Centar za unapređenje životne sredine i Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda sproveli su istraživanje u okviru regionalnog projekta „Adaptacija na klimatske promene na području Zapadnog Balkana“ koje je pokazalo da građani Beograda žle da uče o klimatskim promenama.
Kako se navodi u saopštenju grada Beograda, čak 50 odsto građana smatra da su najvažnije aktivnosti informisanja i podizanja svesti građana o klimatskim promenama. Oko 90 odsto građana upoznato je sa značenjem termina klimatske promene, dok 48 odsto smatra da su ih prouzrokovale ljudske aktivnosti, a isti broj smatra da su ih prouzrokovali prirodni procesi i ljudske aktivnosti.
Oko 93 odsto građana zabrinuto je kako bi klimatske promene mogle da utiču na Beograd, a svest da bi promena načina života doprinela ublažavanju klimatskih promena poseduje 98 odsto građana, kao i stepen spremnosti za promenom životnih navika. Oko 64 odsto građana bi bilo spremno da delimično ili potpuno plati višu cenu kada je reč o finansiranju aktivnosti usmerenih ka prevenciji klimatskih promena, a oko 50 odsto građana često učestvuje u akcijama čiji je cilj unapređenje stanja životne sredine.
Čak 56 odsto građana smatra da su oni odgovorni za smanjenje posledica klimatskih promena, 49 odsto građana smatra da je Vlada odgovorna, 46 odsto smatra da su odgovorna resorna ministarstva i organi državne uprave, dok 45 odsto smatra da su svi podjednako odgovorni. Osim toga, građani su najviše zabrinuti za kvalitet vazduha u Beogradu (60 odsto), zatim za vodne resurse i kvalitet vode (59 odsto), javno zdravlje (55 odsto) i biodiverzitet i ekosisteme (51 odsto).
Takođe, ispitanici su nezadovoljni radom donosioca odluka i medija u oblasti klimatskih promena, a smatraju i da je ovaj problem nedovoljno zastupljen u medijima. Smatraju i da je najvažnije informisanje i podizanje svesti građana o klimatskim promenama (50 odsto), zatim zaštita od poplava i urbanističko planiranje sa tim ciljem (44 odsto), rehabilitacija zelenih prostora (32 odsto), ušteda i ponovna upotreba vode (30 odsto), zelena infrastruktura (29 odsto) i uspostavljanje sistema za rano upozoravanje (11 odsto).
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
Sandra Jovićević
foto: mondo.rs
„Američke energetske kompanije ne vraćaju kredite i proglašavaju bankrot zbog toga što cene nafte ostaju na nivou ispod 40 dolara, ali njihovim kolegama iz Rusije uspeva da prežive dvostruki udar jeftine nafte i zapadnih sankcija koje su ograničile pristup zapadnim kreditima“, piše analitičar Kenet Rapoza za „Forbs“. Pozivajući se na podatke agencije „Fič rejting“, autor teksta tvrdi da niske cene nafte neće uticati na rejtinge najvećih ruskih energetskih kompanija. „Dugovi naftnog i gasnog sektora su na drugom mestu u industriji SAD i čine 79,6 odsto ukupnog duga američke industrije. To je čak gore nego 2009. godine, kada su dugovi tog sektora bili 70 odsto“, piše „Forbs“.
Delegacija JP Elektroprivrede BiH predvođena generalnim direktorom Bajazitom Jašarevićem posjetila je početkom nedelje gradsku upravu Bihaća i informisala gradonačelnika Emdžada Galijaševića i ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva FBiH Šemsudina Dedića o projektima koje to preduzeće realizuje, ili planira da realizuje na području Bihaća. Na sastanku je razgovarano o mogućnosti izmene postojećih zakonskih propisa koji se odnose na naplatu koncesije za proizvodnju električne energije dobijene iz HE Kostela, a po rečima gradonačelnika Galijaševića izmene postojećih propisa omogućile bi značajne prihode gradu Bihaću.
Investicije u obnovljivu energiju prošle godine su dostigle rekordnih 286 milijardi dolara od čega je više od polovina bila u zemljama u razvoju, navodi se u izveštaju programa UN za zaštitu okoline. Time su zemlje u razvoju prvi put premašile razvijene po investicijama u obnovljivu energiju. Investicije zemalja u razvoju u obnovljivu energiju su porasle za 19 odsto na 156 milijardi dolara, od čega je samo u Kini bilo 103 milijarde dolara. SAD su povećale investicije u obnovljivu energiju za 19 odsto na 44 milijarde dolara, ali su ukupno takve investicije u razvijenim zemljama pale za osam odsto na 130 milijardi dolara. Uprkos većim investicijama, obnovljivi izvori energije pokrivaju tek jednu desetinu energije u svetu, koja većinom dolazi iz uglja i prirodnog gasa. Podaci o obnovljivoj energiji su zasnovani na informacijama Blumberga i ne uključuju velike hidroenergetske projekte koje borci za zaštitu životne okoline kritikuju zbog ugrožavanja prirode i rečnih tokova.
Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu – Energetska Efikasnost (ORF-EE), implementiran od strane Deutsche Gesellschaft für Internationalle Zusammenarbeit (GIZ), zajedno sa Energetskom zajednicom (EnC) organizuje EnC Letnju školu 2016. Reč je o prvoj školi Energetske zajednice, koja će se održati u Tirani u periodu od 03. do 10. septembra 2016. godine. Partnerska institucija i domaćin Letnje škole je Univezitet Polis iz Tirane.
