Rumunija je saopštila da će izgraditi novu termoelektranu, preneli su mediji.
Ugovor za izgradnju termoelektrane potpisali su predstavnici rumunske gasne kompanije „Romgas” sa predstavnicima kompanije „Romelectro” i španske kompanije „Duro Felguera”.
Vrednost ugovora iznosi 268,8 miluiona evra, a u planu je da termoelektrana bude završena u roku od tri godine.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta „Metali 1992” iz Beograda podneo Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja projekta za skladištenje i tretman opasnog otpada u opštini Bor.
Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i na službenom sajtu resornog ministarstva. Primedbe i sugestije mogu se dostaviti u roku od 10 dana od objavljivanja obaveštenja.
Više informacija možete pogledati na sledećem linku.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
Sandra Jovićević
Privredna komora Srbije i nemačka kompanija „Grimex Consult BmbH“ organizovale su konferenciju „Perspektive energetske politike – iskustva Nemačke“ na kojoj su prezentovana iskustva nemačkih kompanija u rešavanju izazova koje pred njih postavlja nova energetska politika bazirana na principima zelene ekonomije.
Direktor sektora za industriju Privredne komore Srbije gospodin Miroslav Lutovac je na na otvaranju konferencije izjavio da se Nemačka ratifikacijom u Bundestagu zvanično obavezala na poštovanje pariskog sporazuma, ali da je ova zemlja još 2010. godine usvojila ambiciozan plan Energetske tranzicije i da je njegov sastavni deo akcioni plan dekarbonizacije energetike, kao jednog od sektora koji značajno utiče na klimatske promene. Za srpsku privredu rešenja najrazvijenije evropske ekonomije na ovom planu sjajan su putokaz za energetsku tranziciju koja predstoji Srbiji. On je podsetio da srpski plan za smanjenje klimatskih promena podrazumeva da se do 2019. godine finalna potrošnja energije smanji za 9 odsto u odnosu na ostvarenu 2009. godinu i da se do 2020. učešće obnovljivih izvoira energije u bruto finalnoj potrošnji podigne na 27 odsto, a udeo biogoriva u sektoru saobraćaja na 10 odsto.
Generalni direktor kompanije „Grimex Consult GmbH“ gospodin Ivan Gros istakao je da su nemačke kompanije upoznate sa planom proširenja kapaciteta za skladištenje nafte i naftnih derivata u Srbiji što je po pravilima Evropske unije i jedna od obaveza Srbije da do 2023. godine ima obezbeđene rezerve nafte za 61 dan u odnosu na svoju dnevnu potrošnju. Kada je reč o razvoju bioenergije, Gros je naveo da je proizvodnja sirovina u Srbiji na zavidnom nivou, što je značajna osnova za osiguranje proizvodnje biogasa, biodizela, metangasa i etanola.
Načelnik u sektoru nafte i gasa u Ministarstvu rudarstva i energetike gospođa Snežana Ristić podsetila je da je Srbija krajem 2015. godine donela Strategiju razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine i da je jedan od osnovnih strateških prioriteta obezbeđenje sigurnog snadbevanja energijom i energentima.
izvor: pks.rs
Sandra Jovićević
Dvadeset druga konferencija članica Okvirne konvencije UN o promeni klime počela je 7. novembra u Marakešu, Maroko, plenarnim zasedanjima glavnih tela Okvirne konvencije UN o promeni klime. Konferencija će trajati dve nedelje, a segment na visokom nivou koji podrazumeva učešće na predstavnika država i Vlada na višem hijerarhijskom nivou počinje u utorak 15. novembra 2016. godine.
Cilj konferencije je formulisanje okvira koji će obezbediti sprovođenje Sporazuma iz Pariza. Očekivanja od Konferencije su velika, s obzirom na postizanje dogovora u Parizu, ali i činjenicu da je ovaj Sporazum do sada ratifikovalo 100 država čime je isti stupio na snagu 4. novembra ove godine.
Prvog dana Konferencije predstavljni su neki od izveštaja, poput Globalnog dvogodišnjeg izveštaja o finansiranju u oblasti klimatskih promena.
Konferenciju možete pratiti i uživo putem sledećeg linka.
izvor: eko.minpolj.gov.rs
foto: naslovi.net
Krajem prošle nedelje kompanija Volkswagen najavila je da će u narednih tri do četiri godine na tržištu predstaviti 15 novih električnih automobila.
Kako je navedeno, ovakvi ekološki modeli imaće za cilj rešavanje problema u oblasti zaštite životne sredine na kineskom tržištu, koje je ujedno i najveće tržište Volkswagenovih automobila na svetu.
Ova kompanija ima u planu da do 2025. godine na svetskom tržištu plasira novih 30 modela električnih automobila.
izvor: energetika-net.com
foto: digitaltrends.com
Sandra Jovićević
U Bosni i Hercegovini u toku je druga faza izgradnje HE „Vranduk”.
Kako je saopšteno, radovi obuhvataju izgradnju pomoćnog građevinskog objekta u rejonu brane kojim će tok reke Bosne biti preusmeren i time stvoreni uslovi za početak radova na temelju brane.
Hidroelektrana „Vranduk” će imati snagu od 19MW, a godišnja proizvodnja električne energije biće oko 96GWh. Vrednost projekta iznosi 112,3 miliona KM, a investitor je „Elektroprivreda Bosne i Hercegovine”. Izvođač radova je konzorcijum koga čine kompanije „Končar” i „Strabag”, dok će se elektrana graditi po modelu „ključ u ruke”. Očekuje se da će elektrana biti puštena u rad u novembru 2019. godine.
izvor: eneregtika.ba
Sandra Jovićević
Federalni ministar zaštite životne sredine i turizma gospođa Edita Đapo potpisala je ugovore za projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Ugovori su potpisani za sufinansiranje projekata za izgradnju infrastrukture, nabavku opreme i postrojenja za upravljanje komunalnim otpadom, podršku regionalnim sanitarnim deponijama za upravljanje komunalnim otpadom i sufinansiranje projekata zaštite prirode, a njihova ukupna vrednost iznosi 1,8 miliona KM.
Ugovore su potpisali predstavnici 13 opština, 4 javne ustanove za zaštitu prirode i regionalnog centra za upravljanje otpadom.
izvor: fbihvlada.gov.ba
Sandra Jovićević
U Osnovnoj školi „Petar Kočić“ u Mrkonjić Gradu u Republici Srpskoj počeli su radovi na energetskoj sanaciji.
U okviru sanacije biće zamenjena kompletna fasada i stolarija, rekonstruisan sistem grejanja, postaljena nova LED rasveta.
Projekat energetske efikasnosti realizuje Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske kreditnim sredstvima Svetske banke.
izvor: mrkonjic-grad.com
foto: energetska-efikasnost.me
Kompanija iz Slovenije zainteresovana je za izgradnju transfer stanice u Prijepolju.
Predsednik opštine Prijepolje gospodin Dragoljub Zindović izjavio je za Blic da su predstavnici jedne slovenačke firme nedavno obišli lokaciju u Strugovima za koju smatraju da se na njoj može obezbediti normalno funkcionisanje transfer stanice. Kako je istakao, upućen je i zahtev za pomoć Vladi Slovenije, a očekuje se donacija od oko milion evra.
Inače, za transfer stanicu u Strugovima urađena je projektna dokumentacija pre 26 godina, a u planu je se ovde vrši selekcija otpada pre nego što bude transportovan na deponiju Duboko kod Užica.
izvor: blic.rs
Sandra Jovićević
Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine gospodin Vladimir Galić održao je konferenciju za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati konkursa za dodelu sredstava vojvođanskim lokalnim samoupravama za programe zaštite životne sredine u 2016. godini.
Gospodin Galić je potpisao ugovore sa predstavnicima osam lokalnih samouprava, kojima su odobrena bespovratna sredstva za sufinansiranje njihovih projektnih aktivnosti, a čija ukupna vrednost iznosi 8 miliona dinara.
Reč je o konkursu namenjenom rešavanju problema neadekvatnog odlaganja otpada – sanacije i rekultivacije postojećih deponija i degradiranih površina. Priliku da na ovaj način reše deo svojih problema, a na osnovu ispunjenih kriterijuma sačinjenih za opštine i gradove su Irig, Bečej, Kikinda, Novi Bečej, Senta, Sremski Karlovci, Čoka i Novi Kneževac.
izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Deset svetskih kompanija iz oblasti nafte i gasa najavilo je da će uložiti milijardu dolara u tehnologije sa niskom emisijom ugljen dioksida (CO2) kako bi pomogle u borbi protiv klimatskih promena.
Kompanije „BG Grup“, BP, „Eni“, „Pemeks“, „Repsol“, „Saudi Aramko“, „Rilajens industriz“, „Rojal Dač Šel“, „Statoil“ i „Total“, koje učestvuju sa gotovo petinom u svetskoj proizvodnji nafte, finansiraće ovaj projekat kroz Naftnu i gasnu klimatsku inicijativu (OGCI), navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju, a prenosi agencija Frans pres.
U cilju realizacije ove ambicije, kompanije su odličile da pokrenu projekat OGCI, odnosno partnerstvo koje će omogućiti da investiraju milijardu dolara u narednim godinama radi pružanja podrške startapovima i razvoju inovativnih tehnologija koje imaju potencijal da značajno smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte.
Ovaj fond će se fokusirati na smanjenje emisije metana, ugljen dioksida i na unapređenje industrijske efikasnosti.
izvor: tanjug.rs
foto: naslovi.net
Sandra Jovićević
U oktobru 2016. godine u JP „Elektroprivreda BiH“ Sarajevo ostvarena je ukupna proizvodnja električne energije od 805.738 MWh ili 151,76 odsto u odnosu na planiranu proizvodnju.
Ukupna ostvarena proizvodnja električne energije u termoelektranama iznosila je 678.617 MWh, od čega u Podružnici Termoelektrana „Tuzla“ 421.220 MWh, a u Podružnici Termoelektrana „Kakanj“ 257.397 MWh. „Hidroelektrane na Neretvi“ u oktobru 2016. godine ostvarile su proizvodnju u količini 127.121 MWh.
U prvih deset meseci 2016. godine ostvaren je značajan napredak u poslovanju rudnika u sastavu Koncerna EPBIH što se ogleda i kroz povećanje proizvodnje uglja za 13,58 odsto. Posebno značajno povećanje ostvareno je u oktobru 2016. godine, kada je u rudnicima proizvedeno 443.914 tona uglja.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Krajem prošle nedelje u opštini Kraljevo održan je okrugli sto na temu „Klimatske promene, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i lokalni razvoj“.
U okviru skupa predstavljene su dosadašnje aktivnosti na izradi Strategije i Akcionog plana klimatskih promena u Srbiji. Istaknuto je da da se u izradi tih važnih dokumenata kreće od osnove društva što će omogućiti aktivnu ulogu lokalnih samouprava, naučnih institucija i organizacija civilnog društva a konačni ishod bi trebalo da budu dokumenti koji će na jednoj strani doprineti smanjivanju efekata staklene bašte kao glavnog uzročnika klimatskih promena, a na drugoj strani će doprineti pospešivanju privrednih aktivnosti i održivog razvoja. Ovo bi trebalo da rezultira i ispunjenjem već preuzetih međunarodnih obaveza Srbije po osnovu sporazuma iz Pariza usvojenog na 21. konferenciji Ujedinjenih nacija krajem prošle godine.
Skup je održan u okviru projekta „Čuvaj prirodu-budi energetski odgovoran“ koji je sprovelo udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva, a podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
izvor: danas.rs
Sandra Jovićević
Zastarela infrastruktura i regulativa najveće su prepreke na putu ubrzanog razvoja energetskog sistema u Srbiji, ali značajne prepreke stvaraju i spor razvoj obnovljivih izvora energije, kao i nedovoljno stručan kadar. Ovo su rezultati ankete „Budućnost energetike u Srbiji“ koje je sprovela kompanija „Schneider Electric“ među inženjerima elektrotehnike na 10. Savetovanju o elektrodistributivnim mrežama Srbije (CIRED) nedavno održanom u Vrnjačkoj Banji. U istraživanju su učestvovali energetski stručnjaci različitih starosnih dobi i pozicija u preduzećima.
Rezultati ankete pokazuju da se mišljenja stručnjaka razilaze oko procene u koje nove tehnologije treba ulagati: najviše ih se zalaže za pametne mreže i energetsku efikasnost, ali je na listi prioriteta i ulaganje u skladištenje energije i obnovljive izvore. Najmanji je interes za ulaganja u infrastrukturu za električna vozila kao i u zaštitu životne sredine. Na pitanje šta smatraju najvećom preprekom u razvoju mreža distribuiranih izvora energije trećina ispitanika navodi liberalizaciju zakona, odnosno ograničenja sa kojima se susreću na već postojećim mrežama. Ostali navode razloge poput izazova planiranja resursa, mali broj ponuđača na tržištu, ili malu zaradu.
Pametne mreže preduslov su koncepta pametnih gradova, a anketa pokazuje da 19 posto ispitanika veruje da Srbija može da ostavri taj koncept do 2020. godine, dok većina veruje da će se to dogoditi tek za 10 do 15 godina, ili kasnije.
Kao potvrda ovim rezultatima, stigli su i zvanični zaključci pomenutog Savetovanja u kojima se ističe važnost integracije postojećih sistema u jedan veliki sistem, odnosno važnost ulaganja u pametne mreže (smart grid) i povećanje efikasnosti obnovljivih izvora.
Generalni direktor kompanije „Schneider Electric“ gospodin Dejan Marković izjavio je da je činjenica da Srbija postepeno postaje država pametnih gradova, jer su u nekim gradovima već implementirana manja rešenja. Beograd je još 2003. godine usvojio studiju automatizacije distributivne mreže i permanentno radi na ostvarivanju pouzdanog napajanja svih korisnika. Takođe, u Novom Sadu imamo implementirana rešenja pametne energetske mreže kojom je vreme bez električne energije skraćeno sa prosečnih 40 na ispod jednog minuta, a u isto vreme je obezbeđeno pouzdano napajanje gradskih toplana. Zbog svega toga nam je veliko zadovoljstvo da budemo prisutni na događajima kao što je CIRED, jer nam to daje priliku da razmenimo iskustva i znanja iz raznih oblasti distribucije električne energije. Bila nam je čast da baš ovde premijerno predstavimo modernizovan proizvod, element pametne mreže, koji je nastao slušajući zahteve i potrebe klijenta širom sveta. Imali smo prilike da vidimo da se velika pažnja na okruglim stolovima i forumima posvećuje pametnim mrežama i obnovljivim izvorima, ali i radu na novim zakonima i poboljšanju praćenja efikasnosti rada elektroenergetskog sitema. Bez kvalitetne i optimizovane pametne elektroenergetske mreže koja spaja i koordiniše sve gradske sisteme i funkcije nema ni pametnih gradova. Mi sa pozicije proizvođača imamo priliku da dobijemo informacije iz globalnih sfera, pa nam je mišljenje naših kolega iz srpske i okolnih elektroprivreda od presudnog značaja za dobijanja smernica našeg razvoja.
Kompanija NIS uspešno je završila investicione radove u Rafineriji nafte Pančevo u sklopu dalje modernizacije rafinerijske prerade NIS-a, a što je doprinelo povećanju energetske efikasnosti, većoj proizvodnji kvalitetnih derivata i pouzdanijem radu postrojenja.
Ukupna vrednost radova je oko 7 miliona evra. Na radovima je bilo angažovano više od 2 hiljade radnika NIS-ovih blokova Prerada i Servisi, kao i domaćih i inostranih izvođača, sa ostvarenih više od 500 hiljada radnih sati, uz poštovanje najviših standarda bezbednog rada koji se primenjuju u NIS-u. Sve aktivnosti u toku dodatne modernizacije rafinerije bile su usklađene sa propisima Republike Srbije, kao i sa najvišim ekološkim standardima.
Investicionim radovima obuhvaćena su skoro sva procesna postrojenja – primarna rafinerijska postrojenja, atmosferska i vakuum destilacija, kao i kompleks za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC/DHT) i postrojenje Vodonik. Takođe, obavljeni su poslovi i na najvećem rafinerijskom postrojenju za proizvodnju benzinskih komponenti i gasova, kao i na grupi sekundarnih rafinerijskih postrojenja. Nakon četiri godine uspešnog rada, ovo je bila prilika za prvo investiciono održavanje modernog MHC/DHT kompleksa, sa zamenom katalizatora čime su stvoreni uslovi za dodatno povećanje proizvodnje najkvalitetnijeg dizela „evro 5“ standarda. Veliki investicioni projekat realizovan je i na modernizaciji i podizanju pouzdanosti elektro snabdevanja, kao i na postrojenju Platforming gde je ugrađen najmoderniji izmenjivač toplote, što će značajno uticati na povećanje energetske efikasnosti u rafineriji.
Kroz projekat dodatne modernizacije rafinerije, NIS planira da na godišnjem nivou ostvari uštedu od nekoliko miliona evra, pre svega zahvaljujući povećanju energetske efikasnosti.
izvor: nis.eu
Sandra Jovićević
Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali i potpredsednik Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za usluge globalnim klijentima gospođa Snežana Stoiljković potpisali su krajem prošle nedelje ugovor prema kom će IFC, članica Grupe Svetske banke, savetovati grad Beograd o načinima poboljšanja energetske efikasnosti javnih zgrada.
Gospodin Mali je istakao da će IFC u okviru strategije za „pametne gradove” (Smart Cities) za Beograd koristiti različite strategije i alate kao što je energetska revizija kako bi se utvrdilo koje su mogućnosti kada se radi o zgradama, daljinskom grejanju, uličnoj rasveti i drugoj urbanoj infrastrukturi. On je dodao da će IFC biti od pomoći i u izradi plana za uključivanje investicija jer njihove savetodavne usluge imaju za cilj poboljšanje investicione klime. Kako je istakao, Beograd je potpuno posvećen rešavanju problema životne sredine i energetske efikasnosti, a saradnja sa IFC-om garantovaće sprovođenje najboljih mogućih rešenja koja će biti korisna građanima Beograda, ali istovremeno će poslužiti i kao primer drugim gradovima u Srbiji i regionu.
Gospođa Stojiljković je dodala da se u gradovima generiše više od 70 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte na svetu, što održivu gradsku infrastrukturu pretvara u moćno oružje u borbi protiv klimatskih promena. Investicije u energetsku efikasnost i zelene zgrade predstavljaju i pametno poslovanje, tako da ćemo odrediti potencijalne finansijske strukture sa bankama radi finansiranja novih zelenih zgrada ili njihove nadogradnje.
Međunarodna finansijska korporacija već savetuje grad Beograd u vezi sa strukturisanjem i sprovođenjem javno-privatnih partnerstava za poboljšanje upravljanja otpadom i tretmanom otpadnih voda.
izvor: beograd.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
