Predstavljen ekološki časopis Čuvarkuća u BiH

29.08.2017

Udruženje za zaštitu i očuvanje životne sredine Eko Železnica iz Istočne Ilidže predstavilo je naučno – popularni časopis Čuvarkuća čiji je cilj razvoj svesti o značaju zaštite životne sredine.

Urednik časopisa, gospodin Branko Pjević, rekao je da naziv časopisa upućuje na njegov primarni zadatak, a to je podizanje svesti o očuvanju životne sredine koja je ugrožena zbog velike industrijske zagađenosti i nebrige čoveka o okolini. On je naveo da je cilj da u ekološke projekte bude uključeno što više mladih na dobrovoljnoj osnovi, jer će radom na takvim projektima steći osnovna saznanja o zaštiti životne sredine.

Stručni saradnik časopisa internista-kardiolog Snježana Kešelj rekla je da se ovakvim časopisom jača svest o zdravoj životnoj okolini, pa samim tim i o sopstvenom zdravlju i opštem blagostanju.

izvor: glassrpske.com

Sandra Jovićević

Završen Trebević Eko Fest

29.08.2017

U Bosni i Hercegovini je završen prvi Trebević Eko Fest.

Predsednik Udruženja Trebeco i direktor Trebević Eko Festa gospodin Željko Antonić izjavio je za portal Radiosarajevo.ba da je sam festival protekao bez ikakvih problema. On je istakao da su zadovoljni izvođačima i posetom, kao i da će uskoro krenuti pripreme za novi Trebović Eko Fest. Antonić je naveo da je postignut glavni cilj Eko Festa, a to je pokazati da je saradnja svih strana na ovim područijima moguća, kada imamo jedan zajednički cilj i zajedničku vrednost kojoj se posvećujemo, kao što je zaštita životne sredine i kvalitet života uopšte. Dodao je i da trebamo čuvati svoju prirodu i svoje društvo.

Prvi Trebević Eko Fest održan je od 25. do 27. avgusta 2017. godine na izletištu Brus na Trebeviću. U okviru festivala održane su ekološke, sportske i kulturne aktivnosti s ciljem skretanja pažnje na obnovu Trebevića i očuvanje životne sredine.

izvor: radiosarajevo.ba

Da li će Balkan preživeti posledice klimatskih promena? (MAPA)

29.08.2017

Iako postoje oni koji ne priznaju postojanje klimatskih promena, većina se ipak slaže sa tim da je, ako se nešto hitno ne preduzme na globalnom planu, opstanak čovečanstva na planeti pod znakom pitanja. Najnoviji izveštaji pokazuju da i najveća upozorenja potcenjuju situaciju.

Svaka zemlja pogođena je na različite načine. Udruženje The Eco Experts iz Velike Britanije kreiralo je mapu koja pokazuje koliko je koja zemlja spremna da se adaptira na klimatske promene koje predstoje na osnovu infografika dobijenih iz indeksa globalne adaptacije koji je deo projekta Univerziteta Notr Dam u SAD, piše Independent, a prenosi B92.

Treba uzeti u obzir da je mapa zasnovana na rangiranju, a ne na obimnim procenama svake zemlje. Takođe, ističe se da je mapa pravljena na nivou države, što ne znači da pojedini gradovi ili teritorije visokorangirane zemlje nemaju problema sa suočavanjem sa promenama.

Razvijene zemlje, kao celina, imaju mnogo više potencijala da se prilagode planetarnom zagrevanju. Mapa odražava sposobnost zemalja da reaguju na klimatske promene i steknu bolje uslove za stanovništvo.

Među najviše rangirane zemljama spadaju skandinavske zemlje, Velika Britanija, Australija i Japan, zatim, Kanada i Amerika i zemlje centralne i jugozapadne Evrope. Najveći problem, posmatrajući mapu, imaće sve afričke zemlje osim Bocvane, južna Azija i veliki deo jugoistočne i jugozapadne Azije.

Kada je reč o Balkanu, najbolje rangirane su Mađarska i Hrvatska dok Rumunija, Srbija, Bosna i Crna Gora spadaju u kategoriju od 50 do 59 odsto šansi da prežive.

Infografik: The Eco Experts

POSLEDICE URAGANA HARVI: Očekuje se rast cena nafte, gasa, ali i hrane

29.08.2017

Oluja. Vetar — Foto-ilustracija: Pixabay

Ovih dana, SAD je pogodio jedan od najžešćih uragana u skorijoj istoriji. Analitičari procenjuju da će posledice ove elementarne nepogode američku ekonomiju koštati preko 40 milijardi dolara, s direktnim gubicima većim od 20 milijardi.

Na berzama se narednih nedelja očekuju osetni poremećaji. Mnoge rafinerije su zatvorene, a gotovo petina proizvodnje nafte i gasa u Meksičkom zalivu je obustavljena. Pritom su snažni udari vetra i poplave prisilili na hiljade ljudi da napuste svoje domove.

Oluja je poharala jugoistočni Teksas i Meksički zaliv, udarivši u središte energetske industrije SAD-a, područje na kojem se nalazi gotovo polovina američkih rafinerijskih kapaciteta i petina proizvodnje nafte. Očekuje se da će zatvaranje rafinerija prouzrokovati trenutni snažniji skok cena gasa na američkom tržištu.

Hjuston, gde je voda preplavila saobraćajnice, takođe je sedište jedne od najvećih američkih luka. To je četvrti najveći grad u SAD, a dobit od okonomije u ovom gradu godišnje premašuje 500 milijardi dolara.

– Cene gasa u SAD porasle su oko 10 odsto od početka oluje, a očekuje se da u Teksasu u naredne dve nedelje dođe do skoka od još 20 ili 30 odsto. S obzirom na to da su isporuke pšenice i soje zaustavljene ili uspoprene, i hrana će poskupeti – ističe glavni ekonomista konsultantske kuće RSM US Džozef Brusuelas.

Zbog plavih pasa zatvorena fabrika u Mumbaju (VIDEO)

29.08.2017

Plavi psi, Mumbaj — PrintScreen: YouTube/Daily Sun SA

Na ulicama grada Mumbaja u Indiji nedavno su se pojavili potpuno plavi psi. Najpre se mislilo da su psi obojeni zarad nekog turističko-umetničkog projekta, a onda je užasna istina izašla na videlo.

Reagovali su i zaštitnici životinja koji su ustanovili da je plava boja uzrok stravičnog zagađenja reke Kasadi koja protiče kroz grad. Ulični psi u Mumbaju često piju vodu iz reke, a neretko njome i plivaju u potrazi za hranom.

Reka Kasadi je zbog otpadnih voda i teških hemikalija koje u nju ispuštaju velike kompanije u ovom gradu toliko ugrožena, da se slobodno može reći da je ova situacija prava ekološka katastrofa koja pogađa stanovnike i životinje koje žive u njenoj blizini, piše Daily Sun, prenosi Pet magazin.

Ustanovljeno je da je psima dlaka dobila plavu boju nakon što su bili u kontaktu s kontaminiranim vodama. Kod jednog psa je utvrđena teška infekcija očiju. Nažalost, nekoliko plavih pasa već je uginulo, a strahuje se da će broj otrovanih životinja biti i veći.

Lokalne organizacije za zaštitu prirode i životinja zahtevale su od lokalnih zvaničnika da izvrše pritisak na kompanije koje nezakonito odlažu otpad.

Arati Čauhan, službenik za zaštitu životinja izjavio je da je bio šokiran što je do sada krzno pet uličnih pasa dobilo plavu boju zbog teškog zagađenja reke i zahtevao da se s praksom izlivanja teških hemikalija odmah prestane.

Reka Kasadi protiče pored industrijske zone Mumbaja u kojoj se nalazi više od 1.000 fabrika. Istragom se ustanovilo da je krivac jedna od fabrika koja proizvodi deterdžente, odnosno da je ona u reku ispustila farbu koja je psima dlaku ofarbala u plavo.

Fabrika je od juče zatvorena, a zvaničnici najavljuju da će svi odgovorni biti strogo kažnjeni.

U toku međunarodni kamp „Povratak Ibisa”

29.08.2017

Na području Specijalnog rezervata prirode „Obedska bara” u toku je 25. međunarodni volonterski ekološki radni kamp pod nazivom „Povratak Ibisa”, koji se u kontinuitetu održava od 1992. godine.

Ovogodišnji volonterski radni kamp, koji traje od 20. avgusta do 2.septembra 2017, neposredno organizuju Mladi istraživači Srbije i Udruženja građana „Zeleni pogled” iz Kupinova, uz partnersku saradnju sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, JP „Vojvodinašume”, Opštinom Pećinci i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Na kampu na Obedskoj bari u 2017. učestvuju volonteri iz devet zemalja Evrope i Azije. Volonteri su pristigli iz Češke, Japana, Južne Koreje, Nemačke, Španije, Rusije, Italije, Belgije i Srbije. Na terenu se dnevno okuplja 20-ak učesnika, koji rade na revitalizaciji vlažnih livada, plitkih bara i pašnjaka, kroz uklanjanje invazivne i alohtone vegetacije, pre svega žbunja i niskog drveća. Cilj je da se ponovo otvore zarasla vodena-barska staništa, da se kreiraju pogodni uslovi za opstanak retkih biljnih i životinjskih vrsta i omogući nesmetan protok vode. U saradnji sa lokalnim stanovništvom i upravljačem Rezervata, radi se na ponovnom oživljavanju tradicionalnog stočarstva, kako bi se revitalizovane površine dugoročno sačuvale i održivo koristile na dobrobit lokalne zajednice. Lokaliteti gde će se provoditi većina radova tokom radnog kampa su depresije između srednjovekovne tvrđave Kupinik i crkve Majke Angeline kod Kupinova i ušće Revenice u Potkovicu Obedske bare, kod Obreža.

Učesnike volonterskog ekološkog kampa posetili su 23. avgusta 2017. predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine (Brankica Tabak, podsekretar) i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode (Biljana Panjković, direktorica, Slobodan Puzović i Vladimir Dobretić), zajedno sa predsednicom Opštine Pećinci Dubravkom Kovačević Subotički i njenim zamenikom Zoranom Vojkićem.

Podsekretar Brankica Tabak se zahvalila učesnicima kampa na dolasku i želji da pomognu očuvanju Obedske bare i istakla njihovu pozitivnu energiju. Biljana Panjković je naglasila višestruki značaj kampa, pre svega kroz pomoć retkim vrstama i staništima i kroz promociju naše prirodne baštine u zemljama iz kojih volonteri dolaze, uz isticanje da je rezultat višedecenijskog postojanja ekoloških radnih kampova to što se nakon 60 godina crni ibis ponovo vratio na Obedsku baru. Dubravka Kovačević Subotički je istakla da lokalna samouprava pruža punu logističku podršku organizaciji kampa, svesna značaja očuvanja i održivog razvoja područja Obedske bare, uz konstataciju da strani volonteri boraveći na teritoriji Opštine imaju priliku da se upoznaju sa njenim kulturnim i istorijskim nasleđem.

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata i Pokrajinskog zavoda posetili su i Vizitorski centar upravljača Rezervata ” JP „Vojvodinašume” kod Obreža, gde su ih Ivana Vasić i Ivana Lozjanin upoznale sa stanjem u zaštićenom području, projektima koji se trenutno provode na revitalizaciji ugroženih staništa i održivom razvoju turizma.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Održana Noć slepih miševa u Novom Sadu (FOTO)

29.08.2017

U petak, 25. avgusta 2017. godine u arboretumu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je održana manifestacija: Međunarodna noć slepih miševa.

Cilj manifestacije je bio popularizacija i zaštita ovih letećih sisara, upoznavanje građana sa njihovim specifičnim načinom života, kao i razbijanje predrasuda, strahova i verovanja vezanih za slepe miševe.

Manifestaciju je posetilo više stotina mališana sa svojim roditeljima. Oni su imali prilike da uživaju u mnogobrojnim radionicama koje su pripremili stručni saradnici Pokrajinskog zavoda.

Najposećenije radionice su bile: Eholokacija (lavirint od bala sena), Upleti se – raspleti se, Šta je na jelovniku?, Naslikaj i ponesi, Napravi kućicu za slepog miša, Kviz o slepim miševima, Igra memorije…

Izvanredno predavanje na temu: „Značaj i zaštita slepih miševa” je održala dr Jadranka Delić, samostalni stručni saradnik Zavoda, a nakon toga je prikazan i dokumentarni film o slepim miševima Srbije „Leteće noćobdije” scenariste dr Milana Paunovića i reditelja Rajka Petrovića.

Inicijativa Međunarodne noći slepih miševa je nastala u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991), koji je deo međunarodne Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija), koja je u Srbiji stupila na snagu 1. marta 2008. godine.

Slepi miševi ili ljiljci (Chiroptera) pripadaju redu sisara koje izdvaja sposobnost aktivnog leta i eholokacije. Krila su im prekrivena kožom koja je čvrsto razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i zglobova. Obično love noću, a odmaraju se tokom dana, viseći naglavačke u šupljem drveću, pećinama ili zgradama. Neke od vrsta slepih miševa preferiraju da žive potpuno sami, a neke u grupama od po više hiljada jedinki.

Slepi miševi su po svom ponašanju i izgledu jedna od najčudesnijih grupa živih bića na našoj planeti. Oni su jedinstvena grupa sisara koja poseduje sposobnost da aktivno leti. Slepi miševi čini skoro jednu četvrtinu ukupnog broja svih sisara na planeti. Ova visokoadaptivna grupa sisara naseljava skoro sva kopnena područja Zemlje, izuzev krajnjih severnih i južnih delova naše planete. Poznato je oko 1.100 različitih vrsta slepih miševa.

Na Evropskom kontinentu živi 52 vrste slepih miševa i sve vrste su u Evropi zaštićene. Kod nas u Srbiji je do sada otkriveno 30 vrsta slepih miševa i sve su strogo zaštićene

Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta. Odmarališta ili skrivališta slepih miševa su pećine i drugi podzemni objekti, šuplja stabla i građevine. Njihova najznačajnija boravišta su speleološki objekti kojih u Srbiji ima preko 1.000.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

Stupila na snagu zabrana plastičnih kesa u Keniji

28.08.2017

U Keniji je danas stupila na snagu zabrana proizvodnje, uvoza i korišćenja plastičnih kesa.

Kazne za one koji prekrše naredbu kreću se od 38 hiljada dolara do četiri godine zatvora.

Kamerun, Gvineja Bisao, Mali, Tanzanija, Uganda, Etiopija, Mauritanija i Malavi su države koje su već ranije ili uvele zakon ili usvojile predlog zakona o zabrani proizvodnje i uvoza plastičnih kesa.

izvor: rts.rs

Sandra Jovićević

Održana prezentacija brošure biološke raznovrsnosti Prokletija

28.08.2017

U Centru za posetioce NP „Prokletije“ u Gusinju, u sklopu projekta prekogranične saradnje „Priroda bez granica“, održana je prezentacija brošure koja treba da predstavi biološku raznovrsnost regije Prokletija.

Na prezentaciji su učestvovali ljudi koji su radili na projektu i zvaničnici Opštine Plav, a vodili su je direktori projektne asocijacije Mikele Kardonaci i Alesandra Matilija.

Ova prezentacija treba da pokaže da granice ne smeju biti prepreka kada se radi o prirodi, već da se ta regija posmatra kao jedinstven prostor.

Projekat je finansijski podržan od Evropske komisije i Autonomne pokrajine Trentinj na severu Italije.

izvor: dan.co.me

Sandra Jovićević

U planu tretman opasnog otpada u Beogradu

28.08.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je obaveštenje o prijemu zahteva, od strane preduzeća „INVESTFARM-IMPEX“ Beograd, za izdavanje dozvole za tretman opasnog otpada u mobilnom postrojenju

Aktivnosti koje gore pomenuto preduzeće preduzima je tretman organskih rastvarača u mobilnom postrojenju – destilatoru, marke D.W. RENYMANN ROTO-O-140 metodom destilacije.

Rok za dostavljanje mišljenja i predloga je 30 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Uvid u podneti Zahtev, može se izvršiti u Ministarstvu zaštite životne sredine.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

EPS ulaže 800 miliona evra u hidroelektrane

28.08.2017

Posle završetka svih revitalizacija hidroelektrana, očekuje se ukupno povećanje instalisane snage hidroelektrana za oko 166 MW, izjavio je direktor za strategiju EPS-a Aleksandar Jakovljević. Do sada je u revitalizaciju hidroelektrana i obnovljive izvore energije uloženo više od 200 miliona evra i do 2025. godine treba da bude uloženo još oko 600 miliona, rekao je Jakovljević na drugom međunarodnom zelenom forumu Elektroprivrede i zelena energija, u organizaciji Balkanmagazina i EPS-a, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rudarstvo i energetiku.

On je istakao da sektor hidroenergije, takođe, spada u obnovljive izvore energije, ali i da će EPS do 2025. ukupno uložiti u razvoj više od dve milijarde evra kako bi megavate učinio zelenijim. Taj novac će otići u obnovljive izvore energije, povećanje efikasnosti, zaštitnu životne sredine i dekarbonizaciju. Imamo oko 3.000 MW hidroelektrana, prosečne starosti oko 45 godina koje zahtevaju značajne investicije da bi zadržali taj potencijal. Neke revitalizacije su završene, neke su u toku, a neke u planu. Kao efekat toga ćemo izaći sa dodatnih više od 160 megavata.

On je rekao da je glavni cilj revitalizacije da se hidroelektranama produži vek, ali da je zbog savremen tehnologije povećana i instalisala snaga. Podseća da su u fazi razvoja i projekti vetroparka u Kostolcu od 66 MW, kao i solarna elektrana koja se razvija, zatim projekti iz malih hidroelektrana.

Postoje i neki drugi projekti koje analiziramo – vetar i solar u širem reigonu Kostolca i neki drugi projekti iz hidrosektora. EPS ulaže značjana sredstva i u druge segmente održivog razvoja i više od 2 milijarde evra će u periodu do 2025. godine biti uloženo da bi neke druge megavate učnio zelenijim nego što su trenutno, naveo je Jakovljević.

Kaže i da su obnovljivi izvori energije u EU sa 20 odsto 2010. godine porasli na 28 odsto, kao i da je gas najviše pao u proizvodnji, dok je proizvodnja iz lignita ostala nepromenjena. Takav veliki rast proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije je nastao zahvaljujući najvećim delom subvencionisanju na razlicite načine. Prema njegovim rečima, po megavat satu se sa više od 30 evra evra subvencioniše u Nemačkoj, a kod nas 0,77 evra.

izvor: rs.seebiz.eu

Sandra Jovićević

Povećava se proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u Republici Srpskoj

28.08.2017

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (seagul)

Udeo proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji u Republici Srpskoj ima trend rasta i očekivano je da on sa 2,8 odsto u prošloj godini, već u 2018. poraste na 8,3 odsto, izjavio je u Beogradu izvršni direktor za tehničke poslove u Elektroprivredi Srpske Maksim Skoko.

On je, govoreći na Drugom međunarodnom zelenom forumu Elektroprivreda i zelena energija, naglasio da je ove godine udeo proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji u Republici Srpskoj 5,75 odsto, a da postojeća infrastruktura i projekti koje tek treba realizovati garantuju da će on biti i veći. Kako je naveo, postoji 65 proizvođača čiji je proizvodni kapacitet 53,6 MW, što znači na trećini realizacije Akcionog plana za ovu oblast. Zaostaje se u energiji vetra i biomasi.

On je ukazao da su proizvođači obnovljive energije u Republici Srpskoj dobili niz podsticaja i pogodnosti za priključenje na električnu mrežu, te da se sva energija koja uđe u sistem naplaćuje od potrošača.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Hrvatska odobrila sredstva za 16 reciklažnih dvorišta

28.08.2017

Hrvatski ministar Tomislav Ćorić potpisao je odluku o finansiranju izgradnje sedam reciklažnih dvorišta u gradovima Sv. Ivan Zelina, Senju, Omišu, Pregradi i opštinama Brinje, Kapela i Jasenovac.

Prva dva Ugovora o dodeli bespovratnih sredstava potpisana su za projekte na području Sv. Ivana Zeline (2,03 miliona kuna EU sredstava) i Senja (3,87 miliona kuna EU sredstava), a uskoro se očekuje i potpisivanje ugovora sa drugim korisnicima. Za navedene je projekte osigurano 16,9 miliona kuna iz EU fondova, odnosno 85 odsto ukupne vrednosti projekata.

Projekti su odobreni u sklopu javnog poziva vrednog 144,5 miliona kuna za sufinansiranje gradnje reciklažnih dvorišta iz EU fondova za gradove i opštine. Jedinice lokalne samouprave dosad su prijavile 38 projekata za koje traže 96 miliona kuna EU sredstava. Ostali projekti još su u fazi evaluacija, a očekuje se i pristizanje novih prijava.

Kroz Operativni program „Konkurentnost i kohezija“ 2014.-2020. Hrvatskoj je na raspolaganju 3,6 milijardi kuna za projekte upravljanja otpadom. Uz projekte reciklažnih dvorišta trenutno se sufinansiraju i sanacije odlagališta otpada i gradnje centara za upravljanje otpadom, a u planu je raspisivanje javnih poziva za sufinansiranje projekata sortirnica i postrojenja za obradu biootpada.

Na području Hrvatske dosad su otvorena 84 reciklažna dvorišta.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

1...1,2251,2261,227...1,670 Page 1,226 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM