Home Blog Page 1459

Novi Sad snižava cene grejanja

radijator

JKP „Novosadska toplana“ saopštila je da je krajem prošle nedelje podnela Zahtev za davanje prethodne saglasnosti na Predlog odluke o promeni prodajnih cena proizvodnje i isporuke toplote za grejanje.

Direktor JKP „Novosadska toplana“ gospodin Dobrosav Arsović izjavio je da su finansijska stabilnost, likvidnost preduzeća i podrška gradonačelnika obezbedili uslove za smanjenje cena grejanja. Kako je istakao, predlog je da sve cene budu snižene, a najznačajniji procenat sniženja biće za isporučenu toplotnu energiju za grejanje po metru kvadratnom za fizička lica 5,77 odsto, kao i za instalisanu snagu za fizička lica 4,8 odsto. Najviše će biti snižena cena isporuke toplotne energije za pripremu tople potrošne vode i iznosiće 6,15 odsto, naveo je gospodin Arsović.

Kako je saopšteno, nove cene toplotne energije stupiće na snagu po dobijanju prethodne saglasnosti osnivača.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Nasa: Nivo leda na Arktiku prenizak, to može uticati na vreme globalno

4137749_arktik-vjpgAmerička agencija za istraživanje svemira objavila je u svom novom izveštaju da je led koji pokriva Arktik u 2016. godini na rekordno niskom nivou. Kako navode, svake godine u martu visina leda koji prekriva Arktik (Zemljin Severni pol) je na svom vrhuncu, dok svoj godišnji minimum ostvaruje u septembru. „Ove godine svedoci smo izuzetno toploj zimi. Temperature su od 5,5 to 8,3 stepena iznad normale na Arktiku. To se ogleda u veoma niskom nivou leda na površini mora koji uglavnom raste u ovo doba godine“, tvrdi Nasin naučnik Volt Majer.

Prema njegovim rečima, led na Arktiku veoma je važan jer deluje kao „klima-uređaj“, odnosno pomaže hlađenje severne hemisfere. „Pogledajmo i vodu u okeanima. Tamnije vode okeana apsorbuju više Sunčevog zračenja što zauzvrat daje vodu koja se brže greje, a takva voda topi više leda“, rekao je Majer dodajući da topljenje arktičkog leda potpuno menja atmosfersku cirkulaciju. „Ono što se desi na Arktiku, ne ostaje samo tamo. Kada se taj predeo greje, odnosno topi, menja se balans između Arktika i nižih geografskih širina. To menja vremenske obrasce, stvara mlazne struje i oluje“, zaključio je Majer.

Inače, Nasa od kraja 1970. godine vrši praćenje Arktika, visinu mora i leda na tom području. Prošle godine agencija je zabeležila najniži nivo leda na Arktiku ikada registrovan, dok je i u 2016. godini visina leda među najnižim u proteklih nekoliko decenija. U isto vreme, gledajući čitavu zimsku sezonu, na severnoj hemisferi je ove godine zima bila dva stepena iznad proseka što je najtoplija zima ikada zabeležena na tom području.

V.V.

http://www.rts.rs

Domaćinstvima u Hrvatskoj od 1. aprila gas jeftiniji 18 %

vlada_sastanak8-2_1014515S1Hrvatska Vlada je prošle srede donela odluke na temelju kojih bi prirodni gas za domaćinstva od početka aprila trebalo da pojeftini za 18 %. “Za domaćinstva možemo očekivati smanjenje cene za otprilike 18 %, u zavisnosti od troškova distributera”, rekao je ministar privrede Tomislav Panenić. Vlada je, donela odluke o ceni gasa po kojoj je proizvođač prirodnog gasa, odnosno Ina, dužna da gas koji proizvodi na području Hrvatske prodaje Hrvatskoj elektroprivredi (HEP). Zatim donela je i odluku o ceni po kojoj je HEP dužan da prodaje plin dobavljačima.

Prema tim odlukama, istakao je Panenić, Ina će biti dužna plin proizveden na području Hrvatske da prodaje HEP-u po ceni od 0,1369 kuna po (kWh), što je 20,1 % niža cena nego sada (0,1715 kuna po kWh). HEP će plin dobavljačima u gasom prodavati po ceni od 0,1734 kune po kWh, što je 24,2 % niža cena nego sada (0,2289 kuna po kWh). Vladinim odlukama  nove cene će se primenjivati u razdoblju od 1. aprila  ove do 31. marta iduće godine. Pojeftinjenje plina za domaćinstva nezvanično je najavljeno pre desetak dana, nakon što je Upravno veće HERA-e na sednici održanoj 11. marta Ministarstvu privrede dalo pozitivno mišljenje na predloge odluka koje je danas donela Vlada. Pojeftinjenje se obrazlaže padom velikoprodajnih cena gasa u Evropi, s obzirom da cene gasa prate pad cena nafte na tržištu.

V.V.

Izvor: www.jutarnji.hr

Održane ekološke radionice za učenike u Kotoru

a3859a0f-f2f1-4a0d-b5ba-fd3e528528e5

U Osnovnoj školi „Nikola Đurković“ u Kotoru u Crnoj Gori održane su ekološke edukativne radionice u okviru izložbe „Neka plavo ostane plavo“.

Kako su saopštili predstavnici NVO „Green Home“, cilj radionica bio je podizanje svesti učenika o značaju očuvanja biljnog i životinjskog sveta podmorja, ali i edukacija o ljudskim aktivnostima koji ugrožavaju morski svet. Učenici su u okviru radionica dobili bojanke koje prikazuju morski svet, ali i šta pojedinac može učiniti kako bi ga zaštitio.

Podsetimo, izložba Neka plavo ostane plavo“ prikazuje karakteristike biljnih i životinjskih vrsta koje su ugrožene na evropskom i svetskom nivou, kao i pretnje za njihov opstanak koje mogu dovesti do trajnog nestanka ovih vrsta. Izložba je organizovana u okviru projekta „4M: Mapiranje, monitoring i upravljanje prekograničnom Natura 2000 mrežom na moru“, a u cilju podizanja svesti građana i lokalnih zajednica o značaju očuvanja biljnog i životinjskog morskog sveta.

Sandra Jovićević

foto: rtcg.me

Održana radionica „Veliko ratno ostrvo i orao belorepan – simboli očuvanih šuma i voda Beograda“

zzps rs vro

U petak 25. marta 2016. godine na Kalemegdanu održana je ekološka radionica povodom obeležavanja Svetskog dana šuma i Svetskog dana voda „Veliko ratno ostrvo i orao belorepan – simboli očuvanih šuma i voda Beograda“.

U okviru radionice predstavljen je značaj i sistem zaštite Predela izuzetnih odlika „Veliko ratno ostrvo“, značaj voda u oblikovanju i formiranju „Velikog ratnog ostrva“, ali i bogatstvo sveta i prirode na ovom području. Prisutni su imali priliku da pogledaju video klipove snimljene u gnezdu orla belorepana, ali i da uz pomoć dvogleda upoznaju biljni i životinjski svet Velikog ratnog ostrva. Održane su i ekološke edukativne igre koje su doprinele povećanju svesti o značaju zaštite životne sredine.

Ekološku radionicu organizovali su Zavod za zaštitu prirode, Svetski fond za prirodu (WWF), JKP „Zelenilo-Beograd“ i Strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine“.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: zzps.rs

Otvorena kompostana u Kotoru

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Sekretar za zaštitu životne sredine Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore gospođa Daliborka Pejović otvorila je juče prvu kompostanu u Crnoj Gori u Kavču kod Kotora.

Gospođa Pejović je izjavila da je značaj otvaranja ovog postrojenja u tome što će se sada prvi put u Crnoj Gori na delu njene teritorije 100 odsto reciklirati jedna vrsta otpada, odnosno zeleni otpad, a što je značajno za ispunjavanje obaveza iz Poglavlja 27.

Direktor Komunalnog preduzeća „Kotor“ gospodin Zoran Mrdak istakao je da će prve količine komposta biti spremne već u maju kada će sa njima početi prihranjivanje zelenih javnih površina u Kotoru, Budvi, Tivtu i Herceg Novom. On je dodao da je u okviru projekta nabavljeno i 24 velikih kontejnera za zeleni otpad za pomenuta četiri grada, 3 pres-kontejnera za Budvu i 150 klasičnih kontejnera za Tivat i Herceg Novi u cilju pokretanja akcije selektovanog odlaganja zelenog i dela komunalnog otpada.

Podsetimo, kompostana zauzima oko 600 kvadratnih metara, a poseduje drobilicu i prevrtač za zeleni otpad. Kompostana je izgrađena u okviru projekta „Uspostavljanje kompostiranja i selektovanog odlaganja otpada u opštinama Kotor, Tivat, Budva i Herceg Novi“ čija vrednost iznosi oko 450 hiljada evra, a finansiran je od strane Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Vlade Crne Gore i komunalnih preduzeća u Tivtu, Budvi, Kotoru i Herceg Novom. Projekat su realizovali „EKO centar Delfin“ iz Kotora, Delegacija Evropske unije u Crnoj Gori, Vlada Crne Gore i gradovi Kotor, Budva, Herceg Novi i Tivat.

Sandra Jovićević

Pripreme za dolazak investitora iz Japana

388741Predstavnici Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH /FIPA/ i Spolјnotrgovinske komore BiH dogovorili su danas u Sarajevu sa generalnim direktorom Japanske organizacije za spolјnu trgovinu /JETRO/ sa sedištem u Beču Hirofumi Onom program prve posete velike delegacije japanskih privrednika BiH početkom oktobra. Cilј ove trodnevne posjete je privlačenje direktnih stranih investicija u BiH iz Japana, odnosno uklјučenje najuspješnijih japanskih firmi u privredne tokove u BiH, saopšteno je iz Fipe.

Na sastanku je dogovoren program posete koji podrazumeva predstavlјanje ekonomske situacije u BiH i okruženja za investiranje, pregled stranih ulaganja sa osvrtom na najznačajnije zemlјe investitore i najuspješnije investicijske projekte, a potom će uslediti predstavlјanje mogućnosti za ulaganje i raspoloživih investicijskih projekata iz svih privrednih sektora u BiH, počev od energetike, polјoprivrednog sektora, metalnog, drvnog i drugo. U okviru ove posete, japanski privrednici će posetiti nekoliko uspešnih firmi domaćih i stranih, kako bi se direktno upoznali sa načinom rada i uslovima u kojima se odvija njihova privredna delatnost. Dolazak privredne delegacije predstavlјa značajan iskorak u naporima nadležnih institucija da privuku u BiH strana ulaganja iz Japana, ističu u Fipi.

V.V.

www.srna.rs

Održana akcija čišćenja jezera u Resniku

2-Jezero_ciscenje01

Proteklog vikenda organizovana je akcija čišćenja jezera u Resniku u kojoj su učestvovali zaposleni u opštini Rakovica, radnici JKP „Zelenilo Beograd“, JKP „Gradska čistoća“, JVP „Beogradvode“, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, grada Beograda, GO Rakovica, kao i veliki broj volontera.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović izjavila je da ovom akcijom Gradska opština Rakovica pokazuje koliki značaj pridaje zaštiti životne sredine. Dodala je da su veliki problem Beograda i cele Srbije otpadne vode, kao i pojedinci koji se loše odnose prema životnoj sredini tako da zbog toga moramo biti posvećeni pitanju vodosnabdevanja i tretmanu otpadnih voda.

Menadžer grada Beograda gospodin Goran Vesić istakao je da je jezero u Resniku samo 17 kilometara udaljeno od centra grada, kao i da je na toj lokaciji u planu izgradnja turističko-sportskog kompleksa na deset hektara. Naveo je da je u toku izrada plana detaljne regulacije za Topčidersku reku, kao i izrada fekalne kanalizacije u Resniku koja bi trebalo da bude završena do 10. maja 2016. godine. Dodao je da je započeta izrada i Jelezovačkog kolektora na Voždovcu, kao i da grad Beograd radi na unapređenju zaštte životne sredine i ekologije.

Sandra Jovićević

foto: eko.minpolj.gov.rs

Raspisan konkurs za izradu dokumentacije za solarnu i vetroelektranu u Kostolačkom basenu

eps

JP „Elektroprivreda Srbije“ objavilo je konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku uskuga „Izrada plansko-urbanističke dokumentacije za solarnu elektranu i vetroelektranu u Kostolačkom basenu“.

Kako je navedeno u konkursnoj dokumentaciji, u okviru realizacije predmetne usluge potrebno je izraditi regulaciona rešenja za projekat vetroelektrane „Kostolac“ i solarne elektrane „Kostolac-Petka“, izvršiti rezervaciju prostora za projekat solarne elektrane na području deponije na lokalitetu „Srednje kostolačko ostrvo“, izraditi Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene Kostolačkog ugljenog basena na životnu sredinu, izvršiti odgovarajuće izmene i dopune u strateškom delu Prostornog plana područja posebne namene Kostolačkog ugljenog basena i pripremiti materijale za potrebe sprovođenja ranog javnog uvida.

Kriterijum za dodelu ugovora je ponuđena cena i kvalitet angažovanih kadrova.

Rok za podnošenje ponuda je 22. april 2016. godine do 9 i 30 časova.

Konkursnu dokumentaciju možete pogledati na sledećem linku.

foto: eps.rs

U toku zamena azbestnih cevi u vodovodu u Vranju

vodovod subotica rtv.rs

U opštini Vranje do kraja 2016. godine biće zamenjeno oko 10 kilometara cementno-azbestnih cevi, preneli su mediji.

Zamenik generalnog direktora JKP „Vodovod“ iz Vranja gospodin Srđan Dekić izjavio je za Betu da će uz pomoć kredita Nemačke razvojne banke (KfW) biti zamenjeno ukupno 15 kilometara ovakvih cevi. Kako je istakao, do sada je zamenjeno 5 kilometara cementno-azbestnih cevi u Vranju i Vranjskoj banji.

Naveo je da je započeta druga faza radova vredna 90 miliona dinara, a u okviru koje će biti zamenjeno 4,8 kilometara cevi, dok se raspisivanje tendera za završnu fazu radova očekuje do leta.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Atina podržava obnavljanje projekta Južni tok

35564i1pol01novaProjekat izgradnje gasovoda Južni tok bi mogao biti oživljen, jer bi doprineo energetskoj bezbednosti Evropske unije, izjavila je grčka ambasadorka u Rusiji Dana Magdalene Kumanaku za rusku agenciju Interfaks. “Ako ambasador Evropske unije u Rusiji Vygaudas Ušackas smatra da je to moguće, ja mogu samo da se složim sa tim. Grčka pozdravlja izgradnju gasodova na svojoj teritoriji koji će doprineti diverzifikaciji isporuka gasa i energetskoj bezbednosti”, izjavila je grčka ambasadorka, a prenosi Raša tudej.

Prema njenim rečima, Grčka je aktivno podržavala ideju izgradnje Južnog toka, i takođe podržava novi projekat “Posejdon” za isporuke ruskog gasa ispod Crnog mora do Evrope, preko trećih zemalja. Ambasador EU u Rusiji, Vygaudas Ušackas, kaže da je Evropska unija spremna da obnovi razgovore sa Rusijom o projektu Južni tok, ali da on u potpunosti mora biti u skladu sa propisima Trećeg energetskog paketa koji zabranjuje proizvođačima gasa da budu vlasnici gasovoda. Predstavnik Rusije pri EU, Vladimir Čižov, nedavno je nagovestio mogućnost obnavljanja pregovora o Južnom toku u skorijoj budućnosti, navodeći da bi EU mogla obnoviti pregovore sa Rusijom, pošto će evropska tražnja za ruskim gasom porasti. Zvanična Moskva je 2014. godine obustavila gradnju Južnog toka, jer EU nije dala podršku ovom projektu. Cilj obustavljenog gasovoda Južni tok, vrednog više milijardi dolara, bilo je dopremanje 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje do Evrope ispod Crnog mora i preko zemalja Balkanskog polustrva.

V.V.

www.tanjug.rs

Prezentovana inovacija Eko ploča u Požarevcu

25-03-2016 TNTI Pozarevac

Na sednici Odbora za građevinarstvo, IGM i zanatstvo koja je održana krajem prošle nedelje u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac promovisana je inovacija Eko ploča.

Inovacija Eko ploča napravljena je od presovanih delića upotrebljenog ambalažnog tetrapaka, a predstavlja vodootporni građevinski materijal. Prilikom proizvodnog procesa ne koristi se lepak, a novinu predstavlja i tehnološki postupak dobijanja i upotreba zaštitne folije koja je termostabilna. Eko ploča je ekološka, može da se reciklira, poseduje mehaničku stabilnost i otpornost, jednostavna je i sigurna za korišćenje. Osim toga, doprinosi smanjenju količine komunalnog čvrstog otpada, a materijal ne utiče na životnu sredinu. Dimenzije ploče su 220 cm x 115 cm, a debljina 9, 10 ili 11 milimetara.

U okviru prezentacije istaknut je značaj novih tehnologija za unapređenje privrednog razvoja, a bilo je reči i o aktuelnostima iz oblasti građevinarstva. Osim toga, razgovaralo se i o regulisanju i primeni recikliranog građevinskog otpada u industriji.

Inovacija Eko ploča ušla je u finale Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju 2015. godine,a prezentacija ove inovacije organizovana je u saradnji sa Udruženjem za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu i Centrom za inovacije Privredne komore Srbije.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

izvor: pks.rs

Dobri proizvodni rezultati Hidroelektrana na Trebišnjici

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Direktor Hidroelektrana na Trebišnjici gospodin Gordan Mišeljić izjavio je da su Hidroelektrane na Trebišnjici (HET) ovu godinu započele dobrim proizvodnim rezultatima.

Gospodin Mišeljić je istakao da je za nepun mart 2016. godine ostvarena proizvodnja od 128 odsto, a dodao je i da se nada da će ove godine biti premašen plan proizvodnje električne energije koji iznosi 1047GWh.

Naveo je da će investicije biti nastavljene, a kao značajne izdvojio je završetak ododnog tunela Bileškog polja, završetak kanala kroz Fatničko polje, rekonstrukciju kompenzacionog bazena u Fatničkom polju, kao i završetak projekta „Gornji horizonti“. Istakao je da se uskoro očekuje i početak radova na HE „Dabar“.

Sandra Jovićević

NIS na sajmu ruske privrede predstavio projekte iz oblasti energetike

NKRS2647NIS je sredinom meseca marta, u okviru trećeg sajma ruske privrede u Srbiji “Expo Russia Serbia 2016”, predstavio ključne projekte kompanije iz oblasti energetike. Na okruglom stolu pod nazivom „Aktuelna pitanja saradnje između Rusije i Srbije u oblasti tradicionalne i alternativne energetike, tehnologija za uštedu energije“ učestvovali su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, energetskih kompanija iz Srbije i Rusije, univerziteta za naftu i gas iz Rusije, kao i Ruske privredno-trgovinske komore.

Ispred NIS-a je učestvovao Ilja Kutjajev, direktor Direkcije za razvoj Bloka Energetika. Sajam ruske privrede u Srbiji “Expo-Russia Serbia“ sa velikim uspehom se održava od 2014. godine, uz podršku vlada Ruske Federacije i Srbije. On je podsetio da je formiranjem Bloka Energetika u NIS-u 2011. godine započeta transformacija iz naftno-gasne kompanije u energetski holding. Kako je objasnio, od tada je realizovan veliki broj projekata, pre svega u oblasti kogeneracije, kao i projekti razvoja geotermalne energije. Od predstojećih projekata NIS-a u oblasti energetike Kutjajev je najavio izgradnju termoelektrane-toplane u Pančevu, čiji će kapacitet biti 140 MW, a koji će biti realizovan u saradnji sa kompanijom Centroenergoholding, koja je deo Gaspromenergoholdinga, kao i vetropark u Plandištu, kapaciteta 100 MW. Sajam ruske privrede u Srbiji “Expo-Russia Serbia“ sa velikim uspehom se održava od 2014. godine, uz podršku vlada Ruske Federacije i Srbije. Cilj manifestacije je jačanje trgovinskih veza, kao i produbljivanje i unapređenje ekonomske saradnje Rusije i Srbije, ali i drugih zemalja jugoistočne Evrope.

V.V.

Izvor : http://www.nis.eu

Energetska sanacija velikih beogradskih preduzeća

scPočela je realizacija Projekta energetske sanacije sedam velikih beogradskih preduzeća. Očekuje se da merama energetske efikasnosti prepolove potrošnju energenata, što je veoma značajno ako se ima u vidu da glavni grad troši više od trećine struje i gasa u zemlji. Projektu su se najviše obradovali zaposleni u Centru “Sava”. Objekat sagrađen pre 39 godina rasipnik je energije: ima sistem grejanja koji nigde više ne postoji, stakla su još pre dve decenije izgubila funkciju – zimi više ne zadržavju toplotu a leti ne štite od Sunca. Sijalice je, kažu, teže izbrojati nego zameniti – ima ih 100 hiljada, a mesečni račun za struju je od pet do šest miliona dinara, a isto toliko i za grejanje. Direktor Centra “Sava” Dragan Grgurević napominje da su energenti glavni problem u poslovanju te institucije. “Projektom bi prvenstveno trebalo rešiti problem grejanja zato što su troškovi izuzetno visoki. Objekat je građen u vreme kada se o energetskoj efikasnosti nije uopšte razmišljalo, kada je energija bila mnogo jeftina”, dodaje Grgurević.

Iako noviji objekat, i Kombank arena je energetski neefikasna. Mesečno za struju i grejanje izdvajaju oko četiri i po miliona dinara. “Mi očekujemo oko 50 odsto umanjenja ali stručnjaci će napraviti optimalne nalaze za sve ono što treba uraditi da se postigne maksimum. Na grejanje i na struju godišnje se troši 500 hiljada evra i svaka ušteda na tome će biti vrlo značajna”, navodi direktor Kombank Arene Đorđe Milutinović.

U projektu su još sportski centri Taš i Vračar, Pionirski grad, Beogradske elektrane i Beogradski Sajam. Svi ti projekti, koji konkurišu za 11 miliona evra iz fondova Evropske unije, trebalo bi da budu završeni do septembra. Neki će menjati sistem grejanja, neki osvetljenje ili energetski efikasniju stolariju. Snežana Radinović iz Regionalne agencija za razvoj i evropske integracije kaže da zvanični podaci Evropske unije pokazuju da država Srbija najveći potrošač električne energije po stanovniku. “Obučili smo i naše inženjere sa Mašinskog fakulteta u Beogradu što je dodatna korist. Naši stručnjaci će svaku sledeću Len mrežu i projekte energetske efikasnosti moći da sprovode po procedurama EU, dodaje Radinovićeva. Inače, isti projekat primenili su i Nemci u Kelnu, obnovljeno je devet sličnih velikih potrošača, koji danas troše od trećine do polovine manje svih energenata.

V.V.

Izvor: www.rts.rs

Predstavnici „Gasproma“ i JP „Srbijagas“ potpisali Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji

2016.03.25.2._640x418

U petak 25. marta 2016. godine u Beogradu potpisan je Sporazum o naučno-tehničkoj saradnji i partnerstvu između JP „Srbijagas“ i ruske kompanije „Gasprom“.

Sporazum su potpisali generalni direktor JP „Srbijagas“ gospodin Dušan Bajatović i član Izvršnog odbora i direktor Departmena za perspektivni razvoj i nauku kompanije Gasprom“ gospodin Oleg Aksjutin, a njime je predviđen razvoj naučno-tehničke saradnje pomenutih kompanija u oblasti transporta, podzemnog skladištenja i isporuke gasa, energetske efikasnosti, uštede energije, primene alternativnih izvora energije, ali i u oblasti komprimovanog i tečnog gasa, industrijske bezbednosti i ekologije.

Gospodin Aksjutin je izjavio da je dokumentom predviđeno i proširenje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, a za šta postoje tri varijante. U toku je njihovo razmatranje, a u narednom periodu bićeodržan sastanak stručnjaka na kome će biti odlučeno koji od ova tri scenarija je najprihvatljiviji ekonomski, tehnički i geološki, istakao je gospodin Aksjutin. On je dodao da se razmatra proširenje skladišta za do dve milijarde kubnih metara gasa, kao da rok za početak radova i njihova dinamika zavise od izabranog scenarija.

Gospodin Bajatović je naveo da će kompanija „Gasprom“ i u narednom periodu ostati strateški partner JP „Srbijagas“, kao i da će saradnja ovih kompanija u narednom periodu biti unapređivana. Dodao je da će se u okviru ovog zajedničkog posla raditi na razvoju podzemnog skladišta gasa, transportu gasa, korišćenju gasa kao goriva. Naveo je i da sejoš uvek ne zna vrednost investicije proširenja podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor“, ali da bi proširenje od milijardu kubika sa rezervnim kompresorom i izgradnjom novog gasovoda koštalo oko 70 miliona evra.

Sandra Jovićević

foto: srbijagas.co.rs

1...1,4581,4591,460...1,673Page 1,459 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs