Srbija koristi oko 55 odsto svog hidropotencijala i godišnje iz tog sektora proizvede u proseku oko 10,5 terevat sati električne energije, izjavio je danas direktor Sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije (EPS) Aleksandar Jakovljević.
On je na konferenciji “Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost”, koju je organizovao portal Balkan magazin, kazao da se procenjuje da je tehnički moguće da se iz hidropotencijala u Srbiji proizvede ukupno oko 19,5 terravat sati energije.
Jakovljević je naveo da proizvodnja struje iz hidropotencijala čini oko 30 odsto ukupno proizvedene električne energije u zemljii, precizirajući da EPS u termoelektranama (TE) još godišnje proizvede između 24 i 25 teravat sati električne energije, što čini ukupnu godišnju proizvodnju od oko 35 teravat sati. “Po proizvodnji struje iz hidropotencijala Srbija je na drugom mestu odmah posle Rumunije”, naglasio je on dodajući da iako raspolaže određenim neiskorišćenim potencijalom Srbija ipak ne može iz hidrosektora da obezbedi punu energetsku bezbednost.
On je dodao da je planirano da se u narednih 10 godina u revitalizaciju nejvećeg broja hidroelektrana u (HE) u Srbiji uloži oko 500 miliona evra, navodeći da je to neophodno, jer je starost HE u Srbiji između 26 i 60 godina. Prema njegovim rečima, revitalizacija je neophodna kako bi se podigao sadšsnji kapacitet HE u Srbiji u kojima je ukupno 51 instalisan hidroagregat.
Jakovljević je naveo i da u Srbiji postoji i 16 malih HE koje imaju instalisana 33 agregata, dodajući da izgradnja novih HE nije toliko interesantna, jer trenutna cena električne energije ne pokazuje tendenciju rasta, a problem su i nerešeni imovinsko pravni odnosi na zemljištu gde bi objekti trebali biti građeni. Prema njegovim rečima, proizvodnja struje iz HE je i sa stanovišta ispada iz sistema povoljnija, jer je to godišnje oko 0,2 odsto, dok je u TE ispad oko 5,2 odsto.
Direktor sektora za tehničke poslove proizvodnje energije u EPS-u Dejan Ostojić kazao je da je EPS ukupno za proteklih devet meseci 2016. proizveo 27.709 gigavat sati električne energije, od čega je 67,6 odsto proizvedeno u TE, dok je 32,2 proizvedeno u HE u sastavu EPS-a.
On je precizirao da su HE u drugom kvartalu proizvele 3.336 gigavat sati energije ili ukupno 39,8 odsto ukupne proizvodnje struje. Ostojić je naveo i da se prosečna proizvodnja struje dobijene iz HE u posklednjih 20 godina u Srbiji kretala između osam i 12.000 gigavat sati (GWh).
Šef odseka za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Danijela Božanić kazala je da je da su spreovedena istraživanja pokazala da korišćenje hidropotencijala dovodi do promene temperature i hemijskog sastava vode, tokova reka, ali i količine mulja, a utiče i na biljni i životinjski svet. Ona je navela i da je procenjeno da će do 2025, tri četvrtine populacije na planeti živeti u oblastima pogođenim nedostatkom vode, dok će potrebe za vodom biti povećane za 40 odsto. Božanovićeva je kazala da su podaci i da svaki sedmi stanovnik na planeti nema pristup čistoj pijaćoj vodi. Prema njenim rečima projekcije su i da će do 2070. godine temperatura da se povećava u proseku za 0,7 do dva stepena celzijusa, a do 2100. godine između 3,2 do četiri stepena.
Izvor: tanjug.rs
Sredstvima Evropske unije i Vlade Švajcarske, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, u okolini Novog Pazara radi se na izgradnji pet novih mini brana, i na pošumljavanju 50 hektara zemlje. Radove na Kruševačkoj i Cvrnjskoj reci obišao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac sa saradnicima, kako bi se detaljnije upoznao sa radovima koji se istovremeno izvode na pet lokacija.
Na konferenciji za medije koja je povodom uspešnog završetka projekta „Unapređenje sistema javne rasvete“ održana nedavno u velikoj sali SO Negotin medijima su se obratili Jovan Milovanović, predsednik Opštine Negotin, Ursula Loubli, direktorka Švajcarske razvojne agencije SDC i Aleksander Grunauer, vođa projekta Nemačke agencije za međunarodnu saradnju GIZ.
Ekološka sekcija Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko“ u Prokuplju i ovu, kao i svaku prethodnu godinu započela je akcijom sakupljanja starog papira. Sredstava koja su ovom akcijom sakupili namenili su kupovini mikroskopa za kabinet biologije, ali nagrađivanju najuspešnijeg odeljenja i najaktivnijih učenika.
Sajam i konferencija zelene gradnje (Green building expo) biće održani u Beogradu od sutra do 4. novembra, a okupiće oko 50 izlagača i više od 3.000 stručnjaka iz te oblasti, najavljeno je na konferenciji za novinare.
Agencija za zaštitu životne sredine je učestvovala na 5. Evropskom kongresu o zemljištu Eurosoil 2016 koji je održan u Istanbulu, Turska u periodu 16. -21. oktobra.
Potpredsednik Privredne komore Srbije Miroslav Miletić je na otvaranju Evropskog ekonomskog dunavskog foruma pod nazivom „Pametni gradovi“ koji po prvi put organizuje PKS u saradnji sa Austrijskim ekonomskim senatom, izjavio da 80 odsto evropskog stanovništva živi u urbanim sredinama, a na globalnom nivou procenjuje se da će do 2050. godine u gradovima živeti sedam milijardi ljudi, što će, kako kaže, doneti brojne izazove, kao što su zakrčenost saobraćajnica, zagađenost vazduha, visoka cena energije. Prema njegovim rečima, koncept “Smart Cities” integriše IKT, energetiku i transportni sektor u inovativnom rešavanju navedenih problema velikih gradova kako bi se postigla veća mobilnost građana, uštedela energija, a u isto vreme i održao prirodni kapital.
Status „Champion City” podrazumeva dubinski pristup i širi spektar aktivnosti u trajanju od tri godine. Ovaj status imaju samo četiri grada u svetu, među kojima je i Beograd, a ostali su u Kini, Indiji i Južnoj Americi.
Na “Beogradskim investicionim danima” (BDI) održanim od 24. do 26. oktobra u organizaciji Grada Beograda, Privredne komore Beograda i Centralno evropskog foruma za razvoj – CEDEF, preko 600 učesnika iz 20 zemalja imalo je prilike da se upozna sa investicionim potencijalima Srbije, Vojvodine, Beograda.
Nemačka Vlada je nedavno prihvatila dogovor sa četiri najveće elektroprivrede – E.On-om, RWE-om, EnBW-om i Vattenfallom. One će biti dužne da državi plaćaju u fond za dekomisiju nuklearnih elektrana ukupno 23,6 mlrd. evra (26 mlrd. USD) , a država će prihvatiti obavezu stvaranja preduslova za skladištenje otpada iz dekomisije.