Predstavnici Šapca na Samitu gradonačelnika pametnih gradova

27.02.2017

Gradonačelnik Šapca gospodin Nebojša Zelenović prošle nedelje učestvovao je na Samitu gradonačelnika pametnih gradova na Tajvanu.

Gospodin Zelenović je ovom prilikom govorio o izolaciji stambenih zgrada, zameni neekoloških sijalica novom LED rasvetom, izgradnji gradskog bazena koji koristi tri vrste energije i participativnom budžetiranju. Napomenuo je i da je sa pojednostavljenim administrativnim procedurama grad uveo širok spektar podsticaja za investitore koji su spremni da ulažu u Šabac.

Na samitu je učestvovalo 54 gradonačelnika iz 46 zemalja sveta.

izvor: sabac.rs

Sandra Jovićević

U četvrtak počinju Međunarodni dani energetike i investicija u Novom Sadu

27.02.2017

Konačan program manifestacije Međunarodni dani energetike i investicija 2017. organizatori su saopštili krajem prošle nedelje. Očekuje se izuzetno bogat program i brojni učesnici iz međunarodnih i domaćih institucija koji će govoriti o cirkularnoj ekonomiji, investicijama u energetici, zaštiti životne sredine i pripremama Srbije u postizanju ciljeva kad je reč o Poglavlju 27.

U četvrtak 2.marta je zvanično otvaranje Sajma. Tokom 3. marta, takođe svi zainteresovani privrednici, investitori, akademski građani i naučni radnici se očekuju i dobrodošli su kako bi uveličali manifestaciju. Brojne kompanije će predstaviti svoje poslovanje i u okviru sponzorstava obogatiti sadržaj samog događaja. Pogledajte poziv ovde.

Izvor: CEDEF

V.V.

Smederevo izdaje dozvolu Hesteel Serbia Iron & Steel

27.02.2017

Grupa za zaštitu životne sredine grada Smedereva, Odeljenje za urbanističko-komunalne i imovinsko-pravne poslove, Odsek za urbanističko-građevinske, poslove saobraćaja i zaštite životne sredine, Grupa za zaštitu životne sredine Gradske uprave Smederevo, na osnovu člana 69. stav 1, Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 36/2009, 88/2010 i 14/2016) objavljuje OBAVEŠTENjE.
Reč je o obaveštenju o izdatom Rešenju o dopuni integralne dozvole za skladištenje i tretman neopasnog otpada operateru postrojenja Hesteel Serbia Iron & Steel d.o.o, sa sedištem u Beogradu, Balkanska 2a.
Dopuna se odnosi na neopasan otpad indeksnog broja 12 01 01 – struganje i obrada ferometala koji se generiše u procesu obrade valjaka u pogonu Hladne valjaonice, a sada skladišti i tretira u pogonu Aglomercije.
Uvid u izdato Rešenje može se izvršiti u roku od 7 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja, u prostorijama Gradske uprave Smederevo, Omladinska br.1, II sprat, kancelarija br. 35.

Izvor: grad.smederevo.org.rs

V.V.

Kratki zastoj posle 3 meseca rada

27.02.2017

Termoelektrana /TE/ “Gacko” od subote je van pogona nakon što je 90 dana u kontinuitetu proizvodila električnu energiju, čime je doprinela stabilnosti celog elektro-energetskog sistema, potvrdio je Srni Borivoje Vujičić, izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj ovog preduzeća.

On kaže da ovako dug period rada bez ispadanja sa mreže nije zabležen od kada je ovaj proizvođač električne energije počeo da radi, što je doprinelo da značajno učestvuje u celokupnoj proizvodnji “Elektroprivrede Republike Srpske” /ERS/.

“Ukupni sistem ERS-a od početka godine proizveo je 804 gigavat-časa električne energije, od čega je TE `Gacko` proizvela 34 odsto”, podseća Vujičić i dodaje da je gatačka termoelektrana od početka godine proizvela 278 gigavat-časova električne energije ili 106 odsto u odnosu na plan.

Očekuje se da će TE “Gacko” već od sutra biti na mreži nakon što bude otklonjen kvar koji je nastao zbog curenja na sistemu napojne vode.

Izvor: srna.rs

V.Vukajlović

Delegacija EU posetila TENT

27.02.2017

Delegacije Evropske unije predvođena Kristijanom Danijelsonom, generalnim direktorom Evropske komisije za proširenje posetila je termoelektranu „Nikola Tesla A“ i upoznala se sa projektima zaštite životne sredine i oporavkom od posledica poplava 2014. godine.

Danijelson je najveću EPS-ovu termoelektranu posetio zajedno sa Aleksandrom Antićem, ministrom rudarstva i energetike, Majklom Davenportom, šefom Delegacije EU u Srbiji i Miloradom Grčićem, v. d. direktora JP EPS.

– „Elektroprivreda Srbije“ uložiće oko milijardu evra do 2026. godine da bi se u potpunosti uskladio rad EPS-ovih postrojenja sa standardima EU u oblasti životne sredine. Uz podršku EU koja nije bila samo na rečima, već i opipljiva, finansijska, EPS je uložio do sada 200 miliona evra u projekte zaštite životne sredine. Poštujemo tu podršku i računamo da će se nastaviti i u ubuduće – rekao je Antić.

Ministar je rekao da bi do jeseni trebalo da bude dogovorena izgradnja postrojenja za odsumporavanje na TENT A navodeći da će to koštati oko 200 miliona evra.

– Obezbedili smo finansiranje, sproveli tender i sada je u toku evaluacija ponuda. Verujem da ćemo do septembra imati ugovor – rekao je ministar.

Danijelson je rekao da je EU sa oko 500 miliona evra od 2000. godine pomogla Srbiju u oblasti životne sredine i energetike.

– Veoma jaku podršku dajemo procesu modernizacije Srbije i nastavićemo to da činimo. Jedan od ključnih sektora za Srbiju je modernizacija energetskih postrojenja, a TENT predstavlja jedan od važnih primera ulaganja u ekološke standarde i podizanje nivoa zaštite životne sredine – istakao je Danijelson.

Grčić je rekao da postoji dobra saradnja EPS-a i EU, koja traje već punih 16 godina i da je ona dala kvalitetne rezultate.

– Sigurno je da će EPS nastaviti da ulaže u modernizaciju. Za narednih devet godina, kroz ulaganja oko milijardu evra uspećemo da modernizujemo EPS-ove pogone u termoelektranama i dovedemo ih na evropski nivo u zaštiti životne sredine – rekao je Grčić.

EPS je do sada postavio ili rekonstruisao elektrofiltere za smanjenje emisije čestica u vazduh na 14 blokova termoelektrana, denitrifikacija odnosno smanjenje emisije azotnih oksida urađeno je na tri bloka, a na još jednom je u toku. Završeno je i izgradnja prvog postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, u TE „Kostolac“. Plan je da se završi denitrifikacija i odsumporavanje na svim velikim blokovima, kao i da se reši pitanje prečišćavanja otpadnih voda u svim termoelektranama.

Izvor: eps.rs

V.V.

JP „Vojvodinašume“ obeležava Svetski dan šuma

27.02.2017

Svetski dan šuma se svake godine obeležava 21. marta. Ovogodišnja tema je Šuma – Elektrana prirode.

JP „Vojvodinašume“ tokom cele kalendarske godine sprovodi aktivnosti u cilju očuvanja šume i aktivno učestvuje u međunarodnim kampanjama koje za cilj imaju promociju zdrave životne sredine. U saradnji sa ekipom Radio-Televizije Vojvodina, na području JP „Vojvodinašume“ biće snimljene dve dečije emisije koje obrađuju teme vezane za prirodu, zaštitu životne sredine, ponašanje u prirodi i zdrav život, nazvane „Pitam se, pitam se“. Tokom snimanja emisija, održaće se i edukativni školski čas, kada će deci uzrasta od 8 do 10 godina, stručna lica zaposlena u JP „Vojvodinašume“ pričati o značaju i brojnim korisnim funkcijama šuma.

Ovo preduzeće, u saradnji sa novosadskim osnovnim školama i likovnim umetnicima, priprema i dramsko-likovnu predstavu i street art performans na ulicama Novog Sada. Tokom performansa istaći će se značaj očuvanja šume i podsetiti koliko je važan ovaj resurs sa stanovišta korišćenja obnovljive energije.

izvor: vojvodinasume.rs

Sandra Jovićević

Meksikanci od otpada agave prave gorivo

27.02.2017

Meksička kompanija Eradura (Herradura), jedan od najpoznatijih proizvođača tekile, ima u planu da ponovo iskoristi otpad.

Kako je saopšteno, otpad preostao od bodljikave biljke plava agava koja se koristi u proizvodnji alkoholnog pića, biće pretvoren u biomasu čime će biti smanjeni rashodi za energiju.

Rukovodilac kompanije gospodin Giljermo Rodelo izjavio je da bi isušivanjem 150 tona vlaknastog otpada od agave koji se generiše svakog dana i njegovim pretvaranjem u biomasu za pokretanje ogromnih kotlova koje koristi za rad postrojenja, moglo da se zadovolji 30 odsto energetskih potreba kompanije.

izvor: tanjug.rs

Sandra Jovićević

Geotermalnom energijom do razvoja Dunavskog regiona

27.02.2017

U januaru 2017. godine održan je prvi sastanak partnera projekta DARLINGe u Geološkom i geofizičkom institutu Mađarske u Budimpešti koji je finansiran iz Programa transnacionalne saradnje Interreg Dunav 2014.-2020.

Projekat će trajati 30 meseci, a učestvuju 10 ERDF i 5 IPA partnera iz 6 zemalja (Mađarske, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine i Rumunije), kao i sedam pridruženih partnera iz Mađarske, Slovenije, Hrvatske i Rumunije. Partneri i pridruženi partneri zajedno će raditi na poboljšanju energetske sigurnosti i efikasnosti u dunavskoj regiji promovisanjem održivog korištćenja postojećih dubokih geotermalnih izvora koji su još uvek u velikoj meri neiskorišćeni u sektoru grejanja. Projektno područje obuhvata središnji i jugoistočni deo dunavske regije, odnosno obuhvata južni deo Mađarske (južni i jugoistočni deo dunavske nizije), severoistočni deo Slovenije (Pomurje i Podravina), severni deo Hrvatske (Međimurje, Hrvatsko zagorje, Posavina, Podravina, Slavonija), zapadni deo Republike Srpske te središnji i severni deo Bosne i Hercegovine, severni deo Srbije (Vojvodina) i zapadni deo Rumunije (Banat). Površina projektnog područja je oko 92 000 km2.

Glavni ciljevi projekta su povećati korišćenje geotermalne energije i istaknuti prednosti kaskadnog korišćenja geotermalne energije te jače povezati iskorišćavanje geotermalne energije sa tržištem daljinskog grejanja; uspostavtii tržišno primenjiv alat koji će se sastojati od tri modula za održivo upravljanje geotermalnim sistemima – vrednovanje trenutnog korišćenja, hodogram koji će pomoći investitorima i šema geoloških rizika. Kao glavni rezultat ističe se jačanje saradnje i povećavanje korištenja geotermalne energije što će unaprediti energetsku sigurnosti u sektoru daljinskog grejanja, te će učiniti dunavsku regiju manje zavisnu od uvoza fosilnih goriva.

izvor: psemr.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Sastanak radne grupe u okviru UNEP projekta

24.02.2017

U sklopu realizacije projekta Unapređenje međusektorskog upravljanja zemljištem kroz smanjenje pritisaka na zemljište i planiranje korišćenja zemljišta održan je dvodnevni radni sastanak u Vrdniku u periodu od 21. do 22. februara 2017. godine.

Na sastanku su razmatrana industrijska postrojenja na kojima je vršeno skeniranje stanja životne sredine u sklopu realizacije prve faze Projekta. Cilj sastanka bio je razrada plana detaljnijih analiza na lokacijama na kojima će se vršiti uzorkovanje zemljišta i podzemnih voda u toku 2017. godine.

Sastanku su, pored predstavnika Agencije za zaštitu životne sredine, prisustvovali i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Geološkog zavoda Srbije, Instituta za zemljište, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, Agencije UN za zaštitu životne sredine (UNEP) i FEA nevladine organizacije.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

EPS ulaže milijardu evra za dostizanje ekoloških standarda

24.02.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je danas da će JP Elektroprivreda Srbije (EPS) uložiti približno milijardu evra do 2026. godine kako bi se u potpunosti uskladio rad njenih postrojenja sa standardima EU u oblasti životne sredine.

Antić je, prilikom obilaska Termoelektrane Nikola Tesla A, u društvu direktora Generalnog direktorata Evropske komisije za susedsku politiku i proširenje Kristijana Danijelsona, šefa Delegacije EU u Srbiji Majkla Devenporta i v. d. direktora EPS-a Milorada Grčića, izazio očekivanje da će Srbija veoma brzo otvoriti Poglavlje 15, koje se odnosi na energetiku.

On je ukazao na to da je veliki rezultat ostvaren po pitanju restrukturiranja “Srbijagasa” i stvaranja obaveznih rezervi gasa, za šta je naša zemlja dobila sve pozitivne ocene.

Do sada je EPS uložio više od 200 miliona evra u zaštitu životne sredine, a planirano je ulaganje približno milijardu evra od 2017. do 2026. godine da bi se u potpunosti uskladio rad njihovih postrojenja sa evropskim standardima u sferi životne sredine, ponovio je ministar.

Najvažniji projekti, kako je naglasio, usmereni su na smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh iz termoelektrana, što uključuje praškaste materije, sumporne okside i okside azota, ali takođe i na mere koje dovode do smanjenja negativnog uticaja rada EPS-ovih postrojenja na vodu, zemljište i biodiverzitet.

Prema njegovim rečima, očekivani efekti mera koje će EPS primeniti u oblasti zaštite vazduha do 2026. godine jesu smanjenje emisije oksida azota za 46 odsto, sumpornih oksida za 92 odsto i praškastih čestica za 84 odsto u odnosu na 2013. godinu.

Od 2000. godine do sada realizovano je 17 isključivo ekoloških projekata kojima se podiže nivo zaštite vazduha, vode i zemljišta u Srbiji. Od toga je šest projekata primenjeno uz podršku EU, kao jednog od najvažnijih partnera EPS-a u dostizanju evropskih ekoloških standarda.

EU je kroz fondove pretpristupne pomoći IPA izdvojila donacije od 58,85 miliona evra za elektrofiltere, prečišćavanje vode, stalno merenje emisije zagađujućih materija u termoelektranama, bezbedno odlaganje pepela.

Do sada je EPS ugradio ili rekonstruisao elektrofiltere na 14 termoblokova, čime su smanjene emisije praškastih materija, projekti za smanjenje emisija azotnih oksida urađeni su na tri bloka, a jedan projekat je u toku.

Plan je da se projekti denitrifikacije urade i na još četiri bloka snage već od 300 megavata. Značajne efekte na polju zaštite životne sredine imaju i modernizacije i revitalizacije termoelektrana kojima se ugradnjom savremene opreme podiže nivo efikasnosti blokova.

U sistemu EPS-a radi ukupno šest termoelektrana na lignit, ukupne snage 4.302 megavata. Preostalih 30 odsto energije ovo preduzeće proizvodi u hidroelektranama.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Srbija očekuje 50 mil EUR od Evropske unije za gasni konektor sa Bugarskom

24.02.2017

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

– To je jedan od najvažnijih projekata za našu enegetsku sigurnost. Grant koji tu očekujemo, a koji se nadam da smo dogovorili, od skoro 50 mil EUR je zaista kapitalan za nas i naša vlada i Ministarstvo enegetike je posvećemo realizaciji tog projekta – rekao je Antić u TENT-u u Obrenovcu, koji je posetio zajedno sa generalnim direktorom Evropske komisije za proširenje Kristijanom Danijelsonom.

Izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom je veoma važan projekat za Srbiju, rekao je Aleksandar Antić i dodao da očekuje da ćemo uskoro od EU dobiti grant od oko 50 mil EUR za taj projekat.

Antić je dodao da će Srbija realizovati taj projekat u rokovima koji su definisani.

Očekuje se da će taj projekat ući u IPA finansiranje za 2017. i da će Srbija imati operativna sredstva već u 2018. godini, kao i da će interkonektor biti operativan 2020. godine.

Generalni direktor Evropske komisije za proširenje Kristijan Danijelson je rekao da je izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom važan projekat za Srbiju zbog diversifikacije snabdevanja gasom.

Izvor: E kapija

V.Vukajlović

Počela sanacija deponije „Ćafe“ u Crnoj Gori

24.02.2017

otpad, deponija — Foto-ilustracija: Unsplash (antoine-giret)

Sanacija nesanitarnog odlagališta „Ćafe“ u Baru u Crnoj Gori počela je juče. Reč je o projektu koji se realizuje kroz fondove IPA Evropske unije i kofinansira sredstvima obezbeđenim kapitalnim budžetom države. Vrednost projekta iznosi 3.817.896 evra.

Predsednik opštine Bar gospodin Zoran Srzentić izjavio je da je komunalni otpad na deponiji Ćafe godinama odlagan na nehigijenski i nesanitaran način ugrožavajući životnu sredinu i zdravlje ljudi. Kako je naveo, ovo odlagalište je zatvoreno 2008. godine, sanacija i rekultivacija tog prostora je bila neophodna uz preduzimanje mera zaštite životne sredine uz poštovanje najstrožijih evropskih formi i standarda. On je podsetio da su Bar i Ulcinj uložili napore u izgradnju regionalne sanitarne deponije Možura koja je u upotrebi od jula 2012. godine. Na taj način je rešeno pitanje pravilnog odlaganja komunalnog otpada proizvedenog na skoro čitavom crnogorskom primorju.

Direktor Direktorata za upravljanje otpadom i komunalni razvoj u Ministarstvu održivog razvoja i turizma gospodin Dragan Asanović kaže kako se projekat sanacije deponije realizuje saradnjom sa nekoliko ministarstava. On je podsetio da je Crna Gora donela i set dokumenata koji su direktno vezani za oblast upravljanja otpadom. Urađen je i državni plan upravljanja otpadom koji sadrži delove o sanaciji odlagališta, a u skladu sa tim smo u završnoj fazi dobijanja 22 lokalna plana od ukupno 23 opštine u Crnoj Gori.

Generalna direktorka za evropske fondove u Ministarstvu evropskih poslova gospođa Ivana Glišević-Đurović istakla je da se poslednjih godina intenzivno radi na sprovođenju reformi zahteva procesa pristupanja EU. Kkao je navela, najkonkretnije efekte možemo da vidimo upravo kroz sprovođenje ovako velikih infrastrukturnih projekata koji se finansiraju iz sredstava EU, uključujući one koji se finansiraju iz treće komponente instrumenta za pretpristupnu podršku.

Šef Sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori gospodin Andre Lis kazao je da EU ima jasna pravila o odlaganju otpada, zaštiti životne sredine od negativnih efekata izazvanih odlaganjem i tretmanom otpada. Naš prioritet jeste recikliranje otpada u najvećoj mogućoj meri. Odlaganje otpada na deponijama je poslednja opcija. EU proizvede oko 2,5 milijarde tona otpada godišnje, a samo 36 odsto se reciklira. Isto važi i za domaćinstva – svaki građanin proizvede pola tone otpada, a samo 40 odsto se ponovo upotrebljava. Ostatak se otprema na deponije ili se spaljuje.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Novi pravilnik o plastičnoj ambalaži u javnoj raspravi

24.02.2017

plastic_bags_plastične_kese — Foto-ilustracija: Unsplash (Masha Kotliarenko)

Izmene Pravilnika o ambalaži i otpadnoj ambalaži upućene su u javnu raspravu koja traje do 10. marta 2017. godine.

Tim se izmenama propisuju mere kako bi se smanjila potrošnja tankih plastičnih kesa kroz obaveznu naplatu od 2019. godine. Izmene Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu koje je u 2015. godini doneo Evropski parlament obavezuju Hrvatsku da do kraja 2025. godine smanji potrošnju plastičnih kesa sa trenutnih 400 na najviše 40 plastičnih kesa po stanovniku, što znači da je hitno potrebno provesti niz mera. Navedene odredbe odnose se na tanke plastične kese za nošenje debljine 15 do 50 mikrona koje čine 90 odsto od godišnje potrošenih 100 milijardi plastičnih kesa na nivou Evropske unije.

U Hrvatskoj deo prodavaca već naplaćuje ovakve kese, a ovim izmenama ta će praksa postati obaveza za sve. Za najtanje kese (tanje od 15 mikrona) koje se danas većinom upotrebljavaju za nošenje voća, povrća i mesa, ovim izmenama Pravilnika ne propisuje se obavezna naplata već samo obaveza prodavaca da istakne vidljivo obaveštenje potrošačima o štedljivom i racionalnom korišćenju. Te najtanje kese Evropska unija je izuzela iz direktive donesene 2015. godine, ali se očekuje da se najkasnije kroz dve godine donese odredba o obaveznoj naplati ili druge mere za smanjenje i njihove upotrebe jer velikim delom završavaju u okolini.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

Javna rasprava o novoj Uredbi o kvalitetu tečnih naftnih goriva u Hrvatskoj

24.02.2017

gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (planet_fox)

U Hrvatskoj je u toku javna rasprava o predlogu Uredbe o kvalitetu tečnih naftnih goriva i načinu praćenja i izveštavanja, kao i metodologiji izračunavanja emisije gasova sa efektom staklene bašte u životnom veku isporučenih goriva i energije.

Cilj savetovanja je upoznati zainteresovanu javnost sa načinom utvrđivanja i praćenja kvaliteta tečnih naftnih goriva, kriterijima za goriva koja se stavljaju na tržište, načinom dokazivanja skladnosti, kriterijuma za korišćenje metoda smanjenja emisija, uslovima za rad laboratorija za uzorkovanje i laboratorijsku analizu kvaliteta tečnih naftnih goriva, metodama ispitivanja kvaliteta goriva, označavanjem proizvoda, načinom praćenja i izvještavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte u životnom veku isporučenih goriva i energije, metodom za izračunavanje intenziteta gasova sa efektom staklene bašte u životnom veku goriva i energije (osim biogoriva), metodom izračunavanja referentne vrednosti goriva za fosilna goriva, metodologijom izračunavanja doprinosa električnih drumskih vozila smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, formatom izveštaja i dužinom čuvanja istih te načinom i rokovima dostavljanja izveštaja o kvalitetu tečnih naftnih goriva i emisijama gasova sa efektom staklene bašte u životnom vieku isporučenih goriva i energije Hrvatskoj agenciji za ekologiju i prirodu i Evropskoj komisiji.

Javna rasprava počela je ove nedelje, a trajaće do 22. marta 2017. godine.

izvor: energetika-net.com

Sandra Jovićević

1...1,3061,3071,308...1,672 Page 1,307 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM