Hrvatska grupa DIV iz Samobora najavila je da ima u planu izgradnju najvećeg vetroparka u Bosni Hercegovini.
Kako je saopšteno, vetropark bi trebalo da se nalazi pored Tomislavgrada, a sa njegovom izgradnjom će se početi 2017. godine.
Navedeno je i da ova grupa ima u planu da do 2017. godine u Hrvatskoj i regionu instalira vetroparkove kapaciteta između 400MW i 600MW.
izvor: energetika.ba
foto: esw.org
Sandra Jovićević
U petak 30. septembra 2016. godine u Požegi biće održan sastanak povodom projekta prečišćavanja otpadnih voda u osam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Projektnu studiju za prečišćavanje otpadnih voda za Užice, Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjicu, Lučane, Arilje, Požegu i Kosjerić izradila je kompanija „Vodoinženjering“ iz Beograda, a u njoj se razmatra više varijanti. Stručnjaci su ocenili da je najpovoljnije tehničko i privredno regionalno rešenje izgradnja dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Požegi i Čačku.
U okviru predstojećeg sastanka biće razmotrena sva rešenja, a zatim i usaglašen stav o daljim projektnim aktivnostima.
izvor: glaszapadnesrbije.rs
foto: naslovi.net
Kompanija „MK-Fintel Wind“ najavila je svečano otvaranje vetroparka „La Piccolina“ kod Vršca za 3. oktobar 2016.
„La Piccolina“ je prvi vetropark u južnom Banatu, a drugi po redu vetropark koji je izgradila kompanija „MK-Fintel Wind“.
Sa izgradnjom ove vetroelektrane započelo se u aprilu 2016. godine, a njena snaga iznosi 6,6 MW. Vrednost investicije je oko 10 miliona dolara. Investitor je kompanija „MK Fintel Wind“ koja trenutno radi na razvoju projekta vetroparka „Košava“ kod Vršca snage 117 MW.
izvor: ekapija.com
Sandra Jovićević
Sinoć je RTV prenela informacije o sastanku koji je održan ,a na kojem su Predstvanici hrvatske komapanije “Vindija Varaždin” za Srbiju, danskog preduzeća “Bigadan”, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu, međuregionalnu saradnju i razvoj Ognjen Bjelić i predstavnici Opštine Plandište, razgovarali su o mogućnostima za izgradnju fabrike za proizvodnju biogasa na području te opštine.
Izvor: rtv.rs
V.V.
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da su veliki efekti izgradnje MHE “Medna” u Ribniku koja će doprineti ukupnom rastu privrede Srpske, jer su ovim projektom izgrađeni putevi, elektromreža i vodovodi, koji će omogućiti i razvijanje turističkih potencijala predivnih krajeva ove opštine.
On je rekao novinarima da je za Vladu i Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva veoma važno da je projekat izgradnje Male hidroelektrane “Medna” u završnoj fazi izvođenja, kao i da je završena izgradnja tunela od 2.650 metara, jedinog te vrste na prostoru Srpske.
“To govori o ozbiljnosti investitora i projekta i njegovom kvalitetu. Počele su aktivnosti na gradnji postrojenja čime se projekat priprema za završnu fazu svoga izvođenja, da bude pripremljen i tehnički pušten u rad najkasnije do polovine sledeće godine”, dodao je Đokić.
Prema njegovim riječima, za Republiku Srpsku je veoma značajno da je u pozadini ovog projekta austrijska energetska grupacija “Kelag” kao najrespektabilnija evropska kompanija sa “Interenergo Slovenija” i “L.S.B. elektrane” Banjaluka.
“Ovaj projekat će ostvarivati izuzetno velike efekte u pogledu proizvodnje električne energije i bitno će poboljšati bilanse proizvedene energije na području Republike Srpske. Planirani obim ove elektrane je 4,9 megavata što je izuzetno veliki kapacitet i velika količina energije koja će se ovdje proizvoditi. Veliki efekat osjetile su i domaće građevinske firme”, pojasnio je Đokić.
On je danas u Ribniku nakon svečanog otvaranja tunela na projektu izgradnje Male hidroelektrane “Medna” rekao da je drugi put u poseti ovom gradilištu, čime želi da pokaže da je Vlada Srpske ozbiljno zainteresovana za ovaj projekat koji su najviše osporavala neka udruženja i nevladine organizacije, navodno, zbog ekoloških razloga.
“Ovo je projekat koji se gradi i ostvaruje u skladu sa planiranom dinamikom, iako je bilo i određenih problema. Rađen je derivacioni tunel, čime je projekat uveden u znatno složeniju fazu građevinskih radova, nego što je prvobitno bilo planirano. To je povećalo i vrijednost investicija koje su prvobitno trebalo da iznose 25 miliona KM, a sada će iznositi 21 milion evra”, istakao je Đokić.
Izvor: srna.rs
Vesna Vukajlović
U Alžiru se početkom nedelje održava “Međunarodni energetski forum”. “Činjenica da zemlje poput Alžira i dalje govore o dogovoru znači da je ta mogućnost i dalje na stolu, nezavisno od drugih gledišta. Očekujem da Alžir i Venecuela naprave pritisak da se dogovor postigne – za njih je imperativ da se cene nafte podignu”, kaže za Reuters Jonathan Barrets, glavni investicioni direktor sidnejskog Ayers Alliancea. Sastanak u Alžiru drugi je pokušaj dogovora, posle onog u maju koji je propao. Kao i tada, ključ dogovora drže Iran i Saudijska Arabija. Naime, cene nafte potonule su u petak gotovo četiri posto nakon vesti da te dve države nisu postigle nikakav napredak u pokušaju preliminarnog dogovora o smanjenju proizvodnje.
Čeka se novembar
Podsetimo, šanse za postizanje dogovora najvećih proizvođača nafte o zamrzavanju proizvodnje postale su mnogo manje nakon ukidanja sankcija Iranu početkom godine. Iran trenutno proizvodi 3,6 miliona barela dnevno, ali cilja da podigne proizvodnju na četiri miliona barela. Saudijci pristaju na nižu proizvodnju, ali samo ako to učini i Iran.
Izvor: tanjug.rs i poslovni.hr
Vesna Vukajlović
Putevi oko divlje deponije u Donjem Tavankutu kod Subotice, bili su sve do pre nekoliko dana u potpunosti zakrčeni. Zahvaljujući gradskoj upravi izdvojeno je dva i po miliona dinara za njihovo čišćenje.
Prema rečima g. Gorana Mihaljevića, predsednika skupštine MZ Tavankut, sredstva koja su pristigla iz budžeta za sada će biti iskorišćena za čišćenje puteva koji okružuju ovu deponiju koja se prostire na 14 privatnih parcela ukupne površine pet hektara. Planira se nastavak radova i na samoj deponiji. Radove izvodi JKP ”Čistoća i Zelenilo”.
Mihaljević je još dodao da se radi i na rešavanju planskog odnošenja smeća sa kućnih adresa te da će bacanje smeća biti u najskorije vreme izričito zabranjeno, dodajući da su do skora na ovu deponiju smeće donosili i meštani okolnih sela, bez ikakvog nadzora te tako stvarali deponije po prilaznim putevima i okolnim parcelama i šumarcima.
Izvor: gradsubotica.co.rs
Vesna Vukajlović
U Skupštini AP Vojvodine u utorak 27. septembra 2016. godine svečano je otvoren jubilarni X Međunarodni forum o čistim energetskim tehnologijama „Energetska tranzicija Srbije“, u organizaciji Instituta za evropske poslove (INEA) iz Diseldorfa i Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine gospodin Ištvan Pastor podsetio je na to da je 8. avgusta čovečanstvo potrošilo sve resurse koje je imalo na raspolaganju za ovu godinu. Kako je istakao, to znači da trošimo brže nego što priroda može da se obnovi i da zagađujemo više nego što šume i okeani mogu da apsorbuju.
Potpredsednik Pokrajinske vlade gospodin Ivan Đoković rekao je da se sa pravom može istaći da je energetska efikasnost jedna od najznačajnijih grana koje mogu pomoći privrednom razvoju Republike Srbije, te da se podsticanjem ulaganja u energetsku efikasnost podstiče razvoj velikog broja privrednih grana. On je dodao da će Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u narednom periodu, zajedno sa Sekretarijatom u čijoj je nadležnosti energetika, iznaći model razgraničenja gde Sekretarijat za privredu može da podstakne obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i time pokrene privredni zamajac. Energetska efikasnost ostavlja višak profita, a samim tim i sredstava za nove, ekspanzivne privredne cikluse. Ušteda uz svest o očuvanju zajedničkih resursa, svest o životnoj sredini i budućim generacijama, upravo je element stabilnog života u domenu fizičkih i pravnih lica, ali je i uslov ekspanzivne privredne politike razvoja, istakao je gospodin Đoković.
Predsedavajući Foruma gospodin Tihomir Simić istakao je da je briga za energetsku bezbednost i efikasnost briga za bolji i kvalitetniji život građana i njihovu budućnost, ali i razvijenu ekonomiju i mogućnost većeg zapošljavanja u ovoj oblasti. Kao uzor mogu da posluže i susedne države poput Mađarske koja je dostigla zavidan nivo razvoja u oblasti energetske efikasnosti. On je istakao i da je energetska efikasnost jedna od okosnica strateških dokumenata za EU 2016-2020, te da zemlja kojoj je jedan od prioriteta pridruživanje, mora da obrati posebnu pažnju na ovu oblast.
Na ovogodišnjem Forumu, po prvi put su dodeljena priznanja TOP ENERGY za najuspešnije realizovane projekte iz oblasti energetike u Jugoistočnoj Evropi. Za posebno istaknutu posvećenost i inovativnost u oblasti čistih energetskih tehnologija dobitnici ovog priznanja za 2016. godinu su JP EPS Ogranak „Drimsko-Limske“ Hidroelektrane Bajina Bašta, „IEE-Group“ Gradiška i preduzeće „Matris-Commerce“ iz Martonoša. Takođe, organizatori Foruma dodeli su i specijalne jubilarne povelje institucijama i preduzećima koje su tokom deset godina pružale podršku i pomoć promociji i organizaciji ovog Foruma, a dobitnici povelje su: Skupština AP Vojvodine, RTV, FTN, EPS Distribucija, Nacionalni naftni komitet Srbije-Svetskog naftnog saveta, Institut „Mihajlo Pupin“, IEE Group, Saga D.O.O i Privredna komora Vojvodine.
Na ovom skupu učestvuje više od 400 učesnika, a tokom dve radne sesije biće razmatrane teme vezane za energetsku bezbednost regiona Jugoistočne Evrope, perspektive u snabdevanju prirodnim gasom, upravljanje kvalitetom naftnih derivata i integracija regionalnih tržišta i mnoge druge.
izvor: vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
U utorak 27. septembra 2016. godine potpisan je ugovor za rekonstrukciju fabrike vode „Petar Antonijević“ u Užicu. Ugovor su potpisali potpredsednik Vlade Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović, gradonačelnik Užica gospodin Tihomir Petković i direktor preduzeća „Jedinstvo“ AD Sevojno gospodin Mića Mićić.
Gospođa Mihajlović je izjavila da će radovi na rekonstrukciji započeti 8. oktobra 2016. godine, a da se očekuje da budu završeni u roku od godinu dana. Istakla je da je vrednost radova 400 miliona dinara, od čega je Vlada Republike Srbije izdvojila 360 miliona dinara, dok je ostatak obezbedio grad Užice.
Gospodin Petković je podsetio na to da su se još 2013. godine pojavile cijanobakterije u akumulaciji Vrutci i da je Vlada Srbije brzo reagovala i sa milion evra finansirala priključenje na alternativni izvor za snabdevanje – Sušička vrela, odakle se i sada snabdeva Užice. On je dodao da će u prvoj fazi biti završen najveći deo posla i da će nakon nje ponovo moći da se koristi voda iz akumulacije Vrutci.
U prvoj fazi predviđena je ugradnja lamenarnih taložnika, izgradnja opreme, ozonizacija, postavljanje peščanih filtera i deo laboratorije, a u planu je da druga faza bude završena 2017. godine.
izvor: srbija.gov.rs
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta preduzeće Stara Varoš podnelo Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Zahtev za saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta skladištenja opasnog otpada i tretmana opasnog otpada – otpadnih vozila i elektronskog i električnog otpada u opštni Topola.
Uvid u podnetu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu se može izvršiti u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na internet sajtu resornog ministarstva ili u prostorijama opštine Topola.
Javna rasprava i prezentacija predmetne studije biće održana u prostorijama opštine Topola 4. novembra 2016. godine u 12 časova.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Kako prenosi danas portal euroaktiv.rs, Energetska zajednica će u oktobru razmatrati o mogućim kaznenim merama protiv Srbije. Srbija nije rešila ključno pitanje razdvajanja delatnosti u gasnim kompanijama zbog čega će Ministarski savet Energetske zajednice (EZ) u oktobru odlučivati o eventualnom uvođenju sankcija protiv nje, navodi se u godišnjem izveštaju EZ. Razdvajanje još nije u potpunosti završeno ni u Elektroprivredi Srbije (EPS), mada je ostvaren napredak. Energetska zajednica traži i da se što pre proceni da li su Srbiji potrebne regulisane cene struje. EZ je ocenila da Srbija u oblasti obnovljive energije nije ostvarila značajan napredak dok u domenu prirodne sredine od Srbije traži da uvede u nacionalne zakone i efikasno primenjuje Direktivu o sumporu u gorivu.
“Srbija nije rešila ključno pitanje neusklađenosti (sa pravnom tekovinom) koje predstavlja uporno i stalno kršenje obaveza iz Ugovora o EZ – razdvajanje u Srbijagasu i Jugorosgasu u skladu sa Drugim energetskim paketom, a kamoli sa Trećim energetskim paketom”, navodi se u izveštaju koji obuhvata period od septembra 2015. do septrembra ove godine.
U izveštaju koji je objavljen 27. septembra, podseća se da je Sekretarijat EZ podneo zahtev Ministarskom savetu da u oktobru donese odluku u skladu sa članom 92 Ugovora o EZ.
Sekretarijat EZ je u martu dao rok Srbijagasu da završi razdvajanje do 1. jula ove godine, upozorivši da će u suprotnom pitanje proslediti Ministarskom savetu. Direktor Sekretarijata EZ Janez Kopač je tada rekao da bi sankcije mogu biti simbolične, ali i ozbiljnije poput uskraćivanja pretpristupnih fondova IPA za energetiku.
U izveštaju se navodi da Srbijagas i dalje ima licencu i obavlja funkciju operatera prenosnog sistema i snabdevača prirodnim gasom.
U zaključcima o sektoru gasa se konstatuje da je Srbija ostvarila veliki iskorak u prenošenju Trećeg energetskog paketa u nacionalno zakonodavstvo i u početku uložila napore kako bi otklonila kršenja propisa iz Drugog energetskog paketa u vezi sa razdvajanjem delatnosti u Srbijagasu.
Medjutim, Srbija je u proteklih godinu dana praktično poništila ono što je godinu dana ranije uradila na razdvajanju delatnosti u gasnim kompanijama, navodi se u godišnjem izveštaju Energetske zajednice, a prenosi Euroactiv.rs
Energetska zajednica je konstatovala i da su usklađeni samo podzakonski akti za koje je bilo zaduženo regulatnao telo. Srbija je, kako se navodi, čak usporila ritam usklađivanja podzakonskih akata i praktično ništa nije uradila u smislu pripremnih radnji za razdvajanje operatrera prenosnog sistema pre isteka rokova za sertifikaciju.
Izvor: euroactiv.rs
Evropski komesar za energetiku gospodin Maroš Šefčovič izrazio je nadu da će članice Evropske unije ove nedelje postići dogovor o ubrzanoj ratifikaciji globalnog sporazuma o borbi protiv klimatskih promena, prenela je njujorška agencija Blumberg.
Evropski ministri za zaštitu životne sredine će se u petak 30. septembra 2016. godine okupiti u Briselu kako bi odlučili da li da daju zeleno svetlo ubrzanom usvajanju klimatskog sporazuma iz Pariza na nivou čitave Evropske unije. Ovo bi omogućilo evropskom bloku da ratifikuje sporazum pre nego mnoge zemlje članice finalizuju nacionalne procedure za ratifikaciju.
Datum ratifikacije je važan pošto klimatski sporazum stupa na snagu u roku od 30 dana pošto ga ratifikuje najmanje 55 zemalja koje ispuštaju 55 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
izvor: tanjug.rs
Atina je ruskom energetskom gigantu „Gaspromu“, kojem pripada 50 odsto udela u „Prometej gas“, zajedničkoj grčko-ruskoj kompaniji, dala predlog da uloži do 900 miliona dolara u industriju uglja, pišu ruski mediji.
Grčka je ponudila da se investira u rudnik uglja Vevi u oblasti Florina, kao i proširenje termoelektrane „Florina“, piše list „Komersant“, pozivajući se na svoje izvore. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak je 11. septembra saopštio novinarima da je „Gasprom“ zainteresovan za razvoj rudnika uglja u Grčkoj zajedno sa kompanijom „Prometej gas“. Ministar je dodao da se radi o rudniku lignita.
List navodi da je cilj projekta koji je predložila grčka strana da razreši spor iz 1987. oko gasnog ugovora između Grčke i bivšeg Sovjetskog Saveza.
Nakon što Grčka nije uspela da izgradi objekte za zalihe ruskog gasa do 1992. godine, što je bilo predviđeno ugovorom, Moskva i Atina su se dogovorile da ruske kompanije izgrade termoelektranu „Florina“, umesto ranije planirane gasne elektrane, kao i dve hidroelektrane. Izgradnja hidroelektrana je blokirana zbog pravnih problema vezanih za životnu sredinu, pa je ruski „Gasprom“ tražio odštetu u vrednosti od oko 250 miliona dolara.
Izvor: sputniknews.com
Vesna Vukajlović
Na severnoj zoni rta Ponta, u blizini crnogorske plaže Jaz, 4. oktobra 2016. godine će svečano biti položen deo energetskog kabla koji treba da poveže Crnu Goru i Italiju, preneli su crnogorski mediji.
Kopneni deo kabla sa crnogorske strane dužine je oko 6 kilometara, nakon čega će uslediti podmorsko polaganje kabla u crnogorskom podmorju. Sa italijanske strane, iz Peskare, već je položeno 136 kilometara podmorskog kabla, a ukupna dužina kabla biće oko 440 kilometara.
Trasa kabla počinje od ulaska u teritorijalne vode Crne Gore i završava se priključenjem na konvertorsku stanicu u Lastvi Grbaljskoj.
izvor: tanjug.rs
Krajem prošle nedelje u prostorijama hidroelektrane Rama održan je sastanak predstavnika Hrvatske elektroprivrede (HEP) i Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg-Bosne (EP HZHB).
U okviru sastanka rečeno je da ova dva pereduzeća imaju u planu ulaganja u zajedničke projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije. Kako je istaknuto, saradnja će se bazirati na iskorišćenju hidropotencijala i solarne energije.
Očekuje se da uskoro bude potpisan protokol o saradnji između HEP-a i EP HZHB-a.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
U opštini Kakanj u Bosni i Hercegovini na deset lokacija postavljeni su podzemni kontejneri za komunalni otpad.
Gradonačelnik Kaknja gospodin Nermin Mandra izjavio je da je ovaj projekat od velikog značaja. On je istakao daje ceo projekat urađen u Kaknju, reč ke o domaćoj ideji i domaćim izvođačima radova.
Vrednost investicije iznosi 107 hiljada KM, a u planu je da se projekat realizuje i u drugim sredinama.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
