Ruski Gasprom odlučio je da proda udeo u kompaniji iz Letonije u cilju usklađivanja sa odredbama Trećeg energetskog paketa Evropske unije. Neki analitičari smatraju da je Gasprom odustao “bez borbe” poučen iskustvom iz susedne Litvanije, ali i zbog činjenice da njegova pozicija snabdevača Letonije gasom neće biti uzdrmana gubitkom udela u vlasništvu nad infrastrukturom za prenos. Drugi pak misle da Gasprom želi da se pokaže kao “dobar đak” pošto Evropska komisija još nije dala “zeleno svetlo” za izgradnju gasovoda Severni tok 2 kojim će do Nemačke ići još 55 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje. Gasprom će prodati udeo od 34% u letonskoj kompaniji za prirodni gas Latvijas Gaze. Ruski monopol bio je najveći akcionar letonske kompanije. Rezultat prodaje je da će letonska kompanija biti podeljena na dva dela od kojih će se jedan baviti prodajom i distribucijom gasa a drugi skladištenjem i transportom, objavio je ruski poslovni dnevnik Komersant. Trećim energetskim paketom zabranjeno je da energetske kompanije kombinuju aktivnosti proizvodnje i prodaje sa vlasništvom nad prenosnom mrežom. Baš zbog tih ograničenja krajem 2014. suspendovan je projekat gasovoda Južni tok kojim je ruski gas trebalo da ispod Crnog mora stiže do Evrope.
Neprijatan presedan
Prema ruskim analitičarima, kako prenosi portal (Russia Beyond the Headlines), Gasprom je odlučio da se ne bori protiv Trećeg energetskog paketa u Letoniji pošto nema baš dobro iskustvo iz susedne Litvanije. Kompanija Lituvos Dujos (Lietuvos), u kojoj je Gasprom imao udeo od 37%, podeljena je 2012. po nalogu Evropske komisije. Gasprom se žalio na Litvaniju arbitražnom sudu UN na tu odluku ali se 2014. predao i prodao litvansku imovinu za 164 miliona dolara. “Gasprom je 2012. bio u pravnim bitkama i ne želi da ponovi istu grešku dva puta”, smatra direktor kompanije za istraživanja (ThetaTrading) Dmitrij Ederman.
Prema njegovom mišljenju, još jedna bitka na sudu bila bi apsolutno beskorisna i veoma skupa. Pored toga, Gasprom se uverio da će biti u mogućnosti da prodaje svoj gas Letoniji i Litvaniji po dobroj ceni, bez obzira na kontrolu nad infrastrukturom. Naime, sredinom meseca (15-17. marta) Gaspromov trgovac u inostranstvu Gasprom eksport održao je svoju drugu a prvu na Baltiku aukciju gasa. Potrošačima u regionu prodao je 420 miliona kubnih metara gasa ili više od 10% godišnje isporuke. Kako se navodi, Gasprom eksport je u 2015. isporučio četiri milijarde kubnih metara gasa baltičkim zemljama. “Cena sa aukcije nije objavljena ali, sudeći po komentarima Gaspromovih predstavnika, bila je veoma atraktivna”, kazao je analitičar investicione kompanije Finam Aleksej Kalačev. “Da bude savršeno jasno, za uspešano poslovanje ruski monopol za gas ne mora da kontroliše infrastrukturu i ta kompanija neće ništa izgubiti prodajom svog udela u Latvijas Gazu”, dodao je Kalačev.
V.V.
Izvor: EurActiv.rs
Američka agencija za istraživanje svemira objavila je u svom novom izveštaju da je led koji pokriva Arktik u 2016. godini na rekordno niskom nivou. Kako navode, svake godine u martu visina leda koji prekriva Arktik (Zemljin Severni pol) je na svom vrhuncu, dok svoj godišnji minimum ostvaruje u septembru. „Ove godine svedoci smo izuzetno toploj zimi. Temperature su od 5,5 to 8,3 stepena iznad normale na Arktiku. To se ogleda u veoma niskom nivou leda na površini mora koji uglavnom raste u ovo doba godine“, tvrdi Nasin naučnik Volt Majer.
Hrvatska Vlada je prošle srede donela odluke na temelju kojih bi prirodni gas za domaćinstva od početka aprila trebalo da pojeftini za 18 %. “Za domaćinstva možemo očekivati smanjenje cene za otprilike 18 %, u zavisnosti od troškova distributera”, rekao je ministar privrede Tomislav Panenić. Vlada je, donela odluke o ceni gasa po kojoj je proizvođač prirodnog gasa, odnosno Ina, dužna da gas koji proizvodi na području Hrvatske prodaje Hrvatskoj elektroprivredi (HEP). Zatim donela je i odluku o ceni po kojoj je HEP dužan da prodaje plin dobavljačima.
Projekat izgradnje gasovoda Južni tok bi mogao biti oživljen, jer bi doprineo energetskoj bezbednosti Evropske unije, izjavila je grčka ambasadorka u Rusiji Dana Magdalene Kumanaku za rusku agenciju Interfaks. “Ako ambasador Evropske unije u Rusiji Vygaudas Ušackas smatra da je to moguće, ja mogu samo da se složim sa tim. Grčka pozdravlja izgradnju gasodova na svojoj teritoriji koji će doprineti diverzifikaciji isporuka gasa i energetskoj bezbednosti”, izjavila je grčka ambasadorka, a prenosi Raša tudej.
