Otvoreno Power Up! takmičenje u oblasti održive energije

05.07.2017

kic-buildings — Foto: powerup.innoenergy.com

Najveće evropsko startap takmičenje za finansiranje i razvoj u oblasti energetike Power Up! otvoreno je i za srpske kompanije.

Takmičenje je otvoreno 19. juna, a trajaće do 11. septembra 2017. godine. U ovom periodu svi zainteresovani mogu oformiti tim i prijaviti projekat u oblasti održive energije. Nakon toga, timovi će učestvovati u intenzivnim radionicama gde će imati prilike da razrađuju detalje projekata i predstave ih investitorima i ekspertima. Regionalna finala biće održana u oktobru, dok će se veliko finale takmičenja održati u novembru 2017. godine u Budimpešti.

Takmičenje ima za cilj da podrži inovacije u oblasti energije, a pobednici će dobiti novčane nagrade kao i pristup prestižnom akceleratoru Highway® by InnoEnergy.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: rs.n1info.com

ALEKSANDRA TOMIĆ: Uvođenje energetskih menadžera veliki iskorak za Srbiju

05.07.2017

Krajem septembra 2016. godine održana je konferencija „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji” koju su u hotelu Metropol organizovali GIZ, Ministarstvo rudarstva i energetike i Arhitektonski fakultet. Na ovom skupu saznali smo više o metodologiji prikupljanja i obrađivanja podataka o javnim zgaradama, kao i opsežnosti ovog projekta, imajući u vidu da u prethodnih 20 godina nije bilo investicija u srpskim gradovima.

Zavirite u novi bilten Energetskog portala – EKO-MOBILNOST

Među govornicima je bila i dr Aleksandra Tomić, koja se skupu obratila u ime Narodne skupštine Republike Srbije. Mi smo sa njom razovarali u zdanju Narodne skupštine, u raskošnom ambijentu jednog od tri objekta koje je zahvaljujući upravo gospođi Tomić dobio energetski pasoš. Povod za naš razgovor je i novoformirana, neformalna, skupštinska grupa pod nazivom Parlametarni forum za energetsku politiku Srbije. Gospođa Tomić je predsednik ove grupe.

EP: Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Srbiji” koji vodi GIZ je značajan za Srbiju u pogledu obnavljanja javnih zgrada, opština, škola i bolnica na lokalnom nivou. U ime Parlamenta Vi ste uključeni u ovaj projekat, pa nam recite kakvo je zatečeno stanje i da li prema Vašem mišljenju ovaj projekat može da unapredi stanje na lokalnom nivou?

Aleksandra Tomić: U okviru saradnje nemačkog GIZ-a i NSRS-a (Narodne skupštine Republike Srbije) uspostavljene radi praćenja sprovođenja Zakona o racionalnom korišćenju energije, koji je Skupština Srbije usvojila 15. marta 2013. godine, a sa posebnim akcentom na energetsku efikasnost u zgradarstvu, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku formirao je Pododbor za ova pitanja. Tako da naša saradnja traje od 2013.godine. Odbor kojim sam tada predsedavala uvideo je da teme u vezi sa energetikom treba istaći i izdvojiti da bi se u javnosti čula istina o energetskim politikama svih političkih aktera u svetu. Tu mislim pre svih na EU i zemlje iz regiona jer one čine sastavni deo političkih odnosa država sa kojima sarađujemo. Zbog toga smo uvek bili aktivni učesnici na projektima GIZ-a. Tako smo sve subjekte koji traže nova zakonska rešenja realno zastupali kao narodni poslanici. Odnos sa lokalnim samoupravama je nerazdvojivi deo rada poslanika, Odbora i NSRS sa posebnim akcentom na primenu novih zakona. Oni nisu samo obaveza državnih organa na republičkom nivou, već i vlasti na lokalnom nivou. GIZ je uložio zaista veliki trud i rezultati su vidljivi. Ipak, potrebe su znatno veće, jer je očito da sve do 2012. godine u ovoj oblasti ništa nije urađeno čitavih 20 godina.

EP: Recite nam nešto više o aktivnostima Parlametarnog foruma za energetsku politiku Srbije na čijem ste čelu. Imate živu međunarodnu aktivnost, poput konferencije Bioenergy koja je održana 18. novembra 2016. godine u Beogradu. U planu su i razmene sa Parlamentom Nemačke u junu 2017. godine. Zašto su ta iskustva važna za nas i da li je primena rešenja iz razvijenih država moguća u našem pravnom i energetskom sistemu?

Aleksandra Tomić: Parlamentarni forum za energetsku politiku Srbije je neformalna parlamentarna grupa koju je u ovom sazivu obrazovalo 15 narodnih poslanika. U međuvremenu je još 14 narodnih poslanika iz nekoliko poslaničkih grupa podnelo zahtev za članstvo. Forum ima 10 stalnih članova iz grupe koju čini 90 neparlamentarnih članova iz drugih institucija: univerziteti, privredni subjekti, organizacije civilnog društva i sredstva informisanja. Aktivnosti Foruma ne zamenjuju aktivnosti drugih institucija već su im komplementarne.

Forum organizuje događaje na kojima se ključni akteri u sektoru energetike sastaju, međusobno se informišu i raspravljaju o svim pitanjima iz oblasti energetike. Imajući u vidu da narodni poslanici donose zakone, neophodan je otvoren dijalog sa svim akterima koji omogućava narodnim poslanicima da donose odluke zasnovane na kvalitetnim informacijama koje odražavaju brojna različita gledišta. U tom kontekstu, sastanci Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije predstavljaju mesto na kome se sastaju svi lokalni, republički, regionalni, evropski i ostali međunarodni akteri iz ove oblasti. U tim prilikama oni razmenjuju informacije i iznose mišljenja. U prošlom sazivu od 2014. do 2016. godine imali smo sedam sastanaka i nekoliko konferencija i drugih aktivnosti na kojima smo razmatrali različita pitanja. Neka od tih pitanja tiču se mogućnosti za korišćenje biomase u energetske svrhe, mogućih modela finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu, kao i tema iz oblasti rudarstva i rudarsko-geoloških istraživanja. Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. Godine, sa projekcijama do 2030. Godine, razmatrali smo u pet istovremeno održanih panela na kojima su mnogi novinari učestvovali. Svaki učesnik imao je priliku da iznese svoje mišljenje, postavi pitanja i učestvuje u raspravi a rezultat su preporuke Foruma koje smo dostavili Ministarstvu rudarstva i energetike i objavili na našoj internet stranici na sajtu Narodne skupštine.

Jasno uobličavanje ciljeva energetske politike i stvaranje mogućnosti za njihovo ostvarivanje predstavlja neophodan preduslov obezbeđivanja ekonomskog razvoja Srbije. Bez dobre energetske politike nema razvoja privrede. Adekvatno određivanje ciljeva omogućava smanjenje siromaštva, utiče na povećanje zaposlenosti i na zdravlje nacije. U zemlji kao što je naša, sa ograničenim energetskim resursima, ograničenim ljudskim resursima i bez mogućnosti da se bitnije utiče na globalnu politiku, to nije nimalo lak zadatak. Dobra energetska politika omogućava racionalnu i efikasnu upotrebu naših ograničenih resursa, obezbeđuje mogućnost zarade, kao i grejanja i prevoza. Moram reći i da događaji poput konferencije COP21 utiču na eventualno preispitivanje ciljeva utvrđenih Energetskom strategijom koju smo usvojili početkom decembra 2015. godine, a ciljeve Nacionalne strategije održivog razvoja moraćemo što pre da revidiramo.

EP: Bili ste angažovani na izradi energetskih pasoša za tri značajna zdanja u Beogradu. Kako ocenjujete prošlogodišnje uvođenje energetskih menadžera u menadžerski sistem kod nas, kao i neophodnost izrade energetskih pasoša?

Aleksandra Tomić: Jedan od rezultata rada Odbora i Pododbora, koje sam prethodno spomenula, predstavlja i izrada energetskih pasoša tri najznačajnije zgrade u Beogradu, koju je sproveo Arhitektonski fakultet u Beogradu na osnovu saradnje GIZ-a i NSRS-a. Zgrade koje su dobile energetske pasoše su zdanja NSRS, Predsedništva Srbije i Palata Srbije. To su polazni dokumenti, bez kojih ništa konkretno ne možete da počnete da radite u smeru smanjenja potrošnje energije. Uvođenje energetskih menadžera u sistem veliki je iskorak za Srbiju. Oni su neophodni jer predstavljaju podršku lokalnim samoupravama u kadrovskom smislu kako bi se pristupilo izradi energetskih pasoša svih zgrada koje su u vlasništvu republike ili lokalnih organa. Regionalne privredne komore pružaju pomoć pri dobijanju sertifikata energetskih menadžera, čime je uključenost privrede u unapređenje procesa uvođenja energetske efikasnosti mnogo veća. Inače, zakon kojim je uvedena funkcija energetskih menadžera u sistem predstavlja deo standarda EU, a ovo zanimanje se smatra i jednim od najtraženijih i najplaćenijih ne samo u zemljama EU, već i u svetu. Ako želimo da smanjimo budžetske troškove i povećamo javnu potrošnju, a da energetski budemo racionalniji, ovo je siguran put ka ekonomskom razvoju Srbije.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović

Ovaj intervju prvobitno je objavljen u našem bitenu broj 7 – Energetska efikasnost, koji je izašao 1. aprila 2017. godine.

Raspisan konkurs Mladi su zakon

05.07.2017

28200 - Mladi su zakon SEC konkurs — Foto: soinfo.org

Resurs centar za Zapadnobački, Južnobački i Sremski okrug, Somborski edukativni centar u saradnji sa Kancelarijom za mlade grada Sremske Mitrovice i Bečejskim udruženjem mladih uz finansijsku podršku Ministarstva omladine i sporta, raspisao je poziv za finansiranje projekata u okviru programa Mladi su zakon.

Konkurs je namenjen kreativnim mladim lјudima koji kroz aktivno učešće i volontersko angažovanje žele da u svojoj lokalnoj sredini učestvuju u uređenju javnih prostora, u akcijama zaštite životne sredine, promovišu međugeneracijsku saradnju, razumevanje, toleranciju i jednake šanse za sve mlade, zdrave i bezbedne stilove života, organizuju IKT edukaciju ili promovišu solidarnost i humanost. Predloge projekata mogu uputiti udruženja mladih i neformalne omladinske grupe sastavlјene od najmanje pet članova, kao što su đački ili studentski parlamenti, razne omladinske sekcije i druge grupe mladih sa teritorije Zapadnobačkog, Južnobačkog i Sremskog okruga. Neformalne omladinske grupe moraju imati minimum jednu punoletnu osobu.

Predloženi omladinski volonterski projekti bi trebalo da budu sprovedeni u periodu od 12. avgusta do 31. oktobra 2017. godine. Vrednost projekta može biti od 30.000 do 100.000 dinara. Konkurs će biti otvoren do 18. jula 2017. godine, a najkasnije do 9. avgusta biće objavljeni lista projekata koji će se naći u drugoj konkursnoj fazi, razrade ideje. Finansijska podrška obezbeđena je za najmanje osam najboljih.

izvor: soinfo.org

Sandra Jovićević

STIŽE MODEL 3: Teslin automobil za običnog čoveka iz fabrike izlazi u petak

04.07.2017

Tesla Model 3 — Foto: Wikimedia/Steve Jurvetson

Tesla Motors počinje ove nedelje svoj dugo očekivani izlazak iz segmenta luksuznih automobila proizvodnjom i prodajom Modela 3 za široko tržište.

Najjeftinija verzija malog Tesle trebalo bi da košta 35.000 dolara, a svaka dodatna opcija mu podiže cenu. Ipak, to je skoro duplo niže od dosadašnjih, luksuznih modela.

– Model 3 je položio sve regulatorne zahteve za proizvodnju dve nedelje pre predviđenog roka – objavio je osnivač kompanije Ilon Mask na svom Tviteru.

On je najavio da će prvi automobil izaći sa proizvodne linije u petak. Prvih 30 kupaca dobiće automobile na specijalno organizovanoj zabavi 28. jula.

Tesla bi tokom avgusta trebalo da proizvede 100 Modela 3, zatim 1500 u septembru, a od decembra po 20.000 mesečno.

– Proizvodnja raste eksponencijalno – kazao je Mask.

Model 3 passed all regulatory requirements for production two weeks ahead of schedule. Expecting to complete SN1 on Friday

— Elon Musk (@elonmusk) July 3, 2017

Model 3 predstavljen je javnosti u martu 2016. godine i kompanija je primila 400.000 narudžbina kupaca koji su dali depozite od po 1000 dolara.

Cilj Tesla Motors-a je da do kraja 2020. godine na tržište izbaci dva miliona elektromobila.

Počeo remont u TE „Ugljevik“

04.07.2017

U Termoelektrani „Ugljevik“ u toku je kapitalni remont koji će obuhvatiti i značajne investicione zahvate u vrednosti od 40 miliona maraka, saopšteno je iz Rudnika i Termoelektrane „Ugljevik“.

Izvršni direktor za proizvodnju električne energije i razvoj termoelektrane u RiTe „Ugljevik“ gospodin Milutin Tasovac izjavio je da nakon radova koj će biti izvršeni u ovih 90 dana, očekujemo znatno poboljšanje pogonske spremnosti termoelektrane, kao i velike ekološke efekte i tehnološku korist kroz rekonstrukciju elektrofilterskog postrojenja. Prema njegovim rečima, puni pozitivni efekat ovih zahvata pokazaće se u narednim godinama.

Termoelektrana je 1. jula 2017. godine izašla iz pogona i time je započeo kapitalni remont, koji će trajati 90 dana. Tasovac kaže da je kapitalni remont prolongiran za ovu godinu upravo zbog pripreme jednog od investicionih zahvata – rekonstrukcije elektrofilterskog postrojenja, koja je preduslov i za uspešan rad sistema za odsumporavanje dimnih gasova termoelektrane, čija izgradnja je nedavno počela. Vrednost rekonstrukcije elektrofilterskog postrojenja je 9,5 miliona evra, navodi Tasovac. Prema njegovim rečima, kapitalni remont izvodi se prvi put nakon 2010. godine i osim rekonstrukcije elektrofiltera, predviđen je veliki obim investicionih zahvata na kotlovskom postrojenju. Kao najvažnije među ovim radovima, on je izdvojio zamenu međupregrejača pare, sa povećanom ogrevnom površinom, čija je vrednost 5,4 miliona maraka.

Tasovac kaže da je poslednjih godina termoelektrana imala 13 neplaniranih zastoja zbog pucanja cevi usled abrazije na međupregrjačima pare. Kapitalni remont generatora, prvi nakon 7 godina, radiće se u skladu sa svim tehničkim zahtevima, a naročita pažnja će se obratiti na sanaciju toplih mesta na statorskom delu, kao i zamenu oštećenih štapova namotaja generatora, najavio je Tasovac. Biće izvršeni i veći zahvati na turbini, nakon realizacije nabavke vitalnih rezervnih delova, čime je omogućena zamena lopatica na 34. stepenu cilindra niskog pritiska, te 7. i 12. stepenu cilindra visokog pritiska, kao i kompletna zamena zaptivanja cilindra niskog pritiska. Remont će obuhvatiti i zahvate na ventilatorima dimnih gasova, kanale dimnog trakta, ugljenog praha, dozatore i dodavače uglja, a većina radova biće i na spoljnim i pomoćnim objektima termoelektrane.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Zelena akcija obeležila Međunarodni dan bez plastičnih kesa

04.07.2017

zelena-akcija-kese — Foto: zelena-akcija.hr

U sklopu međunarodnog Dana bez plastičnih kesa, aktivisti Zelene akcije su performansom ispred Importanne centra u Zagrebu ukazali na velike probleme u oblasti zaštite životne sredine koji nastaju zbog prekomerne proizvodnje i potrošnje plastičnih kesa. Akcijom su ponudili održivu alternativu u obliku platnenih kesa koje se mogu višekratno koristiti i nemaju negativan uticaj na okolinu.

Ujedno su pozvali građane na prestanak upotrebe plastičnh kesa, a Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike Hrvatske na realizaciju mera za smanjenje njihove proizvodnje i potrošnje.

Međunarodnim danom bez plastičnih vrećica svake se godine želi podići svest o štetnosti plastičnih kesa i pozvati na prestanak njihove upotrebe sa ciljem smanjenja njihove proizvodnje i zagađenja okoline.

Zelena akcija je pozvala sve građane da učestvuju u njihovoj online akciji Bez kesa molim! u okviru koje će im slati svoje fotografije sa alternativnim papirnim ili tekstilnim kesama koje se mogu višekratno upotrebljavati. Akcija će trajati do 7. jula 2017. godine.

izvor: zelena-akcija.hr

Sandra Jovićević

Završena Likovno-ekološka kolonija „Bardača-Srbac“

04.07.2017

U nedelju 2. jula 2017. godine završena je Likovno-ekološka kolonija „Bardača-Srbac“.

Kako je saopšteno, u okviru kolonije učestvovalo je 12 slikara iz Srbije, Republike Srpske i Federacije BiH koji su uradili 47 umetničkih dela kako bi upozorili na devastaciju i degradaciju ovog eko-sistema koji se već deset godina nalazi na Ramsarskoj listi zaštićenih močvara u svetu. Veliku pažnju izazvala je i prezentacija dokumentarnog filma Centra za zaštitu životne sredine iz Banjaluke pod nazivom „Retrospektiva uništavanja Bardače“.

Kolonija se organizuje već 34. put za redom.

izvor: rtvbn.com

Sandra Jovićević

Veliki izazovi u sektoru zaštite životne sredine

04.07.2017

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije gospođa Jadranka Joksimović izjavila je da je ekologija veliki izazov i za zemlje članice Evropske unije, ali posebno za Srbiju koja decenijama nije radila na unapređenju životne sredine.

Joksimović je podsetila na to da su neke zemlje koje su postale članice EU nakon članstva plaćale penale zbog neispunjavanja ekoloških standarda, naglasivši važnost rada na podizanju svesti stanovništva, ali i kompanija o značaju unapređenja zaštite životne sredine.

Ona je navela da Poglavlje 27 u pregovorima sa EU ima puno zahteva i standarda koje treba usvojiti, pri čemu je nešto već završeno, ali, kako je dodala, ima još mnogo toga da se uradi.

Prema njenim rečima, donošenje zakonske regulative poboljšaće stanje u toj oblasti, jer kada se usvajaju novi zakoni u jednom trenutku ljudi moraju da prestanu da se ponašaju protivzakonito.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Završena regata „Vode Vojvodine“

04.07.2017

Duga na regati u Aradcu_9533 — Foto: vodevojvodine.com

Nakon dvanaest dana i blizu 400 kilometara plovidbe Tisom, završena je deveta po redu regata „Vode Vojvodine“, koja je trajala od 21. juna do 2. jula 2017. godine. Plovni karavan od devedeset brodića krenuo je iz Novog Sada i na svojoj ruti ove godine posetio Titel, Babatovo, Novi Bečej, Bačko Petrovo Selo, Sentu, Kanjižu, Mol, Bečej i Aradac.

U ovogodišnjoj regati plovilo je oko 240 nautičara, a među članovima posade bilo je četrdesetoro dece školskog i predškolskog uzrasta. I ove godine, regata „Vode Vojvodine“ ponela je međunarodni predznak. Pored domaćih nautičara, mahom iz Novog Sada i Beograda, plovili su i zaljubljenici u plovidbu iz Hrvatske, Slovenije, Austrije, Holandije i Francuske.

Sa tri velike reke i oko 600 kilometara plovnih kanala Vojvodina ima ogroman potencijal za razvoj plovidbe. JVP „Vode Vojvodine“ tradicionalno organizuje regatu povodom 29. juna – Dana Dunava, a u želji da promoviše plovne potencijale Vojvodine, ne samo u smislu popularizacije rekreativne plovidbe, već i razvoja nautičkog turizma. Želimo da podstaknemo lokalne samouprave, odnosno, gradove i sela koji izlaze na vodu, da prepoznaju taj potencijal i da razvijaju i ovu granu privrede. Na taj način, dugoročno gledano, doprinosimo stvaranju održivih vodnih resursa, što i jeste jedan od ciljeva našeg preduzeća.

Ovogodišnjom regatom obeleženo je i 40 godina od izgradnje Hidrosistema DTD. Gradnja Hidrosistema DTD trajala je 20 godina, a završetkom se smatra izgradnja Brane na Tisi 1977. godine, čime je omogućeno gravitaciono zahvatanje vode iz Tise, odnosno, snabdevanje banatskog dela Hidrosistema DTD vodom. Regata „Vode Vojvodine“ prošla je dva puta kroz prevodnicu na Brani na Tisi – 23. i 29. juna.

izvor: vodevojvodine.com

Sandra Jovićević

Najveći teret ekološke tranzicije nosi privreda

04.07.2017

U ponedeljak je u Privrednoj komori Srbije održan krugli sto Predstavljanje pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Obaveze industrije u procesu pristupnih pregovora u Poglavlju 27.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da je Srbija u pretpristupnim procesima podigla kapacitet regulative i administracije u oblasti zaštite životne sredine na nivo neophodan za otvaranje poglavlja i postala jedina zemlja kandidat, koja je za ovako kompleksno poglavlje dobila poziv za otvaranje pregovora bez prethodnih uslova. Prema ocenama Evropske komisije, u domaće zakonodavstvo preneli smo više od 98 odsto EU direktiva, više nego ijedna zemlja Zapadnog Balkana, dodao je on.

Kako je istakao, najveći teret usklađivanja u ovoj oblasti podneće privreda – gotovo 80 odsto ukupnih troškova, a očekivane ukupne investicije u zaštitu životne sredine, prema najnovijim procenama, idu i do 14 milijardi evra, od čega 9 milijardi samo u sektoru voda. Istovremeno, procenjuje se da će korist takvih ulaganja biti dvostruko veća i premašiti 24 milijarde evra, kroz sve što zelene investicije donose: otvaranje zelenih radnih mesta, uštedu prirodnih resursa i energije, bolji kvalitet života, manje troškove lečenja stanovništva, transporta. Ukoliko žele da opstanu na tržištu, naše kompanije moraće svoju proizvodnju i poslovanje u potpunosti da usklade sa savremenim ekološkim zahtevima. Iz ugla poslovne zajednice, utoliko je značajnije što je Srbija pre nekoliko dana dobila posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine i što novi ministar prvi dan prve radne nedelje počinje dijalogom sa privredom o jednom od ključnih pitanja za budućnost srpske ekonomije, poručio je Čadež.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je da će deo tog novca uložiti država, a deo međunarodna zajednica i strani investitori. On je istakao da je privreda glavni nosilac i investitor u oblasti zaštite životne sredine, ali i njen najveći zagađivač. Najveći teret ekološke tranzicije će nositi privreda, a svesni smo situacije u privredi, ali i odgovornosti koju ima kada je u pitanju zaštita životne sredine, istakao je Trivan i ocenio da se ogroman novac mora uložiti kako bi se ona dovela u red i sačuvala. Prema njegovim rečima, važno je da je prepoznat značaj osnivanja samostalnog ministarstva zaštite životne sredine.Moramo pažljivo da osluškujemo privredu kroz Privrednu komoru Srbije, da bi proces prilagođavanja lakše podnela, rekao je ministar, naglašavajućui važnost uspostavljanja čvrstih veza tog Ministarstva sa Privrednom komorom Srbije.

Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju EU Tanja Miščević istakla je da je u toku izrada pregovaračke pozicije, odnosno planova i tranzicionih perioda za poglavlje 27 i da se to radi pažljivo, obazrivo i bez žurbe. Miščević je ukazala na značaj formiranja Ministarstva zaštite životne sredine, koje će preuzeti posao usklađivanja, ali i organizacije za sprovođenje regulative i dobru implementaciju, od centralnog do nivoa lokalne samouprave.

Skup Životna sredina i klimatske promene – Obaveze industrije u procesu pristupnih pregovora u poglavlju 27 Privredna komora Srbije organizovala je u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i članovima Pregovaračke grupe 27. Na skupu je predstavljen i pravni okvir, posebno značajan za industriju – kako u oblasti industrijskog zagađenja, tako i u oblastima koje se odnose na biocidne proizvode, hemikalije, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

Izmešteno korito reke Kolubare

04.07.2017

Priroda, Dan zaštite prirode, Reka, Jesen — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić poručio je da je izmeštanjem korita reke Kolubare stvoren jedan od preduslova za otvaranje Velikog polja G RB Kolubara, gde se nalazi 36,4 miliona tona uglja.

Antić je, tokom svečanog obeležavanja izmeštanja korita Kolubare, ocenio da je ovo izuzetno značajan dan za stabilnost energetskog sistema u Srbiji. On je naglasio da je proizvodnja uglja u Elektroprivredi Srbije, u Rudarskom basenu Kolubara i kopu Drmno, strateški važna za naš energetski sistem, budući da gotovo 70 odsto električne energije proizvodimo iz uglja. Da bismo to obezbedili, kako je istakao, moramo godišnje da otkopamo i proizvedemo 37-38 miliona tona uglja, od čega u RB Kolubara 28-29 miliona, a ove godine možda i čitavih 30 miliona tona. Prema njegovim rečima, zbog toga moraju da se izmeštaju čitava naselja, postojeća infrastruktura, a ponekad i tokovi reka i značajni magistralni pravci, kao što je Ibarska magistrala.

Antić je čestitao ljudima iz RB Kolubara koji su nosili ovaj projekat i svim izvođačima radova, sa Energoprojektom na čelu, koji su izveli taj izuzetno složen i kapitalno važan tehnološki proces. Ministar je izrazio zadovoljstvo zbog toga što su na tome radile domaće firme, navodeći da su one time pokazale da naše kompanije imaju snage da rade najsloženije poslove. On je podsetio na to da smo zbog poplava morali da relativno ubrzano eksploatišemo kop Veliki Crljeni, koji ima najbolji kvalitet uglja i davao je dodatnu energetsku vrednost. Ovo polje G je izuzetno važno jer treba da utiče na kvalitet uglja koji treba da se isporuči termoelektranama, i sastavni je deo jednog šireg procesa, procesa homogenizacije, objasnio je Antić. Prema njegovim rečima, kroz taj proces moramo vrlo brzo da prođemo i da iz njega izađemo sa jednim standardizovanim i kvalitetnim ugljem koji ćemo isporučivati u termoelektrane.

Vršilac dužnosti direktora EPS-a Milorad Grčić istakao je da je ovo jedan od najznačajnijih dana za opstanak RB Kolubara, ali i za održavanje energetske stabilnosti EPS-a i snabdevanje potrošača električnom energijom. RB Kolubara je srce EPS-a i bez njega nema energetske stabilnosti u Srbiji. Projekat čiju realizaciju danas svečano obeležavamo, puštanjem reke Kolubare u novo korito, traje oko tri godine, a samo izvođenje radova nešto više od dve godine, naglasio je Grčić. On je dodao da je ovo poslednji veliki projekat u smislu izmeštanja dela reke u ovom periodu, bez obzira na to što predstoji izmeštanje dela reke Peštan, što je manji projekat, kao i izmeštanje dela Ibarske magistrale.

Deo reke koji će danas dobiti novi tok dug je 2,6 kilometara, a izmeštanje reke predstavlja drugu fazu projekta, čija je prva faza urađena pre deset godina. Ukupna vrednost investicije je gotovo 14 miliona evra.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Saradnja sa Kuvajtom u oblasti naftne i gasne privrede

04.07.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić i zamenik ministra spoljnih poslova Države Kuvajt Halid Sulejman Al Džarala potpisali su u Beogradu Memorandum o saradnji dveju zemalja u oblasti naftne i gasne privrede.

Antić je istakao da će saradnja dveju zemalja biti unapređena, kao i da je Srbija spremna da uči i razmenjuje iskustva sa Kuvajtom, koji ima ogromne rezerve nafte. Činjenica da nemamo dovoljno nafte nas samo obavezuje da ono što imamo još više poštujemo, i da učimo kako to da iskoristimo na najkvalitetniji mogući način, ukazao je on, dodavši da potpisivanje Memoranduma treba da bude početak uspešne saradnje dveju država na najvišem nivou, a prvenstveno stručnjaka iz te oblasti. Ministar je naglasio da je potrebno u potencijalne projekte uključiti Mešovitu komisiju za ekonomsku saradnju, kako bi znanje i iskustvo bilo iskorišćeno na najefikasniji mogući način.

Al Džarala je rekao da ova komisija predstavlja važan mehanizam da u potpunosti iskoristimo potencijale naših bilateralnih odnosa, pri čemu bi trebalo nastojati da sastanci Komisije budu redovni. On je izneo stav da postoje volja i odlučnost da se saradnja dveju država intenzivira, što je pokazano upravo ovom posetom Srbiji.

Na sastanku je obostrano konstatovano da osim oblasti naftne privrede, postoji niz otvorenih mogućnosti za saradnju, uzimajući u obzir da su srpske firme ranije učestvovale u realizaciji značajnih infrastrukturnih projekata u Kuvajtu. Obe strane konstatovale su izuzetno dobru saradnju dveju ambasada, što predstavlja dodatnu okosnicu za unapređenje ekonomskih odnosa Srbije i Kuvajta.

Antić je predložio da se, ukoliko se naredno zasedanje Mešovite komisije održi u Kuvajtu, taj događaj iskoristiti za organizaciju poslovnog foruma, kako bi se tamošnjoj javnosti predstavila šira lepeza potencijala Srbije.

Sastanku u Ministarstvu rudarstva i energetike prisustvovali su i ambasador Kuvajta u Srbiji Jusef Abdul Samad i državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije Nemanja Stevanović.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Smanjena veleprodajna cena gasa u BiH

03.07.2017

Kompanija BH-Gas saopštila je da je na predlog Uprave Društva Nadzorni odbor BH-Gasa usvojio korekciju cene za distributivne kompanije koja bi od 1. avgusta iznosila 495 KM/1000 Sm 3, u odnosu na važeću od 520 KM.

Ovo smanjenje cene prirodnog gasa za distributivne kompanije je utvrđeno na bazi smanjenja kursa dolara i kao takvo će biti upućeno Vladi Federacije BiH na konačno usvajanje.

Kako je saopšteno, očekuje se da kantonalna javna preduzeća izvrše korekcije svojih cena u narednom periodu, a prema usvojenoj korekciji cene.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Seminar za nagrađene nastavnike programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

03.07.2017

Od 29. do 30. juna 2017. godine održan je seminar za sve dobitnike nagrade u okviru programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ za školsku 2016/2017. godinu.

Na seminaru su učestvovala po dva nastavnika iz 17 nagrađenih vaspitno-obrazovnih ustanova, sa ciljem daljeg unapređenja njihovog rada, sticanja novih znanja i veština. Osnovni cilj seminara bio je obučiti i osnažiti školske lidere, koordinatore programskih aktivnosti, da što bolje isplaniraju, organizuju i realizuju različite aktivnosti, motivišu decu i kolege za učešće i adekvatno prezentuju sve rezultate rada u okviru programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ . Osmišljen je kao set praktičnih obuka koje su potrebne prosvetnim radnicima kako bi realizacija Programa bila što uspešnija, sa što većim brojem nastavnika i dece uključenih u pojedine aktivnosti i što većom vidljivošću rezultata.

Seminar je održan u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima. Organizator seminara je Pokret gorana Vojvodine, a ostali partneri na projektu su, osim Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i ReCan fondacija.

izvor: ekoloskicentar.org

Sandra Jovićević

1...1,2501,2511,252...1,670 Page 1,251 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM