JP „Srbijagas“ saopštilo je da cena prirodnog gasa za bilo koju kategoriju kupaca neće biti povećana.
Kako se navodi, reč je samo o promeni metodologije obračuna, odnosno o promeni samo jedne obračunske stavke u okviru Metodologije obračuna cene prirodnog gasa, koja je vrednosno neutralna.
Javno preduzeće „Srbijagas“, kao i ostalih više od 30 distributera u Republici Srbiji, za ovu promenu dobilo je saglasnost Agencije za energetiku Republike Srbije.
izvor: srbijagas.co.rs
Sandra Jovićević
Savet Agencije za energetiku je na sednici održanoj u četvrtak, 31. avgusta 2017. godine dao saglasnost na odluku o cenama nestandardnih usluga koju je doneo operator prenosnog sistema, „Elektromreža Srbije“ AD, Beograd.
Odobrenim cenovnikom su obuhvaćene nestandardne usluge, koje predstavljaju povremene usluge, odnosno one koje operator sistema pruža na zahtev kupca, odnosno korisnika sistema ili usluge u cilju otklanjanja posledica postupanja kupca odnosno korisnika sistema suprotno propisima, a koje nisu obuhvaćene kroz cenu pristupa sistemu ili kroz troškove priključenja.
Ove usluge se odnose na usluge izdavanja podataka, mišljenja i tehničkih uslova i usluge kontrole i overe brojila aktivne i reaktivne energije.
Ovom odlukom, prihodi koje ostvaruje operator prenosnog sistema po ovim osnovama stavljeni su pod kontrolu, čime su stvoreni uslovi za njegovo transparentnije poslovanje, kao i za jedinstven tretman korisnika sistema.
izvor: aers.rs
Sandra Jovićević
Jedan od najvećih preduzetnika našeg doba, Ilon Mask, namerava da izgradi mrežu od 30 podzemnih tunela ispod Los Anđeles okruga kojima će saobraćati isključivo električni automobili.
Maskova kompanija Boring, zadužena za projekat, već je iskopala probni tunel dug pedesetak metara. Predviđa se da će vozila tunelom moći da se kreću brzinom od 200 kilometara na čas, a plan je da jedan krak vodi do međunarodnog aerodrome u Los Anđelesu.
Iako mu je gradsko veće Hotorna izdalo dozvolu da se tunel produži još tri kilometra, Maska i Boring čeka dug put do realizacije ovog projekta. Biće potrebno da prođe dug period testiranja sigurnosti, pre nego što tunel bude dobio zvaničnu dozvolu rad.
Trenutno je u fazi testiranje mašine po imenu “Godo”, koja je već korišćena za izgradnju kalifornijske kanalizacije, jer se veruje da bi pomoću nje tunel moglo prokopati i brže i jeftinije.
U slučaju da projekat zaživi, elektromobil bi sa klasičnog puta skrenuo na posebnu platformu-punjač, koja bi bila zakačena za specijalne šine, tako da bi se automobil punio dok ga platforma ne proveze do kraja tunela.
Potrošnja električne energije za klimatizaciju tokom toplih letnjih meseci svakodnevno je u porastu, jer veliki broj ljudi želi komfor klimatizovanih prostorija na radnom mestu, kod kuće ili u provodu. Oko 40 odsto svetske potrošnje struje odlazi na klimatizaciju zgrada, a prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) klimatizacija i hlađenje najbrže su rastući segmenti novog oblika potrošnje energije. Tokom letnih meseci mnogo struje potroši se pre svega za hlađenje. Moderni sistemi zaštite od sunca nude rashlađenje tokom vrelih dana.
– Glavni problem predstavlja to što uobičajena klimatizacija zgrada zavisi isključivo od korištenja struje. Prema proceni stručnjaka, za nekoliko godina potreba za strujom za rashlađivanje prostorija tokom leta veoma će porasti. Da bi se izbegli propusti, a ciljevi vezani za smanjenje emisije štetnih gasova imali u vidu, postoji velika potreba za alternativnim metodama hlađenja – stiče zamenica gradonačelnika Beča, Maria Vassilakou.
Poslednjih godina povećao se broj veoma toplih dana i u Beču. Da bi se ukazalo na povećanu potrošnju struje za hlađenje prostorija inicirana je kampanja “Svesno hlađenje” pod pokroviteljstvom bečkog gradonačelnika, Michaela Häupla.
Kako bi se predupredila rastuća potreba električne energije za uobičajeni način hlađenja zgrada, Grad Beč razvio je strategiju da se pre svega kroz mere gradnje izbegne potreba za hlađenjem.
Pored optimizacije udela staklenih površina i ispravnog načina gradnje, važnu ulogu igra i zaštita od sunca. Adekvatnom zaštitom od sunca i kod velikih staklenih površina može se smanjiti uticaj sunčevih zraka unutar zgrada, a time i potreba za hlađenjem.
Istovremeno, prilikom zaštite od sunca mogu se napraviti velike greške. Tipičan primer pogrešne zaštite je zatamnjenje prostorija tokom vedrih dana i njihovo osvetljavanje veštačkim svetlom.
Sa druge strane, takva rasveta opet troši struju. Dobri sistemi nude ne samo zaštitu od sunca kojom smanjuju potrebu za rashlađivanjem, već propuštaju i dnevnu svetlost unutar prostorija i pružaju dobar pogled.
Izvor: croenergo.eu
Javno-komunalno preduzeće „Vodovod“ iz Leskovca ugostilo je predstavnike vodovoda iz preko 20 gradova Srbije. Okrugli sto bio je posvećen aktuelnim izazovima u vodosnabdevanju i temama poput zaštite izvorišta, kvalitetnog vodosnabdevanja i finansijske nezavisnost samih vodovoda.
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović kazao je ovom prilikom da gradovi i opštine imaju obavezu da podrže vodovode da se izbore sa problemima i unaprede kvalitet usluga. On je dodao da Leskovac teži da stvori uslove da voda stigne do svakog potrošača u našem gradu i da kvalitet usluge bude na najvišem nivou. U prilog tome govore desetine kilometara zamenjene i izgrađene vodovodne mreže i stabilizacija poslovanja samog Vodovoda, koji je sada uspešno javno preduzeće, rekao je gradonačelnik, podsetivši da je u prethodne tri godine u rekonstrukciju vodovodne mreže u gradu uloženo oko 5 miliona evra.
Gradonačelnik je takođe kazao da će naredne godine biti izgrađen i novi kolektor pri postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda, za šta će pomoć u iznosu od 500 miliona dinara dobiti od Vlade Republike Srbije. Na taj način će Leskovac biti jedan od prvih gradova Srbije koji ima kompletno opremljenu komunalnu infrastrukturu.
izvor: gradleskovac.org
Sandra Jovićević
U nedavno objavljenom izveštaju “Fusion 2030” u Kanadi, zatraženo je od kanadske vlade da do 2030. godine investira 125 miliona dolara za izgradnju prototipa postrojenja za nuklearnu fuziju.
Nuklearna fuzija mogla bi da bude jedna od najefikasnijih opcija za obnovljive izvore energije, zbog najveće energetske gustine, najboljeg odnosa povratne energije (EPR), kao i najmanjeg ugljeničnog otiska.
Procesna tehnologija zasniva se na repliciranju tipične reakcije koja se dešava na Suncu, prilikom koje se jezgra dva atoma malih atomskih masa (u ovom slučaju vodonika), spajaju na ekstremno visokim temperaturama, stvarajući helijum.
Proces oslobađa velike količine čiste energije iz skoro neograničenog izvora, uz gotovo nultu emisiju ugljenika. Međutim, potrebno je testirati ga na nivou pilot postrojenja, kako bi se utvrdila njegova iskoristivost i isplativost, a autori ideje nadaju se uspešnoj realizaciji do 2030. godine.
Međutim, za realizaciju najavljenih planova, potrebna je novčana podrška kanadske vlade. Prema “Fusion 2030” izveštaju, koji su priredili Univerziteti u Alberti i Saskačevanu, grupi će biti potrebno oko 125 miliona dolara kako bi bilo moguće sprovesti nuklearnu fuziju u realnim uslovima – što nije velika investicija, uzimajući u obzir da je cilj uspostavljanje operativnog postrojenja koje bi uskoro moglo zameniti naftu i gas.
– U ovom sektoru postoji mnogo prilika, pa moramo ulagati u istraživačke kapacitete i akademske studije, kako bismo osigurali da proizvodimo diplomce sa veštinama koje mogu doprineti ovoj oblasti – rekao je Majkl Delaž, glavni tehnološki direktor “General Fusion”, druge po veličini privatne laboratorije za fuziju u Severnoj Americi, a preneo CBC News.
Finansiranje ne bi bilo namenjeno direktno za General Fusion. Umesto toga, planira se distribuiranje investicija između nekoliko istraživačkih grupa, univerziteta i organizacija koje dele isti cilj. Kada pilot postrojenje bude spremno, izveštaj potvrđuje da će privatne kompanije igrati veliku ulogu u komercijalizaciji tehnologije.
– Kada napravite jedno ovakvo postrojenje, i ono postane komercijalno održivo, mislim da može biti i veoma konkurentno na mreži – dodao je Delaž.
Budućnost nuklearne fuzije
Iako ovi planovi izgledaju previše dobro da bi bili istiniti – izvor energije koji se može izvući iz jednog od najrasprostranjenijih elemenata na Zemlji, po veoma niskoj ceni, koji pritom ne šteti okolini – u doba kada naša zavisnost od fosilnih goriva počinje da uzima svoj danak širom planete, vreme je da počnemo da ozbiljno razmišljamo i investiramo u održivije alternative.
Izveštaj naglašava potencijal nuklearne fuzije kao možda najznačajnije opcije za obnovljive izvore energije, jer ima najveću energetsku gustoću bilo kog izvora, najbolji odnos povratne energije (EPR) i najmanji ugljenični otisak među svim održivim izvorima koji su danas dostupni.
– Izvori čiste energije dostupni su svugde u svetu – mogu se stvoriti bilo gde, pa čak i izvući iz vode. Toliko se događa u ovoj oblasti širom sveta. Stvarno verujemo da bismo do 2030. godine mogli videti i ova pilot postrojenja. Voleo bih da to bude baš u Kanadi, ali je za ostvarenje plana koji imamo potrebno da investicije počnu da pristižu odmah – dodao je Delaž.
Sve u svemu, nuklearna fuzija bi zaista mogla biti ono što je svetu bilo potrebno da napravi konačni prelaz sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju. Ali, potrebna je i podrška privatnih kompanija i vladinih organizacija, kako bi tehnologija postala komercijalna.
Izvor: futurism.com
BMW će na Sajmu automobila u Frankfurtu predstaviti koncept električnog automobila Mini, a očekuje se da ćemo prva vozila na ulicama videti tek 2019. godine.
Električni mini će imati troje vrata i hatchback karoseriju., a zamišljen je kao idealno prevozno sredstvo u zakrčenim gradskim sredinama. U pitanju je potpuno električni automobil, sa svim karakteristikama Minija, što znači da će biti vrlo okretan, lagan i lak za upravljanje.
Specijalno dizajnirani aerodinamički elementi podstiču autonomiju vozila. Recimo tu su vrlo zanimljivi 19-inčni točkovi.
No, za sada se krije koji je potencijal elektromotora, konkretne performanse novog Minija, ali i kapacitet baterije.
U razvoj industrije uglja ove godine u Rusiji će biti uloženo 90 milijardi rubalja, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin. On je istakao da Rusija ima rezerve uglja za preko 500 godina.
Putin je saopštio da je prošle godine u razvoj rudarskog sektora uloženo preko 73 milijarde rubalja, dok je za ovu godinu planirano ulaganje od 90 milijardi rubalja. Sredstva investitora se ulažu u modernizaciju preduzeća, u uvođenje savremenih ekoloških tehnologija, u stvaranje uslova za siguran rad rudara, u rešavanje socijalnih problema.
Predsednik Rusije je izjavio da industrija uglja omogućuje razvoj celog istočnog poligona zemlje, a stvaranje velikih lučkih kapaciteta opet omogućava da se zauzme dobro mesto na svetskom tržištu uglja. Uspesi ove industrije, kako je istakao Putin, utiču na jačanje energetske sigurnosti i suvereniteta Rusije. Dodao je i da će prema svim prognozama ugalj još mnogi niz godina biti među tri osnovna izvora energije i da će se Rusija, koja ima ogromne rezerve ovog energenta, čvrsto držati na poziciji lidera.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Klime i drugi rashadni uređaji uskoro bi mogli da postanu više ekološki, jer će kao radni fluid biti korišćena voda. Reč je o projektu “eChiller”, kojm bi moglo da se omogući da se hlađenje umesto sa freonom, vrši sa vodom na niskim temperaturama. Projekat razvija nemačka kompanija “Efficient Energy” iz Feldkirhena, a stručnu i novčanu podršku u iznosu 300.000 evra pružila je Nemačka savezna fondacija za životnu sredinu (DBU). Ova kompanija do sada je već razvila i serijski proizvela rashladni sistem za hlađenje računarskih centara i server soba, koji kao radni fluid koristi upravo vodu.
Primena navedenih sistema još uvek je ograničena na srednjoevropsko klimatsko područje i temperature hladne vode od najviše 18 °C, dok bi u budućnosti mogle da se omoguće i temperature od 12 °C. Time bi se ujedno omogućilo da se takav sistem koristi i u javnim zgradama, hotelima, raznim dvoranama i sl. Pri tome, osim činjenice da je voda 100% prirodni radni fluid, pozitivno je i to što se u odnosu na uobičajene rashladne sisteme, potrošnja energije može, u zavisnosti od načina primene, smanjiti i za 80%.
Izvor: energetika-net.com
U Kini će uskoro, spajanjem dve postojeće energetske kompanije u ovoj zemlji, nastati najveći proizvođač električne energije po instaliranoj snazi na svetu.
Kineska vlada nedavno je odobrila spajanje energetskih giganata “Shenhua Group” i “China Guodian”. Kako se navodi u saopštenju američkog portala “Power Engineering International”, u pitanju su najveći kineski proizvođač uglja i jedan od najvećih proizvođača električne energije, a njihovim spajanjem nastaće kompanija vredna 271 milijardu dolara. Biće to po prometu druga najveća, a po instaliranoj snazi prva najveća elektroenergetska kompanija na svetu.
Nova kompanija trebalo bi da ponese naziv “National Energy Investment Corporation”,a s obzirom na to da će imati ukupnu instaliranu snagu postrojenja za proizvodnju električne energije od čak 225 GW, iza sebe će ostaviti francuski “EDF” (sa instaliranom snagom elektrana 137,5 GW) i italijanski “Enel” (sa 83 GW). No, pri tome se radi samo o prvom koraku u sveobuhvatnom procesu međusobnog preuzimanja i spajanja kineskih energetskih kompanija.
Izvor: energetika-net.com
Beogradska nevladina organizacija Centar za razvoj ideja nekoliko godina unazad uspešno realizuje raznovrsne aktivnosti koje promovišu ekologiju i održivi razvoj. Posetili smo njihov poslednji multimedijalni događaj, veče ekomentaraca “Priroda govori”, posvećen ekološkim dokumentarnim filmovima, te vam prenosimo utiske.
Uz taktove pesama poznatih muzičara, koji su istovremeno glasnogovornici i promoteri ekologije, poput benda One Republic i Stinga, i punu baštu posetilaca kluba Polet, veče je započeto projekcijama kratkometražnih dokumentarnih filmova.
Tokom večeri, prikazani su filmovi “Posle bombi”, “U ime života”, “Plodovi zime”, “How Much Plastic is in the Ocean?” i “Plastic Island”. Jedan od primarnih ciljeva večeri bilo je razmatranje globalnih ekoloških problema i njihovo približavanje prisutnima. U pauzama između projekcija, u razgovoru sa rediteljem Boškom Savkovićem, prisutni su se dotakli različitih tema i aspekata u oblasti ekologije poput otpada, reciklaže, zagađenja voda i zemljišta. Ujedno, ovaj razgovor bio je i prilika da se iz prve ruke sazna koliko je izazov pravljenje ekoloških dokumentaraca u Srbiji.
Boško Savković pokrenuo je “SILAFest“, prvi domaći filmski festival posvećen istovremeno ekologiji i turizmu, koji se tradicionalno održava u Velikom Gradištu. Od 2010. godine, festival je zvanično uvršten u 12 najprestižnijih svetskih festivala turističkog i ekološkog filma u izboru Svetske federacije turističkog filma (CIFT). Njegov film “Plodovi zime” osvojio je Gran pri za najbolji eko-turistički film na svetu 2011. godine, dok je film “Posle bombi” osvojio nagradu Srebrni delfin na Kanskom festivalu u kategoriji za ekološki dokumenatrni film i Gran pri CIFFT-a za najbolji turistički film u svetu.
Centar za razvoj ideja nevladina je organizacija, čiji je cilj da kroz podsticanje razvoja kreativnih ideja kod mladih, unapredi njihov položaj u društvu, ukaže na aktuelne probleme i ujedno realizuje različite edukativne programe, uglavnom u oblastima preduzetništva, kulture i ekologije.
Mladi ljudi iz Centra za razvoj ideja počasni su gosti spomenutog “SILAFesta”, koji se ove godine održava od 28. avgusta, do 2. septembra.
T. B. i M.N.
U jučerašnjem razgovoru ministra komunikacija i saobraćaja Bosne i Hercegovine, Ismira Juska, i ambasadorke Republike Kine u BiH, Čen Bo, konstatovana je obostrana zainteresovanost za unapređenje saradnje u oblasti izgradnje saobraćajne infrastrukture u BiH, energetskih objekata i razvoja 4G mreže.
Ambasadorka je podsetila da su kineske kompanije izgradile termoelektranu u Stanarima kod Doboja, a da su sada da su veoma zainteresovane za izgradnju Bloka 7 u Termoelektrani Tuzla.
Ona je najavila i da će se uskoro početi s realizacijom još nekih energetskih projekata u BiH.
Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda završila je sanaciju i revitalizaciju bunara RB1 na izvorištu Vić bare u Obrenovcu. Posle izvedenih radova izvršeno je testiranje bunara u ekstremno niskim uslovima vodostaja Save i dobijeni su odlični rezultati.
Vrednost izvedenih radova je 108 miliona dinara, a rekonstrukcija je obuhvatala ugradnju šest horizontalnih drenova od prohrom čelika ukupne dužine 341 metar.
Bunar RB1 u Obrenovcu izgrađen je 1988. godine i od tada su sprovedene četiri regeneracije, čime se na kratko povećavao kapacitet bunara.
Ugrađeni su drenovi od nerđajućeg čelika, čime je dodatno produžen radni vek bunara i obezbeđeno dugotrajno i stabilno snabdevanje vodom područja opštine Obrenovac.
Ulaganje u sanaciju i rekonstrukciju ovakvih bunara je isplativo, jer se uložena sredstva u kratkom roku mogu povratiti dobijanjem većih količina vode.
Ministarstvo ekologije izdalo je u četvrtak, 31. avgusta, saopštenje za javnost o donetom rešenju da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja zatečenog stanja na životnu sredinu projekta skladištenja maksimalno do 42 tone dnevno otpadnog magnezijuma u komadima – neopasnog otpada, u delu skladišta na KO Bela Stena, SO Raška.
Uvid u doneto Rešenje o potrebi predmetne studije može se izvršiti u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, kancelarija 426, kao i na službenom sajtu Ministarstva svakog radnog dana od 11-14 časova, u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.
Zainteresovana javnost može izjaviti žalbu Vladi Srbije na Rešenje o potrebi, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.
Više informacija može se pronaći na sledećem linku.
Izvor: ekologija.gov.rs
Elektroprivreda BiH Regulatornoj komisiji za energiju u FBiH (FERK), nije uputila zahtev za povećanje cena električne energije za kategoriju domaćinstva.
– Uprkos teškim uslovima u kojima posluje, a sa kojima su zbog veoma nepovoljne hidrološke situacije suočene i elektroprivredne kompanije u regionu i Evropi, ali i uprkos činjenici da je cena struje za domaćinstva 50 odsto niža u odnosu na tržišnu cenu, svesna socijalnih i ekonomskih okolnosti u kojima žive građani, Elektroprivreda BiH nije donela nikakvu konkretnu poslovnu odluku koja bi podrazumevala istupanje prema FERK-u sa zahtevom za izmenu cene usluge javnog snabdevanja električnom energijom, niti je donošenje takve i slične odluke izgledno – piđe u saopštenjku ovog preduzeća.
Nepovoljne vremenske prilike koje se od kraja prošle godine negativno održavaju na poslovanje Elektroprivrede BiH, nisu utjecale na ispunjavanje obaveza koje kompanija ima kao javno preduzeće.
Snabdevanje kupaca električnom energijom je, bez obzira na otežavajuće okolnosti, stabilno.
Cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je dvogodišnji maksimum, nakon što se tropska oluja Harvi sručila na američku obalu Meksičkog zaliva.
Rafinerija “Port Arthur”, u vlasništvu kompanije Motiva Enterprises, najveće u zemlji, započela je sa kontrolisanim zatvaranjem postrojenja zbog velikih poplava, prenosi Bloomberg.
Prekid proizvodnje uticao je na skok cena goriva na berzi u Njujorku za čak 6,6 odsto, dok pad potražnje nafte iz postrojenja na lokacijama koje je zahvatila oluja, zadržava cenu njenu cenu na najnižem nivou u poslednjih pet sedmica.
Cena benzina za isporuku u septembru, čije ugovaranje ističe sutra, porasla je za 11,76 centi na 1,9009 dolara po galonu (3,78 litara) na Njujorškoj berzi, što je najviši nivo u poslednje dve godine. U sredu, 30. avgusta, rano popodne u 13:40 časova u Londonu, ugovorena cena isporuka benzina za oktobar je za 5,7 centi skuplja, i iznosi 1,6587 dolara.
Izvor: seebiz.eu
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
