Mediteranski region je ugrožen klimatskim promenama, i na novim generacijama je da se angažuju više nego prethodne na zaštiti životne sredine, upozorila je generalna sekretarka Medjunarodne organizacije frankofonije Mišael Žan (Michaelle Jean). „Verujem da se ekološke vrednosti šire i da će mlade generacije učiniti ono što smo mi propustili, da će biti odlučni tamo gde smo mi odlugovlačili“, rekla je ona u Monaku prvog dana simpozijuma Unije frankofonih novinara „Mediji i životna sredina na Mediteranu“.
Prema njenoj oceni, i izbeglička kriza koja se odvija na Mediteranu je takodje delimično posledica klimatskih promena, koji su doveli do umanjenja plodnosti zemlje, dezertifikacije i proredjivanje izvora vode. Princ Albert od Monaka rekao je da je ovaj grad-država uvrstio životnu sredinu medju prioritete pre više od veka, i da se danas zna da čovečanstvo zavisi od prirode.
„Potrebne su promene koje neće biti lake i izazvaće otpor“, naveo je princ od Monaka, zemlje koja ima i fondaciju koja podržava projekte zaštite životne sredine i istraživački centar posvećen ekologiji. Osnivačica francuskog internet radija o ekologiji Neoplanet (Neoplane) Jolen de la Binj (Yolaine de la Bigne) rekla je da je potrebna promena svesti, uključujući i način svakodnevnog života, poput smanjenja potrošnje mesa, promene odnosa prema tehnološkim uredjajima i automobilima i okretanje ka sezonskom i lokalnom voću i ovrću.
To nije lako, kazala je ova aktivistkinja, dodajući da je to neophodno jer je svet „u ratu sa zagadjenjem koje će mu doći glave“. Na dvodnevnom skupu u Monaku učestvuju novinari 29 zemalja, uključujući i Srbiju, kao i stručnjaci i poslanici ekoloških organizacija, a teme su obrada ekoloških tema u medijima, stručnost novinara, uticaj lobija i drugo.
V.V.
www.beta.rs
Globalna klima se menja što je evidentno i u Srbiji i to potvrđuje i veliki broj osmatranja. Globalna prosečna temperatura je porasla za 0.8°S u odnosu na predindustrijski period, a u Beogradu, od kada su počela merenja 1888. godine, za više od 1.5°S. Najviši rast je zapravo zabeležen od 1970. godine, a poslednja dekada je bila najtoplija do sada.
Glavni cilј Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije je jačanje analitičkog i prognostičkog sistema za različite vremenske i prostorne okvire počev od klimatskih projekcija, sezonskih, mesečnih, srednjoročnih, kratkoročnih prognoza a takođe i predočavanje vremena i hidroloških uslova uz asimilaciju radarskih, satelitkih i drugih konvencionalnih podataka.
