Home Blog Page 1470

Nemačka kompanija E.ON prelazi na proizvodnju energije iz OIE

E.On npl.co.uk

Jedna od najvećih nemačkih energetskih kompanija „E.ON“ najavila je da ima u planu da proizvodi energiju samo iz obnovljivih izvora energije.

Sledeće godine će se preduzeti pripremni koraci kako bi nova kompanija imala tri jezgra: obnovljive izvore energije, distributivne mreže i rešenja za korisnike. Da bi se ovo postiglo, kompanija će povećati investicije na oko 4,8 milijardi evra. Poseban naglasak biće stavljen na vetroparkove i solarna postrojenja. Osim toga, započeće se prodaja konvencionalnih postrojenja, odnosno postrojenja na nuklearna i fosilna goriva.

Očekuje se da će ova kompanija 2016. godine u potpunosti preći na obnovljiove izvore energije.

Sandra Jovićević

foto: npl.co.uk

Problemi upravljanja komunalnim otpadom u Despotovcu

deponija vinca kurir.rs

Odbornici Skupštine opštine Despotovac doneli su odluku da komunalne poslove u ovoj opštini od 15. decembra povere Komunalno-stambenom preduzeću „Stan“, iako već postoji 25-ogodišnji ugovor sa firmom ASA „Vrbak“ d.o.o. iz Lapova. Odbornici su istakli da je ova odluka privremena dok na tenderu ne bude izabran novi operater.

Portparol austrijske kompanije ASA za Srbiju gospođa Aleksandra Simić u intervjuu za „Politiku“ izjavila je da je ugovor između opštine Despotovac i firme ASA „Vrbak“ validan i da ga je nemoguće raskinuti tako da opština neće moći da sprovede tender za novog operatera.

Inače, u septembru ove godine opština Despotovac podnela je tužbu protiv firme ASA „Vrbak“ zbog toga što je podignuta cena komunalnih usluga, kao i predlog za određivanje privremene mere radi utvrđivanja da je raskinut ugovor sa ovom firmom, navedeno je u „Politici“. Zbog ovoga je bilo nejasno da li će firma ASA „Vrbak“ i dalje obavljati komunalne poslove, tako da je odlučeno da se raspiše tender za novog operatera komunalnim otpadom.

Sandra Jovićević

foto: kurir.rs

Nemačka tehnologija pretvara vodu u sintetička goriva

Masina nemacka rts.rs

Nemačka kompanija „Sunfire GmbH“ nedavno je predstavila svoju tehnologiju koja vodu i ugljen dioksid pretvara u sintetička goriva.

Ova mašina koristi Fišer-Tropšov proces pretvaranja ugljen monoksida i vodonika u tečne ugljovodonike. Na početku procesa potrebno je vodu i ugljen dioksid pretvoriti u ugljen monoksid i vodonik što se postiže zagrevanjem vode. Iz dobijene pare izdvaja se kiseonik i vodonik uz pomoć čvrstih oksidnih ćelija za elektrolizu. Nakon toga se ugljen monoksida dobija iz ugljen dioksida, a zatim ugljen monoksid i vodonik u reakciji daju tečni ugljovodonik. Za ovaj proces koristi se električna energija, a iz ove nemačke kompanije kažu da je tehnologija oko 70 odsto energetski isplativa.

Mašina može da proizvede barel sintetičkog goriva dnevno (nafta, benzin, dizel, kerozin), uz šta istovremeno reciklira oko 3,2 tone ugljen dioksida.

Sandra Jovićević

foto: rts.rs

Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu teče po planu

voda preciscavanje gradjevinarstvo.rs

U sredu 3. decembra 2014. godine gradonačelnik Leskovca gospodin Goran Cvetanović obišao je radove na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bogojevcu. On je ovom prilikom izjavio da je zadovoljan implementacijom ovog projekta i dodao da će početkom 2015. godine biti raspisan tender za fazu mulja. Prema njegovim rečima, ova faza trebalo bi da bude završena sredinom 2015. godine, a grad će je finansirati sa 240 hiljada evra.

Radovi na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu trebalo bi da budu završeni u aprilu 2015. godine. Njegova vrednost iznosi 24 miliona evra, a sredstva za izgradnju obezbedila je Evropska unija, Vlada Holandije i Republika Srbija.

Izgradnjom ovog postrojenja Leskovac će biti jedan od malobrojnih gradova koji će imati kompletnu uređenu komunalnu infrastrukturu.

Sandra Jovićević

foto: gradjevinarstvo.rs

Počeo osmi Festival nauke

fest nauke pressonline.rs

U četvrtak 4. decembra 2014. godine u Beogradu otvoren je regionalni Festival nauke. Cilj festivala je da predstavi, objasni i promoviše nauku.

U okviru ovog Festivala nauke, između ostalog, biće predstavljeni i obnovljivi izvori energije, reciklaža, ekologija, zaštita životne sredine, dobijanje energije od otpada, kako proizvodnja energije utiče na klimatske promene.

Festival nauke traje od 4. do 7. decembra, a održava se na tri lokacije – Zepter Expo centar, Studentski kulturni centar i Galerija Narodne banke Srbije.

Prvi festival nauke održan je 2007. godine, a na njemu je učestvovalo preko 300 naučnika, više od 30 naučnih institucija iz Srbije, kao i gosti iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Sandra Jovićević

foto: pressonline.rs

Sastanak ministra poljoprivrede i koordinatora UN povodom unapređenja projekata zaštite životne sredine

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Snežana Bogosavljević Bošković razgovarala je 4. decembra 2014. godine sa Stalnim koordinatorom Ujedinjenih nacija i Stalnim predstavnikom UNDP gospođom Irenom Vojackovom Solorano o unapređenju saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Gospođa Bogosavljević Bošković ovom prilikom je istakla da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine u narednom periodu imenovati osobe koje će učestvovati u Odborima Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) kako bi se nastavila realizacija zajedničkih projekata. Ona je dodala i da se do 2030. godine očekuje potpuna implementacija evropskih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Gospođa Irena Vojackova Solorano izjavila je da se ciljevi Evropske unije i Ujedinjenih nacija u oblasti zaštite životne sredine podudaraju, kao i da je potrebno uspostaviti vremenski okvir za realizaciju projekata iz ove oblasti.

Na sastanku je istaknuto i da je nedavno formiran Nacionalni savet za klimatske promene čiji je zadatak praćenje stanja iz ove oblasti i informisanje Vlade Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Opasni otpad – nova šansa za industriju

sinisa mitrovic pks

Savetnik u Odboru za životnu sredinu i održivi razvoj Privredne komore Srbije gospodin Siniša Mitrović izjavio je u intervjuu za „Danas“ da u preduzećima u restruktuiranju i stečaju postoji oko 300 hiljada tona opasnog otpada koji je evidentiran. Prema njegovim rečima, potrebno je pronaći sredstva za njegovo zbrinjavanje u zemlji i inostranstvu. On je istakao da Republika Srbija ne poseduje centar za fizičko-hemijski tretman otpada što je jedan od preduslova za ulazak u Evropsku uniju. Podsetio je i da nakon 2019. godine opasni otpad neće moći da se izvozi, već će Srbija morati da se pobrine za njega.

Gospodin Mitrović je dodao da u Srbiji postoji samo jedna deponija za odlaganje opasnog otpada, dok u Mađarskoj postoji čak 46 spalionica opasnog otpada koje su u privatnom vlasništvu. Prema njegovim procenama, Srbija neadekvatnim upravljanjem otpada godišnje izgubi oko 50 miliona evra.

On je istakao da je potrebno osnovati fond za subvencionisanje lokalnih samouprava, kompanija u stečaju i ostalih firmi koje nisu u stanju da zbrinu svoj opasni otpad. Takođe je dodao da je potrebno da država vodi kampanju o upravljanju opasnim otpadom, kao i da izgradi infrastrukturu, centre i lokacije za njegovo zbrinjavanje, što bi doprinelo otvaranju između tri i pet hiljada novih radnih mesta.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Skup „Liberalizacija tržišta priodnog gasa“ održan u PKS

liberalizacija gasa pks.rs

U sredu 3. decembra 2014. godine u prostorijama Privredne komore Srbije održan je skup „Liberalizacija tržišta prirodnog gasa“.

U okviru ovog skupa predstavljen je pravni okvir za funkcionisanje tržišta prirodnog gasa, ali i obaveze operatera, snabdevača i kupaca ovog energenta. Rečeno je da će za domaćinstva i male kupce liberalizacija tržišta prirodnog gasa najverovatnije početi 2016. godine. Istaknuto je i da će otvaranjem tržišta gasa svaki operater moći da snabdeva bilo kog potrošača ovog energenta na teritoriji Srbije, bez obzira na čiji sistem je potrošač priključen.

Na skupu posvećenom liberalizaciji tržišta gasa govorili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Privredne komore Srbije i „Srbijagasa“.

Do sada su skupovi o liberalizaciji tržišta prirodnog gasa održani u Nišu, Subotici, Kragujevcu i Pančevu, a naredni skup biće održan u Novom Sadu. Ove skupove organizuje Privredna komora Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Potrebno smanjiti emisiju štetnih gasova poljoprivrednih i građevinskih mašina

kombajn kombajni.rs

Prošle nedelje Evropska komisija iznela je predlog da se uvede novi propis kojim bi se smanjila emisija štetnih gasova poljoprivrednih mašina kao što su kombajni, traktori itd, građevinskih mašina poput dizalica i mešalica, vozila za razonodu i mašina koje se koriste na prugama i u unutrašnjim vodama.

Još 1997. godine donet je propis kojim je određena dozvoljena emisija štetnih gasova poljoprivrednih i drugih mašina, ali s obzirom da je emisija azotnih oksida i finih čestica sve veća, Evropska komisija je odlučila da ovaj sektor usaglasi sa američkim gde važe stroži propisi.

Novim propisom bi trebalo da bude uveden limit za emisiju ugljen dioksida, ugljovodonika, azotnih oksida i finih čestica u skladu sa limitom koji važi u Sjedinjenim Američkim Državama, a u planu je da stupi na snagu 2017. godine.

Zbog najave uvođenja ovih propisa pobunili su se borci za čistiju čovekovu okolinu i proizvođači poljoprivrednih mašina. Borci za čistiju okolinu istakli su da je potrebno prečišćavanje toksičnih gasova koje emituju ove mašine, a ne njihovo ograničavanje. Proizvođači poljoprivrednih mašina dodali su da im je potrebno više od godinu dana za redizajniranje mašina kako bi one emitovale manju količinu štetnih gasova, i da postoji mogućnost da ovaj proces ne bude završen pre stupanja na snagu novog propisa.

Sandra Jovićević

foto: kombajni.rs

Još dve pumpe za ispumpavanje vode u RB „Kolubara“

tamnava zapadno polje ispumpavanje

RB „Kolubara“ izdao je saopštenje u kojem se navodi da je kompanija „Energotehnika Južna Bačka“ u proces ispumpavanja vode sa kopa „Tamnava-Zapadno polje“ uključila još dve pumpe na električni pogon. Ovo je urađeno zbog toga što je potrebno ispumpati vodu iz većih dubina ovog kopa.

Navedeno je i da akreditovana labaratorija „Prerada“ svakodnevno vrši monitoring kvaliteta vode u reci Kolubari i nema primedbi na kvalitet vode. Prema izveštaju Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine redovno se vrši kontrola svih aktivnosti ispumpavanja vode, kao i nadzor flore i faune. Osim toga, sva evakuisana riblja mlađ vraćena je u reku Kolubaru.

Podsetimo, ispumpavanje vode iz ovog kopa počelo je 18. septembra 2014. godine, a u planu je da se kop osposobi za tri meseca. U toku je deseta nedelja realizacije ovog projekta.

Sandra Jovićević

foto: rbkolubara.rs

Sastanak povodom revitalizacije bloka TENT A-3

revitalizacija tent a tent.rs

U sredu 3. decembra 2014. godine održan je sastanak poslovodstva PD „TENT“ u vezi revitalizacije bloka TENT A-3. Sastanku su prisustvovali i predstavnici „Elektroprivrede Srbije“, izvođači radova i rukovodioci LOT-ova.

Direktor ovog projekta gospodin Mihailo Nikolić izjavio je da je 1. decembra 2014. godine obavljena hladna proba cevnog sistema kotla, dok se do kraja 2014. godine očekuje produvavanje cevnog sistema kotla kao preduslova za kretanje samog bloka.

Direktor Direkcije za proizvodnju JP EPS-a gospodin Zoran Božović istakao je da je revitalizacijom ovog agregata praktično promenjeno dve trećine bloka. On je dodao i da se nada da će početkom sledeće godine revitalizovani agregat biti pušten u rad.

Direktor PD „TENT“ gospodin Čedomir Ponoćko izjavio je da se revitalizacijom ovog bloka rešavaju dva ekološka problema – rekonstrukcijom elektrofiltera smanjuje se emisija praškastih materija ispod 50 miligrama po normalnom metru kubnom, dok će zamenom gorionika doći do smanjenja azotnih oksida.

Na sastanku je istaknuto i da vrednost ovog projekta iznosi oko 73 miliona evra, a da je do sada isplaćeno oko 55 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Hrvatska donosi Zakon o bezbednosti pri obalnom istraživanju i eksploataciji ugljovodonika

hrvatska soundset.hr

Direktor Sektora za zaštitu životne sredine u Agenciji za ugljovodonike Republike Hrvatske gospođa Vlatka Vaniček izjavila je da će u julu sledeće godine biti donet Zakon o bezbednostiu pri obalnom istraživanju i eksploataciji ugljovodonika. Ona je dodala da će u ovaj zakon biti implementirana Offshore safety direktiva Evropske unije koja ima za cilj da unapredi racionalno korišćenje prirodnih bogatstava, očuva, zaštiti i poboljša kvalitet morske okoline.

Ovaj zakon bi trebalo da bude donesen najkasnije do 19. jula 2015. godine, a postojeća gasna infrastruktura u Jadranskom moru moraće da usaglasi svoje bezbednosne standarde sa njim najkasnije do 19. jula 2018. godine.

Zakon će važiti za sve postojeće i buduće objekte u Jadranskom moru, a njime će biti propisane odgovornosti i nadležnosti operatera, kao i sadržaj planova za hitne intervencije u unutrašnjim morskim vodama, teritorijalnom moru i epikontinentalnom pojasu.

Sandra Jovićević

foto: soundset.hr

Izveštaj sa konferencije Balkan Magazina „Balkanske strujne veze“

balkanske strujne veze

Konferencija „Balkanske strujne veze“ u organizaciji Balkanmagazina.net pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije održana je u četvrtak 27. novembra 2014. godine u Beogradu.

Panelisti i stručna publika diskutovali su na temu predstojećeg potpunog otvaranja tržišta električne energije u Srbiji, kao i izbalansiranosti faktora bezbednosti, dostupnosti i održivosti energetskog sistema. U skladu sa tim je i poruka ministra rudarstva i energetike gospodina Aleksandra Antića koji je istakao uspeh EPS-a i Vlade zbog toga što su tokom katastrofalnih poplava ove godine obezbedili normalno snabdevanje strujom. Ipak, sa sadašnjom cenom struje i oštrom zimom ispred nas, uz bilo kakva iskakanja u regionu, mogući su problem u snabdevanju, poručuju učesnici konferencije.

Za građane je dobra vest da Vlada Republike Srbije pored mera fiskalne stabilizacije koje podrazumevaju otpuštanja u javnom sektoru i smanjenje penzija, neće odobriti povećanje cene struje, već će pokušati da napravi uštede. Ključni doprinos imaće predstojeća reorganizacija EPS-a u moderno akcionarsko društvo, sa novim mendžmentom, nadzornim odborom i efikasnijim modelom upravljanja. Kako bi 2016. godine EPS mogao da potraži strateškog partnera, biće sagledana imovina i prenesena sa države na EPS, a potom će biti procenjena i njegova vrednost. To bi ovaj kompleksni sistem sa oko 50000 zaposlenih trebalo da transformiše u lokomotivu razvoja u Srbiji.

Članica Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije gospođa Ljiljana Hadžibabić saglasna je sa ministrom rudarstva i energetike gospodinom Antićem, da je trenutna cena električne energije na istorijskom minimumu. Da bi se dostigla tržišna cena, istakla je, potrebno je da EPS češće traži povećanje cene struje kako rast ne bi bio skokovit.

Šef Odeljenja za elektroenergetiku u Sekretarijatu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, gospodin Simon Uzunov, preporučuje da, ukoliko Vlada Republike Srbije bude odobravala subvencije individualnim potrošačima one moraju doći iz vantržišnih instrumenata, kao što je budžet ili neki poseban program. Imajući u vidu predviđanja da će i potrošnja i cena električne energije rasti u periodu od 2020. do 2025. godine, gospodin Uzunov podseća na poruku novog komesara Evropske komisije za energetiku, gospodina Kanjetea, da konkurencija u snabdevanju mora stići do svakog pojedinačnog kupca koji će na taj način aktivno učestvovati u formiranju cene. To znači da bi svi mogli da biraju između ponuđača snabdevanja električnom energijom kao što danas biramo usluge, na primer, mobilnih operatera.

Deo rešenja za visoku cenu struje je i u promeni shvatanja i ponašanja aktera na tržištu. Sa liberalizacijom je u Srbiji identifikovano 4200 velikih kupaca koji imaju obavezu da izađu na tržište, od kojih je 1300 još uvek na rezervnom snabdevanju koje je najnepovoljnije. Sa potpunom liberalizacijom od 1. januara 2015. godine obavezu da učestvuju na tržištu imaće i mali kupci sa potrošnjom većom od 30000 kWh godišnje. U Agenciji za energetiku ipak ne predviđaju veliku migraciju iz regulisanog u neregulisano tržište. Tome u prilog govore i podaci EPS Snabdevanja da bi potencijalni interes imali potrošači koji su već sada u tzv. crvenoj zoni i troše preko 1600 kWh mesečno. Broj takvih potrošača se kreće od 8000 u letnjim, do 100 000 u zimskim mesecima. Prema cenama koje je EPS Snabdevanje formiralo, njima bi se mogao ponuditi paket kojim bi na godišnjem nivou mogli uštedeti preko 15000 dinara.

JMP

foto: balkanmagazin.net

Nastavak realizacije projekta gašenja kotlarnica u školama

daljinsko grejanje beograd.rs

U ponedeljak 1. decembra 2014. godine Osnovna škola „Jovan Cvijić“ i vrtić „Bubamara“ iz Beograda priključeni su na sistem daljinskog grejanja. Kotlarnica je kao energent koristila lož-ulje, a njenim priključenjem na sistem daljinskog grejanja, osim stabilnog snabdevanja toplotnom energijom, doći će i do smanjenja emisije štetnih gasova u atmosferu. Za realizaciju ovog projekta bilo je potrebno oko 22 miliona dinara.

Sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda gospodin Goran Trivan izjavio je da je do sada 11 objekata priključeno na sistem daljinskog grejanja za šta je bilo potrebno 174 miliona dinara. On je istakao da će u narednom periodu još dve škole biti priključene na ovaj sistem Takođe je dodao da je veoma zadovoljan saradnjom sa „Beogradskim elektranama“ i školama koje se priključuju na ovaj sistem.

Inače, Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda od 2012. godine realizuje projekat gašenja kotlarnica u školama, a u narednom periodu će ovaj projekat biti proširen i na zdravstvene ustanove. Osim toga, biće realizovani i projekti unapređenja energetske efikasnosti i iskorišćenja obnovljivih izvora energije.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Završena izgradnja „Topaz“ solarnih polja u Kaliforniji

Foto-ilustracija: Unsplash
Foto-ilustracija: Unsplash

Krajem novembra ove godine završena su jedna od najvećih solarnih polja na svetu „Topaz“ koja se nalaze u San Luisu u Kaliforniji.

Snaga ovih polja iznosi oko 550MW, a procenjuje se da će godišnje proizvoditi preko 1000GWh električne energije.

Realizacija ovog projekta počela je u novembru 2011. godine, a investitor je kompanija „Mid American Solar“. Na 25 kilometara kvadratnih postavljeno je oko 9 miliona solarnih panela. Projekat je razvila kompanija „First Solar Inc“, koja će i upravljati ovim solarnim poljima. Kompanija „Pacific Gas & Electric“ potpisala je ugovor na 25 godina o kupovini električne energije koju će proizvoditi ovo postrojenje.

Vrednost ovog projekta iznosi oko 2,5 milijardi dolara, a procenjuje se da će energijom iz solarnih polja moći da se snabdeva oko 180 hiljada domaćinstava. Osim toga, ova polja će doprineti smanjenju oko 377 hiljada tona ugljen dioksida godišnje.

Sandra Jovićević

foto: rts.rs

Potrebna ulaganja u energetski sektor

DSC08936

Predstavnik „Elektrovojvodine“ gospodin Jan Klinko za „Danas“ je izjavio da bi u narednih dvadeset godina termoelektrane snage oko 1000MW mogle da prestanu sa radom ako ne ispune potrebne ekološke standarde. On je istakao da su zbog toga potrebna ulaganja u energetski sektor, ali da izgradnja istih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije ne bi predstavljala ekvivalent ovim termoelektranama. Gospodin Klinko je dodao i da se u razvijenim zemljama obnovljivi izvori energije uvode na složen način, pri čemu se uzimaju u obzir svi problemi i pridruženi troškovi.

Direktor kompanije „Continental Wind Serbia“ gospođa Ana Brnabić u intervjuu za „Danas“ podsetila je da Nacionalni akcioni plan Republike Srbije predviđa da Republika Srbija do 2020. godine poseduje 1092MW iz obnovljivih izvora energije, od čega bi energija iz vetroparkova trrebalo da čini 45 odsto. Ona je istakla da se najveći broj vetroparkova razvija na području južnog Banata (Vršac, Plandište, Alibunar, Kula, Kovačica. Kovin).

Savetnik u Prirodnjačkom muzeju gospodin Milan Paunović za „Danas“ je izjavio da je uticaj vetroparkova na prirodu manji nego kod termoelektrana ili nuklearnih elektrana ali da on ipak postoji. Prema njegovim rečima, obnovljivi izvori energije doprinosi očuvanju životne sredine, ali između nje i ekologije ipak ne može stajati znak jednakosti.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs