Srbija očekuje 50 mil EUR od Evropske unije za gasni konektor sa Bugarskom

24.02.2017

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

– To je jedan od najvažnijih projekata za našu enegetsku sigurnost. Grant koji tu očekujemo, a koji se nadam da smo dogovorili, od skoro 50 mil EUR je zaista kapitalan za nas i naša vlada i Ministarstvo enegetike je posvećemo realizaciji tog projekta – rekao je Antić u TENT-u u Obrenovcu, koji je posetio zajedno sa generalnim direktorom Evropske komisije za proširenje Kristijanom Danijelsonom.

Izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom je veoma važan projekat za Srbiju, rekao je Aleksandar Antić i dodao da očekuje da ćemo uskoro od EU dobiti grant od oko 50 mil EUR za taj projekat.

Antić je dodao da će Srbija realizovati taj projekat u rokovima koji su definisani.

Očekuje se da će taj projekat ući u IPA finansiranje za 2017. i da će Srbija imati operativna sredstva već u 2018. godini, kao i da će interkonektor biti operativan 2020. godine.

Generalni direktor Evropske komisije za proširenje Kristijan Danijelson je rekao da je izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom važan projekat za Srbiju zbog diversifikacije snabdevanja gasom.

Izvor: E kapija

V.Vukajlović

Počela sanacija deponije „Ćafe“ u Crnoj Gori

24.02.2017

otpad, deponija — Foto-ilustracija: Unsplash (antoine-giret)

Sanacija nesanitarnog odlagališta „Ćafe“ u Baru u Crnoj Gori počela je juče. Reč je o projektu koji se realizuje kroz fondove IPA Evropske unije i kofinansira sredstvima obezbeđenim kapitalnim budžetom države. Vrednost projekta iznosi 3.817.896 evra.

Predsednik opštine Bar gospodin Zoran Srzentić izjavio je da je komunalni otpad na deponiji Ćafe godinama odlagan na nehigijenski i nesanitaran način ugrožavajući životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kako je naveo, ovo odlagalište je zatvoreno 2008. godine, sanacija i rekultivacija tog prostora je bila neophodna uz preduzimanje mera zaštite životne sredine uz poštovanje najstrožijih evropskih formi i standarda. On je podsetio da su Bar i Ulcinj uložili napore u izgradnju regionalne sanitarne deponije Možura koja je u upotrebi od jula 2012. godine. Na taj način je rešeno pitanje pravilnog odlaganja komunalnog otpada proizvedenog na skoro čitavom crnogorskom primorju.

Direktor Direktorata za upravljanje otpadom i komunalni razvoj u Ministarstvu održivog razvoja i turizma gospodin Dragan Asanović kaže kako se projekat sanacije deponije realizuje saradnjom sa nekoliko ministarstava. On je podsetio da je Crna Gora donela i set dokumenata koji su direktno vezani za oblast upravljanja otpadom. Urađen je i državni plan upravljanja otpadom koji sadrži delove o sanaciji odlagališta, a u skladu sa tim smo u završnoj fazi dobijanja 22 lokalna plana od ukupno 23 opštine u Crnoj Gori.

Generalna direktorka za evropske fondove u Ministarstvu evropskih poslova gospođa Ivana Glišević-Đurović istakla je da se poslednjih godina intenzivno radi na sprovođenju reformi zahteva procesa pristupanja EU. Kkao je navela, najkonkretnije efekte možemo da vidimo upravo kroz sprovođenje ovako velikih infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz sredstava EU, uključujući one koji se finansiraju iz treće komponente instrumenta za pretpristupnu podršku.

Šef Sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori gospodin Andre Lis kazao je da EU ima jasna pravila o odlaganju otpada, zaštiti životne sredine od negativnih efekata izazvanih odlaganjem i tretmanom otpada. Naš prioritet jeste recikliranje otpada u najvećoj mogućoj meri. Odlaganje otpada na deponijama je poslednja opcija. EU proizvede oko 2,5 milijarde tona otpada godišnje, a samo 36 odsto se reciklira. Isto važi i za domaćinstva – svaki građanin proizvede pola tone otpada, a samo 40 odsto se ponovo upotrebljava. Ostatak se otprema na deponije ili se spaljuje.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Novi pravilnik o plastičnoj ambalaži u javnoj raspravi

24.02.2017

plastic_bags_plastične_kese — Foto-ilustracija: Unsplash (Masha Kotliarenko)

Izmene Pravilnika o ambalaži i otpadnoj ambalaži upućene su u javnu raspravu koja traje do 10. marta 2017. godine.

Tim se izmenama propisuju mere kako bi se smanjila potrošnja tankih plastičnih kesa kroz obaveznu naplatu od 2019. godine. Izmene Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu koje je u 2015. godini doneo Evropski parlament obavezuju Hrvatsku da do kraja 2025. godine smanji potrošnju plastičnih kesa sa trenutnih 400 na najviše 40 plastičnih kesa po stanovniku, što znači da je hitno potrebno provesti niz mera. Navedene odredbe odnose se na tanke plastične kese za nošenje debljine 15 do 50 mikrona koje čine 90 odsto od godišnje potrošenih 100 milijardi plastičnih kesa na nivou Evropske unije.

U Hrvatskoj deo prodavaca već naplaćuje ovakve kese, a ovim izmenama ta će praksa postati obaveza za sve. Za najtanje kese (tanje od 15 mikrona) koje se danas većinom upotrebljavaju za nošenje voća, povrća i mesa, ovim izmenama Pravilnika ne propisuje se obavezna naplata već samo obaveza prodavaca da istakne vidljivo obaveštenje potrošačima o štedljivom i racionalnom korišćenju. Te najtanje kese Evropska unija je izuzela iz direktive donesene 2015. godine, ali se očekuje da se najkasnije kroz dve godine donese odredba o obaveznoj naplati ili druge mere za smanjenje i njihove upotrebe jer velikim delom završavaju u okolini.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Javna rasprava o novoj Uredbi o kvalitetu tečnih naftnih goriva u Hrvatskoj

24.02.2017

gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (planet_fox)

U Hrvatskoj je u toku javna rasprava o predlogu Uredbe o kvalitetu tečnih naftnih goriva i načinu praćenja i izveštavanja, kao i metodologiji izračunavanja emisije gasova sa efektom staklene bašte u životnom veku isporučenih goriva i energije.

Cilj savetovanja je upoznati zainteresovanu javnost sa načinom utvrđivanja i praćenja kvaliteta tečnih naftnih goriva, kriterijima za goriva koja se stavljaju na tržište, načinom dokazivanja skladnosti, kriterijuma za korišćenje metoda smanjenja emisija, uslovima za rad laboratorija za uzorkovanje i laboratorijsku analizu kvaliteta tečnih naftnih goriva, metodama ispitivanja kvaliteta goriva, označavanjem proizvoda, načinom praćenja i izvještavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u životnom veku isporučenih goriva i energije, metodom za izračunavanje intenziteta gasova sa efektom staklene bašte u životnom veku goriva i energije (osim biogoriva), metodom izračunavanja referentne vrednosti goriva za fosilna goriva, metodologijom izračunavanja doprinosa električnih drumskih vozila smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, formatom izveštaja i dužinom čuvanja istih te načinom i rokovima dostavljanja izveštaja o kvalitetu tečnih naftnih goriva i emisijama gasova sa efektom staklene bašte u životnom vieku isporučenih goriva i energije Hrvatskoj agenciji za ekologiju i prirodu i Evropskoj komisiji.

Javna rasprava počela je ove nedelje, a trajaće do 22. marta 2017. godine.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije daje saopštenje

24.02.2017

radioaktivni_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Ilja Nedilko)

Povodom informacija koje su mediji preuzeli sa sajta Instituta za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Francuske (IRSN – Institut de radioprotection et de sûreté nucléaire) a koja se odnosi na detektovanje radioaktivnog izotopa joda-131 u vazduhu iznad Severne i Zapadne Evrope tokom januara i februara ove godine, dajemo sledeće saopštenje:

Na zvaničnom portalu za razmenu informacija o nuklearnim događajima Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) nema objavljenih podataka u kojima se spominje detekcija joda-131 iznad Evrope.

Merne stanice Međunarodnog monitoring sistema (kojih ima više od 80) u okviru Organizacije za sveobuhvatnu zabranu probi nuklearnog oružja (CTBTO), redovno prate ovaj radionuklid kao jedan od pokazatelja da se eventualno dogodila proba nuklearnog oružja. Iako merne stanice širom sveta često detektuju se jod-131 u tragovima, u poslednjih nekoliko meseci nisu zabeležene vrednosti iznad tipčnih lokalnih nivoa.

Sadržaj pojedinačnih radionuklida u vazduhu u Republici Srbiji mere ovlašćene laboratorije na osnovu zahteva Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, a u okviru godišnjeg Programa monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini. Ovlašćene laboratorije u Srbiji nisu detektovale radioaktivni jod-131 u vazduhu, u navedenom periodu.

Sistem za pravovremenu najavu nuklearnog ili radiološkog akcidenta u Republici Srbiji kontinuirano meri jačinu ambijentalne ekvivalentne doze gama zračenja u vazduhu na 9 mernih mesta. Sve do sada izmerene vrednosti jačine doze gama zračenja u Republici Srbiji su u skladu sa varijacijama prirodnog fona zračenja, i odgovaraju lokaciji mernog instrumenta i očekivanim sezonskim fluktuacijama.

Radioaktivni izotop jod-131 nastaje kao posledica nuklearne fisije i javlja se tokom eksplozije nuklearnog oružja, u nuklearnim reaktorima i u industrijskim i medicinskim objektima gde se ovaj izotop koristi. Period poluraspada je 8,02 dana.

Ukoliko je oslobađanje joda-131 nastalo usled probe nuklearnog oružja ili akcidenta na nuklearnom reaktoru došlo bi takođe, i do oslobađanja mnogih drugih radioizotopa. Imajući u vidu činjenicu da je u vazduhu iznad jednog dela Evrope detektovan samo jod-131, a ne i drugi fisioni produkti, pretpostavlja se da je ovaj radionuklid u atmosferu dospeo najverovatnije iz farmaceutske industrije.

Prisustvo joda-131 nije detektovano na teritoriji Republike Srbije. Izmerene vrednosti koncentracije joda-131 u Severnoj i Zapadnoj Evropi nemaju uticaja na zdravlje stanovništva i životnu sredinu.

Agencija svakodnevno 24 sata prati nivo radioaktivnosti i o bilo kakvim promenama javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Izvor: srbatom.gov.rs

Održana Konferencija o energetskoj efikasnosti: „Energetska efikasnost – prilika ili trošak?!“

24.02.2017

U Gradskoj Skupštini Grada Mostara nedavno su gradonačelnik Grada Mostara, Ljubo Bešlić i izaslanik predsednika Vlade HNK-a, Veselko Čerkez, otvorili konferenciju o energetskoj efikasnosti sa nazivom „Energijska efikasnost-prilika ili trošak?!“ Konferencija je održana u dva dela. U prvom delu je promovisan i prezentovan Akcioni plan energetski održivog razvoja Grada Mostara 2016-2020.
Plan je izrađen u sklopu provođenja projekta „CB-GREEN ; Prekogranično – zeleno, obnovljivo i energetski efikasno umrežavanje“ gde je Grad Mostar jedan od partnera iz Bosne i Hercegovine zajedno s opštinom Neum, razvojnom agencijom REDAH i udrugom Mare Nostrum, i sa Hrvatske strane Gradom Zadrom, agencijom za razvoj Zadra Nova i udrugom Eko-Zadar.

Akcioni plan energetski održivog razvoja je detaljno analizirao energetsko stanje Grada Mostara s polaznom 2014. godinom, te sadržava, pored ostalog, i predloge mera i aktivnosti koje je potrebno provesti kako bi se smanjila emisija CO2e na području Grada Mostara, povećao udeo obnovljivih izvora energije i povećala energetska efikasnost. Delom je obrađen izvor i način finansiranja projekata EE i OIE. Izrada Akcionog plana je trajala nepunu godinu dana. Grad Mostar je dobio celovit dokument koji pokazuje jasno kuda i kako treba da ide Grad Mostar odgovornim sprovođenjem održive energetske politike.

U drugom delu konferencije raspravljalo se o izrađenom Akcionom planu, promovisan je novi internacionalni projekt IMPULSE (MED-IPA) gde je glavni partner Grad Mostar. Raspravljalo se i o novom Zakonu o energetskoj efikasnosti FBiH, promovisan je potpis i pristup Grada Mostara Sporazumu gradonačelnika (Covenont of Mayors) EU, obrađeno je niz stručnih tema o EE, te su predstavljeni uspešni domaći preduzetnici koji se bave proizvodnjom uređaja i upotrebom OIE.

Izvor: mostar.ba

V.Vukajlović

Grad Split dobio 230.000 € iz programa Interreg Mediterranean za projekt TEESCHOOLS

24.02.2017

NOVO, novac — Foto-ilustracija: Freepik (master1305)

Projekt TEESCHOOLS (Tools for Energy Efficiency in Schools) se sufinansira iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (EFRR), kroz Interreg MED Programme (Program transnacionalne saradnje) koji podržava učestvovanje privatnog sektora (mala i srednja poduzeća) kao i organizacija civilnog društva.

Nosilac projekta je ENEA – talijanska Nacionalna agencija za nove tehnologije, energetiku i održivi ekonomski razvoj.

Pored Grada Splita partner iz Hrvatske je i HEP ESCO d.o.o., dok su ostali partneri FVMP (Valencijanska zajednica, Španija), Ribera Konzorcij (Španija), EGTC EFXINI POLI (Evropska grupa teritorijalne saradnje, Grčka), GKONIS V. – GKONIS N. – STOURNARAS I. – SAPRANIDIS A. I.K.E. (Grčka), Architects Association of Thessaloniki (Grčka), Technical Chamber of Greece (Grčka), Zeničko – dobojski kanton (BiH), Cyprus Energy Agency (Cipar), Cyprus Pedagogical Institute (Cipar), Prioriterre (Francuska), Municipality Castel San Pietro Terme (Italija), Municipality of Udine (Italija).

Vreme trajanja projekta je 36 meseci. Ukupna vrednost projekta je 2.840.000 €, sufinansiran je od strane EU fondova 85%. Budžet Grada Splita iznosi 230.000 €.

Kroz projekt se želi olakšati sprovođenje Direktive o energetskoj efikasnosti kojom se stvaraju pretpostavke da više gradova, finansijskih institucija i konsultantskih firmi razviju projekte temeljne obnove škola u predstojećim godinama.

Cilj projekta TEESCHOOLS je pružiti lokalnim vlastima, u tehničkom i finansijskom smislu, nova rešenja za implementaciju aktivnosti koje će osigurati standard zgrade gotovo nulte energije.

U tom smislu će se testirati i potvrditi integrirani skup alata koji će biti razvijen tokom projekta u okviru pilot aktivnosti koje će se provoditi u svim regijama koje projekt obuhvata, posebna pažnja posvetiće se korišćenju obnovljivih izvora energije.

Glavne aktivnosti Grada Splita će biti: Izrada energetskih pregleda reprezentativnih školskih objekata, Izrada preliminarnih planova obnove, proračun emisija ugljen dioksida nakon obnove i razvoj modela energetskih usluga i šeme finansiranja.

Izvor: split.hr

V.Vukajlović

Južni gasni koridor od strateškog značaja za buduću energetsku sigurnost Evropske unije

24.02.2017

Crna Gora je siguran i stabilan partner zemljama regiona i Evropske unije u realizaciji projekta Jadransko-jonskog gasovoda. To je prepoznato na oba nivoa i zato Crna Gora ima važnu ulogu kao svojevrsna kontakt tačka za projekat za čitav region“, rekla je ministarka ekonomije Dragica Sekulić tokom Trećeg Ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora koji se održava juče u Bakuu.

Ministarka Sekulić je, moderirajući Panelom na temu „Južni gasni koridor na Balkanu-pogled u budućnost-Jadransko-jonski gasovod“, naglasila da je EU u više navrata podržala projekat Jadransko-jonskog gasovoda.

„Posljednji put je to bilo u okviru XV poziva Zapadnobalkanskog investicionog projekta kada smo, zajedno sa Ministarstvom industrije i ekonomije Albanije, dobili grant od 2,5 miliona evra za izradu Idejnog projekta za Jadransko-jonski gasovod kroz Crnu Goru i Albaniju. Implementacija ovog projekta treba da počne tokom drugog kvartala 2017. godine“, naglasila je Sekulić.

To, međutim, nije prvi put da EU podržava, kroz direktnu finansijsku pomoć, realizaciju ovog projekta.

„Već smo u završnoj fazi usvajanja Master plana gasifikacije Crne Gore za koji smo dobili 500.000 evra granta, kao i 150.000 evra za izradu Strateške procjene uticaja Master plana gasifikacije. Sve su to pokazatelji snažne podrške i, pre svega, poverenja Evropske unije u Crnu Goru i zemlje regiona i naše kapacitete da iznesemo ovako zahtjevan projekat. I mi to poverenje svakim danom opravdavamo“, naglasila je Sekulić i kao potvrdu ovim tvrdnjama navela Jedinicu za projektni menadžment sastavljenu od predstavnika ministarstava i operatora prenosnih sistema za gas Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije.

„Ovaj regionalni tim je već dobio podršku od Energetske zajednice i njihovu konkretnu pomoć da se projekat Jadransko-jonskog gasovoda nađe na listama prioritetnih projekata kao što su PECI i PCI liste“, zaključila je Sekulić.

Na marginama Ministarskog sastanka, ministarka Sekulić se sastala sa potpredsjednikom Evropske komisije Šefčovićem, gde je, takođe, naglasila ulogu regiona u dostizanju ciljeva EU u sigurnom i stabilnom snabdevanju gasom.

„Zemlje regiona su potpisnice deklaracija i memoranduma koji podržavaju ovaj projekat kao najbolji način gasifikacije u našim državama“, rekla je ministarka Sekulić na sastanku sa Šefčovićem, gde je istaknuto obostrano zadovoljstvo realizacijom projekta Trans-jadranskog gasovoda koji će obezbediti da ovaj energent iz Kaspijskog regiona stigne u Evropu.

Treći Ministarski sastanak Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora održan je u organizaciji Ministarstva energetike Republike Azerbejdžan i SOCAR-a, a okupio je nadležna ministarstva za energetiku Crne Gore, Albanije, Bugarske, Hrvatske, Gruzije, Grčke, Italije, Srbije i Turske, više stručne saradnike za energetiku Evropske unije, Ujedinjenog Kraljevstva, kao i predstavnike kompanije Šah Deniz i učesnike na ekspanziji gasovoda Južni Kavkaz, Trans-anadolijskog i Trans-jadranskog gasovoda.

Izvor: mek.gov.me

Vesna Vukajlović

Niška firma zainteresovana za proizvodnju peleta i izgradnju solarnih elektrana u Medveđi

24.02.2017

Niška firma „Bata Energy“ zainteresovana je za izgradnju solarnih elektrana i za otvaranje nove linije peleta u opštini Medveđa.

Predstavnici ove kompanije procenili su da je broj sunčanih sati veliki u Medveđi i izrazile želju za instaliranjem solarnih elektrana na objektu i solarnih elektrana na zemlji.

Kako je i šumsko bogatstvo u tom kraju ogromno, u planu je i postavljanje nove linije za proizvodnju peleta.

izvor: jugmedia.rs

Sandra Jovićević

Zrenjanin u aprilu dobija čistu vodu

24.02.2017

Zrenjanin će krajem aprila dobiti novi prečistač za vodu sa svom pratećom opremom.

Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ gospodin Ivan Dević izjavio je da je izabran model davanja usluga za prečišćavanje vode, jer su propali višegodišnji pokušaji za izgradnju fabrike za preradu vode.

Podsetimo, sredinom marta 2015. godine započela je realizacija projekta za prečišćavanje vode u Zrenjaninu prikupljanjem potrebne dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje pijaće vode. Tada je direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina gospodin Goran Tajdić istakao da italijanska kompanija „Gruppo Zilio“ ima obavezu da najpre uradi građevinski projekat nakon čega se može krenuti u realizaciju projekta vrednog 6,5 miliona evra. On je dodao da će u prvoj fazi projekta biti obezbeđen sedimentacioni tank, zatim tank flokulacije za smanjenje organske materije, a primenjivaće se hlor dioksid, dok će se ultrafiltracija obavljati preko cevastih membrana. U drugoj fazi prečišćavanja biće uključeni sudovi za tretman bora i filteri za smanjenje arsena i natrijuma, a postupak se završava reverzibilnom osmozom. Naveo je da će kapacitet postrojenja biti devet miliona kubika vode godišnje, kao i da je ugovorom predviđena godišnja potrošnja 6,5 miliona kubika.

izvor: politika.rs

Sandra Jovićević

Održana druga radionica posvećena praćenju tokova otpada

24.02.2017

U prostorijama Gradske uprave Čačak održana je 21. februara 2017. godine druga u nizu radionica koje se sprovode u okviru projekta Praćenje tokova otpada u Republici Srbiji.

Skup je organizovala Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije u saradnji sa Regionalnim centrom za životnu sredinu Centralne i Istočne Evrope – kancelarija u Srbiji (REC) i Gradskom upravom Čačka. Ovom skupu prisustvovalo je preko četrdeset predstavnika preduzeća – operatera za upravljanje otpadom, kao i predstavnici lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća iz zapadne Srbije.

Učesnicima su predstavljeni rezultati projekta Praćenje tokova otpada u Republici Srbiji koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnjih poslova Kraljevine Norveške, a čiji je osnovni zadatak uspostavljanje sistema za kvantitativno praćenje svih tokova otpada u Republici Srbiji.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

U srpske šume biće uloženo 3,75 miliona dolara

23.02.2017

Počela je prva faza projekta vrednog 3,75 miliona dolara koji je usmeren ka dugoročnom poboljšanju stanja šuma i održivosti šumskih ekosistema u Srbiji. Projekat finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine (GEF), a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i trajaće četiri godine.

Ministar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine gospodin Branislav Nedimović otvorio je konferenciju na kojoj su eksperti iz oblasti biodiverziteta, šumskog inventara i planiranja gazdovanja šumama koji su učestvovali u razvijanju ideje projekta, predstavili osnovni koncept projekta i očekivane rezultate.

Pomoćnik generalnog direktora i regionalni predstavnik FAO za Evropu i centralnu Aziju gospodin Vladimir Rahmanjin istakao je da je osnovna zamisao projekta prilično ambiciozna i da će se projekat baviti ne samo tehničkim pitanjima, već i uticajem na promene starih praksi u planiranju i proizvodnji. On je rekao da projekat treba da se suoči sa trenutnim i budućim izazovima koje su se pojavili pod uticajem klimatskih promena i koji utiču na očuvanje biodiverziteta.

Zvanične srpske institucije su zajedno sa FAO učestvovale u fazi pripreme projekta, a planirano je da šumski fond Republike Srbije do 2020. godine bude transformisan u sistem alata za procenu i nadgledanje stanja šuma, čime će se omogućiti rešavanje pitanja i zadovoljavanje sve većih potreba u šumarstvu. U okviru projekta planirana su predavanja i obuke za zaposlene u institucijama koje gazduju šumama, ostale državne institucije, ali i korisnike šuma.

Globalni fond za zaštitu životne sredine je značajan partner za FAO. Ove dve organizacije su sarađivale na projektima širom sveta, uključujući projekte koji se sprovode u Turskoj, centralnoj Aziji i Balkanu.

izvor: rtv.rs

Sandra Jovićević

EPS razmatra širenje u regionu

23.02.2017

Đerdap-hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Vlada Srbije nedavno je formirala komisiju čiji je zadatak da ispita isplativost preuzimanja delova distribucija u susednim zemljama, pišu u današnjem izdanju “Novosti”. Na čelu komisije je ministar privrede Goran Knežević.
Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević rekao je za “Novosti” da je to stara ideja.
“Planira se da se kupe distribucije u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Ono što nas najviše interesuje je mogućnost razvoja hidroenergije i struje koju bismo dobijali na taj način. Republika Srpska nam je posebno interesantna baš iz tog razloga jer sa njima delimo Drinu, a imamo i mogućnost širenja na celu Bosnu i Hercegovinu. EPS-u bi se ova investicija i finansijski isplatila jer bi imao mogućnost da prodaje struju u regionu”, rekao je Kovačević.

Kako je naveo, kupovinom dela Elektroprivrede Republike Srpske mogli bi da se ubrzaju mnogi zajednički projekti.On je kazao da je među najvećim energetskim planovima Srbije i Bosne i Hercegovine izgradnja tri hidroelektrane na srednjem toku Drine.

“Investicije su vredne 870 miliona evra, a pogon bi trebalo da ima snagu 320 megavata. Ipak ceo projekat je na čekanju zbog imovinskih problema u BiH i različitog stava Federacije i Republike Srpske ko treba da rukovodi poslom”, rekao je Kovačević.

On je dodao da će se kupovina najverovatnije izvesti po modelu koji je već viđen u slučaju preuzimanja Telekoma Republike Srpske. Vlada Srbije je započela širenje u elektrosisteme regiona još pre više od godinu dana kada je Elektromreža Srbije kupila deset odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema za 13,8 miliona evra, podsećaju Novosti.

Izvor: rtv.rs

V.Vukajlović

1...1,3081,3091,310...1,673 Page 1,309 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM