Kompanija „Most“ podnela zahtev za izdavanje dozvole za opasni otpad

01.04.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije izdalo je obaveštenje o prijemu Zahteva za izdavanje integralne dozvole za skladištenje i tretman opasnog otpada od strane operatera preduzeća za trgovinu na veliko i malo „Most“ iz Trgovišta.

Kako je navedeno u saopštenju, zahtev je podnet 19. marta 2015. godine, a aktivnosti koje ovaj operater preduzima su upravljanje opasnim otpadom – skladištenje i tretman otpadnih vozila koja sadrže tečnost i druge komponente.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Rok za podnošenje primedbi i sugestija je 29. april 2016. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Hrvatska uvodi porez na odlaganje otpada

01.04.2016

Ministar zaštite životne sredine i prirode Republike Hrvatske gospodin Slaven Dobrović izjavio je u intervjuu za Večernjak da je u planu uvođenje poreza na odlaganje otpada.

Kako je istakao, porez će biti uveden kako bi podstakao gradove i opštine da jačaju sistem separacije otpada. Dodao je da sistem odvojenog sakupljanja otpada mora uključiti i sortirne linije što sada nije slučaj tako da pojedini gradovi i opštine imaju problem sa plasmanom odvojeno prikupljenih nesortiranih sirovina. On je dodao da će tokom ove godine biti izrađen Plan upravljanja otpadom, a do kraja ove godine planira se i izmena Zakona o održivom upravljanju otpadom.

Gospodin Dobrović je naveo i da je u planu smanjenje mešanog komunalnog otpada koji pristiže u Centre za upravljanje otpadom. Istakao je da su dva ovakva centra u probnom radu, dok je za druga dva pokrenut postupak javne nabavke nakon što su odobrena sredstva za njihovu realizaciju iz evropskih fondova.

Sandra Jovićević

foto:novilist.hr

Beograd dobio pametnu štedljivu javnu rasvetu

01.04.2016

U četvrtak 31. marta 2016. godine u Beogradskoj ulici u Beogradu pušteno je smart osvetljenje.

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali izjavio je da je ovakav vid rasvete prvi put instaliran u ovom delu Evrope. Kako je istakao, reč je o led svetiljkama čija se jačina povećava i smanjuje u zavisnosti od intenziteta saobraćaja, a na taj način se štedi oko 40 odsto energije. On je dodao da ovakva tehnologija omogućava i da se preko samo jednog centra kontroliše rad svih svetijki u sistemu, kako bi grad Beograd i JP „Javno osvetljenje“ krenuli u postupak javnog partnerstva sa ciljem da se ulična rasveta na svim stubovima u Beogradu zameni ovakvim sijalicama.

Predstavnik kompanije „Cumtobel“ koja je donrala sijalice gospodin Saša Jelača istakao je da je zadovoljan partnerstvom sa gradom Beogradom i novopostavljenim osvetljenjem.

Kako se navodi u saopštenju grada Beograda, u Beogradskoj ulici postavljeno je 18 LED svetiljki koje poseduju savremene senzore i sistem centralnog monitoringa i kontrole, a zadovoljavaju najstrože norme Evropske unije i standarde kvaliteta.

Sandra Jovićević

foto: beograd.rs

Počelo uklanjanje jalovine iz rudnika „Zajača“ kod Loznice

31.03.2016

U četvrtak 31. marta 2016. godine počeli su radovi na sanaciji jalovine iz rudnika „Zajača“ kod Loznice.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbje gospođa Stana Božović izjavila je da je Vlada Republike Srbije u saradnji sa resornim ministarstvom omogućila rešavanje decenijskog zagađenja životne sredine projektom sanacije i rekultivacije deponije otpadne šljake iz topionice „Zajača“.

Gradonačelnik Loznice gospodin Vidoje Petrović istakao je da je do rešenja ovog višegodišnjeg problema došlo zajedničkim radom grada Loznice, Vlade Republike Srbije i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Vrednost radova uklanjanja 600 hiljada tona teških metala iznosi 216 miliona dinara, a sredstva je obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Izvođenje radova planirano je u dve faze, a realizovaće ih konzorcijum koji predvodi francuska kompanija „Sade“.

Sandra Jovićević

foto: aktuelno.net

izvor: tanjug.rs

Održana radionica o razvoju indikatora klimatske promene i biodiverzitet

31.03.2016

U sredu 30. marta 2016. godine u Beogradu je održana radionica „Razvoj indikatora klimatske promene i biodiverzitet“.

Učesnici radionice predložili su precizno definisanje i uspostavljanje tri nacionalna indikatora biodiverziteta i klimatskih promena u prvoj fazi: uticaj klimatskih promena na populacije ptica, fenologija zeleničeta na prirodnom lokalitetu Zeleničje i klimatske promene i zdravstveno stanje šuma i klimatske promene. Za pomenute indikatore biće razvijena precizna metodologija analiza međuzavisnosti klimatskih parametara i činilaca biodiverziteta na osnovu postojećih podataka, ali i metodologija budućeg monitoringa i izveštavanja po indikatorima.

Radionici su prisustvovali predstavnici Češke razvojne agencije, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Instituta za meteorologiju, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Društva za zaštitu ptica.

Organizatori radionice bili su eksperti za biodiverzitet Češke razvojne agencije i Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Sandra Jovićević

foto: sepa.gov.rs

Predstavljen rad Kancelarije za energetski menadžment u Vrbasu

31.03.2016

320px-Vrbas_centar — Foto: Wikipedia/Novosivački

Sredinom prošle nedelje u Vrbasu je održana prezentacija projekata koje je izvela Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas, a u okviru regionalnog projekta „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“.

Menadžer regionalnog projekta „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“ gospođa Dubravka Bošnjak izjavila je da se projekat realizuje u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, kao i da su predsatvnici ovih zemalja posetili opštinu Vrbas u cilju stvaranja mreže kroz koju bi se mogla razmenjivati znanja i iskustva. Kako je navela, ovu posetu inicirala je Stalna konferencija gradova i opština kako bi se videlo u čemu to Kancelarija za energetski menadžment u Vrbasu prednjači u odnosu na ostale opštine, kao i da bi se razgovaralo o problemima i barijerama sa kojima se opštine susreću u realizaciji projekata i kako ih prevazići.

Koordinator projekta „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“ gospodin Aleksandar Popović izjavio je da je odluka o poseti opštine Vrbas doneta na osnovu činjenice da se rad Kancelarije za energetski menadžment u Vrbasu izdvaja kao primer dobre prakse.

Zamenik predsednika opštine Vrbas gospodin Milan Glušac izjavio je da opštinu Vrbas izdvaja sistem energetskoh menadžmenta, a čiji je potencijal opština na vreme uvidela i počela sa kontinuiranim praćenjem eneregtske potrošnje, primenom mera energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i ekološki prihvatljivih goriva za objekte u vlasništvu opštine. Kako je istakao, cilj opštine je da ostvari direktne finansijske i energetske uštede, smanji štetni uticaj na okolinu i podigne svest građana kada je reč o ovoj oblasti.

Regionalni projekat „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“ realizuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Fondacije ORF.

Sandra Jovićević

foto: vrbas.net

Održana konferencija povodom projekta „Banatsko sunce za sve“

31.03.2016

U utorak 29. marta 2016. godine u Maloj Sali Gradske uprave u Pančevu održana je početna konferencija projekta „Banatsko sunce za sve – pilot projekat za promociju i implementaciju solarne energije za zagrevanje tople vode“ navodi se u saopštenju Pančeva.

Zamenik gradonačelnika Pančeva gospodin Saša Levnajić izjavio je da je ovo prvi projekat grada Pančeva iz oblasti obnovljivih izvora energije ovakvih razmera. Istakao je da će u okviru projekta biti postavljeni solarni paneli za zagrevanje vode na površini od 906 metara kvadratnih, a da je vrednost projekta oko milion evra. Dodao je da se projekta finansira sredstvima iz IPA fondova, kao i da je u planu realizacija sličnih projekata u budućnosti.

Predsednik opštine Lugož iz Rumunije gospodin Francis Boldea naveo je da je kvalitet projektnog tima veoma dobar, a istakao je i značaa IPA fondova i povoljne uslove za implementaciju projekta.

Predstavnik Kancelarije za evropske integracije gospođa Ana Ilić izjavila je da je ovo izuzetan primer projekta u oblasti energetske efikasnosti. Dodala je da se očekuje da će projekat dati značajne rezultate u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i uštede energije.

Direktor JKP „Grejanje“ iz Pančeva gospođa Sandra Božić navela je da se nada da će ovaj projekat poslužiti kao primer dobre prakse za druge opštine. Kako je istakla, procenjeno je da će projekat doprineti uštedi energije od čak 49 odsto, a osim toga dobiće se i bolji kvalitet sanitarne vode i niža cena komunalnih usluga.

Projekat „Banatsko sunce za sve“ započet je u januaru 2016. godine, a realizuju ga grad Pančevo i rumunska opština Lugož. Cilj projekta je da se istraživanjem mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Pančevu i Lugožu poboljša i modernizuje sistem grejanja i smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se doprinelo zaštiti životne sredine. Očekuje se da će implementacija projekta biti završena do kraja ove godine.

Sandra Jovićević

foto: pancevo.rs

Predstavljen nacrt Nacionalne strategije aproksimacije za oblast životne sredine Crne Gore

31.03.2016

U utorak 29. marta 2016. godine u Podgorici u Crnoj Gori održan je peti okrugli sto povodom Javne rasprave o Nacionalnoj strategiji aproksimacije za oblast životne sredine (NEAS) sa Akcionim planom za period od 2016. do 2020. godine.

Generalni direktor za životnu sredinu Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore gospođa Ivana Vojinović izjavila je da je cilj okruglog stola upoznavanje predstavnika nevladinog sektora sa Prvim nacrtom Nacionalne strategije aproksimacije za oblast životne sredine. Predstavila je značaj ekonomske analize u NEAS-u koja predstavlja novinu u procesu pregovora, a naglasila je i da je doprinela boljem razumevanju obaveza koje je potrebno preduzeti na državnom i lokalnom nivou, ali i sa aspekta pojedinačnog domaćinstva.

Državni sekretar Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore gospođa Daliborka Pejović istakla je da je ekoomska analiza pokrenula značajna pitanja u pogledu sprovođenja aktivnosti u oblasti životne sredine, posebno naglasivši element socijalne korelacije, tačnije ekonomske priuštivosti planiranog sistema za građane.

Programom Javne rasprave predviđeno je održavanje šestog okruglog stola 1. aprila 2016. godine na kome će učestvovati članovi radne grupe za Poglavlje 27. Svi zainteresovani mogu dostaviti svoje primedbe i sugestije na nacrt Nacionalne strategije aproksimacije za oblast životne sredine (NEAS) sa Akcionim planom za period od 2016. do 2020. godine do 13. aprila 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: mrt.gov.me

Potrošači biraju način obračuna grejanja

31.03.2016

Javno komunalno preduzeće “Standard”, koje pruža grejne usluge u gradu Vrbasu, ponudiće građanima da se izjašnjavanjem odluče koji način obračuna utrošene toplotne energije žele da se primenjuje, paušalni na godišnjem nivou ili po utrošku tokom grejne sezone.

“Svi korisnici grejnih usluga imaće mogućnost da se izjasne o načinu obračuna i isporuke toplotne energije tako što će moći da se opredele za stari sistem obračuna i naplate – paušalno po m² u 12 jednakih mesečnih rata, ili da ostanu na važećem sistemu obračuna po utrošku. Takođe, svima će biti data mogućnost plaćanja dugovanja na 6 mesečnih rata zaklјučivanjem sporazuma sa JKP ‘Standard’. Uslove, dinamiku i način izjašnjavanja korisnika grejnih usluga će odrediti Nadzorni odbor preduzeća”, istakao je gospodin Duško Ćutilo, član opštinskog Veća.

Prema planu, o načinu obračuna isporučene toplotne energije izjašnjavaće se korisnici stanova u sklopu podstanice kojoj pripadaju, što znači da se može dogoditi da u gradu istovremeno na snazi budu i jedan i drugi način obračuna.

“Da bi se odabrao jedan način obračuna potrebno je da se vlasnici 70 odsto od ukupne grejne površine na toj podstanici izjasne za neku od varijanti. Problem koji se pojavio u par zgrada u kojima su računi za grejanje bili znatno veći u odnosu na specifičnu potrošnju za dati mesec, rešiće se tako što će biti korigovani računi ukoliko mesečna obračunata potrošnja toplotne energije odstupa za više od 50%, a izvršiće se umanjenje obračunate potrošnje za 25% za odgovarajući obračunski period za grejnu sezonu 2015/2016.god.

Korekcija će biti izvršena za celu grejnu sezonu. Takođe, Opštinsko veće je dalo saglasnost na odluku Nadzornog odobra JKP ‘Standard’ da se cene grejanja umanje za 10% od februara i o tome smo već obavestili građane. Jedan od problema koji su građani spomenuli je i informacija da postoje zgrade i objekti koji su prijavili jednu, a greju značajno veću površinu, što će takođe biti provereno kako sledeću grejnu sezonu ne bismo dočekali sa istim problemima”, pojasnio je gospodin Ćutilo i dodao da je lokalna samouprava svesna situacije u kojoj se nalaze građani i da se problemi moraju rešavati.

V.V.

http://www.vrbas.net/

Škotska zatvorila poslednju elektranu na ugalj

31.03.2016

Proizvodnja struje iz uglja u Škotskoj okončana je posle više od 100 godina zatvaranjem poslednjeg od četiri bloka termoelektrane Longanet severno do Edinburga. Nekada najveća elektrana na ugalj u Evropi zatvorena je zbog velikih troškova održavanja i ne očekuju se posledice po energetsku bezbednost Škotske. Isključivanje iz proizvodnje Longaneta, velikog emitera CO2, tumači se i kao značajan pomak Škotske ka proizvodnji 100% energije iz obnovljivih izvora. Organizacije za zaštitu životne sredine pozdravile su zatvaranje Longaneta opisujući ga kao početak kraja fosilnog goriva u Škotskoj.

Termoelektrana Longanet (Longannet) u oblasti Fajf (Fife), čiji je vlasnik SkotišPauer (ScottishPower), deo španske energetske grupe Iberdrola, isključena je krajem marta posle 46 godina rada. Kada je 1969. počeo da radi, Longanet je bio najveća evropska termoelektrana na ugalj. “Longanet je isporučio više struje u nacionalnu mrežu od bilo koje druge elektrane u škotskoj istoriji i dan njegovog zatvaranja je tužan za sve u SkotišPaueru”, rekao je direktor proizvodnje Hju Finli (Hugh Finlay), preneo je Prirodni gas Evropa (Natural gas Europe), specijalizovani sajt o evropskom tržištu gasa. Procenjuje se da je Longanet tokom svog veka sagoreo više od 177 miliona tona uglja. Ta elektrana je proizvela preko 400 TWh struje, dovoljno za 2,3 miliona domaćinstava u svakoj od 46 godina rada. Kako prenose mediji, uglavnom se ne očekuje da zatvaranje elektrane Longanet ugrozi isporuke energije u Škotskoj, mada ima i onih koji misle drugačije i koji uz pitanje kvantiteta, postavljaju i pitanje kontrole voltaže. Još nije doneta odluka o budućnosti zatvorene termoelektrane ali se očekuje da kompanija saopšti planove pre kraja godine.

Ono što se zna je da je elektrana zapošljavala 236 radnika, da će neki od njih biti preraspoređeni a da samo 45 može da bude angažovano u povlačenju termoelektrane iz proizvodnje. Procenjuje se da će zatvaranje elektrane indirektno pogoditi još hiljadu radnih mesta. Ipak, nisu svi “brisali suze” za zatvorenom elektranom koja je treće po veličini postrojenje na ugalj u Evropskoj uniji sa maksimalnim kapacitetom od 2.400 MW. “Prvi put za najmanje 115 godina u Škotskoj se više neće spaljivati ugalj za proizvodnju struje. Za zemlju koja je praktično izmislila industrijsku revoluciju to je ogroman korak koji označava kraj uglja i početak kraja fosilnog goriva u Škotskoj”, istakao je direktor organizacije Prijatelji Zemlje Škotska Ričard Dikson (Richard Dixon). Elektrana na ugalj zatvorena je zbog velikih troškova održavanja, naknada za prenos i taksi na ugljenik, ali i sa ciljem smanjenja škotske emisije ugljen dioksida (CO2). Longanet je, prema pisanju Gardijana, u 2013. emitovao 9,5 miliona tona CO2 ili gotovo petinu ukupne škotske emisije.

U 2014, je Longanet proglašen za jedno od 30 postrojenja najvećih zagađivača u Evropskoj uniji. Sunce i energija vetra, magazin za obnovljivu energiju, prenosi da je među predlozima za budućnost lokacije Longaneta i onaj da tu bude centar za obnovljivu energiju. Po svemu sudeći, taj predlog nije neverovatan, s obzirom da ŠkotišPauer ima u radu 30 vetroparkova ukupnog kapaciteta 1.600 MW i šest novih vetroparkova koji su još u razvoju. SkotišPauer više nema elektrane na ugalj i sada struju proizvodi koristeći gas i vetroenergiju. Škotska vlada želi da do kraja decenije 100% struje proizvodi iz obnovljivih izvora. Takođe vlada ne želi da razmatra nove kapacitete za nuklearnu energiju. “Zatvaranje Longaneta predstavlja istorijski i neizbežan korak u našoj energetskoj tranziciji i Škotska je jedna od prvih koje su prestale da koriste ugalj za proizvodnju struje. Termoelektrane su služile Škotskoj godinama ali svet ide napred ka čistijoj, jevtinijoj obnovljivoj energiji”, istakao je direktor Svetskog fonda za prirodu (WWF) Škotska Lang Banks.

On je rekao i da nezavisna istraživanja pokazuju da Škotska do 2030. može da ima elektrosistem zasnovan gotovo isključivo na obnovljivim izvorima dodajući da je istraga škotskog parlamenta o energetskoj bezbednosti ukazala da će isporuke biti potpuno sigurne i bez Longaneta. “Sledeća škotska vlada mora da se fokusira na postavljanje jasne strategije naše energetske budućnosti. Tom strategijom mora da se prihvati obnovljiva energija ako želimo dobrobiti od ekonomije koja emituje manje ugljenika, privlačenja investicija, otvaranja radnih mesta, smanjenja štetne emisije, kao i sa ciljem da Škotska očuva svoje konkurentske prednosti u toj globalnoj tranziciji”, zaključuje se u saopštenju objavljenom na sajtu Svetskog fonda za prirodu Škotska.

V.V.

Izvor: EurActiv.rs

Nafta nastavila pad uprkos manjem rastu zaliha u SAD

31.03.2016

Cene nafte su danas pale u trgovanju u Aziji iako je rast američkih zaliha manji nego što se očekivalo, jer su strahovanja trgovaca zbog prevelike ponude bacila u zasenak izveštaj iz SAD. Američko Ministarstvo energetike (DOE) saopštilo je kasno sinoć da su prošle nedelje komercijalne zalihe nafte u toj zemlji porasle za 2,3 miliona barela, što je druga uzastopna sedmica njihovog povećanja, izveštava agencija AFP. Iako je porast bio manji od prognoza analitičara, koji su očekivali povećanje za oko tri miliona barela, on i dalje gura zalihe na novi rekordan nivo, u situaciji kada je tržište već preplavljeno ponudom. Američka “laka” nafta WTI za isporuke u maju pala je danas za 51 cent na 37,81 dolara, a sirova nafta “brent” se spustila za 40 centi, na 38,86 dolara za barel.

Najnovije klizanje cena naniže počelo je sredinom prošle nedelje nakon perioda oporavka sa gotovo 13-godišnjeg minimuma zabeleženog u februaru, sugerišući da će se taj oporavak, podstaknut nadama u dogovor glavnih proizvođača o zamrzavanju proizvodnje “crnog zlata”, možda nastaviti. Kljucni pokretač tog rasta cena bio je slabiji dolar i nade trgovaca u pogledu sastanka u Dohi 17. aprila, na kom će vodeći proizvođači nafte, na čelu sa Rusijom i Saudijskom Arabijom, razamatrati mere za stabilizaciju cena, uključujući i moguće zamrzavanje produkcije. “Neobično je da cene sirove nafte ne idu naviše, uprkos činjenici da dolarski indeks pada u poslednja tri dana”, kaže analitičarka u kompaniji CMC Markets, Margaret Jang. Jedno od objašnjenja je, kako dodaje, da su nade i očekivanja da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) zamrznuti proizvođu prerano ukalkulisani u cene, donoseći trgovcima dobitke. “S druge strane, zalihe nafte se i dalje gomilaju dok je potražnja slaba”, dodala je ona, prenosi AFP.

V.V.

www.tanjug.rs

Rumunija: Rešenje za krizu zelenih sertifikata –izvoz u Srbiju

31.03.2016

„Mi ćemo prodavati zelene sertifikate u Srbiji. Očekujemo liberalizaciju zelenih sertifikata. Trenutno prodajemo sertifikate u Rumuniji i veoma je teško prodati ih. U Rumuniji je ove godine ostalo 6 miliona neprodatih zelenih sertifikata, od ukupno 18 miliona“, izjavio je investitor George Boeru, prenosi sajt serbia-energy.eu. On je u saradnji sa partnerom Satu Mare, osnovao kompaniju Eol Energy, koja je vlasnik projekata vetra i solarne energije, vrednih 15,2 miliona evra. Kapacitet vetroelektrane u oblasti Mihai Bravu u okrugu Konstanca iznosi 6 MW, dok fotovoltažni projekat u mestu Mizil, Prahova, ima kapacitet 3 MW.

Kompanija je postigla godišnji broj od 14.000 sertifikata za dva projekta koja su u funkciji tri godine. Investitori tvrde da je zelena energija 30% skuplja u EU u odnosu na Rumuniju. „U Srbiji zelena energija je 20% skuplja i sistem trgovine je bolje razvijen“, tvrdi Boeru. On se nada da će ostvariti bolju cenu za zelene sertifikate na liberalizovanom tržištu. On procenjuje da će se investicija isplatiti u narednih osam godina. Asocijacija RWEA je objavila da se u Rumuniji trguje sa oko dve trećine od ukupnog broja izdatih sertifikata, i to po minimalnoj ceni. Ukupan neto gubitak industrije vetra u 2014. dostigao je 470 miliona evra nakon promene šeme za obnovljive izvore. Operativni prihodi smanjeni su za 224 miliona evra (39%) a vrednost imovine je smanjena za 340 miliona evra.

Prošle godine izdato je 14,1 miliona sertifikata, od kojih je 355.000 isteklo i njima više ne može da se trguje. Od 2011.stanovništvo i privreda subvencionišu obnovljive izvore putem zelenih sertifkata. Njihov udeo u poslednje dve godine iznosi oko 10%, odnosno oko 2,2 evra za prosečan račun od 22,4 evra. Udeo investitora u državnim subvencijama za proizvodnju zelene energije iskazuje se zelenim sertifikatima. U skladu sa zakonom, vetroparkovi dobijaju od države 0,5 sertifikata po MWh isporučenom u mrežu, a solarne elektrane tri sertifikata. Prošle godine, 14 kompanija je oslobođeno plaćanja za zelene sertifikate. Sertifikate izdaje Transelectrica nakon proizvodnje i isporuke obnovljive energije. Šema je dopunjena obavezom snabdevača da na godišnjem nivou kupe sertifikate proporcionalno isporučenoj energiji. Oni ostvaruju povrat novca od potrošača putem računa za struju, tako da svi potrošači pružaju podršku proizvodnji zelene energije, prenosi sajt serbia-energy.eu

V.V.

Izvor: Serbia Energy

Usvojen Akcioni plan za korišćenje OIE u BiH

31.03.2016

U sredu 30. marta 2016. godine u Sarajevu održana je 50. sednica Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

U okviru sednice, između ostalog, usvojen je i Akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini (NREAP), a čime Bosna i Hercegovina ispunjava obavezu iz Ugovora o energetskoj zajednici, kao i obavezu primene direktiva Evropske unije koje se odnose na obnovljive izvore energije. Pomenutim planom definisani su indikativni ciljevi korišćenja izvora obnovljive energije u BiH do 2020. godine i dinamika njihovog postizanja.

Osim toga, utvrđen je i Predlog osnova za pristupanje Bosne i Hercegovine Pariskom sporazumu o klimi koji će biti potpisan 22. aprila 2016. godine na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, na Dan planete zemlje.

Sandra Jovićević

foto: vijeceministara.gov.ba

Počela sanacija nelegalnih odlagališta otpada u Podgorici

31.03.2016

JKP „Čistoća“ iz Podgorice saopštilo je da je ove nedelje započeta sanacija nelegalnih odlagališta otpada.JKP „Čistoća“ iz Podgorice saopštilo je da je ove nedelje započeta sanacija nelegalnih odlagališta otpada.

Kako je navedeno, sanacija je započeta u Gradskoj opštini Golubovci na čijem prostoru se nalazi najveći broj nelegalnih deponija, a do sada su očišćene deponije na pet lokacija. Nakon završetka radova u ovoj gradskoj opštini, sanacija nelegalnih deponija nastaviće se u Tuzima gde postoji sedam lokaliteta na kojima su formirana neuređena odlagališta otpada.

Lista neuređenih odlagališta otpada izrađena je na osnovu podataka iz Državnog plana upravljanjem otpadom za period od 2015. do 2020. godine.

Sandra Jovićević

foto: cdm.m

izvor: cdm.me

Završena projektna dokumentacija za gasovod Niš-Dimitrovgrad

30.03.2016

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da je završena projektna dokumentacija za projekat gasovoda Niš-Dimitrovgrad.

Kako je istakla u izjavi novinarima, veoma je bitno da Srbija ima i drugi dotok gasa s obzirom na to da je projekat gasovoda „Južni tok“ propao. Navela je da Srbija mora da razmišlja o tome kako će postići gasno energetsku stabilnost u narednom periodu.

Podsetimo, gasovod Niš-Dimitrovgrad bi trebalo da bude dvosmeran, a njegova dužina iznosi oko 180 kilometara. Iz Bugarske bi u Srbiju ulazio kod Dimitrovgrada, išao do Pirota, Bele Palanke i Niša, a zatim bi se račvao ka Zaječaru i Prahovu. Od Niša do Sofije bi pratio Koridor 10. Sredstva za njegovu izgradnju u Srbiji trebalo bi da budu obezbeđena kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dok je Bugarska sredstva za izgradnju obezbedila iz evropskih fondova. Izgradnjom ovog gasovoda Republika Srbija dobila bi šansu da se priključi Trans-jadranskom gasovodu.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

1...1,4561,4571,458...1,673 Page 1,457 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM