Home Blog Page 1472

U Hrvatskoj se gradi okretna solarna elektrana

solar ofs10Krajem novembra ove godine u Virovitici u Hrvatskoj počela je izgradnja solarne elektrane okretnog tipa. Ova elektrana će biti napravljena od čak 90% komponenti koje su proizvedene u Hrvatskoj. Firma „Brana d.o.o.” u saradnji sa kompanijom „DMS d.o.o.” razvila je ideju o solarnoj elektrani koja se okreće prema suncu, radi većeg iskorišćenja solarne enerije. Ova solarna elektrana u Virovitici bi trebalo da ima snagu od oko 10kW, a planira se da bude deo solarne elektrane „Brana” snage 30kW, a sastoji se od 3 okretna fotonaponska sastava OFS 10. Ovi okretni fotonaponski paneli OFS 10 koriste program praćenja sunca preko celog dana, koji je razvio „Končar Institut” Zagreb, čime se povećava proizvodnja električne energije za oko 45%. Ovakvim sistemom se apsorbuje najviše svetlosti, a mana mu je to što je skuplji od običnih sistema i traži i dodatno održavanje zimi.

Inače, u Virovitici je u toku priprema za izgradnju fabrike koja će proizvoditi ovakve sisteme čija će snaga biti 5kW, 7,5kW, 10kW i 15kW. U okretne fotonaponske sastave do sada je uloženo oko 300 hiljada evra, a za izgradnju fabrike biće potrebno oko 3 miliona evra.

S.J.

Bosna i Hercegovina planira izgradnju vetroparka „Podveležje“

Stock travel images„Elektroprivreda“ Bosne i Hercegovine ima u planu da izgradi vetropark „Podveležje“ na lokacijama Mali Grad i Svetigora. Nemačka razvojna banka (KfW) je za ovaj projekat odobrila „Elektroprivredi“ Bosne i Hercegovine kredit u iznosu od 65 miliona evra. Osim putem kredita, bosanska „Elektroprivreda“ će finansirati ovaj projekat i sopstvenim sredstvima u iznosu od 6,8 miliona evra.

Osim kredita, Razvojna banka Nemačke je „Elektroprivredi“ BIH odobrila i grant sredstva koja će biti iskorišćena za izradu Studije nultog stanja ptica i šišmiša za područje projektne lokacije vetroparka „Podveležje“.

Vetropark „Podveležje“ bi trebalo da ima 16 vetrogeneratora čija će ukupna snaga biti 48MW, a planirana godišnja proizvodnja bi trebalo da bude do 100GWh. Izgradnja vetroparka bi trebalo da se odvija u dve faze. Do kraja ove godine planirana je izgradnja 2 vetrogeneratora čime bi bila završena prva faza, dok se izgradnja ostalih vetrogeneratora očekuje do kraja 2014. godine.

S.J.

„Banka Intesa“ otvorila kreditnu liniju za finansiranje projekata EE i OIE

banca-Intesa„Banka Intesa“ i „Intesa Leasing“ potpisale su ugovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o kreditnim linijama u vrednosti od 25 miliona evra.

„Banka Intesa“ je otvorila kreditnu liniju čija je vrednost 10 miliona evra, а kojom će finansirati projekte unapređenja energetske efikasnosti i projekte obnovljivih izvora energije privatnih preduzeća i lokalnih samouprava.

„Intesa Leasing“ je ugovorila zajam u vrednosti od 15 miliona evra kojim će se finansirati kupovina opreme, poslovnih objekata, vozila za mala i srednja preduzeća.

Direktor „EBRD“-a u Srbiji, Mateo Patrone, izjavio je da će ove kreditne linije pomoći Srbiji da poveća svoju energetsku efikasnost.

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banca Intesa“, istakla je da će ove kreditne linije dati doprinos održivom razvoju, ali i pomoći privatnom sektoru.

Kreditna linija koja je ugovorena sa „Bankom Intesa“ realizuje se preko „WeBSEFF“ kreditne linije za održivu energiju zapadnog Balkana koja je namenjena za investicije privatnih kompanija i industrije, čiji projekti rezultiraju prihvatljivom i održivom upotrebom energije.

S.J.

Nova hidroelektrana u Gani puštena u rad

Nova hidroelektrana u Gani puštena u radSvečanim presecanjem vrpce 19. decembra, predsednik Gane zvanično je pustio u rad drugu po veličini hidroelektranu na teritoriji Republike Gane. Postrojenje će centralnoj oblasti Brong Ahafo i zemlji obezbediti dodatnih 400 megavati električne energije. Brana „Bui“ postavljena je na reci Crna Volta u severnom delu nacionanog parka „Bui“.

Investiciju vrednu 622 miliona dolara finansijski je podržala kineska „Exim“ banka, a izvođač radova bila je kineska kompanija „Sinohydro“. Projekat je delo saradnje Vlade Republike Gane i pomenute kompanije, koja je 2005. godine pobedila sa svojom ponudom. Učešće vlade u ovom projektu iznosi 60 miliona dolara, uz dva kredita kineske „Exim” banke, kredita sa koncesijom u iznosu od 270 miliona dolara sa kamatom od 2% i komercijalnog kredita od 292 miliona dolara.

Brana je visine 108 metara od temelja i 90 metara od rečnog korita, dužine 492 metara i zapremine je 1.000.000 kubnih metara vode.

U poslednje dve decenije Gana se uglavnom oslanjala na hidroenergetsku proizvodnju, ali sada se okreće i drugim obnovljivim izvorima energije. U oktobru ove godine Gana je dobila 2,5 miliona dolara od Vlade Nemačke za poboljšanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

D.M.

50 miliona evra od „EBRD“ za projekte OIE u Turskoj

IsBankEvropska banka za obnovu i razvoj odobrila je kredit u iznosu od 50 miliona evra turskoj banci „Isbank“. Sredstva će biti namenjena za kreditiranje projekata iz oblasti obnovljive energije i energetske efikasnosti, kažu u „EBRD“.

Odobreni kredit banka će koristiti za finansiranje projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i dobijanja energije iz otpada, kao i unapređenja energetske efikasnosti. Ovo je treća po redu finansijska pomoć za „Isbank“ za dalje kreditiranje u oblasti OIE i projekte energetske efikasnosti. Ukupna uložena suma do danas iznosi 140 miliona evra, kako je banka potvrdila.

Sa ovim poslednjim kreditom, Evropska banka za obnovu i razvoj je u Turskoj investirala ukupno 1,5 biliona evra u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost.

D.M.

Bespovratna sredstva za sufinansiranje projekata iz oblasti hidrotermalnih resursa i mineralnih sirovina u Vojvodini

hidrotermalni resursiU Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine 24. decembra sklopljeni su ugovori sa licima koja su odabrana na konkursu za dodelu bespovratnih sredstava u oblasti geotermalnih resursa i za sufinansiranje projekata u oblasti mineralnih sirovina.

Više od 25 miliona dinara dodeljeno je za efektivnije korišćenje geotermalnih resursa, dok je 10 miliona dinara izdvojeno za sufinansiranje realizacije projekata uvođenja novih tehnologija u oblasti eksploatacije, pripreme i prerade mineralnih sirovina.

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za realizaciju projekata efektivnijeg korišćenja raspoloživih geotermalnih resursa završen je 16. decembra ove godine, a predviđeno je da se bespovratna finansijska sredstva mogu koristiti za sufinansiranje projekata u oblasti hidrotermalnih voda, u šta spada proizvodnja električne energije, proizvodnja toplotne energije, korišćenje idrotermalnih voda za poljoprivredu, industriju ili rekreaciju.

Sredstva koja su dodeljena za realizaciju projekata u oblasti mineralnih sirovina pre svega su namenjena za uvođenje novih ekoloških tehnologija, korišćenje sekundarnih sirovina i otpada, poboljšanje energetske efikasnosti, smanjenje potrošnje energije.

Ovim merama očekuje se znatno smanjenje emisije štetnih gasova, kao i potrošnje energije, a samim tim doprinosi očuvanju životne sredine.

S.J.

Eksplanatorni i bilateralni skrining o energetici sa EU sledeće godine

srbija euJuče je u Vrdniku održan energetski seminar za novinare na kojem je najavljen eksplanatorni i bilateralni skrining sa Evropskom unijom u okviru pretpristupnih pregovora.

Predstavnik Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Tatjana Jovanović istakla je da će eksplanatorni skrining sa Evropskom unijom u oblasti energetike početi u aprilu sledeće godine.

Na skriningu će Evropska unija predstaviti svoju pravnu regulativu u oblasti energetike, a biće reči i o Trećem energetskom paketu i velikim ložištima. Eksplanatorni skrining će imati za cilj da se pospeši usklađivanje propisa u oblasti energetike sa propisima koji su na snazi u Evropskoj Uniji.

Grupu od 15 članova koja će pregovarati sa predstavnicima Evropske unije trebalo bi da čine predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, predstavnici Privedne Komore Srbije, predstavnici regulatornih tela kao i predstavnici kompanija koje se bave energetikom.

Na jučerašnjem energetskom seminaru govorio je i zagrebački profesor Željko Tomšić koji je izneo iskustva Hrvatske sa Evropskom unijom u oblasti usklađivanja propisa o energetici. On je izjavio da je ovakvo usklađivanje zakona u Hrvatskoj trajalo više od tri godine, kao i da je Evropska unija pomno pratila taj proces.

Planirano je da posle eksplanatornog skrininga bude održan i bilateralni skrining u junu 2014. godine, na kome će biti procenjena usklađenost Srbije sa evropskim propisima; kao i da se izvrši procena o tome šta bi još trebalo da se postigne u ovoj oblasti u budućnosti.

S.J.

Otvorena solarna elektrana na krovu fakulteta u Splitu

Otvorena solarna elektrana na krovu fakulteta u SplituFakultet elektrotehnike, mašinstva i brodogradnje u Splitu 20. decembra ove godine pustio je u pogon solarnu elektranu koja se nalazi na krovu ove ustanove.

Projekat je vredan više od 45 hiljada evra, a finansirao ga je sam fakultet. Prema rečima dekana fakulteta, Srđana Podruga, iako su imali ponude od investitora, želeli su sami da ulože u ovaj projekat koji će im biti višestruko koristan. Pored promocije samog fakulteta, solarna elektrana će im služiti u naučne i istraživačke svrhe.

Takođe, očekuju da im se uloženi novac vrati u roku od četiri godine nakon čega će sav prihod biti upotrebljen za slične projekte. Snaga ove solarne elektrane iznosi oko 31kW, a godišnje bi trebalo da se proizvede oko 41MWh električne energije. Ovo je jedna od prvih solarnih elektrana u Splitu.

Inače, Fakultet elektrotehnike, mašinstva i brodogradnje ima potpisan ugovor sa nemačkim institutom „ISE Fraunhofer“, najvećim institutom na svetu koji se bavi istraživanjem solarnih tehnologija.

S.J.

PREDSTAVLJAMO Opštinu Kladovo

kladovoOpština Kladovo je jedna od četiri opštine borskog okruga, bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa, bogata prirodnim potencijalima, od kojih prednjače turistički sadržaji među kojima nacionalni park „Đerdap” i Miroč. Ova opština se ističe u svom okrugu, ali i čitavoj Srbiji, po privlačenju novih investicijama u korist održivog razvoja i podizanja standarda stanovništva, čiji je broj oko 21.000, na nivou čitave opštine.

Među obnovljivim izvorima energije izdvaja se iskorišćeni potencijal hidrotokova Dunava i to strateški nacionalni projekat hidroelektrane „Đerdap 1”, korišćenje solarne energije u nedavno sagrađenom solarnom parku „Solaris Energy”, korišćenje energije iz biomase u fabrici peleta i za sada neiskorišćeni postojeći potencijal energije vetra.

Opština Kladovo je među prvima u Srbiji izdala građevinsku dozvolu za postavljanje mernog stuba za praćenje snage vetra i prva opština u Srbiji koja je izdala građevinsku dozvolu za izgradnju solarne elektrane.

Naš sagovornik je načelnik opštinske uprave u Kladovu, gospodin Jovan Stingić, diplomirani pravnik, koji za Energetski Portal sa zadovoljstvom govori o povoljnoj investicionoj klimi i prednostima za ulaganje u opštinu Kladovo.

Jovan Stingic– Verujem da je investiciona klima ulaganja u opštinu Kladovo najpovoljnija u istočnoj Srbiji, iako Kladovo, kao i drugi gradovi i opštine u Srbiji, ima smanjen intezitet investicioinih ulaganja zbog opšte poznatih teških privrednih okolnosti u kojima se nalazi Republika Srbija u celini. Opština Kladovo nastoji da svojim odlukama privuče investitore kako sa područja opštine, tako i sa strane. U tom smislu smo doneli odluku o pojeftinjenju građevinskih dozvola u skladu sa brojem novih radnih mesta koja se otvaraju u okviru investicionih projekata i u zavisnosti o toga da li se radi o proizvodnim ili uslužnim delatnostima. Ukoliko se radi o uslužnoj delatnosti i pritom zapošljava 20 i više radnika, pojeftinjenje je 50 odsto od propisane cene građevinske dozvole, a kod proizvodne delatnosti pojeftinjenje je 100 odsto od propisane cene ukoliko se zapošljava 20 i više radnika.

Pored obilja prirodnih resursa u ovoj opštini i potencijala za eksploataciju obnovljivih izvora energije koji su već dovoljni da privuku investitore u projekte „zelene” energetike, ova lokalna samouprava olakšava i ubrzava procese izdavanja potrebnih saglasnosti i dozvola investitorima. Pitali smo se da li iza toga stoji čvrsta zakonska regulativa i već pojednostavljen proceduralni tok ili se uspeh realizovanih investicija u opštini Kladovo vezuje za ažuran rad opštinskih kadrova koji se trude da pojednostave komplikovane procedure.

– Sigurno da pravni sistem Republike Srbije treba menjati s ciljem postizanja jednostavnijih procedura izdavanja građevinskih dozvola za investiciona ulaganja u privredi u celini. Investitora u Srbiji ima jako malo i njih treba poštedeti bespotrebnih birokratskih procedura. Opštinska uprava Kladovo radi na zakonit način po svim pozitivno pravnim propisima u Republici Srbiji, čijom primenom se ponekad otežava put do dobijanja građevinske dozvole za potencijalne investitore. Mi ne možemo da postupamo mimo zakona, ali možemo da, svojim ažurnim i kvalitetnim radom na primeni i tumačenju zakonskih rešenja, olakšamo investitoru put do pribavljanja građevinske dozvole. Kancelarije za brze odgovore i redukovanje broja propisa su dobre ideje koje su u praksi neophodne i investitorima i lokalnoj administraciji. Opština Kladovo svaku novu investiciju doživljava kao zajednički poduhvat sa investitorom, jer u tome vidi obostranu korist, odnosno benefit za lokalnu zajednicu kroz otvaranje novih radnih mesta.

Pored stimulativnih olakšica i pomoći investitorima, opština Kladovo je aktivna i u sprovođenju redovnih obuka i u profesionalizaciji svojih kadrova.

– U opštinskoj upravi Kladovo se insistira na stalnom usavršavanju kadrova, na permanentom praćenju svih propisa i promena u zakonskoj regulativi Republike Srbije, a prate se i primeri dobre prakse u Republici Srbiji, sve s ciljem pružanja što kvalitetnije usluge potencijalnim investitorima. Loša je situacija kada potencijalni investitor zakuca na vrata opštinske uprave s pitanjem, a službenik ga dočeka s odgovorom „ne znam“. Obaveza svih zaposlenih u opštinkoj upravi Kladovo, počevši od mene, jeste da omogućimo kvalitetnu uslugu svakom ko je zainteresovan da ulaže u našu opštinu, a za to je potrebno ostvariti već pomenuto usavršvanje svih zaposlenih.

Sagovornik Energetskog Portala, gospodin Jovan Stingić, ističe da opština Kladovo do sad nije imala iskustva sa privatno-javnim partnerstvima, ali ima interesovanja za takav vid investicione saradnje.

– Mislim da je ova oblast tek u povoju u celoj Srbiji. Siguran sam da javno-privatno partnerstvo može da ponudi kvalitetna rešenja za određenje situacije koje nastaju u lokalnoj zajednici, a sve u interesu boljih i kvalitetnijih uslova života naših građana. Međutim, smatram da zakonska regulativa treba da bude preciznija u ovoj oblasti, s obzirom da se radi o jednoj osetljivoj temi gde se prožimaju javni i privatni interesi. Trenutno u opštini Kladovo razmišljamo o mogućnosti javno-privatnog partnerstva u budućem projektu rekonstrukcije zelene pijace, ali konačnu odluku o tome još nismo doneli.

Prava i obaveze stranih i domaćih investitora su pred lokalnom administracijom u opštini Kladovo potpuno izjednačeni, ističe gospodin Stingić i dodaje da bi svaki drugačiji pristup bio velika greška, upravo zbog činjenice da investitora u Srbiji, pa i samim tim i u opštini Kladovo, ima vrlo malo te im stoga treba pružiti maksimalnu podršku u procesu realizacije investicija.

U opštini Kladovo postoji nekoliko realizovanih i planiranih projekata obnovljivih izvora energije koji zajedno čine sliku stanja oblasti OIE u toj opštini.

Realizovani projekti OIE / HIDRO, SOLAR, BIOMASA

HE „Đerdap 1”, jedan od najznačajnijih proizvođača električne energije u Srbiji i nosilac razvoja opštine Kladovo u poslednjih 40 godina. U korist produženja radnog veka hidroelektrane za 40 godina i povećanja snage za 66MW, u toku je revitalizacija hidroagregata HE, a na tom projektu je uposleno mnogo radnika sa područja opštine Kladovo. Od početka godine do sada proizvodnja električne energije u HE „Đerdap 1″ iznosi više 5 milijardi kilovat časova. Inače, hidroelektrane „Đerdap” broje 996 zaposlenih radnika.

solarisSolarna elektrana snage 999kW u Velesnici kod Kladova, investicija kompanije „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova. Reč je o prestižnom projektu za celu Srbiju, a opština Kladovo je ponosna na svoje učešće u realizaciji ovog projekta. U toku gradnje ove solarne elektrane angažovana su lokalna preduzeća i lokalna radna snaga od oko 50 radnika kako bi se ovim investicionim projektom dao doprinos razvoju lokalne zajednice, a u planu je stalno zaposlenje operativnih radnika solarne elektrane.

Fabrika peleta u selu Grabovica, investicija kompanije „KMD“ iz Kladova. Fabrika proizvodi pelet od drvnih ostataka, sa planiranom dnevnom proizvodnjom 36 tona i izvozom dela proizvoda u Austriju i Nemačku. Ova fabrika otvara 10 novih radnih mesta.

Planirani projekti OIE / VETAR

-Mi imamo interesovanja potencijalnih investitora u oblast obnovljivih izvora energije. Na području opštine Kladovo već duži vremenski period traju merenja snage vetra zainteresovanih potencijalnih investitora. Videćemo kakvi će rezultati merenja biti, i od toga će u mnogome zavisti dalji razvoj ovog projekta.

Opština Kladovo je pre nekoliko godina donela strategiju održivog razvoja u kojoj je, kao jedan jedan od privrednih potencijala u opštini Kladovo, apostrofirala i oblast obnovljivih izvora energije, ističe načelnik opštinske uprave gospodin Stingić. Pored realizovanih i planiranih projekata OIE, postoji spremnost i mogućnost daljeg razvoja projekata obnovljivih izvora energije u ovoj opštini. Prirodne lepote lepog plavog Dunava, planine Miroč, Blederijskog vodopada, oaze ptica i mnoge druge, kao i potencijali sunčevog zračenja ovog vinskog kraja i neiskorišćeni potencijali vetra mame kako turiste tako i investitore u projekte koji čuvaju prirodu ovog kraja.

B.R.

Novi Zakon o energetici razvija tržište električne energije

Novi Zakona o energetici

U Privrednoj Komori Srbije juče je održana druga javna rasprava o Nacrtu novog Zakona o energetici koju su organizovali Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Privredna Komora Srbije (Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo).

Jednu od ključnih tačaka čini Treći energetski paket direktiva Evropske Unije koji je implementiran u Nacrt Zakona o energetici. Ovaj paket, između ostalog, podrazumeva stvaranje zakonskog osnova za primenu uredbi o uslovima za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije i uslova za pristup transportnim mrežama prirodnog gasa.

Nacrtom novog Zakona o energetici predviđeno je da budu pojednostavljene procedure za investitore koji žele da ulažu u energetiku, o čemu je već bilo reči na prvoj javnoj raspravi u Kragujevcu, kao i da će priključni dalekovod moći da grade i privatni investitori. Na raspravi je ukazano i da isto pravno lice ili organ neće moći da upravlja transportom i proizvodnjom energenata u oblasti nafte, gasa i električne energije, što će doprineti transparentnosti u ovim oblastima.

Gospodin Dejan Popović, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da je prvobitno bilo planirano da se podzakonskim aktima izmene i otklone prepreke investitorima koji žele da ulažu u obnovljive izvore energije, ali su te izmene i dopune neminovno dovele do Nacrta novog Zakona o energetici.

Pomoćnik ministra energetike gospodin Dejan Trifunović rekao je na javnoj raspravi u Beogradu da je Nacrt novog Zakona o energetici povezan sa Nacrtom Strategije i istakao da će se njegovim usvajanjem stvoriti uslovi za razvijanje tržišta električne energije.

Preostala je još treća javna rasprava o novom Zakonu o energetici 27.12. u Novom Sadu, a nakon 8. januara očekuje se da već usaglašen tekst stigne u parlament po hitnom postupku.

S.J.
foto: pks.rs

Kompanija „NIS“ proizvodi energiju iz otpadnog gasa

nis gazprom neftProšle nedelje „Naftna industrija Srbije“ započela je pretvaranje otpadnog gasa u energiju u okviru tri kogeneraciona postrojenja od kojih se dva nalaze na naftnom polju „Velebit“, a jedno na teritoriji opštine Kikinda.

Predviđa se da će se godišnje proizvoditi oko 22900MWh električne energije i oko 25600MWh toplotne energije. Vrednost ove investicije je 3,7 miliona evra, a oprema je nemačkog i američkog porekla.

Kogeneracioni moduli pretvaraju otpadni gas u električnu i toplotnu energiju što će kompaniji „NIS“ doneti uštedu od oko 40 procenata u okviru nabavke energenata. Ovako dobijena električna energija će se isporučivati domaćem tržištu, dok će se toplotna energija koristiti za potrebe naftnih kolektora i bušotina ove kompanije.

Inače, prvi kogeneracioni modul „NIS“-a pušten je u rad jula 2013. godine na teritoriji opštine Veliko Gradište, čime je ova kompanija pokrenula program efikasnog korišćenja gasnih resursa. Ovim programom bi trebalo da se smanji štetni uticaj gasova na atmosferu, navode iz „NIS“-a.

U planu je pokretanje još 4 ovakva postrojenja do kraja 2014. godine, a njihova vrednost bi trebalo da bude oko 10 miliona evra.

Nenad Pavlović, direktor Direkcije za podršku investicionih projekata bloka „Energetika“ „NIS“, izjavio je da će ovakva kogeneraciona postrojenja doprineti razvitku tehnologije za proizvodnju električne energije za potrebe domaćeg tržišta, nakon liberalizacije tržišta koja se očekuje u januaru 2015. godine.

Inače, u toku sledeće godine očekuje se da će biti prerađeno više od 16 miliona kubnih metara gasa u okviru kogeneracionih modula, od toga 35% bi trebalo da se preradi na kolektorima „Velebit“ i „Kikinda gornje“.

S.J.

Mikro energetski sistem opština – slika potrošnje energije na lokalu

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovineNataša Pavićević Bajić, pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, na konferenciji za novinare koja je održana prošle nedelje, istakla je da je biomasa budućnost Vojvodine. Ona je izjavila da je tokom 2013. godine najviše pažnje posvećeno ovom resursu od koga se mnogo očekuje.

Proizvodnjom peleta iz biomase doći će do otvaranja novih radnih mesta i smanjenja cena grejanja, a otvaranjem biogasnih postrojenja doprineće se razvoju poljoprivrede, istakla je gospođa Pavićević Bajić.

Pokrajinski sekretar u geotermalnoj energiji vidi mogućnost da se unapredi privreda, ali i da se privuku investitori. Ona je izjavila i da geotermalni izvori, i pored velikog potencijala koji poseduju još uvek nisu dovoljno iskorišćeni. Trenutno je u funkciji samo sedam bušotina, od postojećih sedamdeset četiri, dok je potencijal geotermalne energije pet puta veći od ukupne potrošnje toplotne energije u Vojvodini.

Govorilo se i o energiji vetra pa je zaključeno da bi proizvodnja trebalo da bude kombinovana, tj. da se proizvodi i električna i toplotna energija s ciljem maksimalnog iskorišćenja izvora vetra.

Na konferenciji je istaknuto da proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iznosi samo 5%. Da bi se proizvodnja ovog vida energije povećala, potrebno je da lokalne samouprave naprave mikro energetski sistem kako bi se utvrdila potrošnja energije na nivou svake opštine. Stoga je Pokrajinski sekretarijat osnovao radnu grupu čiji je cilj da se napravi metodologija koja će utvrditi nulto stanje potrošnje svih vidova energije na nivou opština, a koju čine predstavnici lokalnih samouprava. Time će biti postavljena osnova za racionalno korišćenje energije u Vojvodini, istakla je Nataša Pavićević Bajić.

S.J.

Pristupačni solarni setovi u Africi

solarni setovi AfrikaStanovnici Afrike, koji nemaju pristup elektrodistributivnoj mreži, koriste kerozin kao gorivo za proizvodnju električne energije. Pored teških posledica po zdravlje ljudi, kerozin je skup i njegova cena u Africi je 8 dolara za kWh, dok je u Americi i Velikoj Britaniji 10 do 15 centi za kWh.

Alternativa tome je vid pristupačne solarne energije. Kompanija „Azuri Technologies” osmislila sistem solarnih setova „Pay-As-You-Go” (PAYG). Korisnicima ovog sistema omogućeno je da unapred plate 10 dolara za set solarnih punjača koji obuhvata solarne panele snage 2-5W i kontrolnu jedinicu koja napaja LED rasvetu. Na taj način proizvedena energija služi za osvetljenje i punjenje uređaja male snage, a korišćenje solarnih setova je zdravije i duplo jeftinije od kerozina.

Pored ove kompanije, ove korisne solarne setove imaju u ponudi i druge kompanije poput „Angaza Design” i „M-KOPA” koje su prepoznale ekološki značaj i isplativost proizvoda.

Energetski Portal

Poremećaj ekološke bezbednosti je pretnja čovečanstvu

Vid VukasovicNaš sagovornik je dr Vid Vukasović, naučni savetnik u oblasti međunarodnog prava na temu žaštite životne sredine, nekadašnji rukovodilac odseka za međunarodno pravo Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu; nosilac diplome kosmičkog i vazduhoplovnog prava prestižnog kanadskog Univerziteta „MekGil“ (McGill) iz Montreala, učesnik u više naučnih projekata, autor dvadesetak stručnih knjiga i preko dve stotine članaka, kao i nekoliko književnih dela.

Na početku razgovora gospodin Vukasović ističe jedno od ključnih pitanja koja se postavljaju pred čovečanstvo, a to je izgradnja novog ekološkog morala.

VV: Potreba zaštite životne sredine zahteva, pored propisa koje donose države na nacionalnom planu i koje se dogovaraju i sprovode na međunarodnom planu, i jačanje moralnih normi koje bi ukazivale ljudima na potrebu da ulažu napor u očuvanju životne sredine i, u većoj meri, van onoga što im nalažu pravni propisi. Tu se čak može govoriti o ekološkoj duhovnosti, o svetosti prirode, o ljubavi prema planeti Zemlji, o osnovnim ekološkim zapovestima itd. Ovaj moral već postoji u začetku, a na obrazovnim institucijama, ekološkim organizacijama, religijskim organizacijama, ekološki svesnim pojedincima je da ga dalje razvijaju.

EP: Koliko je čovek današnjice svestan značaja očuvanja životne sredine?

VV: Nema sumnje da ekološka svest raste poslednjih nekoliko decenija, a posebno posle održavanja Konferencije UN o životnoj sredini u Stokholmu 1972. godine. To se, pored ostalog, vidi i po sve većem angažovanju državnih ustanova i po aktivnosti nevladinog sektora. Aktivnost je dakle u porastu, ali svakako ne onoliko koliko bi to bilo poželjno.

EP: Šta može država Srbija da učini na putu smanjenja zagađenja životne sredine?

VV: Srbija može da, pre svega, doslednije primenjuje postojeće propise i da nastavi sa saradnjom na međunarodnom planu, od saradnje sa susednim državama, preko šire regionalne saradnje do globalnog nivoa. Pritom je posebno važno učešće nevladinog sektora, od obrazovnih ustanova, preko NVO, verskih zajednica, poslovnih krugova itd., u nastojanjima da se podigne ekološka svest stanovništva.

EP: Koliko narušena ekološka bezbednost, odnosno ugrožena životna sredina, utiče na bezbednost uopšte?

VV: Jedna od najvažnijih pretnji sa kojima se čovečanstvo danas suočava je poremećaj ekološke bezbednosti bilo zbog opasnosti od ljudskih aktivnosti (remećenje klime, zloupotreba nuklearne energije, genetski i drugi opasni eksperimenti, oružani sukobi itd.) ili zbog opasnosti koje vrebaju u samoj prirodi (na primer, pad asteroida, smrtonosne mutacije mikroorganizama, mega vulkanske erupcije, opasne aktivnosti sunca itd.).

EP: Smatrate da ne koristimo kako treba i ne čuvamo valjano raspoložive vodne resurse; da je statistika nepovoljna, odnosno zagađenost površinskih i podzemnih voda zabrinjavajuća. Šta primenjujemo od međunarodnih propisa kojima se reguliše pravilna upotreba i očuvanje vodnih resursa?

VV: Korišćenje i zaštita vodnih resursa u Srbiji regulisani su našim domaćim i međunarodnim propisima. Postoji, na primer, niz međunarodnih ugovora i drugih akata koji se tiču zaštite životne sredine pa i voda. Postoji i čitav niz naših zakonskih i podzakonskih akata kojima se regulišu ova pitanja. Najzad, posebno treba spomenuti i proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva i prakse sa propisima Evropske unije koje traje već godinama. Ne radi se tu samo o zaštiti voda od zagađivanja, što ljudima obično prvo pada na pamet, već i o regulisanju niza drugih aktivnosti u vezi sa upotrebom voda (regulisanje korišćenja međunarodnih tokova, na primer Dunava, u plovidbene i druge svrhe, odbrana od poplava itd.). Republika Srbija primenjuje svoje propise, koristi doprinose postojećih institucija i sprovodi obaveze preuzete na međunarodnom planu (međunarodne ugovore, saradnju u okviru međunarodnih organizacija, saradnju sa susednim državama, odnosno državama sa kojima deli pojedine vodne resurse. Primer je saradnja podunaskih država, harmonizacija domaćih propisa sa propisima EU itd.

EP: Energetska politika Srbije je održiva energetika sa značajnim učešćem proizvodnje energije iz „čistih” (obnovljivih) izvora. Kakve posledice i prognoze nebezbedne energetske politike jedne države mogu biti po životnu sredinu?

VV: „Zelena“ energetika u velikoj meri doprinosi očuvanju životne sredine bilo da je reč o korišćenju postojećih obnovljivih izvora energije (na primer, hidro energije, solarne energije, energije vetra itd.) ili o nalaženju i razvijanju potpuno novih izvora (na primer, energija gravitacije, korišćenje plime i oseke itd.). Posledice nebezbedne energetske politike jedne države mogu biti vrlo loše po životnu sredinu, počev od povećanog zagađivanja životne sredine, loših sistema za proizvodnju i distribuciju pitke vode, do katastrofalnih posledica, na primer usled havarije nuklearnih elektrana i drugih opasnih postrojenja. Primer havarije japanske nuklearne elektrane Fukušima pokazuje da ni najviši tehnički standardi ne mogu da garantuju potpunu bezbednosti u odnosu na prirodne katastrofe.

EP: Na osnovu Vašeg bogatog iskustva i znanja, poznavanja međunarodnog prava, domaćih i svetskih praksi, zakona u kojima bilo i vašeg udela, značajno je čuti Vaše tumačenje trenutne energetske, a time i ekološke bezbednosti Republike Srbije i Balkana u poređenju sa evropskim i svetskim standardima kojima težimo?

VV: Akcioni programi i drugi programski dokumenti kao i dobar deo naših propisa u oblasti životne sredine pa i energetike, uključujući tu i obaveze koje je Srbija prihvatila na osnovu međunarodih ugovora i saradnje sa međunarodnim organizacijama, sadrže odredbe o „zelenoj“ energetici. U kojoj će meri i kojom brzinom biti u praksi ubuduće zastupljeni obnovljivi izvori energije zavisiće od mnogo faktora, a pre svega od ekonomskih mogućnosti i odluke političara da daju životnoj sredini značajnije mesto nego što ga sada ima.

Biljana Radović
foto: Natalija Dabić

Jagodina ulaže u geotermalna istraživanja

akva park u jagodiniOdbornici skupštine grada Jagodine u petak su jednoglasno usvojili budžet grada za 2014. godinu, a među najvećim planiranim investicijama izdvaja se izrada geotermalne istražne bušotine u cilju iznalaženja, kaptiranja i eksploatacije termalnih podzemnih voda na lokalitetu „Akva park“-a. Tačnije, gradska uprava grada Jagodine je još u avgustu mesecu 2013. godine raspisala tender za izradu geotermalne istražne bušotine, a 21. oktobra zaključila je ugovor sa ovlašćenim članom grupe ponuđača RGP „Hidrooprema“ Šabac. Vrednost ove investicije je oko 14 miliona dinara. Izvođači radova, pored šabačke firme, biće i RGP „Tehnohidrosfera d.o.o.“ iz Beočina i „Instel inženjering d.o.o.“ iz Novog Sada.

Na osnovu dosadašnjih urađenih studija izvodljivosti za eksploataciju geotermalnih izvora i interesovanja potencijalnih stranih investitora za prirodna bogatsva ovog obnovljivog resursa u Srbiji, značajno je istaći da Srbija može imati velike koristi od geotermalnih istraživanja i implementacije geotermalne tehnologije za iskorišćenje svojih geotermalnih resursa.

Trenutno se geotermalni izvori energije u Srbiji koriste samo za grejanje, ali mnogo veći potencijal leži u proizvodnji električne energije.
Primer korišćenja geotermalnih izvora u svrhu grejanja je hotel „Olimp“ na Zlatiboru koji se greje iz nalazišta termalne vode temperature 10 stepeni, a u turističkom naselju Zlatibora geotermalni izvori koriste se za podno grejanje Kraljevog trga.

Voda koja cirkuliše ispod pločnika ne dozvoljava zadržavanje snega i leda. Isto podno grejanje postavljeno je ispod magistrale preko Zlatibora, a u planu je da se postavi i u još četiri ulice. Ovi podzemni rezervoari termalne, ali i lekovite i pijaće vode već su počeli da otplaćuju uložen novac.

Pored geotermalnog zagrevanja podova i bazenske vode, SC „Olimp“ iz Beograda koristi solarne panele za zagrevanje vode u bazenima i na tuševima. Na objektu ovog sportskog centra instalirano je 48 solarnih kolektora koji zagrevaju tri otvorena bazena i sanitarnu potrošnju vode na spoljnim tuševima u toku leta, a u zimskom periodu koriste se za zagevanje voda na unutrašnjim tuševima.

Energetski Portal
Foto: aquaparkja.rs

Odluka o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za korišćenje biomase na farmama svinja u Vojvodini

farma svinjaPokrаjinski sekretаrijаt zа energetiku i mineralne sirovine Vojvodine doneo je odluku o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja biomase na farmama svinja.

Konkurs je trajao mesec dana, tačnije od 01. do 30. novembra.

Bespovratna podsticajna sredstva dodeljena su farmama svinja, i to:

– 7 miliona dinara poljoprivrednom gazdinstvu čiji je vlasnik Mirko Pušara za rekonstrukciju kotlarnice, grejanje i ventilaciju na biomasu (balirana slama) radi grejanja tovilišta za svinje i prasad,
– 1,5 miliona dinara poljoprivrednom preduzeću „Pobeda“ za rekonstrukciju kotlarnice na bio gorivo (balirana slama) za potrebe grejanja farme svinja,
– 4 miliona dinara poljoprivredno-turističkom kombinatu „Panonija“ za rekonstrukciju postojeće kotlarnice na biomasu (pšenična slama) radi zagrevanja objekata na farmi svinja,
– 4,6 miliona dinara industriji mesa „Matić“ za rekonstrukciju postojeće toplovodne kotlarnice radi korišćenja biomase (loženje slame) za grejanje objekata farme svinja i
– oko 9,6 miliona dinara poljoprivrednom gazdinstvu čiji je vlasnik Rajko Paroški za projekat izgradnje i montaže novih sistema – kotlarnice na biomasu (balirana slama) za grejanje i ventilaciju objekata mini farme (tovilišta za svinje i prasad) za grejanje, hlađenje i ventilaciju.

1...1.4711.4721.473...1.483Page 1.472 of 1.483

Newsletter

Kalendar događaja

februar 07 sreda

BALKAN SOLAR SUMMIT U FEBRUARU U BANJALUCI

Više detalja

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs