Seminar za edukaciju inspektora zaštite životne sredine

07.09.2017

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan otvoriće danas obrazovni seminar za edukaciju inspektora zaštite životne sredine iz opština i gradova širom Srbije.

Unapređenje rada inspekcija je od ključne važnosti u zaštiti životne sredine u Srbiji, a ovaj obrazovni seminar organizuje Sektor inspekcije za zaštitu životne sredine resornog Ministarstva koji je, uz podršku ministra Trivana, odlučio da na jednom mestu okupi inspektore iz opština i gradova širom Srbije.

Uočeni su brojni problemi u funkcionisanju inspekcija zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama – od nedovoljnih stručnih kapaciteta lokalnih inspektora, do činjenice da u 11 jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji uopšte nema ni jednog inspektora za zaštitu životne sredine.

Važećim propisima značajan deo inspekcijskog nadzora poveren je organima Autonomne pokrajine i lokalnih samouprava, što je dovelo do različitih procedura i različitih tumačenja istih odredbi propisa u praksi. Ta neujednačena primena propisa, u pojedinim slučajevima izazvala je konfuziju oko nadležnosti i nezadovoljstvo kako kod građana, tako i kod operatera – privrednika, koji su ulagali u privredni razvoj.

Zbog svega toga, Inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine već je preduzela niz mera, među kojima su i ovakvi seminari za unapređenje znanja inspektora iz lokalnih samouprava i razmenu međusobnih iskustava.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Energetski sektor interesantan investitorima iz Velike Britanije

07.09.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić sastao se sa ambasadorom Velike Britanije u Srbiji Denisom Kifom, koji ga je tom prilikom obavestio o interesu engleskih kompanija za veće prisustvo u sektoru rudarstva u Srbiji.

Kif je ukazao na to da u ovom trenutku dve engleske kompanije – Mineco i Metalfer, postižu pozitivne rezultate i naglasio da rudarstvo vidi kao veliku mogućnost za intenziviranje saradnje sa Srbijom. On je dodao da će se u oktobru održati konferencija o rudarstvu u Beogradu, na kojoj će učestvovati Velika Britanija.

Uz podršku Fonda za dobru upravu Velike Britanije, realizuju se dva projekta, preko EBRD-a – Jačanje korporativnog upravljanja u JP Elektroprivreda Srbije i drugi, preko Svetske banke, kao podrška restrukturiranju rudnika Resavica. Takođe, očekuje se i odobrenje finansiranja projekta podrške modernizaciji energetskog sektora u Republici Srbiji, kroz ekspertsku pomoć EPS-u.

Kif je takođe preneo da je Velika Britanija zainteresovana za intenziviranje saradnje u oblasti energetike, pre svega kroz projekte podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, i upotrebe novih tehnologija za smanjenje emisije uglja.

Antić je ukazao na to da je potrebno unaprediti ekonomske odnose dveju zemalja, izrazivši očekivanje da će prisustvo engleskih firmi u Srbiji biti veće. U oblasti rudarstva u Srbiji prisutne su velike multinacionalne kompanije iz Australije, Kanade, Velike Britanije, SAD, što je još jedna potvrda da je Srbija mesto gde vredi ulagati, naglasio je ministar. On je iskazao zahvalnost na pomoći koju je Velika Britanija pružila Svetskoj banci u formiranju ekspertskog tima za sprovođenje procesa restrukturiranja rudnika Resavica.

Antić je ocenio da postoji prostor za saradnju u oblasti obnovljivih izvora energije, i ukazao na to da će Ministarstvo rudarstva i energetike dati podršku engleskim kompanijama koje žele da realizuju projekte u saradnji sa domaćim preduzećima, kako u oblasti geoloških istraživanja, tako i u oblasti energetike.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Životna sredina prva tema za saradnju u regionu

07.09.2017

Trivan-i-Marija-Triandusulu-predsednica-poslanicke-grupe-prijateljstva-sa-Srbijom-u-Parlamentu-Grcke — Foto: Aliki Eleftheriou Athens-Greece

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, završavajući radnu posetu Atini, razgovarao je sa grčkim poslanicima koje je predvodila Marija Triandusulu, predsednica poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u Parlamentu Grčke i zamenica šefa poslaničke grupe vladajuće Sirize.

Ministar Trivan je ocenio da je prva i najlepša tema za saradnju u regionu zaštita životne sredine jer je, kako je rekao, ona važna za svakog pojedinca, svaku državu i nije opterećena bilo kakvim hipotekama prošlosti. Kao posebno polje za saradnju istakao je klimatske promene.

Poslanik grčkih „Zelenih“ Jorgos Dimaras posebno je podvukao, a ministar Trivan se saglasio, da veliku pažnju treba posvetiti razvoju „zelene“ ekonomije i načinima na koje zaštita životne sredine može da ojača privrede u regionu i stvori nova radna mesta.

Marija Triandusulu, predsednica poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom u grčkom parlamentu i zamenica šefa poslaničke grupe Sirize, istakla je da Srbija i Grčka moraju da ojačaju svoju ekonomsku saradnju, što je i dogovoreno na Solunskom samitu lidera dve zemalje Aleksisa Ciprasa i Aleksandra Vučića. Marija Triandusulu je dodala da treba unapređivati sveukupnu grčko-srpsku saradnju, uključujući i onu u zaštiti životne sredine, kao i saradnju dva parlamenata jer se, kako je istakla, radi o dva ključna naroda na Balkanu.

Sagovornici su se složili da bi životna sredina morala da bude uključena u sve sistemske i sektorske politike država.

Bilo je reči i o problemima migrantske krize, potrebi da se sve države Balkana čvršće povezuju i jačaju međusobnu saradnju u svim oblastima, a posebno u zaštiti životne sredine, klimatskim promenama, zaštiti prirode, zaštiti voda i dr.

Ministar Trivan prethodno je razgovarao sa novim grčkim ministrom zaduženim za ekologiju i životnu sredinu, Sokratisom Famelosom, koji je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći delegaciju u kojoj će biti i 20 grčkih kompanija iz oblasti životne sredine. Ministar Trivan je razgovarao i sa grčkim ministrom zaduženim za podsticaje u poljorivredi Janisom Cironisom sa kojim se saglasio da životna sredina nije trošak, nego investicia koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.

Posle susreta sa kolegama iz nove Vlade Grčke, ministar Trivan je rekao da će Srbija pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će u tome imati grčku podršku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

NOVI SAD: Počinje sanacija jezera u Kameničkom parku, uskoro postavljanje rasvete na solarne panele

06.09.2017

Kamenički park Novi Sad — Foto: novisad.rs

Radnici “Gradskog zelenila” iz Novog Sada uskoro će početi sanaciju jezera u Kameničkom parku.

Ovo jezero nalazi se u severnom delu parka – u blizini Mosta slobode. Jezero se puni prirodnim putem vodom iz izvora i atmosferskim padavinama. Na prostoru parka postojalo je više jezera, a preostalo preostalo je samo jedno.

Jezero datira iz vremena nastanka parka, s kraja 18. ili početka 19. veka, a korišćeno je kao kupalište i povremeno je poribljavano. Nivo vode u jezeru sa godinama polako se smanjuje, obraslo je trskom i drugom barskom vegetacijom koja se godinama unazad nije uklanjala tako da se vodeno ogledalo polako smanjuje.

Pored uklanjanja barske vegetacije, planira se čišćenje jezera i uređenje prilaza samom jezeru.

Takođe, biće nastavljeno uređenje samog parka, selektivnim krčenjem podrasta. Ove godine akcenat je dat na krčenju vegetacije u delu parka uz Dunav.

Uz to, biće postavljeno još info-tabli u parku. Tokom 2016. godine uređeno je više mini lokacija u parku pri čemu su postavljene table koje ukazuju na značajne ptice i insekte koji žive u ovom spomeniku prirode. Ove godine se planira postavka kućica za slepe miševe i postavka tabli sa informacijama o ovim zaštićenim vrstama.

Kako navode iz “Zelenila”, prošle godine su postavljene i informativne table o spomenicima u parku. Ove godine se izrađuje Elaborat sanacije (restauracije i konzervacije) ovih spomenika, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Novog Sada.

Autonomna pokraina Vojvodine i Grad Novi Sad planiraju da finansiraju izgradnju staza i javne rasvete na solarnu energiju.

Izvor: 021.rs

SLOVENIJA: Pokrenuta peticija za očuvanje reke Mure, važnog dela “Evropskog Amazona” (FOTO) (VIDEO)

06.09.2017

WWF Adria i koalicija udruženja – slovenančka “Moja Mura” i “Društva za proučavanje riba”, austrijska “Naturschutzbundom”, mađarska “Drava Federation” i hrvatska ZEUS, danas su pokrenule međunarodnu peticiju za očuvanje reke Mure u Sloveniji.

Naime, Slovenija planira da izgradi osam hidroelektrana na više od 50 kilometara izutetno vrednih staništa Mure što predstavlja ozbiljnu pretnju za slovenački deo „Evropskog Amazona“, a posledice bi se osetile i na onim delovima reke Mure koji protiču kroz Hrvatsku.

Iz WWF-a i partnerskih udruženja poručili su da ekolozi neće dopustiti uništenje reke Mure i pozvali sve zainteresovane strane u Sloveniji i susednim zemljama da preduzmu mjre i potpišu peticiju Ireni Majcen, slovenačkoj ministarki za ekologiju na stranici www.amazon-of-europe.com i tako pomognu da se zaustavi plan izgradnje hidroelektrana.

– Odluka o izgradnji prve brane na Muri kod Hrastje-Mota je pred vratima. Ovaj projekat je samo pokretač za izgradnju sledećih sedam brana. Izgradnja osam hidroelektrana imala bi izuzetno negativan uticaj na Muru, koja je deo ekološke mreže Natura 2000 i dom osetljivih staništa ugroženih vrsta kao što su orao štekavac, crna roda i vidra. Mura je, isto tako, reka u kojoj živi najviše vrsta riba u Sloveniji, a ovde se nalaze i izuzetno retke vrste, kao što je to dunavska jesetra – rekao je Arno Mol iz WWF-a.

Udruženja upozoravaju da plan izgradnje brana krši nacionalno i evropsko zakonodavstvo. Štaviše, hidroelektrana Hrastje-Mota bi bila prva hidroelektrana ovog tipa izgrađena na području Natura 2000 i postavila bi grozan presedan, koji bi mogli slediti i na drugim izuzetno vrednim rekama u celoj Evropi. Jedinstvene prirodne reke, poput reke Mure u Sloveniji, postale su retkost u Evropi i trebalo bi da budu zaštićene za buduće generacije.

– Izveštaj o proceni uticaja na sredinu prve planirane brane kod Hrastje-Mota utvrdilo je da bi izgradnja brane prouzrokovala prekomerne štetne uticaje na životnu sredinu. Očekujemo da će izgradnja brane Hrastje-Mota, kao i ostalih sedam planiranih brana, biti odbijena od strane Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog uređenja“, poručila je Andreja Slameršek, koordinator kampanje „Spasimo Muru!“.

– Zahtevamo da politički lideri tretiraju reku i očuvana močvarna područja kao deo nacionalne sigurnosti, zdravlja i ekonomskog razvoja. Umesto da uništavaju našu Muru, koja je tako važna za prirodu i ljude u regiji, potrebno je raditi na alternativnim, ekološki prihvatljivim energetskim rješenjima koja već postoje – rekao je Stojan Habjanič, predsednik udruženja Moja Mura.

Izgradnja HE Hrastje-Mota imala bi nepovratne negativne učinke na austrijske, hrvatske i mađarske delove reke Mure, koji su takođe pod zaštitom mreže Natura 2000. Brana bi zaustavila slobodni protok reke i onemogućila migracije ugroženih vrsta riba. Zbog produbljivanja rečnog korita isušiće se poplavne šume, rukavci i poljoprivredne površine, a zbog gubitka prirodnih područja, koja zadržavaju velike vode, povećaće se mogućnost poplava u nizvodnim zajednicama.

– HE Hrastje-Mota ne samo da ugrožava jedinstvena staništa i vrste u Sloveniji, već bi izazvala katastrofu i u susednim zemljama. Verujemo da ministarka Majcen to neće dopustiti – rekao je Mol.

Prošle godine, slovenačko Ministarstvo ekologije i prostornog uređenja, uz snažnu potporu slovenačke Vlade, nominovalo je slovenačkiki deo Mure da postane deo budućeg UNESCO-vog pentalateralnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“, koji se proteže Austrijom, Slovenijom, Hrvatskom, Mađarskom i Srbijom. Planirani bum hidroelektrana na reci Muri u snažnoj je suprotnosti čvrstoj želji Ministarstva i slovenačke vlade za pružanje međunarodne zaštite tom području.

– Apsolutno je besmisleno uništiti netaknuti rečni krajolik uz činjenicu da se trenutno troše milioni evra širom Evropske unije za obnovu rečnih područja, što se pokazalo kao najbolja zaštitna mera od poplava, koja ujedno omogućava i održivi razvoj lokalnih zajednica – zaključio je Mol.

WWF zajedno sa svojim slovenačkim i međunarodnim partnerima apeluje na ministarku Majcen da sačuva reku Muru i ne dopusti uništavanje prirodnih staništa, koji štite od poplava i predstavljaju temelj održivog razvoja Pomurske regije.

Završen konkurs za finansiranje projekata zaštite životne sredine u Aranđelovcu

06.09.2017

U opštini Aranđelovac završen je javni konkurs za dodelu sredstava u oblasti zaštite životne sredine.

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti životne sredine raspisan je 25. avgusta 2017. godine, a trajao je do 5. septembra 2017. godine. Predmet konkursa bilo je uređenje javnih parkovskih površina.

Očekuje se da rezultati konkursa budu objavljeni u toku sledeće nedelje.

izvor: arandjelovac.rs

Sandra Jovićević

Majdanpek izdvaja 41 milion dinara za zaštitu životne sredine

06.09.2017

Zastita-zivotne-sredine — Foto-ilustracija: Pixabay

Iznos sredstava za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine u Majdanpeku rebalansom budžeta uvećan je sa 29,8 na 41 milion dinara.

Sredstva će biti utrošena za uspostavljanje efikasnijeg sistema upravljanja otpadom, nabavku vozila za odvoženje komunalnog otpada, kipera sa priključnim mašinama i kontejnera. Deo sredstava biće utrošen i za uređenje površina, sanaciju fekalne kanalizacije i kolektora, izgradnju prethodnog taložnika u fabrici vode.

Takođe, biće sanirane i divlje deponije, rešeni problemi upravljanja otpadom na regionalnom nivou i izrađena planska dokumentacija za područja pod posebnim režimom zaštite.

izvor: rtvbor.rs

Sandra Jovićević

RASINSKI OKRUG: Potpisan Sporazum o Razvojnom sistemu odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu (FOTO) (VIDEO)

06.09.2017

Sporazum o realizaciji projekta Razvojni sistem odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu u Rasinskom okrugu, potpisan je u kruševačkoj zgradi Gradske uprave između Nemačke razvojne saradnje, grada Kruševca i opština Aleksandrovac, Brus i Varvarin.

Cilj Sporazuma je stvaranje prilika za zapošljavanje ugroženih grupa stanovništva u sektoru reciklaže u lokalnim samoupravama za upravljanje otpadom.

– Putem ovog projekta obezbeđena je investicija vredna preko 200 hiljada evra, za kupovinu opreme i edukaciju – istakla je zamenica gradonačelnika Kruševca Vesna Lazarević, prenosi radio-televizija Kruševac.

Kroz projekat Razvoj sistema odvojenog sakupljanja otpada za reciklažu u Rasinskom regionu,doprineće se unapređenju upravljanja komunalnim otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije i ublažavanja efekata klimatskih promena.

Sporazum o saradnji potpisali su predstavnici grada Kruševca, Nemačke razvojne saradnje i opština Aleksandrovac, Varvarin i Brus.

– Realizacija projekta je počela. Juče je raspisan tender za kupovinu opreme – naglasila je zamenik menadžera Otvorenog regionalnog fonda jugoistočne Evrope za modernizaciju opštinskih usluga, Amira Omanović.

Otvoreni regionalni fond radi u šest zemalja zapadnog Balkana, a cirkularna ekonomija koja predstavlja altzernativu istrošenom modelu linearne ekonomije, na tom području je vrlo važan segment.

Iskustva iz Rasinskog okruga, koristiće se kao primer dobre prakse i biznis model za ostale regione u Srbiji i druge zemlje Jugoistočne Evrope kako da se kroz modernizaciju komunalnih usluga doprinese održivom razvoju i smanjenju stope nezaposlenosti.

Vetropark “Možura” ponovo menja vlasnika

06.09.2017

Vlada Crne Gore odobrila je još jednu promenu vlasništva nad udelom od 90 odsto u kompaniji koja gradi vetropark Možura Wind Park. Vlasništvo je preneto sa kompanije Enemalta plc na Malta Montenegro Wind Power JV Ltd.

To je drugi put da se vlasnik menja, pišu mediji u Podgorici i podsećaju da je vlada sa konzorcijumom Fersa & Čelebić potpisala ugovor o izgradnji vetroparka u julu 2010. godine.

Konzorcijum Fersa & Čelebić su sačinjavale firme Fersa Energias Renovables S.A. iz Španije i Čelebić iz Podgorice, koja se u međuvremenu povukla iz posla oko izgradnje vetroparka sa pratećom infrastrukturom.

Malta Montenegro Wind Power JV Ltd je u vlasništvu kompanija International Renewable Energy Development Limited (70 odsto), Vestigo Clean Energy I Limited, koja je registrovana na britanskoj of-šor zoni na ostrva Gernzi, i Envision Energy Internacional Limited, sa sedištem u Hong Kongu, a koja poseduje 10 odsto.

U saopštenju vlade se kaže da je Enemalta plc izradila glavni projekat i završila izgradnju više od 14 kilometara pristupnih puteva i platforme za turbine, nivelisanje terena za trafo stanice i iskopavanje kanal za kablove i dodaje da su pribavljene sve potrebe dozvole.

Zakup zemljišta u vlasništvu države na period od 20 godina iznosi 186.057 evra godišnje, prenosi Energy Observer.

Prema ugovoru sa vladom, vetropark će imati instalisanu snagu od 46 MW a država se ugovorom obavezala da garantuje fiksnu cenu od 95,99 evra po MWh i subvencije od 115 miliona evra u prvih 12 godina rada centrale.

Crnogorska štampa podseća da se oko ugovora za vetropark vodi spor pred Osnovnim sudom u Podgorici koji su podneli Vladimi Popović iz Budve i Carles Collu Palou iz Španije koji traže isplatu provizije za ugovoranje izgradnje vetroparka. Oni traže 4 miliona evra od firmi koje su prve potpisnice ugovora sa vladom – kompanija BWP Montenegro, BWP Europe Consulting S.L. i Fersa Energias Renovables.

Španska firma Fersa Energias Renovables je početkom 2007. godine istraživala snagu vetra na Možuri za Vladu Crne Gore. Mediji tvrde da je BWP Montenegro osnovan u to vreme.

Vlada je na osnovu tog istraživanja Ferse raspisala tender za izgradnju vetroparka na Krnovu i Možuri u januaru 2010. godine. Jedina ponuda za izgradnju vetroparka na Možuru je podneo konzorcijum firmi Fersa i podgoričkog Čelebića koje su potpisale ugovor vredan 65 milion evra sa Ministarstvom ekonomije u julu 2010. godine.

Hidroelektranu “Vranduk” će najverovatnije izgraditi “Končar”

06.09.2017

HE Vranduk — PrintScreen: YouTube/rizoking

Kako stvari stoje, hrvatska kompanija „Končar“ mogla bi da preuzme posao na izgradnji hidroelektrane (HE) na Vranduku, vredne 114 miliona maraka.

Zapravo, „Končar“ bi kao deo već postojećeg konzorcijuma s austrijskim „Strabagom“, koji je najavio povlačenje iz projekta, mogao samo da zameni uloge vodećeg izvođača radova i nastaviti izgradnju hidroelektrane koja je najavljena kao jedan od strateških projekata „Elektroprivrede BiH“ (EPBiH), saznaje „Dnevni avaz“.

Ovakva najava dolazi u trenutku kada „Strabag“ i EPBiH vode žustre pregovore o nastavku izgradnje HE Vranduk, nakon što su Austrijanci najavili da će raskinuti ugovor, jer traže više novca od ugovorenog, a što bosanskohercegovačka firma odbija.

Iako u EPBiH ovakva najava o ulasku „Končara“, kako je nezvanično rečeno, još nije došla pred upravu, o njoj se razmišlja kao o realnoj opciji, jer je „Končar“ od prvog dana upoznat sa svim uslovima, a predstavnici ove firme i njihovi inženjeri već su obavili pripremnu fazu radova na reci Bosni kada su je pregradili.

Ipak, jedna od opcija je i da EPBiH stavi tačku na spor sa „Strabagom“, odbije sve zahteve i po hitnoj proceduri raspiše novi tender, s tim da bi to značilo odlaganje radova.

Unapređen regulatorni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije

06.09.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić sastao se juče sa predstavnicima Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), koji su ga informisali o tome da je u okviru te komore formiran Odbor za energetiku.

Predstavnici tog odbora su upoznali Antića sa glavnim ciljevima njegovog rada i naglasili da im je namera uspostavljanje konstruktivnog dijaloga sa svim relevantnim državnim institucijama, a u cilju unapređenja regulatornog okvira u oblasti energetike i njegove efikasne primene. Takođe, informisali su ministra o tome da su članovi Odbora i renomirane kompanije koje nisu iz SAD, poput Simensa, Šnajder elektrika, NIS-a, MK Fintel Vinda, Kontinental Vinda i drugih.

Antić je ocenio da su ciljevi novoformiranog odbora izuzetno važni i da će Ministarstvo rudarstva i energetike, u okviru svojih nadležnosti, ukazati neophodnu podršku kako bi se saradnja sa Odborom odvijala u interesu svih strana.

Ministar je takođe istakao da je Srbija unapredila regulatorni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, što predstavlja sigurnost za investiranje u ovim oblastima za kompanije koje se nalaze u članstvu Američke privredne komore u Srbiji, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Ministar Trivan u Atini: Regionalna saradnja u oblasti životne sredine počinje u Grčkoj

06.09.2017

ΦΑΜΕΛΛΟΣ Σ. - TRIVAN G. - ΣΥΝΑΝΤΗΣΗ — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, koji boravi u zvaničnoj poseti Atini, razgovarao je juče sa članovima nove Vlade Grčke – Sokratisom Famelosom, ministrom koji je zadužen za ekologiju i životnu sredinu, i Janisom Cironisom ministrom zaduženim za podsticaje u poljoprivredi.

Grčki ministar Famelos izjavio je da od danas počinjemo čvrstu saradnju prijatelja i dodao da će vrata te saradnje biti otvorena i za druge. On je prihvatio poziv da do kraja godine dođe u Srbiju, predvodeći političko-poslovnu delegaciju u kojoj će biti dvadeset grčkih kompanija koje posluju u oblasti životne sredine. Tom prilikom biće potpisan i memorandum o saradnji dva ministarstva.

Ministar Trivan je istakao da počinjemo regionalnu saradnju upravo iz Grčke, jer nas za nju vežu duboki prijateljski odnosi. On je naglasio da će Srbija u predstojećem periodu pokrenuti niz ekoloških inicijativa u regionu i da će imati podršku Grčke u tome. Imamo snažnu podršku Grčke i u evropskim integracijama Srbije, posebno u pregovorima o poglavlju 27, u čemu će nam grčka iskustva biti dragocena, rekao je ministar Trivan.

Grčki ministar zadužen za podsticaje u poljoprivredi Janis Cironis rekao je da zbog velikog i dugotrajnog prijateljstva srpskog i grčkog naroda saradnja dve zemlje ne može imati granice. On je naglasio da životna sredina nije trošak, nego investicija koja može da otvori mnoga radna mesta u obe zemlje.

U susretima ministra Trivana sa grčkim kolegama dominirale su teme iz oblasti otpada, otpadnih voda, klimatskih promena, bujica, suša, požara.

Jedno od najsnažnijih oružja za borbu protiv klimatskih promena u Srbiji biće pošumljavanje, koje ćemo sada kao ministarstvo podržavati sa republičkog nivoa, kao što je to ranije rađeno u Beogradu sa nivoa Sekretarijata za zaštitu životne sredine, podvukao je ministar Trivan.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Objavljeni rezultati kvaliteta vazduha u Podgorici

05.09.2017

Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore krajem prošle nedelje izdala je obaveštenje o kvalitetu vazduha.

Kako se navodi u saopštenju, veliki broj požara koji su bili aktivni na teritoriji opštine Podgorica, posebno poslednjih desetak dana avgusta, negativno su uticali na kvalitet vazduha. Na osnovu rezultata Centra za ekotoksikološka ispitivanja u periodu od 1. do 27. avgusta 2017. godine tokom 12 dana evidentirana su prekoračenja granične vrednosti za srednju dnevnu koncentraciju PM10 čestica. Najveće koncentracije PM10 čestica u vazduhu tokom pomenutog perioda su izmerene od 25. do 27. avgusta, i kretale su se od 110,4 µg/m3 do 123,19 µg/m3. Prekoračenja granične vrednosti registrovana su i 6., 7., 8., 11., 12., 19., 20., 23. i 24. avgusta 2017. godine.

U istom periodu, koncentracija ugljen(II)oksida CO (ugljen monoksida) kretala se u opsegu od 1 do 1,66 mg/m3 i bila je ispod propisane vrednosti za zaštitu zdravlja koja iznosi 10 mg/m3.

izvor: epa.org.me

Sandra Jovićević

Finska napušta elektrane na ugalj i diže porez svim zagađivačima

05.09.2017

Finska, termoelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Finska vlada namerava da do 2030. godine u potpunosti da prekine s proizvodnjom električne energije u termoelektranama koje rade na ugalj. Takođe, planirano je i povećanje poreza na emisiju ugljen-dioksoda.

Već sada se u ovoj zemlji iz uglja dobija svega 10 odsto ukupne električne energije.

Da bi ovo bilo izvodljivo, Finska će se usmeriti na razvoj nuklearnih elektrana, dok će se termoelektrane koristiti samo u slučaju krajnje nužde.

Očekuje se se da će novi, treći reaktor u NE Olkiluoto biti pušten u pogon 2018. godine, dok će NE Hanhikivi 1 biti dovršena do 2024. godine.

U planu rekonstrukcija OŠ „Sveti Sava“ kod Gradiške

05.09.2017

Ministar prosvete i kulture Republike Srpske gospodin Dane Malešević rekao je da su Vlada Srpske i UNDP obezbedili oko 200.000 KM za rekonstrukciju Osnovne škole „Sveti Sava“ u Dubravama kod Gradiške.

Kako je naveo, nakon rekonstrukcije pomenuta ustanova će postati energetski efikasna. On je istakao i da je Vlada Republike Srpske obezbedila 50 odsto sredstava za rekonstrukciju, a da će u narednom periodu UNDP raspisati tender za izbor izvođača radova.

Načelnik opštine Gradiška gospodin Zoran Adžić najavio je da će nakon završetka rekonstrukcije škole, lokalna uprava izdvojiti sredstva za asfaltiranje prilaznog puta školi, uređenje i osvetljenje sportskog terena.

izvor: srna.rs

Sandra Jovićević

1...1,2211,2221,223...1,670 Page 1,222 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM