izradu godišnjih i srеdnjoročnih programa еnеrgеtskе bеzbеdnosti i obеzbеđivanja matеrijalnih i drugih uslova za rеalizaciju tih programa; obavеznе i drugе rеzеrvе еnеrgеnata; bеzbеdan cеvovodni transport gasovitih i tеčnih ugljovodonika; proizvodnju, distribuciju i snabdеvanjе toplotnom еnеrgijom; nuklеarna еnеrgеtska postrojеnja čija jе namеna proizvodnja еlеktričnе, odnosno toplotnе еnеrgijе, proizvodnja, korišćеnjе i odlaganjе radioaktivnih matеrijala u tim objеktima; racionalnu upotrеbu еnеrgijе i еnеrgеtsku еfikasnost; obnovljivе izvorе еnеrgijе; zaštitu životnе srеdinе i klimatskе promеnе u oblasti еnеrgеtikе; koordinaciju poslova u vеzi sa invеsticijama u еnеrgеtiku; inspеkcijski nadzor u oblasti еnеrgеtikе, kao i drugе poslovе odrеđеnе zakonom.
Ministarstvo rudarstva i еnеrgеtikе obavlja poslovе državnе upravе koji sе odnosе na: stratеgiju i politiku razvoja prirodnih rеsursa; istraživanja koja sе odnosе na еksploataciju prirodnih rеsursa; izradu programa istražnih radova u oblasti prirodnih rеsursa i obеzbеđivanjе matеrijalnih i drugih uslova za rеalizaciju tih programa; izradu bilansa rеzеrvi podzеmnih voda, normativa i standarda za izradu gеoloških karata, kao i drugе poslovе odrеđеnе zakonom.
Povodom desetogodišnjice ulaska Češke u Evropsku uniju 30.aprila, na poslovnom forumu u Češkoj i Slovačkoj boravio je predsednik Evropskog saveta gospodin Herman van Rompej koji je, tom prilikom, izjavio da EU ne sme sebi da dozvoli zavisnost od uvoza energenata ukoliko želi da bude konkurentna.
On je rekao i da ukoliko se ne preduzmu konkretni koraci, EU će 2035. godine zavisiti od uvoza energenata čak 80 odsto.
Prema njegovim rečima, Evropska komisija do juna priprema pregled neophodnih izmena na tržištu energenata, koje će obuhvatati više trasa prenosa, veću povezanost država, unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih i drugih izvora energije.
Energetski portal
Rumunsko Ministarstvo ekonomije saopštilo je plan oslobađanja velikih industrijskih potrošača energije plaćanja do 85 odsto troškova za obnovljive izvore energije u narednih 10 godina.
Cilj novog propisa je pomoć industrijskim potrošačima sa visokim računima za gas i struju, ostvarenje popusta od 40 do 85 odsto za troškove za OIE, smanjenje otpuštanja zaposlenih i podržavanje mera energetske efikasnosti.
Energetski portal
Naftna kompanija “Shell” razvila je posebnu metodu kojom se sintetički plin, nastao od CO2 i vode uz pomoć simuliranog Sunčevog zračenja, pretvara u kerozin.
Evropska komisija objavila je da je u laboratorijskim uslovima proizveden kerozin pomoću procesa koji koristi Sunčevu energiju, ugljendioksid i vodu i da evropski projekat “Solar Jet” koristi taj kerozin.
Iako tek u samom začetku, projekat obećava da se u budućnosti može očekivati proizvodnja čistijeg goriva za avione, automobile i druga transportna vozila za komercijalnu upotrebu.
Energetski portal
Češki predsednik gospodin Miloš Zeman i češki premijer gospodin Bohuslav Sobotka kritikovali su obnovljive izvore energije da su nestabilni i da često mogu preopteretiti elektroenergetski sistem prevelikom proizvodnjom u skladu sa vremenskim uslovima koji utiču na npr. energiju vetra.
Otuda je nužna proizvodnja energije u tradicionalnim elektranama i, prema rečima predsednika, Češka podržava smanjenje emisije ugljendioksida koje želi postići većim korišćenjem nuklearne energije.
Češka trenutno proizvodi 12 odsto energije iz obnovljivih izvora, a cilj je da se do 2020. godine taj udeo poveća na 13 odsto.
Predsenik Odbora direktora Investicionog-razvojnog fonda IRF gospodin Zoran Vukčević najavio je 15 kreditnih linija u ukupnom iznosu od 55 miliona evra. Jedna od pripremljenih kreditnih linija je i za kreditiranje projekata koje se odnose na zaštitu životne sredine i unapređenje energetske efikasnosti.
Kreditnu uslovi su takvi da se kamatna stopa kreće od 3,5, odnosno do 7 odsto, uz rok otplate do 10 godina i maksimalni grejs period od 2 godine.
Namera IRF-a je da kroz različite forme finansijske podrške podrže ciljne grupe mladih i početnika u biznisu, prioritene sektore razvoja, poput turizma, poljoprivrede, prerade drveta, usluga i proizvodnje.
foto: rtcg.me
Novi premijer Srbije gospodin Aleksandar Vučić izjavio je, kako prenosi “Vreme”, da srpsku energetiku karakteriše visoka eksterna energetska zavisnost, nepovoljna struktura domaćih konvencionalnih izvora, nizak nivo ulaganja u istraživanje energetskih i rudarskih potencijala, neekonomske cene energije i disparitet cene energije i energenata, i nizak stepen naplate električne energije gasa i toplotne energije.
Prema rečima premijera Vučića prioriteti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti i sigurnosti, kao i podizanje svesti kod donosioca odluka da je apsolutni prioritet energetska bezbednost države.
Od mogućnosti za investiranje u energetici do 2020. godine, gospodin Vučić je istakao 8,5 milijardi evra investicije, od toga 1,9 milijardi evra za gasovod “Južni tok”, 2000MW u savremene termoelektrane na prirodni gas uz princip kogeneracije i oko 1400MW u velike hidrokapacitete, poput revezerzibilnih hidroelektrana, kao i druge obnovljive izvore energije.
Osim toga, premijer je istakao značaj članstva Srbije u Energetskoj zajednici EU čija energetska strategija je, kako kaže, nastala upravo na inicijativu Srbije.
B.R.
foto: srbija.gov.rs
Javno preduzeće „Srbijašume“ upozorava građane na opasnost od izbijanja šumskih požara usled nesavesnog loženja vatre tokom proslave 1. maja, praznika rada.
Na osnovu Zakona o šumama zabranjeno je paljenje vatre na otvorenom u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, osim na određenim vidno obeleženim i uređenim mestima.
U saopštenju JP “Srbijašume” stoji i da je zabranjeno odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada.
Podsećanja radi, od 2002. do 2013. godine na teritoriji za koju je nadležno JP „Srbijašume“ zabeleženi su požari na oko 21.500 hektara, a u 95 odsto slučajeva uzročnik šumskih požara je čovek. Takvom nebrigom šumama Srbije naneta je neprocenljiva ekološka i materijalna šteta.
Šume, osim što čuvaju biodiverzitet i genofond, i opstanak flore i faune, imaju i hidrološku i vodozaštitnu ulogu, i faktor su stabilnosti klimatskih elemenata, pojava i ekosistema, a imaju i uticaj na prečišćavanje vazduha.
B.R.
Istraživači sa Harvarda i Instituta tehnologije iz Masačusetsa MIT (The Massachusetts Institute of Technology) na putu su rešenja skladištenja sunčeve toplotne energije korišćenjem novog materijala koji može značajno da promeni tržište energije budući da može da apsorbuje Sunčevu toplotnu energiju, skladišti je i otpušta po potrebi.
Istraživači smatraju da veliki sistemi za prikupljanje sunčeve energije moraju značajno napredovati u tehnologiji skladištenja iste da bi se uspešno nosili sa globalnim energetskim zahtevima. Rezultati istrživača sa MIT-a i Harvarda značajno poboljšavaju skladištenje energije, ali problem je u tome što je njihovo rešenje neefikasno za sve namene.
Pronalazak se zasniva na tome da neki molekuli mogu poprimiti 2 različita oblika, a kada su izloženi Suncu apsorbuju energiju i menjaju svoju konfiguraciju, što ih čini stabilnim duži vremenski period.
Zatim, kada su molekuli pod uticajem male količine svetla, toplote ili električne energije, oni ponovo menjaju svoju konfiguraciju i optuštaju toplotu, poput termalnih baterija koje uzimaju toplotnu energiju Sunca, skladište je neko vreme, i otpuštaju po potrebi .
Novi materijali nisu štetni po okolinu, a mogu se koristiti više puta što je značajna prednost u odnosu na konvencionalne tehnologije.
Pre komercijalne upotrebe ovog materijala biće potrebno vreme da se razvije praktičan sistem za svakodnevnu upotrebu.
B.R.
Tačan broj odluka i dozvola neophodnih za izgradnju i puštanje u rad MHE zavisi od instalisane snage MHE kao i njene lokacije. Prosečno je neophodno prikupiti 25 odluka i dozvola, a procenjuje se da je vreme za prikupljanje svih dozvola duže od jedne godine. Prikupljanje svake dozvole zahteva vreme, novac i komplikovanu procedutu pripreme dokumentacije. Takođe, vreme je bitniji faktor od novca, s obzirom na to da određene dozvole imaju definisan rok važenja. Na primer, inicijalno pravo za korišćenje vodotoka je ograničeno na 2 godine pa ukoliko građevinski radovi ne počnu unutar tog vremenskog okvira, dozvola se ukida. Takođe, u slučaju da je više investitora zainteresovano za određenu lokaciju, ili je sama najava izgradnje MHE privukla druge investitore, ne može se isključiti mogućnost lobiranja u lokalnim samoupravama ili javnim ustanovama od strane određenog investitora.
Vreme utrošeno od odabira lokacije do završetka građevinskih radova ne zavisi samo od dobijanja dozvola i odluka, već i od vremena potrebnog za završetak tehničke dokumentacije.
Lokacije povoljne za izgradnju MHE su uglavnom u udaljenim regionima za koje nisu definisani regulacioni planovi, te je stoga neophodno stupiti u kontakt sa javnim preduzećima i ustanovama, kao što su Srbija vode, Srbija šume, Srbija gas, Železnice Srbije, Putevi Srbije, Seizmološki zavod Srbije i sličnim. Ta preduzeća će izdati preliminarni izveštaj da li je gradnja na toj lokaciji moguća, i pod kojim tehničkim uslovima. Na primer, da li postoji planiranin gasovod, naftovod, železnica, put, neophodna udaljenost od istih, i drugi uslovi kao na primer broj stabala drveća koji mogu biti posečeni ili oštećeni. Ovaj izveštaj nije “Izveštaj o zaštiti životne okoline”. Najbolja opcija je kontaktirati javno urbanističko preduzeće na teritoriji te opštine, koje će dati svoje uslove, komunicirati i koordinisati komunikaciju sa gore navedenim ustanovama.
Rizici za obezbeđivanje lokacije
Pri odabiru lokacije, neophodno je proveriti da li je objekat te vrste predviđen prostornim planom. Takođe, treba proveriti da li postoje planirani objekti uzvodno i nizvodno od planirane MHE, koji mogu remetiti njen rad, ili njen rad može remetiti rad tih objekata (npr. objekat za snabdevanje pijaćom ili industrijskom vodom – crpna stanica, akumulacija za nadovnjavanje ili veća HE). Kako bi se izbegli dodatni problemi, bitno je proveriti da li će buduća MHE ili vodotok na kome je izgrađena MHE biti unutar nacionalnog parka.
Problemi se takođe mogu javiti pri pregovorima sa fizičkim licem, pri postupku pribavljanja prava vlasništva zemljišta. Fizička lica – vlasnici zemljišta će neretko obračunati vrednost svog zemljišta po cenama nekoliko puta višim od tržišnih, te stoga investitor mora biti spreman na dodatni trošak. Takođe, poželjno je odabrati putanju koja će prolaziti kroz što manji broj parcela individualnih vlasnika, i ugovorene cene otkupa/zakupa držati tajnim, što može doneti niže troškove zakupa. Neredak je slučaj da, na primer investitor zakupi 4 do 5 neophodnih parcela, a peti vlasnik zahteva nerealno visoku cenu, znajući cenu otkupa prve 4 parcele i da je on jedina prepreka investitoru.
Sledeći tip problema se može javiti u slučaju kada vlasnik zemljišta ne želi da proda svoje zemljište, niti da dozvoli pravo prolaza infrastrukture (cevovoda) investitoru. Ovaj problem se može rešiti samo uz koordinaciju lokalne samouprave, gde se na osnovu razvijenog urbanističkog i prostornog plana parcela, ili deo parcele, proglašava javnom svojinom, s sam projekat dobija status “projekta od javnog interesa”. Samim tim postiže se mogućnost eksproprijacije zemljišta. U tom slučaju, lokalna samouprava postaje vlasnik zemljišta, i investitor ga od nje može iznajmiti na period od 99 godina. Ovakva procedura može oduzeti neplanirano mnogo vremena i preporučuje se kao poslednje moguće rešenje.
U slučaju da je zemljište na koje će se nalaziti buduća MHE u vlasništvu fizičkog lica, najbolja opcija je sklapanje obavezujućeg ugovora koji, na primer, ima sledeće stavke bitne investitoru:
-Investitor ima rok od 6 meseci za potpisivanje kupoprodajnog ugovora ili prekid preliminarnog ugovora.
-Cena ugovorena u preliminarnom ugovoru je finalna cena.
-Fizičkom licu pripada nepovratni depozit za zemljište.
Ako je više investitora zainteresovano za jednu određenu lokaciju, vlasništvo lokacije je ključno za dalji razvoj projekta.
U slučaju da vlasnik zemljišta nije fizičko lice, pravno je sigurnije dobiti pravo prolaza cevovoda. Uobičajeno je da će investitor platiti nižu cenu javnom preduzeću/pravnom licu za pravo prolaza cevovoda, u odnosu na cenu koja bi se platila fizičkom licu. Bitno je izbeći javna preduzeća/pravna lica koja su u procesu stečaja ili pred bankrotom, pošto ugovori potpisani sa njima mogu lako biti poništeni od strane suda.
Najčešći slučaj je da povoljne lokacije sa hidrološkog i topografskog aspekta nisu blizu postojećih infrastrukturnih objekata (javnih puteva, srednjenaponske mreže i sl.), a teren je nepovoljan za izgradnju pristupne infrastrukture. Čest je slučaj da na takvim lokacijama nema izvedenih i planiranih pristupnih puteva do parcele, a katastarske podloge nisu ažurne, što dodatno komplikuje izradu urbanističke i tehničke dokumentacije.
Priključenje na mrežu
Postoje tehnički propisi kao i Tehničke preporuke EPS-a (TP 16) koji određuju sve tehničke aspekte koje investitor mora ispoštovati kako bi nova MHE bila priključena na električnu mrežu. Tehnička inspekcija vrši detaljan pregled objekta i svih radnih parametara što se mora prethodno detaljno proveriti i prikazati Stručnim nalazima ovlašćenih organizacija i atestnom dokumentacijom kako bi se izbegao dodatni trošak ponovnog izlaska inspekcije, ali i gubitak vremena.
Glavni problem koji se može javiti se odnosi na okolnu infrastrukturu. Veliki broj transformatora srednjeg napona je star, sa malim brojem priključnih mesta u priključno-razvodnom delu postrojenja. Neophodno je proveriti “kapacitet” transformatora, kao i broj mogućih i rezervnih priključnih mesta. Uobičajeno je da elektrodistribucija na teritoriji opštine postavi uslov investitoru da obezbedi novi srednjenaponski transformator ili pak da uloži finansijska sredstva u revitalizaciju postojećeg transformatora kako bi priključio novu MHE, čak i ako ovakva investicija nije neophodna.
Odlomak iz knjige dipl.inž.el., prof. dr Milenko B. Đurić i dr Veselin N. Ilić “Male hidroelektrane”, ETA, Beograd, april 2013.
B.R.
Sporazum o donaciji za rekonstukciju dela opštinskog i izgradnju dela atarskih puteva neophodnih za izgradnju vetroparka „Čibuk 1“ potpisan je između predsednika opštine Alibunar gospodina Đurice Gligorijeva i direktora kompanije “Continental Wind Serbia” gospođe Ane Brnabić.
Plan je da kompanija CWS uredi deonice postojećeg opštinskog puta Vladimirovac – Devojački bunar i da izgradi atarski put za pristup vetroparku „Čibuk 1“, kao i da rekonstruiše 2 pružna prelaza. Na taj način će biti olakšan put meštanima sa poljoprivrednom mehanizacijom, kao i put do Deliblatske peščare, a građanima Vladimirovca biće skraćeno putovanje do Dolova i Mramorka.
Radove na pripremi projektne dokumentacije, ishodovanju neophodnih dozvola i na rekonstrukciji finansira kompanija CWS.
Reč je o infrastrukturnoj donaciji vrednoj oko 1 milion evra koja će pospešiti i budžetska ulaganja u izgradnju pratećih sadržaja i smeštajnih kapaciteta kojima raspolaže opština Alibunar.
Plan kompanije CWS je da u investira oko 450 miliona evra u vetroparkove u Srbiji kapaciteta 300MW.
B.R.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
