U opštini Mostar u Bosni i Hercegovini postavljene su solarne pametne klupe.
Klupe su postavljene u kampusu Univerziteta „Džemal Bejdić”, a poseduju solarne panele koje im omogućavaju energetsku nezavisnost. Osim toga, one obezbeđuju energiju za punjenje mobilnih uređaja, sopstveno osvetljenje i hlađenje, kao i internet.
Vrednost projekta je 6 hiljada KM, a sredstva je obezbedio grad Mostar.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Početkom ove nedelje predstavnici Vlade AP Vojvodine obišli su postrojenje za preradu otpadnih voda u Vrbasu.
Potpredsednik Vlade Vojvodine gospodin Đorđe Milićević izjavio je da će nakon rebalansa budžeta Pokrajinska vlada izdvojiti 50 miliona dinara za izgradnju kanalizacione mreže u opštini Vrbas. On je istakao da je neophodno završiti izgradnju Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda, ali i izgraditi kanalizacionu mrežu u Vrbasu kako bi nakon toga moglo da se krene u čišćenje Velikog bačkog kanala.
Predsednik opštine Vrbas gospodin Milan Glušac podsetio je da će Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda biti završeno za nekoliko meseci, ali da ne može početi sa radom dok se ne izgradi kanalizaciona mreža.
Izvor: vrbas.net
Sandra Jovićević
Danas je u hotelu Metropol, u Beogradu održana konferencija pod nazivom „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji“. Ovaj skup je organizovalo Ministarstvo za rudarstvo i energetiku Republike Srbije, GIZ i Univerzitet u Beogradu. Pored brojnih učesnika iz srpskih gradova, predstavnika lokalne samouprave među gostima su bili i predstavnici akademske zajednice, pre svega profesori sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu koji su direktno uključeni u projekat. Zatim, predstavnici Stalne konferencije gradova i opština, novinari iz medijskih kuća i delegirani predstavnici javnih preduzeća. Skupu se u ime Ministarstva rudarstva i energetike obratio profesor dr. Miloš Banjac, dok je u ime Ambasade Nemačke govor održao gospodin Jurgen Šmit – Prvi sekretar za ekonomsku saradnju. Kako bi se predočila namera i posvećenost ovoj temi, prisutni su mogli da čuju i obraćanje gospođe Aleksandre Tomić iz Narodne skupštine Srbije koja se nalazi na čelu odeljenja za budžetiranje i konntrolu javne potrošnje, regionalni razvoj, energetiku, turizam i privredu.
Najupečatljivije izlaganje su upriličile gospodje Renata Šindlbek, lider projekta u GIZ-u i profesorka na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu gospođa Milica Jovanović Popović koja sa brojčanim timom radi na prikupljanju podataka sa terena u srpskim gradovima. Gospođa Popović Jovanović je najavila da će na lokalnom nivou biti angažovani eksperti za energetsku efikasnost i da se narednih meseci očekuje saradnja i odziv u opštinama širom Srbije. Najveći broj stručnjaka na ovom projektu je nagažovan baš sa Arhitektonskog, Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Neke javne zgrade poput Palate Srbija već su dobile energetski pasoš, što će biti model za sve ostale javne objekte. U sali, danas tokom konferencije svim predstavnicima iz srpskih opština podeljeni su i upitnici.
Važno je istaći da je napor povećanja energetske efikasnosti u javnim zgradama više nego opravdan i detaljno analiziran pre samog početka rada na projektu. U odnosu na bruto proizvod u Srbiji se troši šest puta više energije nego u Nemačkoj, a 40% te potrošnje odlazi na zgrade. U više od 16.000 objekata, a to su vrtići i škole pre svega, postoje veliki potencijali za uštedu. Izolacija je nedovoljno dobra, zgrade su oštećene, klimatizacije i tople vode doprinose potrošnji veoma velike količine energije. Cilj je da se poveća energetska efikasnost u 6500 vrtića i škola u Srbiji. Finansijska podrška iz Nemačke obezbediće sredstva za energetsku sanaciju. Ciljevi ovog projekta su mnogobrojni, ali navešćemo samo neke: da se unapredi pravni okvir za povećanje energetske efikasnosti, podstaći organizovanje kurseva za domare i zanatlije pri renoviranju, i osposobiti ih da budu u stanju da održavaju energetski efikasne sisteme, u planu je nacionalna savetodavna i informativna platforma koja će omogućiti razmenu praktičnih iskustava i još mnogo toga.
Vesna Vukajlović
U hotelu „Residence Inn Marriot” u Sarajevu u Bosni i Hercegovini puštena je u rad stanica za punjenje električnih vozila.
Stanica za punjenje električnih automobila postavljena je u saradnji sa „Elektroprivredom Bosne i Hercegovine”, a ugrađena su dva Mode 3 Type 2 konektora za punjenje električnih vozila. Kako bi se baterija vozila napunila potrebno je oko sat vremena.
Ovu stanicu moći će da koriste samo gosti hotela, s obzirom na to da u Sarajevu ne postoji ni jedno registrovano električno vozilo.
izvor: radiosarajevo.ba
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva za izdavanje dozvole za tretman opasnog otpada u mobilnom postrojenju na teritoriji Republike Srbije na lokaciji proizvođača otpada operatera EKO SERVIS SISTEM Ćuprija.
Kako je saopšteno, aktivnosti koje EKO SERVIS SISTEM preduzima su dolazak na lokaciju proizvođača otpada i tretman otpada u mobilnom postrojenju.
Uvid u podneti Zahtev i prateću dokumentaciju može se izvršiti u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, a rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 30 dana od dana objavljivanja ovog oglasa.
Više informacija možete pogledati an sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije sastali su se sa predstavnicima Kraljevine Danske, danske kompanije BWSC (Burmeister & Wain Scandinavian Contractor), kao i sa predstavnicima opština Vladimirac, Loznica i Stara Pazova.
U okviru sastanka bilo je reči o mogućnosti proizvodnje energije iz otpada. Danska komapnija BWSC prezentovala je svoju tehnologiju za primenu zelene ekonomije, a predstavnici opština su izrazili svoje interesovanje.
Dogovoreni su i dalji koraci saradnje.
izvor: sepa.gov.rs
Sandra Jovićević
Na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara” proizvedeno je 18,55 miliona tona uglja u prvih osam meseci 2016. godine, što je u skladu sa planom za ovaj period, saopšteno je iz RB Kolubara.
Najbolji rezultati zabeleženi su na kopu „Tamnava-Zapadno polje”, gde je od početka januara do kraja avgusta iskopano 8,21 milion tona uglja. U istom periodu na Polju „D” proizvedeno je 7,71 milion tona uglja.
U avgustu su na ova dva ugljenokopa ostvareni izuzetni proizvodni rezultati na bager-traka-odlagač (BTO) sistemima za proizvodnju otkrivke. Na Polju „D” tokom avgusta otkopano je i odloženo oko 2 miliona kubika, dok je na „Zapadnom polju” otkopano 2,52 miliona kubika otkrivke. Od početka godine na kolubarskim kopovima ukupno je otkopano i odloženo 40,20 miliona kubika otkrivke.
izvor: rbkolubara.rs
Sandra Jovićević
U Trebinju u Bosni i Hercegovini kod Centra srednjih škola postavljeno je novo parking mesto za bicikle u okviru koga se nalaze i solarni paneli koji će omogućiti punjenje mobilnih uređaja.
Parking mesto je postavljeno u okviru projekta „Zeleni imidž“ koji se zasniva na edukaciji mladih i zaposlenih u gradskoj upravi o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Cilj projekta je podizanje svesti o zaštiti životne sredine.
Vrednost projekta je 90 hiljada KM, a sredstva je obezbedila opština Trebinje i Ambasada Kraljevine Norveške.
izvor: mojahercegovina.com
Sandra Jovićević
U opštini Vrbas u toku je sportska ekološka manifestacija „EkOlimpijada“.
U okviru manifestacije održaće se ekološke radionice, takmičenja i aktivnosti. Poseban segment biće posvećen očuvanju životne sredine, a biće uređeno i školsko dvorište jedne osnovne škole u Vrbasu.
Osim toga, radiće se na podizanju svesti mladih o reciklaži is eparaciji otpada, a jedna škola u Vrbasu na poklon će dobiti kante za reciklažu.
izvor: vrbas.net
Sandra Jovićević
Kongres Beton, sa pratećom izložbom i radionicama, koji je održan od 22. do 25. septembra u Magacinu Macura u Starim Banovcima, okupio je veliki broj domaćih i svetskih stručnjaka i studenata koji su tokom četiri dana imali priliku saznaju najnovije svetske tendencije u primeni betona u građevinarstvu, arhitekturi i umetnosti i da u neformalnoj atmosferi razmene iskustva i znanja, ali učestvuju u izradi betonskog kanua, koji je uspešno zaplovio Dunavom.
Prvi međunarodni kongres građevinskih materijala – Beton, sa pratećom izložbom i radionicama, koji je održan od 22. do 25. septembra u Magacinu Macura u Starim Banovcima, okupio je veliki broj domaćih i svetskih stručnjaka i studenata koji su tokom četiri dana imali priliku saznaju najnovije svetske tendencije u primeni betona u građevinarstvu, arhitekturi i umetnosti i da u neformalnoj atmosferi razmene iskustva i znanja.
Kongres su organizovali Magazin za eko arhitekturu i kulturu Eko kuća, Organizacija Ofroom (Beč, Austrija) i Muzeja i Magacina Macura, u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Inženjerskom komorom Srbije i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ.
Kongres je zvanično otvoren predavanjem prof. dr Klausa Bollingera, koji je svetsku karijeru gradio kroz saradnju sa najpoznatijim arhitektonskim biroima širom sveta, među kojima su Zaha Hadid, OMA, Frenk Geri i mnogi drugi. U svom izlaganju dao je sveobuhvatan pregled performansi i kvaliteta betona kao materijala u savremenoj arhitekturi, i preneo svoja iskustva kroz istraživačke projekte i rad na razvoju novih tehnologija za budućnost. Narednog dana nizali su se predavači Matthias Bauer, Patrick Fontana, Daniel Schmeer, Georg Grasser, Johannes Kirnbauer, Christopher Strobl, koji su kroz svoja izlaganja domaćim stručnjacima približili najnovije tendencije u svetu. Inženjerska komora Srbije je Prvi međunarodni kongres građevinskih materijala “Beton” uvrstila u Program obuke kontinuiranog (permanentnog) profesionalnog usavršavanja članova Inženjerske komore Srbije iz oblasti Nacionalnog programa za 2016. godinu.
-Različiti koncepti i ideje, znanja i vizija, je ono što je organizatore,suorganizatore,predavače i sve učesnike ovog kongresa sa pratećim radionicama spojilo tokom četiri dana, u zajedničkim temama, a to su savremene tehnologije u upotrebi i oblikovanju betona u arhitekturi, građevinarstvu, umetnosti i dizajnu. Zahvaljujući uglednim predavačima na imali smo mogućnost mogućnosti da povećamo i obogatimo naša znanja i uporedimo naše stavove, kao i da se bolje upoznamo, težeći da uspostavimo dugotrajnu saradnju i razmenu ideja, rekao je glavni i odgovorni urednik Magazina Eko kuća, arhitekta Vladimir Lovrić, i izrazio zadovoljstvo što pokretanje ovog međunarodnog kongresa i izložbe građevinskih materijala otvara puteve ka svetskim saznanjima i eko inovativnim i savremenim mogućnostima primene građevinskih materijala.
U okviru kongresa, održana je i izložba “Beton”, na kojoj su prikazani uzorci istraživačkih projekata, kao i radovi nastali primenom ornamentalnog, organskog, biološkog, savitljivog, providnog i štampanog betona. Posetioci su imali priliku da kroz eksponate vide kako se beton koristio u umetnosti kroz istoriju, ali isto tako i kako se danas koristi.
Tokom dva dana radionica, studenti su zajedno sa svojim mentorima i asistentima pravili skulpture i predmete od različitih vrsta betona. Od svetskih stručnjaka kao što je Georg Grasser saznali su sve o mogućnostima oblikovanja betona u formi tekstila, dok im je Matthias Bauer kroz praktičan rad približio dizajn monolitnih struktura od izolacijskog betona. Ipak, najveću pažnju privukla je radionica Izgradnja betonskog kanua, pod mentorstvom Johanesa Kirnbauera sa Tehničkog univerziteta iz Beča i Miodraga Grbića sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, koji je na kraju drugog dana radionica zaplovio Dunavom.
Kongres je po prvi put je organizovan u Srbiji sa ciljem da okupi stručnjake i studente iz relevantnih oblasti ne samo iz Srbije i regiona, i da pored razmene znanja, doprinese razvoju lokalnih zajednica, kreativnih industrija, zelene ekonomije i stvaranja privrednih, kulturnih i turističkih centara.
V.V.
Hrvatska grupa DIV iz Samobora najavila je da ima u planu izgradnju najvećeg vetroparka u Bosni Hercegovini.
Kako je saopšteno, vetropark bi trebalo da se nalazi pored Tomislavgrada, a sa njegovom izgradnjom će se početi 2017. godine.
Navedeno je i da ova grupa ima u planu da do 2017. godine u Hrvatskoj i regionu instalira vetroparkove kapaciteta između 400MW i 600MW.
izvor: energetika.ba
foto: esw.org
Sandra Jovićević
U petak 30. septembra 2016. godine u Požegi biće održan sastanak povodom projekta prečišćavanja otpadnih voda u osam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.
Projektnu studiju za prečišćavanje otpadnih voda za Užice, Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjicu, Lučane, Arilje, Požegu i Kosjerić izradila je kompanija „Vodoinženjering“ iz Beograda, a u njoj se razmatra više varijanti. Stručnjaci su ocenili da je najpovoljnije tehničko i privredno regionalno rešenje izgradnja dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Požegi i Čačku.
U okviru predstojećeg sastanka biće razmotrena sva rešenja, a zatim i usaglašen stav o daljim projektnim aktivnostima.
izvor: glaszapadnesrbije.rs
foto: naslovi.net
Kompanija „MK-Fintel Wind“ najavila je svečano otvaranje vetroparka „La Piccolina“ kod Vršca za 3. oktobar 2016.
„La Piccolina“ je prvi vetropark u južnom Banatu, a drugi po redu vetropark koji je izgradila kompanija „MK-Fintel Wind“.
Sa izgradnjom ove vetroelektrane započelo se u aprilu 2016. godine, a njena snaga iznosi 6,6 MW. Vrednost investicije je oko 10 miliona dolara. Investitor je kompanija „MK Fintel Wind“ koja trenutno radi na razvoju projekta vetroparka „Košava“ kod Vršca snage 117 MW.
izvor: ekapija.com
Sandra Jovićević
Sinoć je RTV prenela informacije o sastanku koji je održan ,a na kojem su Predstvanici hrvatske komapanije “Vindija Varaždin” za Srbiju, danskog preduzeća “Bigadan”, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu, međuregionalnu saradnju i razvoj Ognjen Bjelić i predstavnici Opštine Plandište, razgovarali su o mogućnostima za izgradnju fabrike za proizvodnju biogasa na području te opštine.
Izvor: rtv.rs
V.V.
Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da su veliki efekti izgradnje MHE “Medna” u Ribniku koja će doprineti ukupnom rastu privrede Srpske, jer su ovim projektom izgrađeni putevi, elektromreža i vodovodi, koji će omogućiti i razvijanje turističkih potencijala predivnih krajeva ove opštine.
On je rekao novinarima da je za Vladu i Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva veoma važno da je projekat izgradnje Male hidroelektrane “Medna” u završnoj fazi izvođenja, kao i da je završena izgradnja tunela od 2.650 metara, jedinog te vrste na prostoru Srpske.
“To govori o ozbiljnosti investitora i projekta i njegovom kvalitetu. Počele su aktivnosti na gradnji postrojenja čime se projekat priprema za završnu fazu svoga izvođenja, da bude pripremljen i tehnički pušten u rad najkasnije do polovine sledeće godine”, dodao je Đokić.
Prema njegovim riječima, za Republiku Srpsku je veoma značajno da je u pozadini ovog projekta austrijska energetska grupacija “Kelag” kao najrespektabilnija evropska kompanija sa “Interenergo Slovenija” i “L.S.B. elektrane” Banjaluka.
“Ovaj projekat će ostvarivati izuzetno velike efekte u pogledu proizvodnje električne energije i bitno će poboljšati bilanse proizvedene energije na području Republike Srpske. Planirani obim ove elektrane je 4,9 megavata što je izuzetno veliki kapacitet i velika količina energije koja će se ovdje proizvoditi. Veliki efekat osjetile su i domaće građevinske firme”, pojasnio je Đokić.
On je danas u Ribniku nakon svečanog otvaranja tunela na projektu izgradnje Male hidroelektrane “Medna” rekao da je drugi put u poseti ovom gradilištu, čime želi da pokaže da je Vlada Srpske ozbiljno zainteresovana za ovaj projekat koji su najviše osporavala neka udruženja i nevladine organizacije, navodno, zbog ekoloških razloga.
“Ovo je projekat koji se gradi i ostvaruje u skladu sa planiranom dinamikom, iako je bilo i određenih problema. Rađen je derivacioni tunel, čime je projekat uveden u znatno složeniju fazu građevinskih radova, nego što je prvobitno bilo planirano. To je povećalo i vrijednost investicija koje su prvobitno trebalo da iznose 25 miliona KM, a sada će iznositi 21 milion evra”, istakao je Đokić.
Izvor: srna.rs
Vesna Vukajlović
U Alžiru se početkom nedelje održava “Međunarodni energetski forum”. “Činjenica da zemlje poput Alžira i dalje govore o dogovoru znači da je ta mogućnost i dalje na stolu, nezavisno od drugih gledišta. Očekujem da Alžir i Venecuela naprave pritisak da se dogovor postigne – za njih je imperativ da se cene nafte podignu”, kaže za Reuters Jonathan Barrets, glavni investicioni direktor sidnejskog Ayers Alliancea. Sastanak u Alžiru drugi je pokušaj dogovora, posle onog u maju koji je propao. Kao i tada, ključ dogovora drže Iran i Saudijska Arabija. Naime, cene nafte potonule su u petak gotovo četiri posto nakon vesti da te dve države nisu postigle nikakav napredak u pokušaju preliminarnog dogovora o smanjenju proizvodnje.
Čeka se novembar
Podsetimo, šanse za postizanje dogovora najvećih proizvođača nafte o zamrzavanju proizvodnje postale su mnogo manje nakon ukidanja sankcija Iranu početkom godine. Iran trenutno proizvodi 3,6 miliona barela dnevno, ali cilja da podigne proizvodnju na četiri miliona barela. Saudijci pristaju na nižu proizvodnju, ali samo ako to učini i Iran.
Izvor: tanjug.rs i poslovni.hr
Vesna Vukajlović
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
