Predstavnik Gradske uprave Novog Pazara gospodin Ćeho Nikšić izjavio je da se nastavljaju radovi na projektu postavljanja kolektora za prečšćavanje otpadnih voda u Novom Pazaru.
Kako je istakao, kolektor će biti postavljen u okviru Projekta korišćenja 1.760 metara reke Raške u Novom Pazaru. Dodao je da radove finansira Svetska banka, dok su za kolektor sredstva izdvojena iz gradskog budžeta.
Vrednost projekta iznosi 2,5 miliona evra.
izvor: tanjug.rs
Sandra Jovićević
U okviru aktivnosti vezanih za izradu Periodičnog izveštaja za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“, a u skladu sa smernicama UNESCO MAB komiteta, u periodu od 06. do 08. septembra 2016. godine, Srbiju je posetio savetnik za MAB program Petr Čupa, zamenik direktora češkog Rezervata biosfere „Donja Morava“.
U cilju predstavljanja karateristika i planova zaštite i upravljanja jedinog rezervata biosfere u Srbiji, održan je sastanak na kome su predstavljene vrednosti, model i planovi upravljanja i unapređenja Rezervatom biosfere „Golija-Studenica“ i Parkom prirode „Golija“ u okviru koga se nalazi. Narednih dana organizovani su terenski obilasci ovog rezervata prirode, a na kraju posete održan je sastanak u okviru koga je MAB komitet dao tehnička uputstva i stručne savete za izradu finalnog dokumenta Periodičnog izveštaja za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“. Finalni dokumet UNESCO MAB komitetu biće prosleđen do 30. septembra 2016. godine.
Poseta eksperta iz Češke realizovana je u organizaciji JP „Srbijašume“, upravljača Rezervatom „Golija-Studenica“, uz stručnu podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kako bi se unapredio rad na utvrđivanju zaštitnih zona u Rezervatu i doneo strateški Akcioni plan upravljanja.
izvor: zzps.rs
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić učestvovao je na Srpskom zelenom forumu „Obnovlјivi izvori energije (OIE) – između potreba i mogućnosti“.
Gospodin Antić je ovom prilikom rekao da je naša budućnost i obaveza prema deci i budućim generacijama, a ne prema međunarodnim institucijama i energetskoj zajednici, da se okrenemo obnovlјivim izvorima energije, jer oni više nisu alternativa, već su realnost. On je istakao da potrošnja Srbije iz obnovlјivih izvora trenutno iznosi 21 odsto od ukupne potrošnje energije u zemlјi, kao i da država ulaže ogromne napore u dalјi razvoj zelene energije, budući da je cilј da se do 2020. godine dostigne nivo od 27 odsto potrošnje energije iz obnovlјivih izvora.
Kako je dodao, u Srbiji je u poslednjih par godina izgrađena 61 mini hidroelektrana ukupne instalisane snage 40 MW, 103 solarne male elektrane, dve vetroelektrane i pet elektrana na biogas. Od ukupno 1092 MW zelene energije, čak 500 MW se proizvodi iz energije vetra, a ostalo iz biomase, gasa, solarne i hidroenergije.
Istakao je da pravi veliki projekti tek predstoje i da Srbija pregovara sa međunarodnim finansijskim institucijama o obezbeđenju investitora za realizaciju tih projekata. Kako je objasnio, narednih meseci se očekuje potpisivanje sporazuma za tri velika projekta vetroparkova ukupne snage 320 megavata, a koji bi trebalo da se nađu na mreži krajem 2018. i početkom 2019. godine.
On je podsetio i da je Srbija uložila 200 miliona evra u izgradnju filtera za smanjenje štetnih gasova iz elektrana.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
Tanjug prenosi da je britanska vlada odobrila gradnju nove nuklerane elektrane, vredne 18 milijardi funti, nakon izricanja “novih pooštrenih mara zaštite” u cilju nacionalne bezbednosti.
Novu nuklearnu elektranu u Hinkli Pointu u Samersetu finansiraju Francuska i Kina, prenosi radio BBC.
Kina je, s druge strane tražila da se u gradnji nove elektrane u Britaniji, koristi njihov dizajn.
Žan Bernard Levi, načelnik izvršne grupe francuske kompanije EDF, koja gradi neklearku, izjavio je da odluka britanske vlade predstavlja ponovno uspostavljanje proizvodnje nuklearne energije u Evropi, navodi BBC.
“Gradnja se odvija na osnovu snažnih garancija koje će ojačati bezbednost projekta. Ovaj projekat je dobar posao, koristan za potrošače i osiguraće energetsko snabdevanje Velike Britanije za naredne decenije”, rekao je portparol britanske premijerke, a prenosi Rojters.
Britanija je ranije dala odobrenje za 24 milijarde vredna ulaganja u izgradnju nuklerne elektrane, čime je okončala višenedeljnu neizvesnost za Kinu i Francusku, ali i dala do znanja da ima vrlo oprezan pristup stranim investicijama u infrastrukturne projekte.
Izvor: tanjug.rs
Vesna Vukajlović
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine gospodin Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Savezne Republike Nemačke u Beogradu njegovom ekselencijom gospodinom Akselom Ditmanom.
Kao prioritetne teme sastanka istaknute su održivi rast i zapošljavanje, oblast zaštite životne sredine i proces približavanja Republike Srbije Evropskoj uniji u oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Ministar Nedimović je tokom sastanka istakao da je potrebna saradnja u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, prečišćavanje voda, kao i razvijanje tržišta biomase u Srbiji i njeno korišćenje. Takođe se zahvalio na mnogobrojnim projektima koje je finansirala Vlada Savezne Republike Nemačke i naglasio da će Republika Srbije od 2017. godine obezbediti značajna budžetska sredstva kojima će se finansirati aktivnosti vezane za zaštitu životnu sredinu.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Budućnost će svakako biti čistija i bolja, ako se oslonimo na informacije i svedočanstva koja nam dolaze iz autoindustrije. Proizvodnja električnih automobila se konstantno povećava, a što je još važnije sve se više kupuju i koriste ova vozila u svakodnevnom životu. Kako saznajemo, Ministarstvo privrede Mađarske procenjuje da će do 2020. godine biti 50.000 električnih vozila na ulicama Mađarske. Trenutno ih ima 1000. Prema proceni Nissan motor korporacije, u Japanu ima 40.000 stanica za punjenje električnih vozila, a to znači da ih ima više nego benzinskih stanica. Kineska asocijacija za proizvodnju automobila saopštila je da je u 2015. godini prodato između 220.000 i 250.000 električnih vozila, što Kinu čini najvećim tržištem električnih automobila u svetu. Možda se zbog toga i Folksvagen (WV) opredelio da sa kineskom kompanijom Anhuej Đenghuaj pregovara o zajedničkoj proizvodnji električnih automobila. Ovo su samo neki od primera koji govore da povratka na staro neće biti.
Međutim, kod nas još uvek nema stanica za električno punjenje automobila. Ali ima električnih motora i po neki auto na električni pogon. Ova oblast je u ranoj fazi u Srbiji. Zato slobodno možemo reći da je naš sagovornik, gospodin Sveta Simić jedan od direktora kompanije Motogrini, pionir i lučonoša kada govorimo o električnim vozilima u Srbiji.
EP: Svedoci smo da najveći proizvođači u autoindustriji pokreću proizvodnju električnih automobila, tu su Tesla, Renault, Opel, Toyota. Takođe, mnoge države zarad očuvanja životne sredine uvode u javni prevoz električne autobuse, kao i Beograd nedavno. Države poput Sjedinjenih američkih država i Norveške imaju sve više privatnih lica koja voze električne automobile. Kako vidite budućnost kad je reč o električnim vozilima kod nas?
Sveta Simić: Ovu temu možemo sagledati u nekoliko različitih nivoa. Budućnost je već svuda oko nas postala sadašnjost i mnoge zemlje u svetu već žive u skladu sa ovim trendom. Postoje mnoge sistemske olakšice koje afirmišu ovakav životni stil. U bliskom okruženju imamo sistemski rešene subvencije od strane države za nabavku vozila na struju. U mnogim zemljama u svetu se vlasnici ovakvih vozila oslobadjaju raznih dažbina, u od taksi i poreza do besplatnog parkiranja. U cilju ilustracije rečenog, pomenuću da je u Norveškoj broj zelenih vozila dostigao toliki nivo da se razmatra ukidanje ovakve povlastice za parkiranje.
Postoje globalna pitanja sa kojima ćemo se susretati u procesu razvoja ovakvog vida transporta. To su najpre centralizovani sistemi skladištenja energije i potrebna infrastruktura za transport te energije do korisnika. Ovo će podrazumevati velike infrastrukturne promene.
Do tih problema mi tek treba da dodjemo. Za sada je kod nas potrebna osnovna edukacija o električnim vozilima. Domaći korisnici treba da shvate koliko je važno da se, naročito u gradskim zonama, koriste električna vozila u cilju zaštite zdravlja i ambijenta u kome živimo. Lakoća korišćenja električnih vozila je nešto posebno. Pored očiglednih pozitivnih uticaja na zdravlje ljudi i ekologiju, moramo istaći i zanemarljivu cenu eksploatacije. Postoje veliki panevropski projekti e-skuterizacije jer je električni skuteri omogućavaju maksimalno korišćenje postojećih gradskih resursa, nisku cenu i veliki uticaj na zaštitu životne sredine.
EP: Recite nam nešto više o kompaniji Motogrini, kada je osnovana, gde se proizvode motori, i kakvu ponudu imate?
Sveta Simić: Motogrini je na sebe preuzeo jednu veliku odgovornost pionira u svetu dvotočkaša na struju u Srbiji. Od samog početka smo znali u šta se upuštamo i da će svaki naš poslovni potez da se detaljno posmatra od strane svih entiteta na tržištu, kako od strane institucija tako i od strane krajnjih korisnika.
Zato smo tržištu početkom prošle godine predstavili jedan dobar biznis model kome je teško odoleti. Naši skuteri se po našim zahtevima proizvode u 3 fabrike u Kini, jer je ona najveći proizvodjač elektro motora na svetu. Kvalitet naših skutera potvrdjuje činjenica da u ove dve sezone niko od naših kupaca nije imao nikakve kvarove i mnogi su nam doveli i svoje prijatelje da i oni voze Motogrini. Cena servisa je samo 36€ i uključuje sve potrebne delove u garantnom roku a on se može redovnim održavanjem produžiti do 7 godina. Tri segmenta iz našeg portfolija su privukla različite vrste korisnika, od profesionalaca koji se bave raznim vidom dostave do onih koji su prvi put seli na skuter. Interesentno je da ljudi kupuju skutere preko telefona, a da ih prethodno nisu ni probali. Čak nam se desi da nas kupci Motogrinija pozovu da nas pitaju kako smo ili samo svrate na kafu u naš showroom u Sava Centru. To potrdjuje odredjeni nivo poverenja u Motogrini brend i sam proizvod.
EP: Rekli ste nam da su uobičajna pitanja klijenata koliku brzinu motor moše da razvije, kakva je baterija, da li se vadi iz motora, kako se puni i slično? Otkrijte nam odgovore na sva ova praktična pitanja.
Sveta Simić: Već sam napomenuo da je za jedno tržište koje je u ranoj fazi po pitanju električnih skutera, edukacija najvažnija. Prvi razlog je što se borimo protiv raznih predrasuda baziranih na nedostatku iskustva po pitanju elektro motora i baterija. Litijum jonske baterije dobile su svoju popularnost zbog mobilnih uredjaja koji su najrasprostranjeniji ali nisu uvek najboji izbor za sve sto radi na baterije. Slična siutacija je i sa stavom o prenosnim baterijama. One su veoma teške za skutere. Nisu lake za korišćenje zbog svoje težine koja može biti i skoro dvadeset kilograma.
Drugi razlog je maksimalna brzina, koje je u svim gradskim zonama ograničena na 50kmh. Svi naši skuteri su u skladu sa zahtevima kategorije L1e, tako da im je maksimalna brzina 45kmh, kako propisuje i Zakon o bezbednosti saobraćaja. Neretko smo u situaciji da reagujemo na komentare da to nije dovoljno kao i da je nekome potrebno da vozi i brže od ovog ograničenja.
Moramo pomenuti i punjenje. Naši skuteri se pune preko standardne utičnice, iste one koju koristimo za mobilni telefon, fen za kosu. To im omogućava jednu veliku nezavisnost i lakoću u eksploataciji. Tip baterije koji je u Motogrini skuterima omogućava da se naš skuter može dopunjavati i čestim, vremenski kratkim intervalima.
I najveća predrasuda je da se za male pare ne može dobiti mnogo. Kod nas u Motogriniju je to orijentacija. Skuteri imaju cene pristupačne od 1,550 do 2,450 evra. Godišnja potrošnja struje za jedan ovakav skuter je manja od 10€. Garancija i cena servisiranja je veoma atraktivna, a treba naglasiti i da je svaki naš skuter unikat. Svaki, baš svaki skuter ima drugačiji dizajn šare. Učinili smo da Beograd bude jedan veseliji, šareniji grad. Znači i to smo pobedili, kod nas može mnogo da se dobije.
EP: Šta smatrate do sada Vašim uspehom, a šta su poteškoće u našoj sredini? Recite nam neke detaljnije podatke koliko ste prodali vozila i da li imate uspostavljenu neku stratešku saradnju sa nekim kompanijama ili gradskim upravama?
Sveta Simić: Imam utisak da smo za kratko vreme, od marta 2015. kada smo se predstavili tržištu, postigli odredjenu vidljivost i prepoznatljivost. Prvu nagradu smo dobili posle 4 dana rada. Danas ih već ima nekoliko i nisu sve domaće. Proširili smo Motogrini familiju na bliski komšiluk, ali i na zemlje Evropske unije. Promenili smo sistem osiguranja za elektro skutere, jer toga nije bilo u praksi. Mi smo prva kompanija koja je uvezla elektro skutere u Srbiju, prva za njih uradila homologaciju i registrovala ih. Prvi primerak skutera koji smo uvezli i registrovali smo poklonili Muzeju automobila, jer to naša istorija. Otvorili smo i prvo mesto za punjenje u Beogradu a do kraja godine ćemo otvoriti još dva. Mi iskreno verujemo da je kompanija uspešna samo ako ima pozitivan uticaj na okruženje u kome deluje. Nažalost, gradske uprave još uvek nisu dovoljno pripremljene za saradnju, ali mi radimo svaki dan kao da je prvi. Mi verujemo.
Intervju vodila: Vesna Vukajlović
Ministar zaštite životne sredine i prirode Hrvatske gospodin Slaven Dobrović dodelio je kompaniji „Ecology 108“ iz Pule potvrdu o dobijenom znaku zaštite životne sredine Evropske unije „Ecolabel“.
Gospodin Dobrović je izjavio da se ovo priznanje dodeljuje za proizvod koji ima manji karbonski otisak i koji zadovoljava visoke standarde zaštite životne sredine. On je dodao i da je ovo prvo ovakvo priiznanje dodeljeno u Hrvatskoj.
Znak zaštite životne sredine Evropske unije „Ecolabel“ predstavlja službenu evropska oznaku za zelenije proizvode koji se stavljaju na zajedničko evropsko tržište, a kompaniji „Ecology 108“ je uručeno za deterdžent za pranje rublja „EcoBianco“.
izvor: mzoip.hr
Sandra Jovićević
Na sednici kantonalne vlade Tuzlanskog kantona usvojen je Akcioni plan za povećanje energetske efikasnosti u stambenom sektoru.
Pomoćnik ministra prostornog uređenja i zaštite životne sredine Tuzlanskog kantona gospodin Goran Mišić izjavio je da je ovaj dokument deo budućeg sveobuhvatnog plana energetske efikasnosti za Tuzlanski kanton. On je dodao da u planu postoji baza podataka za 973 stambena objekta za 12 opština, kao i da će biti doneti akti koji će motivisati građane da se priključe na sistem daljinskog grejanja u cilju povećanja energetske efikasnosti.
Istakao je da plan daje precizne smernice za realizaciju projekata i mera energetske efikasnosti i iskorišćenja obnovljivih izvora energije na nivou opština i kantona, kao da predviđa korake koje će resorno ministarstvo preduzeti u ovoj oblasti u naredne četiri godine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštila je da su globalne investicije u sektoru energetike smanjene u 2015. godini zbog niskih cena nafte, ali da je zabeleženo i okretanje ka potrošnji čistije energije.
Kako je navedeno u izveštaju ove agencije, ulaganja u globalne energetske projekte su pala prošle godine za 8 odsto zbog smanjenja rashoda za projekte istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, iako su istovremeno porasla izdvajanja za projekate obnovljive energije, električne mreže i energetsku efikasnost. Ukupna ulaganja su prošle godine iznosila 1.800 milijardi dolara u poređenju sa 2.000 milijardi dolara 2014. godine.
Ulaganja u obnovljivu energiju od 313 milijardi dolara, činila su gotovo petinu ukupnih investicija u sektoru energetike u prošloj godini, navodi se u izveštaju.
izvor: tanjug.rs
foto: economy.rs
Sandra Jovićević
U opštini Kovačica u toku je izgradnja fabrike vode.
Do sada je izgrađena filter stanica, a u toku su radovi na izgradnji velikog rezervoara koji će dnevno moći da isporučuje oko 1800 kubnih metara vode. Radovi bi trebalo da budu završeni do decembra 2016. godine, a vrednost investicije iznosi oko 90 miliona dinara.
Inače, meštani Kovačice se vodom snabdevaju iz bunara, a ovo je prva fabrika vode u ovoj opštini.
izvor: rts.rs
foto: cleanwateraction.org
Sandra Jovićević
„ETF grupa“ je saopštila da je TE „Stanari“ do kraja avgusta u elektromrežu isporučila 912 hiljada MW energije.
Kako je navedeno u saopštenju, početkom januara 2016. godine ova termoelektrana je sinhronizovana na mrežu, nakon čega je nastavljen probni rad. Elektrana je u test fazi funkcionisala bez problema.
Postrojenje je početkom avgusta 2016. godine zvanično predato „EFT grupi“ i očekuje se da će u narednom periodu biti stabilan snabdevač energijom.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić razgovarao je sa ambasadorom Azerbejdžana u Beogradu njegovom ekselencijom gospodinom Eldarom Hasanovim o saradnji dveju država na polju energetike.
Gospodin Antić je ovom prilikom obavestio svog sagovornika o napretku realizacije projekta gasne interkonekcije Bugarska–Srbija, dok je gospdoin Hasanov informisao ministra o stanju realizacije projekata TAP i TANAP i eventualnoj mogućnosti uključivanja Srbije u korišćenje tih gasovoda. On je ukazao i na značajne, a još neiskorišćene mogućnosti saradnje Azerbejdžana i Srbije u oblasti energetike.
U okviru sastanka je rečeno da će se u narednom periodu sastati ministri energetike Srbije i Azerbejdžana kako bi se razgovaralo o zajedničkim projektima iz ove oblasti.
izvor: srbija.gov.rs
foto: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
U sedištu kompanije „Gasprom“ održan je radni sastanak predsednika Upravnog odbora ove kompanije gospodina Alekseja Milera i ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji njegove ekselencije gospodina Slavenka Terzića.
Učesnici sastanka diskutovali su o pitanjima bilateralne saradnje u gasnoj sferi, pre svega o podzemnom skladištu gasa „Banatski dvor“. Rečeno je da kompanija Gasprom nastavlja aktivnu pripremu podzemnog skladišta gasa za predstojeći period jesen-zima, a da se utovar gasa u podzemno skladište odvija se u skladu sa definisanim planom.
Osim toga bilo je reči i o perspektivi saradnje u oblastima kao što su prerada nafte, elektroenergetika, gasno motorno gorivo i tečni prirodni gas manje tonaže.
izvor: rts.rs
foto: novosti.rs
Sandra jovićević
Od 16. do 22. septembra 2016. godine u Pančevu biće održane manifestacije povodom „Evropske nedelje mobilnosti“.
U okviru manifestacije biće održano predavanje „Alternativni vidovi prevoza – veća bezbednost u saobraćaju“, promocija ekoloških vidova prevoza „Siđi do reke“, a biće zatvoren i deo ulice kako bi se na tom prostoru održale sportske rekreativne aktivnosti. Biće predstavljeni i turistički potencijali Pančeva, trenažni bicikli sa punjačem za mobilne telefone – biciklofoni, a biće preduzete i različite ekološke mere u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i promocije alternativnih vidova prevoza.
Ovogodišnja tema manifestacije je „Pametna i održiva mobilnost – investicija za Evropu“, sa pozivom na akciju „Pametna mobilnost – jaka ekonomija“.
izvor: pancevo.rs
Sandra Jovićević
Francusko-srpska privredna komora učestvovaće sutra na privrednom forumu u Parizu na kojem će biti predstavljeni privredni i investicioni potencijal Srbije. Najavljeno je prisustvo najviših srpskih i francuskih zvaničnika, velikog broja diplomata, privrednika i poslovnih ljudi, a srpsku delegaciju će predvoditi premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Forum organizuje francuska državna agencija za investicije i razvoj Business France, u saradnji sa Francusko-srpskom privrednom komorom, Privrednom komorom i Razvojnom agencijom Srbije, a sa ciljem da se stimulišu francuska preduzeća za poslovanje na srpskom tržištu.
Pored srpskog premijera, na poslovnom forumu će učestvovati ministar ekonomije Goran Knežević, ambasador Francuske u Srbiji NJ.E. Kristin Moro, zamenik generalnog direktora agencije Business France Frederik Rosi (Frédéric Rossi), direktor Evropske banke za obnovu i razvoj Daniel Berg, kao i brojni drugi uticajni privrednici i stručnjaci za investicije. Iskustva o privrednom okruženju u Srbiji preneće i Dragoljub Damljanović, predsednik Francusko-srpske privredne komore i direktor sektora za energetiku i usluge za jugoistočnu Evropu kompanije Schneider Electric.
U okviru konferencije „Srbija – strateško raskršće između Zapadne i Istočne Evrope“ francuskim preduzećima će biti prezentovano političko i ekonomsko okruženje u Srbiji, mogućnosti za investicije, kao i načini finansiranja privrednih projekata.
U okviru poslovnog foruma će biti organizovana četiri okrugla stola na kojima će se diskutovati o sektorima sa najvećim investicionim potencijalom – poljoprivredno-prehrambenoj industriji, energetici i zašititi životne sredine, industriji automobila i mašina, kao i o sektoru digitalnih tehnologija i telekomunikacija.
U popodnevnom delu programa biće organizovani B2B sastanci sa francuskim preduzećima, na kojima će učestvovati i generalna direktorka Francusko-srpske privredne komore Sanja Ivanić. Među francuskim preduzećima koja će prisustvovati ovom privrednom forumu su i poznate francuske grupacije Airbus group, Atos Worldgrid, Consolis, Axereal, Crédit Agricole, Dalkia, Egis, Galeries Lafayette Haussmann, Hutchinson, Gefco, Gemalto, Lohr, Pricewaterhousecoopers, RATP Dev, Societe Générale, Schneider Electric, advokatska kancelarija UGGC, Suez, Veolia, Vinci Aéroports i druge.
Ovo je drugi put ove godine da najviša srpska privredna delegacija u Francuskoj promoviše Srbiju, nakon poslovnog foruma zemalja zapadnog Balkana koji je održan u julu ove godine. Očekuje se da će sutrašnji skup doprineti intenziviranju francusko-srpske ekonomske razmene.
Izvor: Francusko srpska privredna komora
Ministarstvo zaštite životne sredine i prirode Hrvatske donelo je odluku o dodeli nagrada i priznanja u oblasti zaštite životne sredine za 2016. godinu.
Kako je navedeno u saopštenju, nagrade i priznanja su dodeljena za poslovni sektor, doprinos zaštiti životne sredine jedinica lokalne i regionalne samouprave, doprinos zadruga za unapređenje zaštite životne sredine i održivog razvoja i doprinos razvoja sistema zaštite životne sredine i održivog razvoja u vaspitno-obrazovnom procesu.
Spisak nagrađenih možete pogledati na sledećem linku.
izvor: mzoip.hr
foto: lapaco.com
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
