U petak 15. jula 2016. godine u Poreču u Hrvatskoj održan je sun-plugged koncert.
Koncert je izveo Surka Beatbox, a trajao je oko dva sata. Bio je u potpunosti napajan solarnom energijom, a posetioci su imali prilike da ovakvu energiju iskoriste i za punjenje svojih mobilnih uređaja.
Održavanjem koncerta započeta je solarna turneja duž Jadranskog primorja u organizaciji „Greenpeace-a“.
Sandra Jovićević
izvor: regionalexpress.hr
U Zagrebu u Hrvatskoj puštena je u rad prva ELEN LEAF stanica za punjenje električnih vozila.
Stanica se sastoji od dve nadstrešnice sa solarnim panelima i ultra brze stanice za punjenje električnih vozila čija je snaga 50kW DC i 43kW AC. Postoji mogućnost istovremenog punjenja dva vozila, a za punjenje se koristi energija koju proizvode solarni paneli. Očekuje se da će solarni paneli godišnje proizvoditi oko 3 hiljade kWh električne energije.
Stanicu je dizajnirala gospođa Ana Banić Gottlicher, a na osnovu konkursa koje je raspisalo Hrvatsko dizajnersko društvo.
Sandra Jovićević
izvor: domivrt.vecernji.hr/
Na Ludaškom jezeru nedavno je završen Međunarodni ekološki kamp „Ludaš 2016“.
U okviru kampa učestvovalo je 15 mladih iz Italije, Češke, Rusije, Francuske, Nemačke, Engleske, Finske i Španije. Održana su predavanja o zaštiti životne sredine, održivom razvoju, zaštiti prirode. Volonteri su bili angažovani i na aktivnostima čišćenja i održavanju multifunkcionalnog zaštitnog pojasa oko jezera Palić.
Kamp su organizovali Mladi istraživači Srbije.
Sandra Jovićević
izvor: rtv.rs
JKP „Čistoća“ iz Novog Sada i kompanija SBB pokrenule su kampanju „Ne prljaj, nemaš izgovor“.
Cilj kampanje je da se građanima ukaže na odgovorno ponašanje prema životnoj sredini, a u okviru akcije sakupljeno je oko 80 tona smeća koje je nastalo nakon nedavno održanog muzičkog festivala „Egzit“.
Otpad je transportovan na gradsku deponiju, a nakon separacije je i recikliran.
Sandra Jovićević
foto: blic.rs
izvor: danas.rs
Projekat revitalizacije Topčiderske reke u Beogradu nedavno je završen.
U okviru revitalizacije postavljeni su posebno konstruisani biološki sistemi za podsticaj prečišćavanja zagađene vode, a ispitivanjem je utvrđeno da postoji čak 219 crnih ekoloških tačaka zagađenja. Osim toga, reka je puna komunalnog i kabastog otpada, a slući i kao ispust za fekalne vode.
Na projektu revitalizacije ove reke radili su Institut za šumarstvo i Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“.
Sandra Jovićević
izvor: novosti.rs
U specijalnom rezervatu prirode „Obedska bara“ juče je održana demonstracija multifunkcionalne ekološke amfibije sa novim alatima specijalizovanim za rad upravo u uslovima zaraslih vodenih staništa, kao što je Obedska bara.
Posebnim prostornim planom za Obedsku baru definisano je očuvanje njenih prirodnih vrednosti i dugoročan program zaštite koji se odnosi i na revitalizaciju barskih i vodenih staništa. U tom procesu bi korišćenje amfibije sa alatima za sečenje vodene vegetacije i njeno uklanjanje iz vode,kao i vađenje sedimenta sa dna, imalo značajnu ulogu u zaštiti „bisera“ prirode kao što je Obedska bara – složili su se danas predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, koji su prisustvovali promociji rada ovog specijalnog vozila.
Predstavnica Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine Olivia Tešić, ovom prilikom je naglasila da je očuvanje prirode proces koji je stalan u radu ovog sekretarijata, te da bi investiranje u ovakvo vozilo bilo zalog za budućnost, da se na aktivan način upravlja i održava ugroženo područje.
Obedska bara u Sremu spada u jedno od najstarijih zaštićenih područja, kojim sada upravlja Javno preduzeće „Vojvodinašume“. Tokom vremena je, međutim, znatno izmenjen izgled predela, poremećen vodni režim u širem slivnom području reke Save, kao i ravnoteža između površina i prostornog rasporeda bara, livada i šuma, najviše zbog negativnog antropogenog uticaja.
Izvor: vojvodina.gov.rs
Vesna Vukajlović
Početkom jula Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije objavila je nacrt Pravilnika o kontroli radi sprečavanja nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala na granici i kontroli radioaktivnosti roba pri uvozu, izvozu i tranzitu. Pozivaju se svi zainteresovani da svoje komentare na navedeni nacrt dostave u pisanoj ili elektronskoj formi (na adresu e-pošte info@srbatom.gov.rs), zaključno sa 5.8.2016. godine. Nacrt pravilnika pogledajte ovde: PRAVILNIK kontrola na granici predlog jun 2016 VV BB
Izvor: srbatom.gov.rs
V.V.
Predstavnici opštine Vrbas, Programa podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave (MISP) i JKP „ Komunalac “ iz Vrbasa obišli su 13. jula 2016. godine postrojenje za preradu otpadnih voda za opštine Vrbas i Kula koje je u završnoj fazi izgradnje.
Inženjer nadzora MISP gospodin Đorđe Kuljančićm izjavio je ovom prilikom da je deo postrojenja – linija vode u završnoj fazi, a da se trenutno ispituje funkcionalnost celog postrojenja. Kako je istakao, u toku su radovi na čišćenju bazena nakon čega će se početi sa mokrim probama. Sa završetkom proba linija vode biće spremna za upotrebu, a kada se i otpadna voda pusti na postrojenje, CPPOV biće pušteno u pogon.
Direktor JKP „ Komunalac “ gospodin Radomir Čurović istakao je da radnici ovog preduzeća čiste opremu koja se nalazi pod vodom, a da će u narednih desetak dana biti izvršeno novo punjenje.
Zamenik predsednika opštine Vrbas gospodin Milan Glušac dodao je da je ovo jedan od najkompleksnijih projekata u Srbiji koji finansira Evropska unija. Istakao je da je najveći problem lokalne samouprave nedostatak kanalizacije i recipijenata.
Podsetimo, krajem prošle godine izgrađen je magistralni kolektor između Kule i Vrbasa. Ovo postrojenje bi trebalo da prikuplja sve sanitarne i industrijske vode kao i otpadne vode iz domaćinstava koji su priključeni na mrežu kanalizacije, a zatim da ih prerađene ispušta u Veliki bački kanal. Vrednost projekta iznosi oko 15 miliona evra, a finansira ga Evropska unija.
Sandra Jovićević
izvor: vrbas.net
Predsednik Odbora direktora kompanije „Gasprom gospodin Viktor Zubkov izjavio je za novinare da očekuje da Poljska odobri projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Kompanija „Gasprom“ je 2015. godine potpisala akcionarski sporazum o izgradnji pomenutog gasovoda sa evropskim partnerima. Gasovod bi trebalo da bude kapaciteta od 55 milijardi kubnih metara gasa, a udvostručio bi količinu gasa koja bi se iz Rusije direktno isporučivala u Nemačku.
Evropske zemlje podeljene su oko izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Sandra Jovićević
foto: novosti.rs
izvor: tanjug.rs
Od stotinak miliona koje će ove godine Evropska unija uložiti u zaštitu životne sredine u Srbiji, kako kaže odlazeći gradonačelnik Niša, čak 56 miliona biće uloženo u izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda u Nišu.
Ove pozitivne vesti, kako sam kaže, gradonačelniku je javila državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede Stana Božović, a kada će projekat početi da se realizuje zasada je nepoznato, jer puno toga zavisi od formiranja Vlade Srbije.
Novac koji je EU opredelila za nišku fabriku biće dovoljan, kako kaže gradonačelnik, za njenu kompletnu izgradnju, ali i za dodatno sređivanje kanalizacionog sistema.
Nedavno je na sednici upravnog odbora petogodišnjeg razvojnog programa podrške razvoju infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine EISP rečeno da je projekat izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda u Nišu drugi infrastrukturni projekat koji EU finansira u Srbiji od njenog dolaska.
Tada je rečeno da bi sve to trebalo da košta 43 miliona evra i da bi za sredstva trebalo da se aplicira naredne godine, ali očigledno su se stvari u međuvremenu promenile, pa je odobrena veća suma novca i postupak je ubrzan.
Podsetimo, o izgradnji ovog postrojenja u Nišu priča se već godinama. Da je prethodni ugovor o projektu štetan ocenio je krajem 2012. godine zamenik gradonačelnika Niša Ljubivoje Slavković. Mesec dana nakon toga, najavljeno je raspisivanje tendera za izvođača radova na izgradnji postrojenja.
Sredinom 2013. godine su predstavnici austrijske kompanije PORR predstavili gradskom rukovodstvu svoj biznis-plan za izradu fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Međutim, nakon toga se ništa nije dogodilo.
Izvor: juznevesti.com
Vesna Vukajlović
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je nosilac projekta JP „Nuklearni objekti Srbije“ Vinča Beograd podnelo zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta sanacije stanja starih skladišta radioaktivnog otpada X1 i X2 u sklopu kompleksa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i JP „Nuklearni objekti Srbije“.
Uvid u pomenutu studiju može se izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na internet sajtu ministarstva ili u prostorijama Opštinske uprave gradske opštine Grocka.
Javna rasprava i prezentacija predmetne studije biće održana 19. avgusta 2016. godine sa početkom u 10 časova u prostorijama opštine Grocka.
Više informacija možete da pogledate na sledećem linku.
Sandra Jovićević
foto: rtv.rs
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Konferencija “Geotermalna energija u našem dvorištu” koja je održana u Privrednoj komori Beograda pokušala je da pruži odgovore na brojna važna pitanja, kao što su: kako stvoriti preduslove za korišćenje ogromnih geotermalnih potencijala Srbije, kako za to obezbediti investicije, a zatim na njima i zaraditi, ali je među najznačajnijima bilo pitanje kako lokalne samouprave motivisati da pokrenu realizaciju projekata uz pomoć kojih bi ova energija bila iskorištena u mnogo većoj meri, nego što se to činilo do sada.
Direktor laboratorije za geotemralna istraživanja RGF-a u Beogradu Dejan Milenić podsetio je prisutne da su geotermalni potencijali Srbije izuzetno veliki, ali zanemarljivo malo iskorišteni, dodajući da je obaveza lokalnih samouprava da te resusre počnu više da koriste.
Pomenuta laboratorija završila je kompletna istraživanja za Beograd, a privodi se kraju i geotermalni informacioni sistem za celu Vojvodinu, podsetio je profesor Milenić. Od jeseni se kreće u obilazak lokalnih samouprava. Pokrajinski sekretar za energetiku, Nenad Grbić, naglasio je da panonski basen ima nemerljive kapacitete, u poređenju sa svetom.
Grbić je objasnio da su geotermalni kapaciteti Vojvodine tri puta veći od njenih ukupnih potreba za energentima.
Pokrajinska vlada će motivisati lokalne samouprave da ulože više napora u izgradnju postrojenja uz pomoć kojih bi ova vrsta energije mogla više da se koristi, rekao je Grbić.
Za razliku od čvrstih, fosilnih goriva i druge vrste energenata koji se masovno eksploatišu u Srbiji, geotermalna energija je obnovljiva, a njena upotreba ekološki neškodljiva, pa su preporuke koje stižu sa zapada da je neohpodno ovu vrstu energije koristiti u mnogo većoj meri.
Današnja konferencija je uvod u program “Geotermalni potencijali Srbije” kojeg će, tokom ove godine, realizovati konsultantska kuća EU Build, Build Energy Team – BET i Privredna komora Beograda.
Izvor: rtv.rs
Vesna Vukajlović
U utorak 12. jula 2016. godine održano je zasedanje Skupštine grada Zrenjanina.
Na sednici je usvojen Predlog Zaključka o usvajanju Izveštaja istraživanja tržišta javno-privatnog partnerstva projekta izgradnje i upravljanja uređajem za prečišćavanje otpadnih voda teritorije grada Zrenjanina.
Gradonačelnik Zrenjanina gospodin Čedomir Janjić izjavio je da je izgradnja ovog prečištača jedan od najvećih zadataka za gradsku vlast. Podsetio je da će Zrenjanin ove godine dobiti pijaću vodu, ali da veliki ekološki problem predstavlja to što sve otpadne vode idu u Begej.
Sandra Jovićević
foto: zrenjanin.rs
izvor: politika.rs
Na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara” od početka godine do kraja juna ukupno je iskopano 13,68 miliona tona lignita, što je za 2,35 odsto više od šestomesečnog plana, objavljeno je danas na portalu RB “Kolubara”.
Najveće količine uglja otkopane su na Polju „D”, gde je proizvodnja od 5,93 miliona tona lignita nadmašila plan za skoro 7,5 odsto. Na najperspektivnijem kopu „Tamnava – Zapadno polje”, otkopano je 5,9 miliona tona lignita.
Kontinuirano dobra proizvodnja „Kolubare” jedan je od stubova stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Izvor: kolubara.rs
Vesna Vukajlović
NIS će u 2016. godini podržati mlade talente i rad Istraživačke stanice Petnica sa šest miliona dinara. Saradnja podrazumeva i gostujuća predavanja stručnjaka iz NIS-a u stanici Petnica, a Istraživački centar će biti domaćim za pripremu srpskih olimpijskih timova za međunoradnih takmičenja iz hemije, fizike i matematike. NIS na ovaj način podržava naučne – obrazovne projekte u Srbiji. Memorandum između NIS-a i Petnice potpisan je u Istorijskom muzeju Srbije, gde još uvek traje izložba posvećena Mihajlu Pupinu što je simbolično dalo dodatnu notu ovom memorandumu. Potpisnici su Kiril Kravčenko generalni direktor NIS-a i Vigor Majević direktor Istraživačkog centra Petnica, koji se zahvalio NIS-u na saradnji koja traje od 2009. godine kada je Petnica bila u ozbiljnoj krizi.
Izvor: nis.eu
Vesna Vukajlović
Juče je na sajtu opštine Veliko Gradište objavljeno sledeće obaveštenje: Obaveštavaju se pravna i odgovorna lica, preduzetnici i fizička lica da se, na osnovu člana 50. stav 1. Zakona o zaštiti od požara („Sl.glasnik rs“, br. 111/2009, 20/2015), zabranjuje spaljivljanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka.
Protiv lica koja se ne budu pridržavala ovog upozorenja biće pokrenut prekršajni i krivični postupak.
Za navedeni prekršaj pravnog lica predviđena je novčana kazna u iznosu od 300.000 do 1.000.000 dinara shodno članu 82. stav 1. tačka 24, za odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara shodno članu 82. stav 2, za preduzetnike u iznosu od 150.000 do 500.000 dinara shodno članu 82. stav 3, a za fizičko lice u iznosu od 10.000 dinara shodno članu 84. stav 2. Zakona o zaštiti od požara.
Lica koja su navedenim radnjama izazvala požar dužna su da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknade troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom.
Izvor: velikogradiste.rs
Vesna vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
