Home Blog Page 1465

U toku izgradnja nove trafostanice u Kragujevcu

1

U naselju Beloševac u Kragujevcu u toku je izgradnja nove trafostanice koja bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje električnom energijom stanovnicima ovog naselja.

Zamenik gradonačelnika Kragujevca gospodin Nebojša Zdravković obišao je radove i ovom prilikom istakao da će nova trafostanica rešiti dugogodišnji problem snabdevanja električnom energijom. Dodao je da je vrednost investicije oko 6 miliona dinara, a sredstva su obezbedili grad Kragujevac i „Elektrošumadija“.

Predstavnik Saveta Mesne zajednice Beloševac gospodin Miroljub Milosavljević izjavio je da su najveće probleme pre početka izgradnje nove trafostanice predstavljali imovinsko-pravni odnosi, a istakao je i da bi radovi na izgradnji trafostanice u Bugar mali trebalo da budu završeni sredinom marta 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: kragujevac.rs

Obeleženo 46 godina od puštanja u rad prvog bloka TENT-a

tent rs antic

PD „Termoelektrane Nikola Tesla“ 7. marta 2016. godine obeležilo je 46 godina od puštanja u rad prvog termo bloka.

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je da EPS predstavlja najznačajniji sistem srpske privrede i najveću vrednost koju Srbija poseduje. On je dodao da će termoelektrane u Srbiji ostati glavni oslonac proizvodnje električne energije uz odgovoran pristup prema životnoj sredini i primenu svih evropskih propisa, od Direktive o velikim ložištima do propisa o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Gospodin Antić je podsetio i da se nakon 35 godina u Republici Srbiji gradi novi blok termoelektrane, odnosno treći blok TE „Kostolac B“ snage 350MW.

Izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije u JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Dragan Jovanović istakao je da je prvi blok snage 200MW u Obrenovcu počeo sa radom 7. marta 1970. godine, a u narednih 15 godina podignuti su blokovi ukupne snage 2850MW. Naveo je da je sa lokacije TENT A sistemu do sada isporučeno preko 328 milijardi kWh električne energije, dok je TENT B isporučio skoro 242 milijarde kWh električne energije, što ukupno prelazi vrednost od 28,5 milijardi evra.

Član Nadzornog odbora JP „Elektroprivreda Srbije“ gospodin Aleksandar Gajić istakao je da će energetika i dalje zauzimati značajno mesto u strateškim opredeljenjima Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Održana sednica Skupštine AP Vojvodine posvećena zaštiti životne sredine

Sednica skupstinavojvodine.gov.rs

U petak 4. marta 2016. godine održana je 51. sednica Skupštine AP Vojvodine na kojoj se razgovaralo o zaštiti životne sredine i prirodnih dobara.

Kako je saopšteno, na sednici je doneta odluka o Programu zaštite životne sredine AP Vojvodine za period od 2016. do 2025. godine, odluka o donošenju Prostornog plana područja posebne namene „Subotičke pustare i jezera“ i specijalnog rezervata prirode „Titelski breg“, odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene „Fruška Gora“ i predela izuzetnih odlika „Karaš-Nera“. Osim toga, doneta je i odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora transportnog gasovoda Sabirna gasna stanica Tilva-Bela crkva sa elementima detaljne regulacije, kao i Pokrajinska skupštinska odluka o izradi Prostornog plana područja posebne namene kulturnog predela Sremski Karlovci.

Prihvaćen je tekst sporazuma o saradnji o međuregionalnom združivanju teritorijalnih samouprava na području sliva reke Tise sa odgovarajućim zaključcima, a usvojen je i Izveštaj o stanju prirode u AP Vojvodina za period od 2000. do 2014. godine sa zaklučcima Pokrajinske vlade.

Sandra Jovićević

foto: skupstinavojvodine.gov.rs

EU dobila vodič o hemikalijama pisan običnim jezikom

hemEvropska agencija za hemikalije (ECHA) pokrenula je “onlajn” vodič koji sadrži informacije o hiljadama hemikalija pisane svima razumljivim jezikom, kao i informacije namenjene industriji i stručnjacima. Cilj novog pretraživača je da se unapredi znanje o hemikalijama a nudi jednostavne informacije o 120.000 supstanci koje se koriste u proizvodima u svakodnevnoj upotrebi, od kozmetike do posuđa. Vodič je pokrenut u vreme kada rastu bojazni od industrijskih hemikalija koje, smatraju neki naučnici, stoje iza povećanja oboljevanja od raka i neplodnosti.
Agencija će o svakoj hemikaliji davati informacije na tri nivoa, pri čemu je prvi za laike, odnosno “obične” ljude sa prosečnim znanjem, a treći za toksikologe. “Sada su te informacije napisane na svima razumljivom jeziku umesto niza kodova”, rekla je direktorka za registracije u Agenciji Kristel Mise misleći pri tome na kompleksne dokumentacije koje dostavljaju kompanije u okviru regulacije REACH o bezbednosti hemijskih proizvoda.
Regulativom REACH usvojenom 2006. od hemijske industrije se zahteva da registruje hiljade suspstanci i zameni one koje predstavljaju neprihvatljivu opasnost za zdravlje ljudi i prirodnu sredinu. “Do sada su izvor svih informacija bile kompanije. Sada te informacije predstavljamo na mnogo jednostavniji način. I to je ono što je novo”, rekla je Mise za EurActiv.com.

V.V.

Izvor: www.euroactiv.rs

Više informacija pogledajte ovde http://echa.europa.eu/about-us

U planu izgradnja transfer stanice u Novoj Varoši

sandzakhaber.net deponija

Ambasador Turske u Srbiji njegova ekselencija gospodin Mehmed Kemal Bozaji i predstavnici kompanije „Tika“ saopštili su da će obezbediti oko pola miliona evra za rešavanje problema komunalnog otpada u opštinama Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica, preneli su mediji.

Član Opštinskog veća Prijepolja gospodin Esad Hodžić izjavio je da će ova sredstva biti uložena u nabavku kontejnera, vozila i opreme, a jedan deo sredstava će biti usmeren i na izgradnju transfer stanice. Kako je istakao, deo sredstava za izgradnju transfer stanice biće izdvojen i iz budžeta četiri susedne opštine preko javnog preduzeća „Banjica“. On je naveo da bi transfer stanica trebalo da se nalazi u Novoj Varoši gde bi se vršilo selektovanje otpada, a nekorisni otpad bi se odvozio u Regionalnu deponiju „Duboko“ kod Užica.

Gospodin Hodžić je istakao da će se realizacijom ovog projekta steći uslovi za zatvaranje deponije Stanjevine u Prijepolju, koja je već dugo vremena veliki ekološki problem ove opštine.

Sandra Jovićević

foto: sandzakhaber.net

izvor: glaszapadnesrbije.rs

Klimatske promene u Beogradu i Srbiji

Goran PejanovicGlobalna klima se menja što je evidentno i u Srbiji i to potvrđuje i veliki broj osmatranja. Globalna prosečna temperatura je porasla za 0.8°S u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1.5°S. Najviši rast je zapravo zabeležen od 1970. godine, a poslednja dekada je bila najtoplija do sada.

Klimatske promene na teritoriji Beograda se ogledaju u ekstremnim događajima kao što su toplotni talasi, ekstremne hladnoće, suše, obilne padavine i poplave. U poslednjih deset godina u Beogradu bilo je više slučajeva pojave toplotnih talasa od kojih su najznačajniji tokom leta 2013. godine, avgusta 2012. godine, jula 2007. i juna i jula 2006. godine.

Analizom najtoplijih leta u Beogradu može se uočiti da je osam od deset najtoplijih leta bilo nakon 2000. godine (Slika 2). Najtoplije leto je zabeleženo 2012. godine kada je u Beogradu registrovan rekordan broj tropskih dana i tropskih noći. Tada su registrovana 62 tropska dana sa maksimalnom temperaturom višom od 30°S, što je za 40 dana više od proseka. Zabeležena je i 51 tropska noć sa minimalnom temperaturom višom od 20°S što je za 44 noći više od prosečnih vrednosti.

Najizraženiji talasi ekstremnih hladnoća poslednjih godina u Beogradu registrovani su tokom januara i februara 2012. godine (17 uzastopno ledenih dana), zime 2008/2009. (20 uzastopnio ledenih dana) i zime 2007/2008. (15 uzastopno ledenih dana).

Najizraženija suša na teritoriji Beograda u poslednjih deset godina je suša tokom leta 2012. godine. kada je registrovano svega 59.5 mm padavina, što je 39% od prosečnih vrednosti. Značajne poplave sa katastrofalnim posledicama su se dogodile maja 2014. i aprila 2006. godine.

Pokazatelјi promene klime u Srbiji

Kao posledica globalnih promena klime registrovane su i promene u intenzitetu i učestalosti pojave klimatskih ekstrema. Stanje u Srbiji se pokazalo kao veoma osetlјivo na prirodne nepogode, poplave, zemlјotrese, klizišta, šumske požare, suše, toplotne talase, produžene zime i grad, kako kroz svoju istoriju tako i u današnje vreme.

U Srbiji su se značajne suše dogodile 2000., 2003., 2007., 2011., 2012. i 2013. godine, koje su veoma negativno uticale na polјoprivredu i vodne resurse.
U Srbiji su nakon 2000. godine zabeležene značajne poplave i to 2002., 2005., 2006., 2009. i 2014. godine. Najkišovitija godina u Srbiji je 2014. U maju 2014. godine su trodnevne sume padavina u oblasti Podrinsko-kolubarskog regiona, Mačve i Tamnave prevazišle 1000-godišnje trodnevne sume.

Analize pokazuju da je u instrumentalnom periodu merenja i osmatranja došlo do sledećih promena na teritoriji Republike Srbije:

• postoji trend porasta temperature vazduha u većem delu Srbije
• sve češća nagla smena toplih i hladnih perioda
• povećanje broja letnjih i tropskih dana kao i tropskih noći
• smanjenje broja dana sa jakim mrazom i snežnim pokrivačem
• smanjenje broja ledenih dana
• toplotni talasi češći i duži
• padavine sve ređe ali intenzivnije

Do sredine 2014. godine šesnaest zemalјa članica EU donelo je nacionalne strategije za adaptaciju na klimatske promene. Kako je koncentracija gasova sa efektom staklene bašte u značajnom porastu na globalnom nivou, Srbija već oseća posledice i potrebno je da se zalaže za njihovu redukciju. Srbija je prva zemlјa u regionu koja je osmislila i saopštila nacionalni klimatski doprinos (INDC – intended nationally determined contribution) tj. strategiju o smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i planove za adaptaciju na klimatske promene.

rhmz_LogoGlavni cilј Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije je jačanje analitičkog i prognostičkog sistema za različite vremenske i prostorne okvire počev od klimatskih projekcija, sezonskih, mesečnih, srednjoročnih, kratkoročnih prognoza a takođe i predočavanje vremena i hidroloških uslova uz asimilaciju radarskih, satelitkih i drugih konvencionalnih podataka.

Na osnovu jedne od preporuka ministara, krajem 2007. godine uspostavlјen je Podregionalni virtuelni klimatski centar za jugoistočnu Evropu (SEEVCCC) u okviru Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ).

SEEVCCC, kao član mreže regionalnih klimatskih centara Regionalne asocijacije VI WMO (WMO RA VI RCC–mreža), ima mandat da obezbedi klimatske podatke, monitoring klime, dugoročnu prognozu, jačanje kapaciteta na podregionalnom nivou kao i da koordinira različitim programima i projektima vezanim za uticaje klimatskih promena na različite sektore ekonomije. Takođe, doprinosi istraživačkim i razvojnim aktivnostima u okviru WMO RA VI RCC–mreže.

SEEVCCC podržava aktivnosti Nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi u izdavanju klimatskih upozorenja zasnovanih na mesečnim klimatskim biltenima, kartama anomalija, klimatskim indeksima i sezonskim prognozama. Pored toga, SEEVCCC je domaćin Foruma za klimatske izglede vremena za Jugoistočnu Evropu, čime podržava mehanizam WMO za regionalne forume za klimatske izglede vremena.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije je u saradnji sa Institutom za javno zdravlјe Srbije „dr Milan Jovanović Batut“ razvio sistem za rano upozorenje na pojavu toplotnih talasa.

Autor teksta: Goran Pejanović

Hidro metereološki zavod Srbije

“Energoprojekt Oprema” i “Planum” ugovorili novi posao na “Kolubari” – Vrednost radova oko 15,5 mil EUR

kolubJavno preduzeće “Elektroprivreda Srbije”, kao investitor, i konzorcijum izvođača radova: “Energoprojekt Oprema” i “Planum” ugovorili su, početkom februara, novi značajan ugovor u vezi sa izgradnjom nove deponije za ugalj u “Kolubari”. Infrastrukturni objekti za novu deponiju uglja u “RB Kolubara” na površinskom kopu “Tamnava-Zapadno polje” obuhvataju isporuku materijala i opreme, izvođenje građevinskih, mašinskih i elektro radova, primopredaju i puštanje u rad, u svemu prema tehničkoj dokumentaciji koju obezbeđuje investitor. Ukupna vrednost ugovorenih radova iznosi 15.506.176,18 EUR (bez PDV-a). Rok za realizaciju projekta je 18 meseci.

V.V.

Izvor: Agencije

Gasprom uzeo dve milijarde dolara kredita od kineske banke

gazRuska kompanija “Gasprom” uzela je kredit od dve milijarde dolara od kineske banke “Bank of China”, sa rokom vraćanja od pet godina. “Danas su u Šangaju Gasprom i londonsko predstavništvo banke zaključili ugovor o odobrenju kredita u visini od dve milijarde dolara na pet godina”, saopšteno je iz “Gasproma”. Sporazum su potpisali zamenik predsednika uprave “Gasproma” Andrej Kruglov i potpredsednik londonskog predstavništva kineske banke Vang Huabing. U saopštenju se dodaje da je ovo najveći iznos koji je do sada direktno dobijen od neke banke i prvi ugovor o kreditu sa kineskom bankom.

V.V.

Izvor: www.N1info.com, www. serbia-energy.eu

RTB „Bor“ dobio tri sertifikata za primenu ISO i OHSAS standarda

IMG_7034

Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ dobio je krajem prošle nedelje sertifikate ISO 90001 za potvrdu kvaliteta rada, ISO 14001 za zaštitu životne sredine i OHSAS 18001 za zaštitu bezbednosti na radu.

Zamenik generalnog direktora RTB „Bor“ gospođa Mirjana Antić izjavila je da je dobijanje pomenutih sertifikata veoma značajno, kao i da su se tako stvorili uslovi za poboljšanje ukupnih performansi RTB „Bor“.

Direktor kompanije koja je dodelila sertifikate „Lloyd’s Register LRQA“ gospodin Vladimir Ćosović istakao je da je RTB-u „Bor“ dodeljen sertifikat ISO 90001 jer je prepoznat kao kompanija koja proizvodi anodni i katodni bakar, ali i druge proizvode na najvišem nivou. Sertifikat za zaštitu životne sredine dodeljen je zbog potvrde velikog broja parametara iz ove oblasti, dok je sertifikat OHSAS 18001 potvrda da je kompanija svesna rizika sa kojima se zaposleni suočavaju svakog dana i uredila je način upravljanja ovim rizicima kako bi bilo što manje neželjenih događaja.

Predstavnik rukovodstva RTB „Bor“ za integrisane sisteme menadžmenta gospodin Slaviša Buđelan izjavio je da je projekat uvođenja sertifikata nastavak uvođenja integrisanih sistema menadžmenta u novu topionicu i fabriku sumporne kiseline.

Sandra Jovićević

foto: rtb.rs

U planu izgradnja vetroparka u Zaječaru

ugovor-vetropark zajecar

Prošle nedelje potpisan je Predugovor o izgradnji vetroparka na Vrškoj Čuki u opštini Zaječar. Predugovor su potpisali gradonačelnik Zaječara gospodin Velimir Ognjenović i direktor konzorcijuma „Vision Group Balcan – Vision Sword“ iz Češke gospodin Marek Klimeš.

Gospodin Ognjenović je ovom prilikom izjavio da će vetropark imati snagu od 60MW, a vrednost investicije iznosiće oko 100 miliona evra. On je istakao da će grad Zaječar imati godišnje oko 5 odsto prihoda, odnosno oko pola miliona evra u prvoj fazi, a nakon realizacije projekta dobit bi bila oko milion evra.

U saopštenju Zaječara navedeno je da će projekat biti realizovan u roku od 2 godine, a grad Zaječar će izdati sve neophodne uslove za gradnju u što kraćem roku kako bi konzorcijum uskoro počeo da postavlja temelje za vetrogeneratore i da gradi trafostanicu.

Sandra Jovićević

foto: zajecar.info

izvor: zajecar.info

TE „Kolubara“ dobila novi transformator

transformator tent rs

PD „Termoelektrane Nikola Tesla“ saopštilo je da je u termoelektrani „Kolubara“ u Velikim Crljenima priključen transformator T6 110/36,75 kV.

Kako je saopšteno, transformator je dopremljen iz Republike Hrvatske, iz fabrike „Končar Dist“ u Zagrebu, a trebalo bi da zameni stari koji je izgoreo 2014. godine. Navedeno je da se krajem aprila 2016. godine očekuje i isporuka transformatora T4 110/6,3 kV iz fabrike u Ripnju kako bi se zamenio još jedan izgoreli transformator.

U saopštenju TENT-a istaknuto je da su 2014. godine tokom poplave i požara u TE „Kolubara“ izgorela tri transformatora i kompletna elektrokomanda sa upravljačkim sistemom.

Sandra Jovićević

foto: tent.rs

Izrađen Program zaštite životne sredine AP Vojvodine za period od 2016. do 2025. godine

slobodan puzovic ekourb.vojvodina.gov.rs

Pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine gospodin Slobodan Puzović izjavio je da je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine izradio Program zaštite životne sredine AP Vojvodine za period od 2016. do 2025. godine.

On je istakao da su u programu sagledani svi aspekti životne sredine, definisano je trenutno stanje u odnosu na osnovne medijume životne sredine – vodu, vazduh, zemljište, prirodu, biodiverzitet i specifične aspekte upravljanja životnom sredinom. Razmotreni su i svi međusektorski pritisci i sektorske politikekoje postoje u okviru AP Vojvodine i načinjen je pokušaj sagledavanja kako ti međusektorski pritisci utiču na životnu sredinu u cilju identifikovanja razloga i izvora eventualnih problema u oblasti zaštite životne sredine.

On je dodao da je jedan od ključnih delova programa identifikovanje ciljeva i mera da se oni realizuju u praksi, kako bi 2025. godine građani imali povoljnije uslove za život i očuvanu prirodnu baštinu koja je potencijal za razvoj lokalnih zajednica, a da su definisane finansijske mere za njegovu realizaciju.

Gospodin Puzović je izjavio da je ovo tek treći program na nivou Republike Srbije koji se donosi za oblast životne sredine, a da ga moraju doneti republičke institucije i lokalne samouprave. Istakao je da je program urađen u skladu sa zakonima i standardima Evropske unije.

Sandra Jovićević

foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U opštini Sremska Mitrovica postavljena pametna rasveta

lacarak-pametna-rasveta-osvetljenje-lampe_660x330

U naselju Laćarak u Sremskoj Mitrovici postavljena je pametna rasveta koja omogućava građanima da je putem interneta kontrolišu.

Predstavnik kompanije „xCube International“ gospodin Amit Vujić izjavio je da je postavljena 31 pametna lampa koja će omogućiti uštedu energije i do 60 odsto. Istakao je da lampe poseduju bele i panele u boji tako da mogu da se koriste i kao dekorativna rasveta kada je smanjen intezitet saobraćaja. Dodao je da će se građani uskoro uz pomoć mobilne aplikacije dobijati informacije o temperaturi, vlažnosti vazduha, pritisku, količini ugljen dioksida, UV indeksu, a postoji i mogućnost promene boje rasvete povezivanjem na centralnu lokaciju odakle se kontroliše rasveta.

Direktor Direkcije za izgradnju grada Sremska Mitrovica gospodin Vladimir Sanader dodao je da se naredne godine očekuje rekonstrukcija javne rasvete i u Sremskoj Mitrovici, a novac dobijen uštedom biće uložen u modernizaciju javne rasvete kroz javno-privatno partnerstvo.

Vrednost projekta postavljene javne rasvete u Laćarku iznosi oko 3 miliona dinara.

foto: sremskenovine.co.rs

Evropska komisija zadovoljna napretkom Srbije u oblasti zaštite životne sredine

ek eko minpolj

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je 3. marta 2016. godine u Briselu, u okviru drugog dana zasedanja Pododbora za saobraćaj, energetiku, životnu sredinu, klimatske promene i regionalni razvoj, Pregovaračka grupa za Poglavlje 27 predstavila stanje životne sredine u Republici Srbiji.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da Republika Srbija ima jasne ciljeve i planove kada je reč o oblasti zaštite životne sredine. Ona je istakla da je nedavno usvojen set zakona iz oblasti zaštite životne sredine koji reguliše ovu oblast, a predviđa i osnivanje Zelenog fonda koji bi trebalo da obezbedi stabilan sistem finansiranja životne sredine. Dodala je da je procenjeno da je samo za finansiranje razvoja infrastrukture vezanog za deponije, otpad, pijaću vodu i tretman otpadnih voda potrebno oko 7,88 milijardi evra.

Gospođa Božović je istakla da je resorno ministarstvo napravilo značajan napredak kada je reč o pogledu pripreme infrastrukturnih projekata u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, pa će gradski centri poput Kragujevca, Niša, Novog Sada imati prednost u izradi dokumentacije i finansiranju projekata. Dodala je da je rešeno oko 80 odsto problematičnih projekata koji su nasleđeni, a finansirali su se iz evropskih fondova. Dodala je i da su pripremljena strateška dokumenta za osnivanje Implementacione agencije za projekte u oblasti životne sredine kao krovne agencije za planiranje, projektovanje, finansiranje, implementaciju i nadzor projekata iz ove oblasti.

U saopštenju resornog ministarstva istaknuto je da je Evropska komisija pozdravila dobar napredak Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, usvajanje izmena i dopuna zakona koji reguliše ovu oblast, donošenje nacionalnog plana za investiranje i stvaranje preduslova za osnivanje Zelenog fonda.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Na sednici Vlade smenjen direktor EPS-a

esVlada Srbije juče je smenila direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandra Obradovića. Odluka o razrešenju Obradovića doneta je na sednici Vlade na kojoj nije imenovan vršilac dužnosti direktora tog javnog preduzeća. Obradović je imenovan za direktora EPS-a na period od četiri godine u oktobru 2014. godine, nakon konkursa na koji se prijavilo više od 70 kandidata. Javni konkurs je raspisan jula 2013. godine, ali je produžavan kako bi se pružila šansa najboljim kandidatima. Na mesto vršioca dužnosti direktora u EPS-a Obradović je prvi put izabran septembra 2012. godine, a potom mu je mandat produžavan u još dva navrata.

V.V.
Izvor: www.beta.rs

Projektima sa fosilnim gorivom ukinuti sredstva iz fondova EU

imagesZemlje istočne i centralne Evrope novac iz fondova Evropske unije umesto za energetsku tranziciju uglavnom troše na projekte kojima samo povećavaju zavisnost od fosilnog goriva. Novi izveštaj ekološke mreže Prijatelji Zemlje Evropa pokazao je da je samo 7% od 178 milijardi evra opredeljenih za devet zemalja istočne i centralne Evrope potrošeno na obnovljivu energiju, unapređenje energetske efikasnosti i “pametne mreže”. U izveštaju su podaci o trošenju sredstava iz Evropskog regionalnog razvojnog fonda (ERDF) i Kohezionog fonda za period 2014-20. u Poljskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Češkoj. Uprkos preporukama EU, “integrisanje pitanja klimatskih promena u sve investicije” dešava se “uglavnom na nivou priče”, ističu iz organizacije Prijatelji Zemlje Evropa.
Kohezioni fond, Evropski socijalni fond i ERDF glavna su oruđa za podršku infrastrukturnih investicija u Evropi. U periodu 2014-20. iz tih fondova biće raspodeljena 351 milijarda evra među 28 članica EU. U praksi se najveći deo tih sredstava troši na ugalj, gas i saobraćaj koji je veliki zagađivač “čime te zemlje postaju još više zavisne od fosilnog goriva na štetu obnovljive energije i energetske efikasnosti”, istakao je stručnjak Benkvoča (Bankwatć) Markus Triling (Trilling). Među mnogim lošim primerima, organizacija Prijatelji Zemlje Evropa izdvojila je Poljsku i Češku koje su evropskim novcem finansirale zamenu zastarelih kazana na ugalj novim modelima, takođe na ugalj, s obrazloženjem da će time doprineti boljoj zaštiti prirodne sredine. Hrvatska i Estonija našle su se na meti kritika jer koriste evropske fondove za proširenje kapaciteta aerodroma iako ti projekti nisu prihvatljivi za finansiranje.

Nevladina organizacija savetuje EU da više obrati pažnju na to kako se njen novac troši da bi obezbedila finansiranje projekata koji su u skladu sa evropskim ciljevima za ublažavanje posledica promena klime. Mreža Prijatelji Zemlje Evropa smatra da projektima sa fosilnim gorivom treba potpuno, i direktno i indirektno, uskratiti sredstva iz fondova EU.

V.V.

Izvor: EurActiv.com

1...1,4641,4651,466...1,673Page 1,465 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs