Naftne kompanije ulažu milijardu dolara u ekologiju

07.11.2016

Deset svetskih kompanija iz oblasti nafte i gasa najavilo je da će uložiti milijardu dolara u tehnologije sa niskom emisijom ugljen dioksida (CO2) kako bi pomogle u borbi protiv klimatskih promena.

Kompanije „BG Grup“, BP, „Eni“, „Pemeks“, „Repsol“, „Saudi Aramko“, „Rilajens industriz“, „Rojal Dač Šel“, „Statoil“ i „Total“, koje učestvuju sa gotovo petinom u svetskoj proizvodnji nafte, finansiraće ovaj projekat kroz Naftnu i gasnu klimatsku inicijativu (OGCI), navodi se u njihovom zajedničkom saopštenju, a prenosi agencija Frans pres.

U cilju realizacije ove ambicije, kompanije su odličile da pokrenu projekat OGCI, odnosno partnerstvo koje će omogućiti da investiraju milijardu dolara u narednim godinama radi pružanja podrške startapovima i razvoju inovativnih tehnologija koje imaju potencijal da značajno smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Ovaj fond će se fokusirati na smanjenje emisije metana, ugljen dioksida i na unapređenje industrijske efikasnosti.

izvor: tanjug.rs

foto: naslovi.net

Sandra Jovićević

Rekordna proizvodnja električne energije u BiH

07.11.2016

U oktobru 2016. godine u JP „Elektroprivreda BiH“ Sarajevo ostvarena je ukupna proizvodnja električne energije od 805.738 MWh ili 151,76 odsto u odnosu na planiranu proizvodnju.

Ukupna ostvarena proizvodnja električne energije u termoelektranama iznosila je 678.617 MWh, od čega u Podružnici Termoelektrana „Tuzla“ 421.220 MWh, a u Podružnici Termoelektrana „Kakanj“ 257.397 MWh. „Hidroelektrane na Neretvi“ u oktobru 2016. godine ostvarile su proizvodnju u količini 127.121 MWh.

U prvih deset meseci 2016. godine ostvaren je značajan napredak u poslovanju rudnika u sastavu Koncerna EPBIH što se ogleda i kroz povećanje proizvodnje uglja za 13,58 odsto. Posebno značajno povećanje ostvareno je u oktobru 2016. godine, kada je u rudnicima proizvedeno 443.914 tona uglja.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

U Kraljevu održan okrugli sto o klimatskim promenama

07.11.2016

Krajem prošle nedelje u opštini Kraljevo održan je okrugli sto na temu „Klimatske promene, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i lokalni razvoj“.

U okviru skupa predstavljene su dosadašnje aktivnosti na izradi Strategije i Akcionog plana klimatskih promena u Srbiji. Istaknuto je da da se u izradi tih važnih dokumenata kreće od osnove društva što će omogućiti aktivnu ulogu lokalnih samouprava, naučnih institucija i organizacija civilnog društva a konačni ishod bi trebalo da budu dokumenti koji će na jednoj strani doprineti smanjivanju efekata staklene bašte kao glavnog uzročnika klimatskih promena, a na drugoj strani će doprineti pospešivanju privrednih aktivnosti i održivog razvoja. Ovo bi trebalo da rezultira i ispunjenjem već preuzetih međunarodnih obaveza Srbije po osnovu sporazuma iz Pariza usvojenog na 21. konferenciji Ujedinjenih nacija krajem prošle godine.

Skup je održan u okviru projekta „Čuvaj prirodu-budi energetski odgovoran“ koji je sprovelo udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva, a podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

izvor: danas.rs

Sandra Jovićević

„Schneider Electric“ objavio rezultate istraživanja budućnosti energetskog sektora u Srbiji

07.11.2016

Zastarela infrastruktura i regulativa najveće su prepreke na putu ubrzanog razvoja energetskog sistema u Srbiji, ali značajne prepreke stvaraju i spor razvoj obnovljivih izvora energije, kao i nedovoljno stručan kadar. Ovo su rezultati ankete „Budućnost energetike u Srbiji“ koje je sprovela kompanija „Schneider Electric“ među inženjerima elektrotehnike na 10. Savetovanju o elektrodistributivnim mrežama Srbije (CIRED) nedavno održanom u Vrnjačkoj Banji. U istraživanju su učestvovali energetski stručnjaci različitih starosnih dobi i pozicija u preduzećima.

Rezultati ankete pokazuju da se mišljenja stručnjaka razilaze oko procene u koje nove tehnologije treba ulagati: najviše ih se zalaže za pametne mreže i energetsku efikasnost, ali je na listi prioriteta i ulaganje u skladištenje energije i obnovljive izvore. Najmanji je interes za ulaganja u infrastrukturu za električna vozila kao i u zaštitu životne sredine. Na pitanje šta smatraju najvećom preprekom u razvoju mreža distribuiranih izvora energije trećina ispitanika navodi liberalizaciju zakona, odnosno ograničenja sa kojima se susreću na već postojećim mrežama. Ostali navode razloge poput izazova planiranja resursa, mali broj ponuđača na tržištu, ili malu zaradu.

Pametne mreže preduslov su koncepta pametnih gradova, a anketa pokazuje da 19 posto ispitanika veruje da Srbija može da ostavri taj koncept do 2020. godine, dok većina veruje da će se to dogoditi tek za 10 do 15 godina, ili kasnije.

Kao potvrda ovim rezultatima, stigli su i zvanični zaključci pomenutog Savetovanja u kojima se ističe važnost integracije postojećih sistema u jedan veliki sistem, odnosno važnost ulaganja u pametne mreže (smart grid) i povećanje efikasnosti obnovljivih izvora.

Generalni direktor kompanije „Schneider Electric“ gospodin Dejan Marković izjavio je da je činjenica da Srbija postepeno postaje država pametnih gradova, jer su u nekim gradovima već implementirana manja rešenja. Beograd je još 2003. godine usvojio studiju automatizacije distributivne mreže i permanentno radi na ostvarivanju pouzdanog napajanja svih korisnika. Takođe, u Novom Sadu imamo implementirana rešenja pametne energetske mreže kojom je vreme bez električne energije skraćeno sa prosečnih 40 na ispod jednog minuta, a u isto vreme je obezbeđeno pouzdano napajanje gradskih toplana. Zbog svega toga nam je veliko zadovoljstvo da budemo prisutni na događajima kao što je CIRED, jer nam to daje priliku da razmenimo iskustva i znanja iz raznih oblasti distribucije električne energije. Bila nam je čast da baš ovde premijerno predstavimo modernizovan proizvod, element pametne mreže, koji je nastao slušajući zahteve i potrebe klijenta širom sveta. Imali smo prilike da vidimo da se velika pažnja na okruglim stolovima i forumima posvećuje pametnim mrežama i obnovljivim izvorima, ali i radu na novim zakonima i poboljšanju praćenja efikasnosti rada elektroenergetskog sitema. Bez kvalitetne i optimizovane pametne elektroenergetske mreže koja spaja i koordiniše sve gradske sisteme i funkcije nema ni pametnih gradova. Mi sa pozicije proizvođača imamo priliku da dobijemo informacije iz globalnih sfera, pa nam je mišljenje naših kolega iz srpske i okolnih elektroprivreda od presudnog značaja za dobijanja smernica našeg razvoja.

Beograd povećava EE uz pomoć IFC-a

07.11.2016

Gradonačelnik Beograda gospodin Siniša Mali i potpredsednik Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za usluge globalnim klijentima gospođa Snežana Stoiljković potpisali su krajem prošle nedelje ugovor prema kom će IFC, članica Grupe Svetske banke, savetovati grad Beograd o načinima poboljšanja energetske efikasnosti javnih zgrada.

Gospodin Mali je istakao da će IFC u okviru strategije za „pametne gradove” (Smart Cities) za Beograd koristiti različite strategije i alate kao što je energetska revizija kako bi se utvrdilo koje su mogućnosti kada se radi o zgradama, daljinskom grejanju, uličnoj rasveti i drugoj urbanoj infrastrukturi. On je dodao da će IFC biti od pomoći i u izradi plana za uključivanje investicija jer njihove savetodavne usluge imaju za cilj poboljšanje investicione klime. Kako je istakao, Beograd je potpuno posvećen rešavanju problema životne sredine i energetske efikasnosti, a saradnja sa IFC-om garantovaće sprovođenje najboljih mogućih rešenja koja će biti korisna građanima Beograda, ali istovremeno će poslužiti i kao primer drugim gradovima u Srbiji i regionu.

Gospođa Stojiljković je dodala da se u gradovima generiše više od 70 odsto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte na svetu, što održivu gradsku infrastrukturu pretvara u moćno oružje u borbi protiv klimatskih promena. Investicije u energetsku efikasnost i zelene zgrade predstavljaju i pametno poslovanje, tako da ćemo odrediti potencijalne finansijske strukture sa bankama radi finansiranja novih zelenih zgrada ili njihove nadogradnje.

Međunarodna finansijska korporacija već savetuje grad Beograd u vezi sa strukturisanjem i sprovođenjem javno-privatnih partnerstava za poboljšanje upravljanja otpadom i tretmanom otpadnih voda.

izvor: beograd.rs

Sandra Jovićević

Ponovo javna rasprava za Nacrt predloga Plana upravljanja otpadom Republike Hrvatske

04.11.2016

Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske uputilo je u ponovnu raspravu Nacrt predloga Plana upravljanja otpadom Republike Hrvatske za period od 2016. do 2022. godine.

Ponovno upućivanje u javnu raspravu izvršeno je zbog velike zainteresovanosti javnosti, ali i zbog tehničkih dopuna koje su izvršene u samom planu. Plan će takođe biti baziran na jačanju sistema odvojenog prikupljasnja otpada, a cilj je da se usvoji do kraja ove godine kako bi Hrvatska mogla da iskoristi 475 miliona evra iz evropskih fondova za projekte upravljanja otpadom.

Javna rasprava će trajati do 2. decembra 2016. godine.

izvor: mzoip.hr

Opština Lipovljani u Hrvatskoj dobila reciklažno dvorište

04.11.2016

U opštini Lipovljani u Hrvatskoj otvoreno je Reciklažno dvorište.

Ministar zaštite životne sredine i energetike gospodin Slaven Dobrović izjavio je da je slične projekte u Hrvatskoj do sada nacionalnim sredstvima finansirao Fond za zaštitu životne sredine, dok su se novcem iz evropskih fondova sufinansirali projekti sanacije deponija i velikih centara za upravljanje otpadom. Kako je istakao, cilj je da se evropskim sredstvima sufinansiraju projekti koji su bitniji za sistem separacije otpada i reciklažnih dvorišta. Dodao je i da će uskoro biti raspisan javni poziv namenjen gradovima i opštinama za iskazivanje interesa za EU sufinansiranje projekata reciklažnih dvorišta.

Gradnju reciklažnog dvorišta Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost sufinansirao je sa oko 78 odsto, a ostatak novca potrebnog za realizaciju projekta osigurali su Sisačko-moslavačka županija i opština Lipovljani.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

BiH smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte za 17 odsto

04.11.2016

Prema podacma Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, u sektoru otpada zabeleženo je smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Kako je navedeno, u periodu od 2008. do 2015. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte u sektoru otpada smanjena je za oko 17 odsto.

Prema podacima Eurostata, od 1990. do 2014. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte u 28 zemalja članica Evropske unije smanjene su za 22,9 odsto. Međunarodna zajednica postavila je opšti cilj smanjenja globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Za elektromrežu u Novom Gradu u RS izdvojeno milion KM

04.11.2016

Rukovodilac „Elektrodistribucije“ Novi Grad iz Republike Srpske gospodin Vanja Bajić izjavio je da je u elektromrežu u ovoj opštini uloženo preko milion KM.

Kako je naveo, ove godine je zamenjeno preko 1200 stubova, izgrađen je dalekovod Cele-Budimlić Japra, ali i dve trafostanice u Vitasovcima i Ruijiškoj. Dodao je da će za rekonstrukciji niskonaponske mreže biti izdvojeno 350 hiljada KM, kao i da je srednjenaponska mreža prevedena na 20kV napajanje.

Gospodin Bajić je istakao i da je u Podgrmeču planirana izgradnja dvosistemskog voda za šta je potrebno izdvojiti oko 300 hiljada KM, ali da će projekat biti realizovan sledeće godine zbog nedostatka sredstava.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Za saradnju Srbije i Rusije najbitnija energetika

04.11.2016

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije gospodin Aleksandar Antić izjavio je u Suzdalju da je u saradnji Rusije i Srbije ključna sfera energetika i da smo isporuke energenata doveli na nivo koji je za nas neophodan.

Gospodin Antić je rekao da je na 15. zasedanju srpsko-ruskog međuvladinog komiteta konstatovano da se odnosi dve zemlje dobro razvijaju i da nisu opterećeni dugovanjima za isporučene energente, što je ranije bio problem.

On je naveo i da su na sastanku razmatrani i odnosi NIS-a i „Gasproma“ i hemijskih kompanija dve zemlje, a poseban akcenat je stavljen na proširenje podzemnog skladišta „Banatski dvor“.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Održana konferencija „Upgrade Belgrade 2016“

04.11.2016

U Beogradu je održana 15. Međunarodna konferencija Beogradske berze „Upgrade Belgrade 2016“.

Predstavnici kompanije NIS predstavili su dostignuća iz oblasti proizvodnje prirodnog gasa i aminsko postrojenje koje je ove godine počelo sa radom u okviru Pogona za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru.

Predstavnik Bloka Istraživanje i proizvodnja NIS-a gospođa Mirjana Ostojić izjavila je da je aminsko postrojenje namenjeno povećanju kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, koje se postiže izdvajanjem ugljen dioksida i ostalih gasnih primesa. Tehnologija koja se primenjuje u njegovom radu je HiPACT (High Presure Acidgas Capture Tećnology), jedna od najsavremenijih metoda u procesu prerade gasa, a ujedno i jedinstvena ove vrste u Evropi. Ona je istakla da kompanija proizvodi gas koji je na nivou kvaliteta uvoznog ruskog gasa, kao i da NIS na ovaj način doprinosi energetskoj stabilnosti Srbije.

Kako je rečeno, NIS je kao društveno odgovorna kompanija investicijom od 30 miliona evra u atoplominsko postrojenje proizveo dvostruki efekat. Pored povećanja kvaliteta gasa i njegovog obima, rad ovog savremenog postrojenja ima pozitivan ekološki efekat koji se ogleda u sprečavanju emisije ugljen dioksida u atmosferu i omogućava velike uštede toplotne i električne energije, istaknutio je na prezentaciji.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Proglašeni pobednici četvrtog konkursa Intesa Farmer

04.11.2016

Banca Intesa proglasila je pobednike četvrtog po redu godišnjeg Intesa Farmer izbora za najuspešnije poljoprivrednike.

Prema oceni stručnog žirija, za pobednike konkursa izabrani su Vladimir Pavasović iz Sremske Mitrovice u kategoriji Intesa Ratar, Petar Dobrković iz Bačke Topole u kategoriji Intesa Voćar, Antal Januško iz Novog Orahova u kategoriji Intesa Stočar i Renata Nađ iz Žablja u kategoriji Intesa Povrtar, dok je Milanka Trtović iz Nove Varoši nagrađeni učesnik konkursa u kategoriji Intesa Slow Food za malog poljoprivrednog proizvođača koja je uvedena ove godine u partnerstvu sa udruženjem Slow Food Srbija.

Najuspešnije učesnike konkursa Banca Intesa nagrađuje putovanjem na manifestaciju Slow Food sajam dobrih ukusa u Štutgartu (Markt des guten Geschmacks – die Slow Food Messe), kao i vaučerima u vrednosti od 100.000 dinara za kupovinu repromaterijala.

Na četvrti ciklus konkursa Intesa Farmer prijavilo se više od 550 poljoprivrednika, a komisija se u radu rukovodila opštim kriterijumima koji uključuju godišnje rezultate ostvarene kroz poljoprivrednu proizvodnju, posedovanje sopstvenih prostora za skladištenje, uključenost članova porodice u proizvodni proces, kao i uspostavljenu saradnju sa Banca Intesa.

izvor: bancaintesa.rs

Podnet zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta MHE „Karaula“

03.11.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštilo je da je nosilac projekta MHE „Karaula“ iz Beograda podneo je zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje MHE „Karaula“ u opštini Kraljevo.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu resornog ministarstva. Rok za dostavljanje mišljenja je 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: rtv.rs

Sandra Jovićević

U planu izgradnja osam hidroelektrana na Morači

03.11.2016

mhe vucje b92.net

Kineska kompanija „Norinko“ planira da na Morači gradi osam hidroelektrana, preneo je crnogorski list Dan.

Predviđeno je da projekat bude realizovan u dve faze – u prvoj fazi bile bi izgrađene male hidroelektrane „Andrijevo“ i „Zlatica“, a u drugoj hidroelektrane uzvodno od HE „Andrijevo“. Na glavnom toku Morače planirana je izgradnja hidroelektrana „Gorja 1“, „Gornja 2“, „Gornja 3“, „Andrijevo“ i „Zlatica“, dok su na pritokama planirane izgradnje hidroelektrana „Mrtvica“, „Mala reka“ i „Sjevernica“.

Kako je navedeno, ove hidroelektrane bi trebalo da imaju ukupnu instalisanu snagu od 293,6 MW, dok bi ukupna godišnja proizvodnja električne energije bila 894,82 GWh.

izvor: cdm.me

foto: b92.net

Sandra Jovićević

Premašeni planovi proizvodnje u RiTE „Ugljevik“

03.11.2016

U Rudniku i termoelektrani „Ugljevik“ u Bosni i Hercegovini za prvih deset meseci ove godine proizvedeno je 1425,86 GWh električne energije, odnosno 100,67 odsto u odnosu na plan.

Rukovodilac Radne jedinice „Termoelektrana“ gospodin Dragan Popović izjavio je za Srnu da je u oktobru ove godine elektroenergetski sistem isporučio 164,76 GWh električne energije, odnosno plan je premašen za 6,3 odsto.

Tehnički rukovodilac Radne jedinice „Rudnik“ gospodin Dimšo Milošević rekao je Srni da je u oktobru ostvarena proizvodnja 181.000 tona uglja, što je za 4 odsto iznad mesečnog plana i 890.000 metara kubnih otkrivke, što je 39 odsto više od plana.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,3651,3661,367...1,670 Page 1,366 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM