PRIRODA NE POZNAJE GRANICE: Pokrenut projekat za očuvanje rezervata Mura-Drava-Dunav

06.03.2017

Prošle nedelje je u Noskovcima, selu u Podravini, službeno pokrenut dvoipogodišnji projekat „coop MDD“ koji sufinansira Evropska Unija putem Interreg Danube Translantional programa. Cilj projekta je uskladiti prakse upravljanja u 12 zaštićenih područja koje se nalaze u pet zemalja (Austrija, Slovenija, Mađarska, Srbija i Hrvatska) kako bi se osigurala ekološka celovitost budućeg jedinstvenog UNESCO-vog prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ – izuzetnog evropskog rečnog predela takođe poznatog kao “Evropski Amazon”.

Protežući se kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, područje uz donje tokove Drave, Mure i Dunava čini 700 kilometara dug „zeleni pojas“ koji povezuje gotovo milion hektara dragocenog prirodnog i kulturnog miljea u jedan od najvažnijih ekoloških koridora u Evropi. Gotovo 25 godina nevladine organizacije i državne institucije rade na zaštiti ovog jedinstvenog područja, a sada se preduzimaju završni koraci, te je u svim zemljama u toku ili je već završen proces službene nominacije za proglašenje rezervata biosfere.

Zdravi i dinamični rečni ekosistemi pružaju brojne dobrobiti za lokalno stanovništvo, mogućnosti za održiv život i privređivanje, uz korišećenje resursa kao što su čista voda, riba i drvo, te u prirodnom okruženju koji pruža osnovu za turizam i rekreaciju. Osim toga, prirodna poplavna područja uz reke štite stanovništvo i naselja ublažavajući negativne efekte visokih voda tokom poplava.

Kako bi se održivo upravljalo ovim prekograničnim dobrom, za koje su vezani i ljudi a i ugrožene vrste koje u njemu žive (orao belrepan, crna roda i mnoge druge), zaštićena područja trebaju uskladiti prakse upravljanja kojima će osigurati ekološku celovitost i transnacionalnu povezanost ekosistema.

– U zaštićenim i područjima mreže Natura2000 duž rezervata „Mura-Drava-Dunav“ postoje različite prakse upravljanja, dok upravljači tim zaštićenim područjima nemaju puno mogućnosti za redovan međusobni kontakt i razmenu iskustava. Kao rešenje za prevladavanje tih prepreka osmišljen je projekt „coop MDD“, koji okuplja predstavnike zaštićenih područja kako bi se uspostavila dugotrajna prekogranična saradnja i zajednički pristup obnovi i upravljanju rečnim predelima u TBR MDD-u. To je važan korak prema integralnoj prekograničnoj zaštiti i očuvanju prirodne dinamike reka i usluga ekosistema – rekla je Magdalena Vagner, koordinatorka projekta iz WWF-a.

Važan deo uspeha rezervata biosfere biće prepoznavanje i aktiviranje lokalnog stanovništva koje živi duž ove tri reke u upravljanju „njihovog“ rezervata biosfere i osiguravanju njihove podrške za održivi razvoj regije. U tu svrhu će se duž Rezervata „Mura-Drava-Dunav“ uspostaviti mreža od osam „Škola na reci“, koje će ponuditi podršku ekološkoj edukaciji školske dece i lokalnog stanovništva kroz inovativne sadržaje i iskustva, a takođe podstaći razumevanje važnosti zaštite prirodnih vrednosti „Evropskog Amazona“.

– Mura, Drava i Dunav su prekogranične reke. Njihova voda i sedimenti prolaze kroz različite države i često teku duž granica. Kako priroda ne poznaje granice, niti vrste koje nastanjuju ova poplavna područja ne mare za nacionalnosti, moramo uspostaviti efikasnu prekograničnu saradnju sa ciljem zaštite izuzetne prirode ovog kraja i dobrobiti koji ona pruža za lokalno stanovništvo – dodala je Tatjana Arnold Sabo iz Javne ustanove za upravljanje zaštićenim delovima prirode i ekološkom mrežom Virovitičko-podravske županije, domaćina sastanka kojim je službeno otvoren ovaj projekt.

Partneri su svoj prvi sastanak iskoristili i za prvi sastanak upravljača zaštićenih područja unutar ovog rezervata biosfere, kako bi definisali najveće prepreke za osiguravanje dinamičnog prekograničnog rečnog koridora te počeli raditi na zajedničkim rešenjima i pristupima na području prostornog planiranja, upravljanja vodama, upravljanja posetiocima, poljoprivrede, šumarstva, lova i ribolova.

Partneri u projektu iz Srbije su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i JP „Vojvodinašume“, a projekt podržava i Gradska uprava Grada Sombora.

Sandra Jovićević

Obeležen Svetski dan divljih vrsta

06.03.2017

Svetski dan divljih vrsta obeležava se širom sveta svakog 3. marta, u cilju ukazivanja na štetnost ljudskih aktivnosti poput krivolova, nezakonitog sakupljanja iz prirode i ilegalne trgovine živim primercima, kao i njihovim delovima i derivatima.

Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je na 68. zasedanju 2013. godine simbolično odredila 3. mart kao datum za obeležavanje dana divljih vrsta tako da se datum podudara sa datumom stvaranja Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. godine. CITES Konvencija štiti ugrožene vrste putem regulisanja međunarodnog prometa i trgovine preko 35 000 vrsta životinja i biljaka. Ovaj međunarodni ugovor ima 183 potpisnice, uključujući i Republiku Srbiju od 2001. godine.

Potvrđivanjem CITES konvencije 2001. godine, Republika Srbija je preuzela obaveze iz ovog međunarodnog ugovora koje podrazumevaju odgovornost i angažovanje nadležnih organa u borbi protiv ilegalne trgovine primercima ugroženih vrsta divlje flore i faune. Rezultati sprovođenja CITES konvencije se najbolje prikazuju sprečavanjem pokušaja krijumčarenja i drugih nezakonitih radnji sa zaštićenim divljim vrstama i uz izricanje odgovarajućih presuda za sankcionisanje prestupa.

Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana divljih vrsta je „Poslušajmo glas mladih“, a poziva na aktivno uključivanje mladih ljudi i saradnju među generacijama na očuvanju i zaštiti prirode.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

HEP završio projekat energetske efikasnosti u Dječjem domu „Ivana Brlić Mažuranić“ u Rijeci

06.03.2017

Hrvatska elektroprivreda je predala potvrdu o izvedenom projektu energetske efikasnosti u riječkoj ispostavi Dečjeg doma Ivane Brlić Mažuranić iz Lovrana kojim se smanjuje potrošnju gasa za grejanje doma za 38 posto te 35 posto za pripremu tople vode.

Primopredaji tog doniranog projekta prisustvovali su Zlatko Komadina, župan Primorsko-goranske županije, Marko Filipović, zamenik gradonačelnika Grada Rijeke, Suzana Mravinac, upravnica Dečjeg doma „Ivana Brlić Mažuranić“, Saša Dujmić, član Uprave HEP-a, Tina Jakaša, direktrka HEP Opskrbe, i Vlasta Zanki, direktorka HEP ESCO-a.

„Izuzetno nam je drago da je prva HEP-ova donacija iz sredstava prikupljenih prodajom proizvoda ZelEn bila upravo donacija projektu energetske efikasnosti u Dečjem domu Ivane Brlić Mažuranić. Proizvod ZelEn jedinstveni je projekt na hrvatskom tržištu koji obuhvata tri dimenzije društveno odgovornog poslovanja: ekonomsku, odgovornost prema okolini i društvenu. Ekonomsku zato jer jača tržišni položaj HEP Opskrbe i HEP grupe u celini; u vezi sa okolinom zato jer na strani proizvodnje potiče korišćenje obnovljivih izvora energije. Kod kupaca ostvaruje merljive uštede energije u potrošnji energije te društvenu dimenziju jer podiže kvalitet za socijalno osetljive kategorije stanovništva“, rekao je Saša Dujmić, član Uprave Hrvatske elektroprivrede d.d.

Donacijom projekta energetske efikasnosti u vrednosti 400 hiljada kuna izvedene su sveobuhvatne mere energetske efikasnosti koje će Dečjem domu Ivane Brlić Mažuranić omogućiti sigurnost snabdevanja toplotnom energijom, bolju kontrolu troškova i upravljanje potrošnjom prirodnog gasa uz značajno povećanje udobnosti korisnika.

I na kraju ostvarenje energetskih ušteda. Projekt je uključio izvedbu instalacije gasnog priključka te rekonstrukcije sistema grejanja, ugradnju solarnih kolektora za potrebe zagrevanja tople vode, kao i zamenu postojeće stolarije novom PVC stolarijom. Procenjene uštede koje će ostvariti zamenom stolarije iznose 38 posto ukupne potrošnje prirodnog gasa na godišnjem nivou. Ugradnjom solarnih kolektora te korištenjem sunčeve energije za potrebe grejanja tople vode moguće je ostvariti uštede od 35 posto potrošnje prirodnog gasa za potrebe grijanja tople vode.

Izvor:hep.hr

V.Vukajlović

Kad shvatite koliko dece godišnje umre zbog zagađenja, neće vam biti dobro

06.03.2017

Tuga, bolest, dete — Foto-ilustracija: Pixabay

U svom najnovijem izveštaju Svetska zdravstvena organizacija (SZO) iznela je poražavajuće statističke podatke.

Četvrtina dece mlađe od pet godina umire od posledica zagađenja – što podrazumeva prljavu vodu i vazduh, pasivno pušenje ili nedostatak odgovarajuće higijene. Kad se to pretvori u konkretne brojeve, ispada da svake godine izgubimo 1,7 miliona dečijih života.

Koliko je nezdrava životna okolina opasna po mališane koji žive u takvim uslovima pokazuje podatak da se ova deca razboljevaju i umiru od bolesti kao što su malarija, hronična dijareja ili upala pluća.

– Zagađenost okoline je smrtonosna, pogotovo za decu uzrasta od jednog meseca do pete godine života. Njihov imunitet još uvek nije dovoljno razvijen, kao ni organi i disajni putevi njihovih malih tela, pa su zato posebno podložni negativnim uticajima zaprljan vode i vazduha – izjavila je direktorka SZO-a Margaret Čan, prenosi CNN.

U izveštaju se navodi da izlaganje štetnim uticajima počinje još dok je beba u stomaku, a potom se nastavlja ako su deca izložena spoljašnjem i unutrašnjem nezdravom vazduhu i pasivnom pušenju. To povećava izglede za upalu pluća kao i za celoživotni rizik od hroničnih respiratornih bolesti poput astme, ali i bolesti srca, moždanog udara ili raka.

Članovi domaćinstava bez pristupa čistoj vodi i sanitarijama, ona koja su kontaminirana dimom od sagorevanja goriva poput uglja ili koriste otpad za kuvanje i grejanje, skloniji su dijareji i upali pluća. Isto tako, mnoga deca su izložena štetnim hemikalijama iz vode, hrane, vazduha i celokupnog okruženja.

– Ulaganje u uklanjanje ekoloških rizika po zdravlje, poput poboljšanja kvaliteta vode ili korišćenja čistijeg goriva, rezultiralo bi ogromnim zdravstvenim koristima za sve nas – kazala je Marija Neira, stručnjak SZO-a za javno zdravlje.

U planu je gasovod iz Srbije

06.03.2017

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da ekološka dozvola za Rafineriju u Brodu postoji do 2020. godine.
“Mi pokušavao da rešimo i do 2020. godine ćemo sigurno rešiti problem redovnog snabdevanja, ali mi imamo nameru da pravimo gasovod iz pravca Srbije, odnosno ovaj put iz Zvornika prema Banjaluci, a to znači da se uključi Rafinerija u Brodu. Hrvatska bi želela da gasovod ide preko njihove države.”, rekao je Dodik za “Sputnjik”.

Dodik je istakao da mu je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da je razgovarao sa predsednikom Hrvatske Kolindom Grabar-Kitarović o toj temi.

Predsednik Srpske je naveo da je bilo razgovora i o “Južnom toku” i o pozicioniranju Republike Srpske, te da ta ideja nije izgubljena.

“Rečeno je da ta ideja nije izgubljena i da se traže modaliteti. U ovoj varijanti oni se vide u okviru onoga što se zove `Turski tok` i dolazak gasovoda na ovaj prostor Balkana. U to će uključiti Republiku Srpsku po svim elementima kako smo ranije razgovarali”, rekao je Dodik.

Na pitanje da li se čekaju bugarski izbori da bi se obnovio “Južni tok”, Dodik je rekao da u Rusiji nije razgovarao o toj temi, ali Bugari očigledno gube ozbiljan novac i ozbiljne razvojne šanse upravo time što dozvoljavaju da ih zaobilaze.

“U svakom slučaju, očigledno je da će neko drugi to prihvatiti, možda će to malo odložiti gradnju. Očigledno je da su Bugari bili žrtve evropskog pritiska koji je isključivo komercijalne prirode. Kao drukčije objasniti recimo da je onog trenutka kad je pokušala da se ugasi ideja o “Južnom toku” počelo da se govori o “Severnom toku 2”.

Tako mi gas ne bismo dobijali onako kako to prirodno dolazi i jeftinije za nas, nego bi išao preko severa Evrope, Nemačke, Austrije, Slovenije i onda da dođe u Srbiju i u Republiku Srpsku. Naravno da veliki, kao što je Nemačka, razmišljaju o tome, ali nama je najvažnije da nam stigne gas, najbrže i najjeftinije”, rekao je Dodik.

Izvor: srna.rs

V.V.

U adaptaciju škola i bolnica u Crnoj Gori uloženo skoro 27 miliona evra

06.03.2017

Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je u subotu da je od početka implementacije dva programa koja podrazumevaju primenu mera energetske efikasnosti, od 2009, odnosno 2012. godine, u rekonstrukciju ukupno 50 objekata u Crnoj Gori uloženo je više od 26 miliona evra.

Kroz projekat Energetska efikasnost u Crnoj Gori (MEEP), koji je počeo sa implementacijom 2009. godine, a koji sprovodi Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministartsvom zdravlja, energetski je adaptirano 11 zdravstvenih, 8 obrazovnih ustanova i 1 studentski dom, ukupne vrednosti radova 7,6 miliona evra. Osim toga, u prošlog godini u domovima zdravlja Nikšić, Kolašin, Andrijevica i Petnjica završeni su radovi na adaptaciji termo-tehničkih instalacija sa elektro instalacijama, ukupne vrednosti radova 121.148 evra. Građevinsko-zanatski radovi na ovim objektima, kao i na zdravstvenoj stanici Murino, biće nastavljeni i u ovoj godini.

Kroz implementaciju Programa energetske efikasnosti u javnim zgradama – faze I i II (EEPPB), koji je počeo sa realizacijom 2012. godine, a koji implementira Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom rada i socijalnog staranja i Upravom za imovinu, izvršena je primena mera energetske efikasnosti u 28 osnovnih i srednjih škola, jednom studentskom domu i jednoj predškolskoj ustanovi, a ukupna vrijednost uloženih sredstava iznosi 18,7 miliona evra.

Implementacija druge faze programa je u toku i biće završena do kraja 2020. godine, do kada je planirana rekonstrukcija i adaptacija još osnovnih i srednjih šloka, dve socijalne ustanove – Dom starih „Grabovac“ u Risnu i Zavod „Komanski most“ u Podgorici, kao i četiri administrativna objekta – zgrade Skupštine i Predsedništva Crne Gore, Ministarstva vanjskih poslova i Ministarstva finansija, Ministarstva pravde i Vrhovnog državnog tužilaštva.

Kada je reč o planiranim radovima za 2017. godinu, mere energetske efikasnosti biće primenjene kroz rekonstrukciju i adaptaciju 10 objekata, i to četiri obrazovna i šest zdravstvenih. Vrednost planiranih radova u ovoj godini je više od 4,5 miliona evra.

Primena mera energetske efikasnosti kroz ova dva programa, između ostalog, podrazumeva postavljanje termoizolacije na fasadi, termo i hidro izolacije na krovovima, zamenu fasadne bravarije, sanaciju/izgradnju sistema grejanja, zamenu opreme u kotlarnici, ugradnju termostatskih i balansnih ventila i zamenu svetiljki.

Primenom navedenih mera, adaptirani objekti su u celosti energetski unapređeni i uslovi komfora, odnosno boravka u tim ustanovama značajno poboljšani.

EEPPB projekat finansira se iz sredstava kredita u vrednosti od 31,5 miliona evra, i donacije u vrednosti od oko 4,7 miliona evra, koji su obezbeđeni od strane (KfW), dok se MEEP projekat finansira iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) u vrednosti od 11,5 miliona evra.

Izvor:mek.gov.me

V.Vukajlović

Dan divljih vrsta u subotu obeležen i u regionu

06.03.2017

U zagrebačkom Zoološkom vrtu u subotu je povodom Svetskog dana divljih vrsta održan edukativno-zabavni program za građane, a posebno one mlađe. Program su organizovali Ministarstvo zaštite okoline i energetike, Hrvatska agencija za okolinu i prirodu i Zoološki vrt.

„Na globalnom nivou od ilegalne trgovine divljim vrstama godišnje se zaradi oko 150 milijardi kuna. To je svrstava uz bok trgovini drogom, oružjem i ljudima. Ilegalna trgovina odgovorna je za ugrožavanje bioraznolikosti planeta. Na primer, u posljednjih stotinjak godina broj tigrova je sa 100.000 pao na njih samo 3500. Ovom akcijom želimo da podstaknemo građane da ne kupuju proizvode i preparate za koje sumnjaju da su od divljih vrsta jer tako doprinose borbi za očuvanje bioraznolikosti Zemlje“ – kazao je pomoćnik ministra zaštite okoline i energetike Igor Kreitmejer.

Hrvatska je potpisnica UN-ove Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka (CITES). Za sprovođenje te konvencije odgovorno je Ministarstvo zaštite okoline i energetike, kao i za sprovođenje EU uredbi o trgovini divljim vrstama i Zakona o prekograničnom kretanju i trgovini divljim vrstama. Sprovođenjem CITES Konvencije osigurava se održiva međunarodna trgovina koja ne predstavlja pretnju preživljavanju divljih vrsta. Konvencija štiti više od 35.000 biljnih i životinjskih vrsta koje su ugrožene međunarodnom trgovinom.

„Zoološki vrt grada Zagreba sistematski radi na reklamiranju zaštite ugroženih životinjskih vrsta, pa tako i onih s popisa CITES-a. Ovde se može videti mnoštvo životinja, od kojih su neke ugrožene ilegalnom trgovinom. To su sivi vuk, ris, smeđi medved, crna roda, beloglavi sup, belorepi štekavac, sova ušara, čančare i planinski žutokrug. Neke od tih životinja poput planinskog žutokruga uključili smo u naučna istraživanja kako bismo saznali više o razmnožavanju i poboljšali mu mogućnosti za opstanak u prirodi“ – kazao je Damir Skok, upravnik Zoološkog vrta grada Zagreba.

Izvor:mzoip.hr

V.V.

Održana konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“

06.03.2017

Prva nacionalna konferencija „Zaštita životne sredine i žene u Srbiji“, čiji je cilj da podigne svest javnosti o bezbednosti, uticaju na zdravlje i značaju rodne ravnopravnosti u svim segmentima životne sredine, održana je prošle nedelje u oganizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) i ambasade Kraljevine Švedske.

Konferenciju je otvorila državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović, istakavši važnost rodne ravnopravnosti u životnoj sredini i jačanja uslova za žensko preduzetništvo u zelenoj ekonomiji. Ona je istakla da žene imaju veoma važnu ulogu u održivom razvoju, te je potrebno promovisati rad i učešće žena u svim oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja. Dostizanje rodne ravnopravnosti upravo je jedan od najboljih načina za unapređenje životne sredine i održivog razvoja. Ovom konferencijom počinjemo niz aktivnosti u cilju podizanja svesti javnosti o značaju bezbednosti u životnoj sredini, o uticaju životne sredine na zdravlje i značaju zelene ekonomije i podsticanju ženskog preduzetništva.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije gospođa Maja Gojković ukazala je da je veza između životne sredine, održivog razvoja i rodne ravnopravnosti važna u cilju sveukupnog razvoja društva. Za ravnopravno učešće žena u procesima zaštite životne sredine i održivog razvoja, od ključnog značaja je da se obezbedi njihovo ravnopravno učešće u procesu donošenja odluka i dokumenata, kao i prisustvo na mestima upravljanja. Pored našeg zakonodavnog okvira koji jasno podržava politiku rodne ravnopravnosti i prava na zdravu životnu sredinu, naš cilj je i članstvo u Evropskoj uniji, i ukoliko brže, i u potpunosti usvojimo ove standarde ne samo da će nam put u Evropu biti brži i lakši, već ćemo i svi mi uživati pravedniji, zdraviji i kvalitetniji život.

Ambasador Švedske njegova ekselencija gospodin Jan Lundin ukazao je na važnost investiranja u projekte u oblasti životne sredine koji će omogućiti zdrav i kvalitetan život svih građana. Cena neulaganja i nedostatka investicija u oblasti životne sredine je veoma visoka za građane. Uzmimo na primer koliko zagađenje vode, usled neadekvatnog tretmana otpadnih voda, može povećati rizik i prouzrokovati brojne zdravstvene posledice. Imajući u vidu temu konferencije, značajno je pomenuti da su, prema istraživanjima, žene više zabrinute za stanje u životnoj sredini, za kvalitet vode, hrane i vazduha, jer su svesne da zdrava životna sredina ujedno znači i zdravlje njihovih porodica.

Na konferenciji su govorile i Kristin Moro, ambasadorka Francuske, narodne poslanice Marija Obradović i Aleksandra Đurović, a prisustvovali su i brojni predstavnici vladinog i nevladinog sektora i medija.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

foto: ekoforum.rs

Sandra Jovićević

Postoji li šansa da čovečanstvo plastične boce ikad pošalje u penziju?

05.03.2017

Plastične flaše, Plastične boce, Zagađenje — Photo: Pixabay

Svaka ekološki osvešćena osoba zna da je kupovina vode i drugih pića u plastičnim flašama nužno zlo. Iako su ove boce praktične i lagane za nošenje, za prirodu su zlo, jer čak i one koje su delimično biorazgradive, nisu prijatelji nijednog ekosistema.

Jednostavno, sva plastika potiče iz fosilnih goriva, ograničenog i neobnovljivog resursa, a razlaže se stotinama godina, čineći nepopravljivu štetu biljnom i životinjskom svetu. A da ne pričamo o tome da je cena flaširane vode često i dvestotinjak puta viša od vode iz česme.

Iako svi to znamo, opet teško odolevamo iskušenju konzumerizma, prosto jer nam je tako lakše. Srećom, u budućnosti bi ovaj problem s plastikom mogao da postane stvar prošlosti.

Kako piše Plastic News, Nekoliko velikih proizvođača hrane u pića udružili su snage i novac, u projekat nazvan NaturALL Bottle Alliance, koji za cilj ima razvoj tehnologije proizvodnje biorazgradivih flaša nove generacije.

Za razliku od ranijih manje-više neslavnih pokušaja zamene plastike biomaterijalima, za koje su kao sirovina korišćeni šećerna trska ili kukuruz, NaturALL ima plan da njihove boce budu napravljene od drveta, kao što je borovina.

Tokom ove i naredne godine, u ovaj projekat će biti uloženo 25 miliona dolara za sadnice koje bi trebalo da daju 5.000 tona plastike koja bi bila 60 odsto biorazgradiva, ali dugoročni cilj im je veoma ambiciozan – da osmisle flaše koje bi bile 95 odsto biorazgradive.

Ipak, svesni su toga da će to zaista biti teško i spremni su da, ukoliko se ispostavi da je ona komercijalno neisplativa, priznaju poraz i odustanu od razvoja “zelene” tehnologije i ulaganja u održivi razvoj.

KLIMATSKE PROMENE U SRBIJI: Šta nas čeka do 2050. godine?

04.03.2017

Svakog dana slušamo o tome kako se glečeri tope, zagađenje raste, klima menja, da godišnja doba više nisu kao što su nekad bila, a vreme kao da je potpuno poludelo. Drugim rečima, planeta Zemlja se nalazi u ozbiljnom problemu.

Ali, šta to zaista znači za nas i laike i stručnjake koji živimo na ovim prostorima?

To je pokušao da nam u svom blogu predoči doktor Ratko Bajčetić, stručnjak za vodoprivredu.

Njegov tekst prenosimo u celosti:

Klimatske promene, odnosno ono što nas se svakodnevno dotiče kroz vremenske nepogode često se olako shvata. Izveštaji o klimatskim promenama uglavnom se zasnivaju na uočenom globalnom porastu srednje temperature planete za već izvesnih 2°C. Laicima to ne izgleda posebno zastrašujuće, kao ni otapanje velikih površina ledenih polarnih kapa, jer živimo na 70 i nekom metru nadmorske visine i ne znači nam puno 2-3 metra povišenja nivoa mora. Ponekad se javi i komentar da oni koji žive na obali treba samo da se presele na malo viši teren. Da li je sve baš tako jednostavno, lako premostivo i vezano za izdizanje nivoa mora?

Osnovni klimatsko-vremenski generator nalazi se u okeanima. Funkcionisanje tog generatora u najvećoj meri zasnovano je na dva parametra, a to su zagrevanje vode, odnosno temperaturne razlike u okeanu, i salinitet. Ova dva parametra najvažniji su pokretači morskih struja i vetrova, a time i pokretanja toplih i hladnih, vlažnih i suvih vazdušnih masa koje nam donose kišu ili sunčano vreme.

Nama najbliži, Atlantski okean, generator je svih ciklona i posredno, anticiklona koji na ove prostore donosi padavine, a sve uz pomoć Golfske struje. Golfska struja ima svoja dva dela, topli i hladni. Topli deo, koji se kreće od Sargaškog mora ka obalama Evrope, a dalje na sever, postepeno se hladeći i dopirući sve do Svalbarda, a hladni deo te struje započinje upravo na obalama Svaldbarda i uz Grenland, pojačavajući se hladnom strujom iz Labradorskog zaliva, uz obalu Severnoameričkog kontinenta stiže do Floride i Sargaškog mora.

Otapanjem polarnih kapa, izazvanih globalnim zagrevanjem značajno se smanjuje salinitet hladne vode, koja, zbog manje specifične težine ostaje iznad vode većeg saliniteta. Sa druge strane, nešto toplije struje povećane specifične težine, koje takođe po zakonima fizike zauzimaju površinski sloj, sudarale bi se sa hladnom vodom manjeg saliniteta, a to proizvodi „sukob“ dva zakona fizike. Rezultat ovog „sudara“ bio bi potpuno zaustavljanje kretanja i mešanje vode uz južne obale Grenlanda i uz Labrador.

U konačnom, to bi se odrazilo na skraćivanje dometa i korekciju pravca Golfske struje, a u najdrastičnijem slučaju do nivoa kruženja u i oko Sargaškog mora. Motor za zagrevanje obalnih mora Evrope bi stao, a Golfska struja počela bi da donosi toplotu i kišne oblake iznad zapadnog dela Sahare, umesto na Evropski kontinent. Generalno, Sahara bi postala prijatno mesto za život i razvoj poljoprivrede, a Evropa bi se prvo pretvorila u veoma aridno (suvo) područje, a daljim hlađenjem i u ledenu pustinju, jer bi se oslobodio prostor za hladne, suve struje iz polarne zone.

Prema nekim scenarijima, debeli ledeni pokrivač pokrio bi celokupnu severnu i srednju Evropu, sve do centralne Francuske, severne Italije, južnih oboda Panonske nizije, do Crnog mora. Dakle, osim ledenog pokrivača u Panonskoj niziji, odnosno Vojvodini, klimatske prilike u centralnoj i južnoj Srbiji više bi ličile na klimatske prilike na Aljasci ili Sibiru.

Ovo jeste neki dugotrajniji proces, koji bi ponegde u Evropi mogao da bude praćen prilagođavanjima na nove klimatske prilike, ali bi vremenom izazvao velike seobe ka jugu.

Koji su to događaji koji se lakše mogu uočiti, a u vezi su sa klimatskim promenama? Tu se prvenstveno misli na ekstremne meteorološke i hidrološke pojave, iskazane u trajanju i intenzitetu pljuskova, dužini sušnih perioda, češćim i izraženijim poplavama, dužim i ekstremnijim periodima vrućina, povećanju učestalosti jakih oluja i drugih nepogoda i slično.

U stručnom i naučnom svetu preovlađuju dve grupe mišljenja, pri čemu jedna grupa naučnika zastupa mišljenje da su klimatske promene plod isključivo antropogenog uticaja, odnosno plod prevelike emisije gasova staklene bašte, dok druga grupa zastupa mišljenje da je antropogeni uticaj minimalan i da je globalno zagrevanje samo jedan od redovnih zemaljskih ciklusa. Svakako, obe grupe ne poriču evidentne klimatske promene, a i oko većine verovatnih scenarija su saglasne. Istina je verovatno negde na sredini, odnosno, niti je čovek isključivi krivac, niti može biti oslobođen značajnog dela krivice za ono što se na tom polju dešava.

Kakve su prognoze za naredni period za Srbiju?

Obe grupe naučnika koje se bave klimatskim promenama saglasne su da će najveći deo Srbije, do 2050. godine biti pogođen smanjenjem ukupnih padavina za oko 25%, pri čemu je metodologija prognostike zasnovana na realnim pokazateljima. Istovremeno, u zoni Alpa će se povećati ukupne padavine, a u zoni Tatri i Karpata smanjiti za oko 15%, što će izazvati promene režima tečenja velikih reka. Ukupno gledano, Srbija će se suočiti sa značajnijom nestašicom voda i smanjivanjem izdašnosti izvora, kao i proticaja na svojim južnim i centralnim rekama, dok će se povećati doticaj Dunava i Save, uz istovremeno smanjenje proticaja na Tisi i Tamišu. Za Srbiju ovakav scenario znači da je mogućnost svojevrsnog paradoksa, sa istovremenom pojavom suša i poplava, doduše na različitim lokacijama.

Šta nam je činiti?

Smanjenje korišćenja fosilnih goriva jeste svakako pozitivan i urgentan trend i na tome treba insistirati. Sve i da je druga grupa naučnika u pravu, smanjenjem emisije štetnih gasova čuvamo čist vazduh, vodu i zemljište, kao i sveukupno zdravlje stanovništva. Druga aktivnost mora biti vezana za vode, odnosno na očuvanje i čuvanje resursa tamo gde će biti u deficitu i istovremenu izgradnju dodatnih zaštitnih objekata za odbranu od poplava na područjima gde će povećanja proticaja izvesno biti. Treća aktivnost je u oblasti poljoprivrede i njenog prilagođavanja uslovima deficita voda. Četvrta, najvažnija aktivnost jeste obrazovanje i promena svesti građana o značaju vode i životne sredine.

(Ratko Bajčetić)

Protiv zagađenog vazduha moguće je boriti se HRANOM

04.03.2017

Ishrana, Zdrava hrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Stanovnici svih većih gradova u siromašnijim zemljama, kao i polovina u onim bogatijim, muče istu muku – nepodnošljiva zagađenost vazduha koja je potencijalno opasna za zdravlje, pa i sam život. Iako je jedino pravo rešenje za ovaj problem ulaganje u obnovljive izvore energije, običan čovek ima načina kako da se sam sačuva od štetnih uticaja vazduha koji diše.

Loš kvalitet vazduha odavno se povezuje sa bolestima pluća, srca, bubrega, ali i dijabetesa, Alchajmerove bolesti i drugih demencija, prevremenih porođaja, kao i mentalnim poremećajima. Koliko je zagađenje vazduha ozbiljan problem, govori podatak da toksične čestice mogu prodreti ne samo u disajne organe, već i u mozak ili polne organe.

No, ako je verovati najnovijem naučnom istraživanju, ishrana pojačana omega-3 masnim kiselinama umnogome može da nam pomogne u borbi protiv zagađivača, prenosi Guardian.

Studija Univerziteta Harvard, sprovedena na miševima, pokazala je da simptomi upala i oksidacionog stresa u samim ćelijama mogu biti za 30 do 50 odsto smanjeni unosom hrane kao što je masna riba, lan ili konoplja, kao i to da su baš ove namirnice odlična prevencija za bolesti koje se češće javljaju u zagađenim oblastima.

– Svima koji žive u zagađenim sredinama preporučio bih da uzimaju omega-3 masne kiseline, bilo kroz hranu, bilo u vidu suplemenata. Činjenica je da one nisu lek, ali su nutrijent koji može mnogo da učini da sačuvamo zdravlje ili sprečimo progres bolesti. U svakom slučaju, s njima možemo da krenemo odmah, dok je ulaganje u emisiju štetnih gasova dugoročna investicija, koja neće tako brzo uroditi plodom – poručio je autor istraživanja, doktor Jin Kang.

Drugi regionalni trening o ekosistemskim uslugama i valorizaciji u Jugoistočnoj Evropi

03.03.2017

Ministarstvo-zzs — Foto: eko.minpolj.gov.rs

U periodu od 6. do 10. februara 2017. godine, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije kao zemlje domaćina, GIZ – Otvoreni regionalni fondovi za Jugoistočnu Evropu – program posvećen biodiverzitetu (GIZ Open Regional Fund for South-East Europe – Biodiversity – ORF BD) i IUCN Regionalne kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju (IUCN ECARO) organizovali su drugi regionalni trening o ekosistemskim uslugama i valorizaciji za region Jugoistočne Evrope.

U obuci pod nazivom „Principi procene ekosistemskih usluga za odgovorne politike: elementi, metode, instrumenti i preporuke” (Principles of Ecosystem Services Assessment for Policy Impacts: Elements, Methods, Tools and Hints) pored predstavnika Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva finansija, Agencija za životnu sredinu, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, učestvovali su i predstavnici nadležnih ministarstava za životnu sredinu regiona JIE, Zavoda za zaštitu prirode, kao i predstavnici akademskog, civilnog sektora i drugih međunarodnih organizacija.

Obuka je deo IUCN (IUCN) projekta „Towards Strengthened Conservation Planning in South-Eastern Europe”, finansiranog od strane MAVA fondacije (MAVA Foundation), i projekta ORF BD Ecosystem Services Assessment and Valuation (ESAV) for future course of action in South-East Europe (SEE) finansiranog od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) koji sprovodi GIZ (GIZ) Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit.

Trening je realizovan po metodologiji GIZ globalnog projekta tzv. „ValuES: Methods for integrating ecosystem services into policy, planning and practice”. Teorijska osnova i prezentacije eksperata, aktivna diskusija i zajednički rad učesnika po radnim grupama na konkretnim primerima iz prakse odgovorili su na mnoga pitanja, ali su i otvorili nova kako na lokalnom tako i regionalnom nivou sa kojima se svi susrećemo u svakodnavnom radu. Predstavljena rešenja pokazala su da je regionalnom kao i inter-sektorskom saradnjom moguće stvoriti ambijent za održivi i odgovorni razvoj koji je zasnovan na prirodnim resursima, odnosno podržava rešenja koja se sprovode poštujući kapacitete ekosistema tj. održivo korišćenje prirodnih resursa, uz minimalizaciju negativnih posledica na staništa i vrste.

izvor: eko.minpolj.gov.rs

Sandra Jovićević

AMAZON: Ulažemo u OIE, snižavamo cene

03.03.2017

Čelnici jednog od najvećih svetskih tehnoloških giganata, kompanije Amazon, odlučili su da u narednom periodu ulažu u energetsku efikasnost svojih objekata, tako što će, gde god je to moguće, postaviti solarne panele.

Najveća internet prodavnica na svetu planira da se već od ove godine 20 njihovih objekata u SAD snabdeva na solarni pogon, a namera im je da do 2020. godine energiju sunca počne da koristi 50 Amazonovih zgrada širom sveta.

Prema procenama, iz obnovljivih izvora energije će biti moguće proizvesti i do 80 odsto energije za struju i grejanje Amazonovih predstavništava, čime će ova kompanija i njeni zaposleni u značajnoj meri doprineti zaštiti životne sredine.

– S obzirom na to da se naša prodajna mreža sve više širi, mi želimo da postupamo odgovorno prema svojoj okolini. Gledaćemo da maksimalno iskoristimo udeo obnovljivih izvora energije, kako na već postojećim objektima, tako i na onima koji su tek u izgradnji. Ovo je dobro kako za nas i životnu sredinu, tako i za naše korisnike, jer smanjenjem naših energetskih troškova možemo da snizimo cene proizvoda, a samim tim će i naši kupci uštedeti svoj novac. Drugim rečima, ovo je dobitna kombinacija za sve – kazao je viši potpredsednik Amazona Dejv Klark, prenosi Mashable.

Amazon nije jedini tehnološki gigant koji ulaže u održivi razvoj. Google je u decembru obećao da će njihovi data-centri i kancelarije u dogledno vreme stopostotno preći na OIE, a kompanija Apple je u septembru najavila da i oni rade na tome da što vše smanje emisiju štetnih gasova iz dimnjaka svojih fabrika.

Novi Sad predstavlja svoje ekološke i energetske projekte na Međunarodnim danima energetike i investicija

03.03.2017

U okviru manifestacije Međunarodni dani energetike i investicija grad Novi Sad predstavlja svoje potencijale u oblasti investicije i energetike.

Kada je reč o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti, najvažniji projekti Novog Sada su uspostavljanje regionalnog sistema upravljanja otpadom, povećanje energetske efikasnosti SPENS-a i zamena postojećih sijalica javnog osvetljenja led sijalicama.

Projekat izgradnje tzv. Regionalne deponije za grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas, vredan je blizu 3,5 milijarde dinara, vremenski okvir za njegovu realizaciju je do 2020. godine, a finansira se većinom putem donatora i sredstava IPA Fonda. U saradnji sa partnerskim institucijama Novi Sad je sproveo postupak javne nabavke za izvođenje istražnih radova, urađena je delimična prethodna studija opravdanosti za upravljanje čvrstim otpadom u regionu i nastavljaju se aktivnosti na izradi neophodne projektno-tehničke dokumentacije.

Novi Sad je među prvim gradovima u Srbiji počeo da se bavi organizovanim prikupljanjem i obradom podataka o potrošnji energije kao i utvrđivanjem neophodnih energetskih kapaciteta grada. Ove godine kroz programe investicionih aktivnosti planirana je izgradnja toplotnih pumpi u tri škole u prigradskim naseljima, ali i rekonstrukcija fasade i stolarije, grejanja i sl. aktivnosti u drugim školama i vrtićima. Takođe, jedan od važnijih projekta Strategije održivog razvoja grada je i Smart city koncep.

izvor: novisad.rs

Sandra Jovićević

1...1,3031,3041,305...1,673 Page 1,304 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM