Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić učestvovao je na konferenciji „Nova srpska energetska strategija“ koja je juče održana u Beogradu.
On je ovom prilikom istakao da će Srbija uspeti da ispuni obavezu prema Evropskoj uniji da do 2020. godine dostigne udeo od 27 odsto obnovlјivih izvora energije u ukupnoj potrošnji električne energije, s obzirom na to da smo trenutno između 23 i 24 odsto. Ministar je naveo da će poseban akcenat u narednom periodu biti stavlјen na korišćenje biomase. Kazao je i da su u toku i projekti koji će obezbediti dodatnih 500 MW iz obnovlјivih izvora i poručio da posebnu pažnju treba posvetiti korišćenju biomase, koja je naš najveći potencijal. Prema njegovim rečima, ako je oko 5,6 miliona tona ekvivalenta nafte naš ukupni potencijal iz obnovlјivih izvora energije, oko 3,3 milona je iz biomase. Biomasa mora biti daleko više u fokusu i mi kao ministarstvo smo radili na promociji i nastavićemo i kroz izgradnju malih postrojenja i investicija na biomasu i biogas, ali pre svega kroz stalni pritisak prema sistemima dalјinskog grejanja, rekao je Antić dodajući da toplane sve više prelaze na korišćenje biomase.
Gospodin Antić je podsetio da je poslednji veliki energetski objekat u Srbiji otvoren 1991. godine i da posle toga nije bilo velikih projekata za budući industrijski razvoj. Kako je rekao, strateški najvažniji elementi energetskog sektora su sigurno snabdevanje, tranzicija ka održivom energetskom sistemu i razvoj tržišta energetike. Srbija mora biti energetski sigurna, da obezbedi snabdevanje građana i privrede, ali i da ima agresivnu investicionu politiku, što je prioitet Vlade i ministarstva.
On je podsetio da je počeo projekat za Kostolac B3 i proširenja kopa Drmno, što je veoma važno za budućnost našeg energetskog sistema. Antić je rekao da smo proteklih godina dobili na mreži oko 80 MW iz obnovlјivih izvora, od ćega najviše od hidro i vetro potencijala. U ovom trenutku se nalazimo u različitim fazama izgradnje gotovo 500 MW iz obnovlјivih izvora, od čega za oko 483 MW iz energije vetra i značajan broj kapaciteta iz biomase i biogasa, kao i hidroenergije. Ako tome dodamo i ozbilјne projekte koje radimo na prenosu, transmisiji energije, na izgradnji unutrašnjih i panevropskih koridora kroz projekat Transbalkanskog koridora, time dobijamo daleko bolјu sliku u elektroenergetskom sektoru, naveo je on.
Ministar je rekao da Srbija dobija oko 70 odsto struje iz uglјa i da će ulaganje u kopove biti jedan od prioriteta i podsetio da će ove godine EPS uložiti 31 milijardu dinara u RB Kolubara, od čega će 22 milijarde biti izdvojene za nove investicije, a 9 za održavanje. On je rekao da će biti otvorena tri nova kopa – polјe E, G i Radlјevo, koje će zameniti najvažniji kop Tamnava-Zapadno polјe. Antić je kazao da će pokušati da nađu partnere i za nove projekte za termoelektrane TENT B3 i Kolubaru B.
Ministarstvo će razvijati i hidropotencijale – Moravske elektrane za dodatnih oko 150 MW u pet kaskadnih hidroelektrana, kao i potencijale na Ibru, Drini i Bistrici, kazao je Antić i dodao da predstoji i projekat Đerdap 3.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike gospođa Mirjana Filipović rekla je da je poglavlјe 15 u priklјučenju EU jedan od glavnih izazova što se tiče energetike. Izazov je stvaranje regionalnog tržišta gasa i električne energije, kao i restrukturiranje javnih preduzeća. Jako nam je bitno i da se ispoštuje regulative o zaštiti životne sredine, u šta se dosta mora ulagati u narednom periodu, rekla je ona. Dodala je i da zakon omogućava da pored EPS-a svako drugi može da proizvodi struju u Srbiji, a da se otvara samo pitanje tržišne isplativosti.
izvor: mre.gov.rs
Sandra Jovićević
