Home Blog Page 1460

AERS dala saglasnost na nove cene prirodnog gasa

gas

Agencija za energetiku Republike Srbije saopštila je da je Savet Agencije za energetiku u petak 25. marta 2016. godine dao saglasnost na odluke 33 javna snabdevača za promene cena gasa.

Cena gasa od 1. aprila 2016. godine biće snižena za 12,7 odsto za kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje, dok će domaćinstva plaćati nižu cenu za 11,8 odsto. Pravo na javno snabdevanje imaju kupci čija je godišnja potrošnja ovog energenta do 100 hiljada metara kubnih i čiji su svi objekti priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa.

Kako je saopšteno iz Agencije za energetiku Republike Srbije, promena cena gasa posledica je pada cena uvoznog prirodnog gasa, a ovo je četvrto smanjenje cene gasa za javno snabdevanje od juna 2015. godine. Nakon ovog smanjenja, cena gasa za kupce biće snižena oko 33 odsto u odnosu na period pre sniženja cene gasa.

Sandra Jovićević

foto: science.howstuffworks.com

U Vojvodini se godišnje generiše 600 hiljada tona otpada

ekourb arhus

Prošle nedelje u regionalnom Arhus centru u Subotici obeležena je peta godišnjica ovog centra održavanjem skupa posvećenog upravljanju otpadom.

U okviru skupa istaknuto je da je Arhus centar otvoren 2011. godine na inicijativu Udruženja TERRA’S uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, a potpisivanjem Memoranduma između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, grada Subotice i Otvorenog univerziteta. Rečeno je da Arhus centar postiže ozbiljne rezultate, kao i da je od velikog značaja kao spona između nadležnih organa i zainteresovane javnosti i ima važnu ulogu u edukaciji javnosti o mogućnosti uticanja na realizaciju planova, programa i projekata koji mogu imati uticaj na životnu sredinu.

Predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine govorila je o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, kao i obavezama pokrajinskih organa nadležnih za poslove zaštite životne sredine.

Predstavnik Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije gospođa Ljiljana Đorđević na skupu je podsetila da preduzeća koja proizvode ili preuzimaju otpad da bi ga podvrgla tretmanu ili ga deponovala i izvezla moraju dostavljati svoje podatke Agenciji za zaštitu životne sredine.

Predstavnik preduzeća „Ekofeniks B tim“ iz Subotice gospođa Ljubica Bertović navela je da ovo preduzeće dnevno sakupi po tonu papira, najlona i PET ambalaže. Istakla je da se generiše dosta otpada, ali da kompanije mnogo više vode računa o otpadu koji sami stvaraju.

Rečeno je da se na teritoriji Vojvodine godišnje generiše oko 600 hiljada tona otpada, kao i da će Republika Srbija uskoro dobiti berzu sekundarnih sirovina koja bi trebalo da doprinese uređivanju tržišta otpada.

Sandra Jovićević

foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

Opština Bajina Bašta uskoro dobija Centar za reciklažni otpad – ukupna vrednost projekta oko 200 hiljada evra

Danas je u opštini Bajina Bašta svečano potpisan Memorandum o razumevanju za izgradnju Centra za reciklažni otpad, koji će doprineti efikasnijem sistemu upravljanja otpadom u ovoj opštini. Memorandum je potpisan između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Regionalnog centra za upravljanje otpadom (RCUO) „Duboko“, opštine Bajina Bašta i međunarodne organizacije International Management Group (IMG).

Sa stopom recikliranja od preko 14%, Bajina Bašta je najuspešnija opština u Srbiji.  Donacijom od oko 200.000 eura (174.810 evra donirala je Švedska, dok je 15.740 evra obezbedila opština Bajina Bašta) omogućiće se izgradnja Centra za reciklažni otpad i kupovina kamiona auto-smećara čime će se nivo usluge za građane Bajine Bašte podići na viši nivo.

„Izgradnjom Centra za reciklažni otpad napravićemo korak dalje, jer ćemo pored postojećeg sistema primarne separacije otpada, građanima omogućiti da odlažu otpad koji pripada posebnim tokovima otpada (istrošene baterije, akumulatori, neonske sijalice, elektronski i električni otpad), kao i kabasti otpad na za to predviđenom mestu. Takođe, deo ovog projekta podrazumeva i nabavku modernog vozila koje će nam omogućiti efikasnije sakupljanje otpada i smanjiti cenu troškova transporta“, naveo je Radoslav Filipović predsednik opštine Bajina Bašta. Godišnje se u Srbiji proizvede 2.5 miliona tona otpada. Razdvajanje otpada u domaćinstvima garantuje dovoljno visok kvalitet otpada, koji se kasnije može koristiti u preradi i reciklaži.

„Razdvajanjem otpada u domaćinstvima, mogu se od milion tona otpada, napraviti milioni evra u srpskoj ekonomiji i što je najvažnije – svako od nas pojedinačno je tome doprineo. Izgradnjom Centra za reciklažni otpad u Bajinoj Bašti značajno će se doprineti i uspešnosti rada Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Duboko“, koji predstavlja jedan od 8 regionalnih centara za upravljanje otpadom u našoj zemlji. Srbija treba da ima 26 ovakvih regionalnih centara, kao i da nivo razdvajanja otpada i reciklaže podignemo sa 5% na 50%, pa možemo da zaključimo da je pred nama veliki posao“, istakla je Stana Božović, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i pohvalila primer dobre prakse u Bajinoj Bašti koja sa 14% prikupljenog reciklažnog otpada značajno nadmašuje nacionalni prosek.

„Od početka prikupljanja primarno selektovanog otpada (otpada koji se može dalje reciklirati) na teritoriji Bajine Bašte primetan je konstantan rast prikupljenih količina, koji po kvalitetu dostiže najviše kriterijume propisane za Regionalni centar „Duboko“, naveo je direktor ovog centra Nedeljko Milosavljević i dodao da je u 2016. godini planirano da se na teritoriji opštine Bajina Bašta prikupi 5.300 tona komunalnog otpada i da od te količine 750 tona bude primarno selektovano, što u odnosu na 2015. predstavlja povećanje za nešto više od jedne trećine, ali i da je i siguran da će sa ovom donacijom Bajina Bašta u tome i uspeti.

John Glazebrook, menadžer programa IMG, istakao je da savremeno upravljanje otpadom zahteva više razumevanja i angažman građana. „Potrebno je da shvatimo da svi mi stvaramo otpad i da moramo preuzeti deo odgovornosti kako ne bismo zagađivali mesto u kojem živimo. Moramo da odvajamo reciklažni otpad, jer ćemo time osigurati bezbedno uklanjanje opasnih materijala, i moći da zahtevamo dobar kvalitet usluge u zamenu za naše naknade i takse. Centar za reciklažni otpad će omogućiti svim građanima da donesu otpad koji nije pogodan za odlaganje u kantama ili komunalnim kontejnerima na ulicama. Ovaj projekat ima za cilj da doprinese čistijem vazduhu, čistijem zemljištu i čistijoj vodi na male, ali značajne načine“, naveo je on.

V.V.

Kragujevac ima u planu povećanje EE u osamnaest javnih objekata

gradjevinarstvo rs energetska efikasnost

Predstavnici grada Kragujevca i Ministarstva rudarstva i energetike sastali su se povodom Metodologije za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata „Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć za period od 2014. do 2017. godine, sa projekcijama do 2020. godine“.

Na sastanku je rečeno da je na osnovu pomenute Metodologije definisana Jedinstvena lista infrastrukturnih projekata u sektoru energetike, a prema kojoj je grad Kragujevac visoko rangiran. Navedeno je da je Kragujevac konkurisao za energetsku sanaciju 18 javnih zgrada (11 osnovnih škola, 2 srednje škole i 5 predškolskih ustanova) čija je ukupna vrednost 5 miliona evra. U planu je da radovi obuhvate izolacije objekata, modernizaciju sistema grejanja, unutrašnju rasvetu, ugradnju solarnih kolektora i rekonstrukciju krova i poda gde je to potrebno, a u cilju povećanja energetske efikasnosti objekata.

Kako je istaknuto, ovo je prvi u nizu sastanaka na kome su obavljene konsultacije u cilju kompletiranja tehničkog i ekonomskog dela izveštaja, a izveštajem će biti definisani infrastrukturni projekti iz sektora obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti sa neophodnom dokumentacijom koji će biti predmet podrške u narednom periodu.

Na jedinstvenoj listi infratsrukturnih projekaata u sektoru energetike nalaze se i objekti u Beogradu, Zrenjaninu, Subotici i Kraljevu.

Sandra Jovićević

foto: gradjevinarstvo.rs

Vesić: Uvodi se javna rasveta na 200 lokacija u gradu, samo na Paliluli na 35 mesta

indexGradski menadžer Goran Vesić, i predstavnici gradske vlasti obišli su danas Veliko Selo gde je, na incijativu meštana, postavlјena javna rasveta u Omladinskoj ulici. Ovo je nastavak velike akcije u postavlјanju javne rasvete u delovima Palilule i Beograda, gde ona ranije nije postojala, naveo je Vesić za Beoinfo. Trenutno se, kako je precizirao, na oko 200 lokacija u gradu postavlјa javna rasveta, vrednosti 200 miliona dinara, dok će  na teritoriji Palilule biti postavlјena na 35 lokacija, u vrednosti od 35 miliona dinara. Događaju je prisustvovao direktor JKP „Javno osvetlјenje” Aleksandar Cincar Poposki, direktor „Gradske čistoće” Miroslav Bogdanović i brojni građani.

V.V.

www.beograd.rs

Rezultati istraživanja u okviru projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“

klima mondo.rs

Centar za unapređenje životne sredine i Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda sproveli su istraživanje u okviru regionalnog projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“ koje je pokazalo da građani Beograda žle da uče o klimatskim promenama.

Kako se navodi u saopštenju grada Beograda, čak 50 odsto građana smatra da su najvažnije aktivnosti informisanja i podizanja svesti građana o klimatskim promenama. Oko 90 odsto građana upoznato je sa značenjem termina klimatske promene, dok 48 odsto smatra da su ih prouzrokovale ljudske aktivnosti, a isti broj smatra da su ih prouzrokovali prirodni procesi i ljudske aktivnosti.

Oko 93 odsto građana zabrinuto je kako bi klimatske promene mogle da utiču na Beograd, a svest da bi promena načina života doprinela ublažavanju klimatskih promena poseduje 98 odsto građana, kao i stepen spremnosti za promenom životnih navika. Oko 64 odsto građana bi bilo spremno da delimično ili potpuno plati višu cenu kada je reč o finansiranju aktivnosti usmerenih ka prevenciji klimatskih promena, a oko 50 odsto građana često učestvuje u akcijama čiji je cilj unapređenje stanja životne sredine.

Čak 56 odsto građana smatra da su oni odgovorni za smanjenje posledica klimatskih promena, 49 odsto građana smatra da je Vlada odgovorna, 46 odsto smatra da su odgovorna resorna ministarstva i organi državne uprave, dok 45 odsto smatra da su svi podjednako odgovorni. Osim toga, građani su najviše zabrinuti za kvalitet vazduha u Beogradu (60 odsto), zatim za vodne resurse i kvalitet vode (59 odsto), javno zdravlje (55 odsto) i biodiverzitet i ekosisteme (51 odsto).

Takođe, ispitanici su nezadovoljni radom donosioca odluka i medija u oblasti klimatskih promena, a smatraju i da je ovaj problem nedovoljno zastupljen u medijima. Smatraju i da je najvažnije informisanje i podizanje svesti građana o klimatskim promenama (50 odsto), zatim zaštita od poplava i urbanističko planiranje sa tim ciljem (44 odsto), rehabilitacija zelenih prostora (32 odsto), ušteda i ponovna upotreba vode (30 odsto), zelena infrastruktura (29 odsto) i uspostavljanje sistema za rano upozoravanje (11 odsto).

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: mondo.rs

Banjaluka dobila nove kontejnere za odlaganje otpada

pozega eu kontejneri

U užem centru Banjaluke u Republici Srpskoj postavljena su 43 nova kontejnera za odlaganje otpada.

Tehnički direktor komunalnog preduzeća „Čistoća“ iz Banjaluke gospodin Milan Plavšić izjavio je da su novopostavljeni kontejneri zapremine 1,3 i 3,2 metra kubna, kao i da su uvezeni iz Italije.

Predstavnici Gradske uprave Banjaluke saopštili su da je Banjaluka za nove kontejnere izdvojila oko 60 hiljada KM, od čega je deo sredstava dobijen od strane Fonda za zaštitu životne sredine i energetske efikasnosti Republike Srpske. Istaknuto je da se uskoro očekuje raspisivanje tendera za nabavku dodatnih kontejnera ukupne vrednosti oko 30 hiljada KM, a ovi kontejneri će biti postavljeni po prioritetnosti.

Sandra Jovićević

foto: pozega.eu

FCA pokrenuo ekološku akciju „Moja planeta Zemlja i ja“

fca wiki

Kompanija „Fijat Krajsler automobili Srbija“ saopštila je da je pokrenula ekološku akciju „Moja planeta Zemlja i ja“.

Direktor kompanije „Fijat Krajsler automobili Srbija“ gospodin Alesio Leonardi izjavio je da je kampanja nastavak projekta iz prethodne dve godine, a da će u njoj učestvovati učenici osnovnih škola. Kako je istakao, kompanija FCA posluje u skladu sa najvišim standardima životne sredine i bezbednosti i zdravlja na radu, a kao društveno odgovorna kompanija sprovodi i niz edukativnih akcija.

Kampanja „Moja planeta Zemlja i ja“ namenjena je učenicima osnovnih škola, a biće realizovana u četiri faze. U prvoj fazi biće izabrano po petoro učenika koji će dobiti zvanje Ambasadori životne sredine, a za njih će biti organizovana poseta postrojenju za preradu otpadnih voda gde će biti upoznati sa procesom prečišćavanja otpadnih voda. U drugoj fazi, Ambasadori životne sredine posetiće Ekološko ostrvo gde će se upoznati sa zbrinjavanjem otpada, dok će u trećoj fazi posetiti fabriku gde će imati predavanje o značaju biodiverziteta. Osim toga, biće održane kampanje „Otpad u mojoj školi“, „Očistimo planetu“ i „Flora i fauna mog kraja“, a u četvrtoj fazi biće proglašeni pobednici.

Kampanja „Moja planeta Zemlja i ja“ organizuje se u saradnji sa gradom Kragujevcom i lokalnim osnovnim školama, a trajaće do juna 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: en.wikipedia.org

Ruske naftne kompanije, za razliku od američkih, pokazale su iznenađujuću stabilnost

neobavezno_8349_v„Američke energetske kompanije ne vraćaju kredite i proglašavaju bankrot zbog toga što cene nafte ostaju na nivou ispod 40 dolara, ali njihovim kolegama iz Rusije uspeva da prežive dvostruki udar jeftine nafte i zapadnih sankcija koje su ograničile pristup zapadnim kreditima“, piše analitičar Kenet Rapoza za „Forbs“. Pozivajući se na podatke agencije „Fič rejting“, autor teksta tvrdi da niske cene nafte neće uticati na rejtinge najvećih ruskih energetskih kompanija. „Dugovi naftnog i gasnog sektora su na drugom mestu u industriji SAD i čine 79,6 odsto ukupnog duga američke industrije. To je čak gore nego 2009. godine, kada su dugovi tog sektora bili 70 odsto“, piše „Forbs“.

Prema informacijama lista, prošlog meseca bankrot ili poništavanje poslovnih ugovora sa kreditorima objavili su američki giganti poput „Enerdži XXI LTD“, „Denver parent korporejšn“, „Petrolkvest enerdži INC“ i „Čaperl enerdži“. Istovremeno, nastavlјa Rapoza, kreditni rejting ruskih kompanija, pre svega „Gasprom njefta“ i „Novateka“, prema podacima „Fiča“, u narednih šest do dvanaest meseci će ostati nepromenjen. „Forbs“ navodi da je odluka Centralne banke Rusije da pusti rublјu u slobodan opticaj krajem 2014. godine bila mudra. Slablјenje nacionalne valute suštinski je pomoglo ruskim energetskim kompanijama. Prema navodima „Mobija“, devalvirana rublјa štiti Rusiju od potpune zavisnosti od niskih cena nafte. „Oslablјena rublјa povećava prihode u rublјama od izvoza nafte koja se procenjuje u dolarima“, zaklјučuje list.

V.V.

www.sputnik.com

 

BIHAĆ: Izmenom zakonskih propisa omogućiti naplatu koncesije za HE Kostela

fenaDelegacija JP Elektroprivrede BiH predvođena generalnim direktorom Bajazitom Jašarevićem posjetila je početkom nedelje  gradsku upravu Bihaća i informisala gradonačelnika Emdžada Galijaševića i ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH Šemsudina Dedića o projektima koje to preduzeće realizuje, ili planira da realizuje  na području Bihaća. Na sastanku je razgovarano o mogućnosti izmene postojećih zakonskih propisa koji se odnose na naplatu koncesije za proizvodnju električne energije dobijene iz HE Kostela, a po rečima gradonačelnika Galijaševića izmene postojećih propisa omogućile bi značajne prihode gradu Bihaću.

Saradnja gradske uprave i Elektroprivrede BiH u proteklom periodu ocenjena je zadovoljavajućom, a predstavnici gradske uprave inicirali su neophodnost rešavanja problema niskonaponske mreže u naseljima Gata, Vikići, Čavnik, Ripač, Mali Lug, Izačić, Mala Peć, problema trafostanica u Gati, Kamenici i Brekovici i polaganja elektro-kabla za Postrojenje za pročišćavanje otpadnih voda u okviru KfW projekta. Jašarević je rekao da su predstavili svoje investicije koje se odnose na povećanje proizvodnje električne energije u HE Una Kostele i izgradnju vetroparka Medvjeđak na lokalitetu Lipa, i da je razgovarano i o statusu HE Unac o čemu žele otvoriti iskrenu diskusiju i uključiti sve segmente društva koji su za to nadležni, saopćeno je iz Grada Bihaća.

V.V.

Izvor: www.avaz.ba

Kremlj: Rusija spremna za gasovod sličan Južnom toku ako je EU zainteresovana

indexRusija je spremna da sprovede projekat gasovoda ispod Crnog mora sličan Južnom toku ako Evropska komisija bude pokazala interesovanje, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.Peskov je rekao da Rusija razgovara o takvim projektima s partnerima, ali da sve zavisi o toga “koliko je predvidivo i konstruktivno ponašenje Evropske komisije”, prenela je ruska novinska agencija Tas. “Rusija namerava da to uradi ako postoji interesovanje. Ovo je ruska strana potvrdila u više prilika”, rekao je Peskov. Peskov je rekao da je direktor “Gasproma” Aleksej Miler nedavno boravio u Italiji gde je potpisan memorandum o projektu ispod Crnog mora za “dostavljanje gasa Grčkoj i Italiji”. Portparol predsednika Vladimira Putina je rekao da trenutno “nema projekata sličnog Južom toku”, pošto se od tog gasovoda odustalo zbog stava Evropske komisije. Peskov je dodao da je “Gasprom” pokazao interesovanje za takav projekat. Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov izjavio je ranije ovog meseca da šanse za nastavak projekta izgradnje gasovoda Južni tok i dalje postoje. On je rekao da u EU postoje različite snage koje se različito odnose prema projektu Južni tok od čije izgradnje je Rusija odustala u decembru 2014. pošto se Evropska unija protivila da isto pravno lice bude i vlasnik gasovoda i distributer gasa. Ruski list Izvestija u januaru je preneo da su pregovori između “Gasproma”, ruskih i bugarskih vlasti o Južnom toku obnovljeni odmah pošto je Moskva otkazala izgradnju Turskog toka zbog pogoršanja odnosa s Ankarom kada su ruski vojni avion na granici sa Sirijom oborile turske snage. Moskva je opovrgla te navode, dok je Evropska komisija ponovila da Južni tok može biti izgrađen samo ako se ugovori potpisani s ruskom kompanijom “Gasprom” preispitaju.

V.V.

Izvor: www.rts.rs

Novo naftno polje u Kuvajtu

255723Energentima bogati Kuvajt objavio je juče otkriće novog naftnog i gasnog nalazišta na zapadu tog pustinjskog emirata. Istraživačka ispitivanja sprovedena na novom polju Al-Jathagatil potvrđuju “ohrabrujuću i visoku ekonomsku isplativost”, saopštila je državna Kuvajtska naftna kompanija (KOC), prenosi agencija AFP. “Očekuje se da će se količine nafte i gasa udvostručiti do kraja ispitivanja”, naveo je KOC u saopštenju koje prenosi državna novinska agencija KUNA, ne iznoseći podatke o procenjenim rezervama nafte i gasa na novom nalazištu. Kuvajt trenutno pumpa oko 2,8 miliona barela nafte dnevno, a zemlja “leži” na 6,8 odsto ukupnih svetskih rezervi “crnog zlata”, prema procenama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), navodi francuska agencija.

V.V.

www.tanjug.rs

Održana diskusija o klimatskim promenama i OIE u Novom Sadu

ftn novi sad

Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu 23. marta 2016. godine održana je diskusija o klimatskim promenama, alternativnim izvorima energije i održivom korišćenju prirodnih resursa.

U okviru diskusije učestvovali su načelnik Odeljenja za praćenje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije grada Beograda gospodin Srećko Šević, pomoćnik direktora Nacionalnog centra za klimatske promene (RHMZ) gospodin Goran Pejanović, predstavnik Instituta za meteorologiju gospodin Vladimir Đurđević i predstavnik kompanije „MK Fintel Wind“ gospodin Petar Kovačević.

Diskusija o klimatskim promenama, alternativnim izvorima energije i održivom korišćenju prirodnih resursa organizovana je povodom obeležavanja 55 godina postojanja, a od strane Saveza studenata Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Sandra Jovićević

foto: vok.org.rs

Zemlje u razvoju ulažu više u obnovljivu energiju od razvijenih

829529d1.556x371Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle rekordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile razvijene po investicijama u obnovljivu energiju. Investicije zemalja u razvoju u obnovljivu energiju su porasle za 19 odsto na 156 milijardi dolara, od čega je samo u Kini bilo 103 milijarde dolara. SAD su povećale investicije u obnovljivu energiju za 19 odsto na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori energije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa. Podaci o obnovljivoj energiji su zasnovani na informacijama Blumberga i ne uključuju velike hidroenergetske projekte koje borci za zaštitu životne okoline kritikuju zbog ugrožavanja prirode i rečnih tokova.

V.V.

www.beta.rs

Održan okrugli sto o OIE u Hrvatskoj

oie eko kuce

U Novinarskom domu u Zagrebu u Hrvatskoj 24. marta 2016. godine održan je okrugli sto „Trgovanje zelenom energijom kao mehanizam podsticanja izgradnje obnovljivih izvora energije“.

Predstavnik Hrvatskog poslovnog saveta za održivi razvoj (HR PSOR) gospođa Mirjana Matešić izjavila je da postoji oko pedeset velikih privrednih subjekata koji su kupci zelene energije. Izjavila je da je u Hrvatskoj tek od 2016. godine startovalo tržište električne energije jer je tek sada dobijena zakonska regulativa koja uređuje ovo područje, a Hrvatska je postala i deo evropskog registra. Navela je da se Registar zelene energije nalazi u Hrvatskom operateru tržišta energije (HROTE), kao i da postoji garancija o poreklu ovakve energije. Kako je dodala, zelena energija je nešto skuplja, ali se razlika u ceni ulaže u implementaciju obnovljvih izvora energije i energetsku efikasnost.

Predstavnik „HEP-Opskrbe“ gospođa Tina Jakaša istakla je da ovaj ogranak HEP-a u svojoj ponudi ima i proizvod „ZelEn“, a da u u Hrvatskoj postoji preko 50 kupaca ovog proizvoda. Navela je da je do sada prodato 630GWh električne energije sa ovim žigom, a da su sredstva uložena u projekte obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti za socijalne kategorije.

Okrugli sto organizovao je Hravtski poslovni savet za održivi razvoj (HR PSOR) u cilju otvaranja rasprave i promocija tržišnog mehanizma koji omogućuje kupcima da odaberu kupovinu energije iz obnovljivih izvora.

Sandra Jovićević

foto: ekokuce.com

„MG Serbien“ podneo zahtev za integralnu dozvolu za skladištenje i tretman opasnog otpada

ministarstvo-poljoprivrede rtv.rs

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je obaveštenje o prijemu Zahteva za izdavanje integralne dozvole za skladištenje i tretman opasnog otpada od strane privrednog društva „MG Serbian“ iz opštine Raška.

Kako je navedeno u saopštenju resornog ministarstva, zahtev je podnet u septembru 2015. godine, a aktivnosti koje ovo društvo preduzima su skladištenje i tretman otpadne livačke šljake i muljeva iz procesa prečišćavanja tehnoloških otpadnih voda i otpadnih gasova koji nastaju u procesu tretmana neopasnog otpadnog magnezijuma.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, a rok za dostavljanje primedbi i sugestija je mesec dan od datuma objavljivanja oglasa.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

1...1,4591,4601,461...1,673Page 1,460 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs