Vlada Hrvatske donela Odluku o izradi Prostornog plana Nacionalnog parka Krka

09.10.2017

Na sednici Vlade Republike Hrvatske održanoj prošle nedelje donešena je Odluka o izradi Prostornog plana Nacionalnog parka Krka.

Nosilac izrade plana je Ministarstvo građevinarstva i prostornoga uređenja, a koordinator je Hrvatski zavod za prostorni razvoj.

Zakonom o prostornom uređenju određeno je da se za područje nacionalnog parka obavezno donosi prostorni plan područja posebnih obeležja i da je prostorni plan nacionalnog parka prostorni plan državnog nivoa.

Prostorni plan Nacionalnog parka Krka se donosi za celokupno područje nacionalnog parka u granicama određenim Zakonom o izmenama Zakona o proglašenju Nacionalnog parka Krka u površini od 109 km2.

izvor: mgipu.hr

Sandra Jovićević

Stižu pametni satovi sa providnim solarnim panelima na displeju (FOTO)

08.10.2017

Iako solarni satovi odavno postoje, pravu pometnju na tržištu mogao bi da napravi ovaj model, koji se energijom napaja zahvaljujući tehologijama sa transparentnim fotonaponskim modulom. Nedavno je kompanija LunaR, sa sedištem u San Francisku počela sa proizvodnim procesom navedenog modela čije baterije, prema njihovim rečima, nije potrebno puniti, niti redovno menjati, jer svu potrebnu energiju za rad crpe od sunca.

LunaR satovi, koji su donedavno bili i predmet crowdfunding kampanje, veoma moderno izgledaju, a njihov displej ima integrisanu aplikaciju sličnu onima na android telefonima, koju prati i karakteristična funkcionalnost “pametnih” uređaja. Ona uključuje i budilnik i kontrolu fizičkih i drugih dnevnih aktivnosti, kao i pristup profilima na društvenim mrežama i aplikacijama za razmenu poruka.

Mehanizam koji pokreće sat, kako tvrde proizvođači, napaja transparentni solarni panel postavljen preko čitavog displeja, koji može da crpi energiju i iz prirodnog i iz veštačkog svetla. Nakon samo jednog sata izlaganja dnevnoj svetlosti, litijum-polimerna baterija kapaciteta 110 mAh biva u potpunosti napunjena.

Sat poseduje sve funkcije uobičajene za današnje personalne časovnike, ali takođe i automatsko podešavanje vremenskih zona pomoću spomenute aplikacije. Međutim, on nema baš tipičan displej, jer on zahteva veliku potrošnju energije. Umesto toga, LED diode se nalaze samo na odabranim mestima i uključuju se prilikom upotrebe.

Iz perspektive dizajna, LunaR sat ne izgleda užasno: ima jednostavan crni kaiš, napravljen od nerđajućeg čelika, ukrašen dekorativnim koncentričnim prstenovima. Najveći vizuelni problem predstavlja ogroman LunaR logotip koji zauzima četvrtinu prednje strane.

Prema najavama kompanije LunaR, prvi uređaji će se u prodaji pojaviti krajem tekuće godine.

Izvor: newatlas.com

Francuska ulaže 20 milijardi evra u energetsku tranziciju

08.10.2017

Obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (seagul)

Francuska vlada namerava da uloži oko 20 milijardi evra u energetsku tranziciju. Od tog iznosa devet milijardi trebalo bi uložiti u energetsku efikasnost, sedam milijardi u obnovljive izvore energije, a četiri milijarde za ubrzavanje prelaska na čištija vozila.

Navedena ulaganja deo su investicionog plana vrednog 57 milijardi evra za period između 2018. i 2022. godine, koji je ekonomista Žan Pizani-Feri prezentovao premijeru Eduardu Filipu, a u sklopu kog bi trebalo energetski obnoviti 75.000 zgrada godišnje, odnosno 375.000 u roku od pet godina.

Francuska proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u tom periodu trebalo bi da poraste za 70%, dok bi ulaganja u čistiji transport pre svega trebalo biti koncentrisana na drumski saobraćaj i železnicu, a sve navedene mere preduzete u cilju smanjenja emisija gasova staklene bašte.

U tom periodu, iz prometa će se povući oko 10 miliona starih vozila, sa pogonom na klasična goriva, koja su registrovana pre 2001.

Izvor: energetika.ba

Nagrađena najbolja dečija ekološka predstava

07.10.2017

Fond za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Hrvatske dodelio je prvu nagradu grupi Prstići iz Dečjeg vrtića Tratinčica iz Koprivnice za najbolju predstavu o pametnom postupanju sa otpadom pod nazivom Eko vilenjaci.

Nagradu su osvojili u konkurenciji dečjih vrtića u okviru konkursa Otpad odvoji i nagradu osvoji i kao nagradu dobili set eko igračaka, slikovnice Eko vilenjaci i vreće za odvajanje otpada.

Predstavnici dečjeg vrtića saopštili su da je vrtić dugi niz godina usmeren na edukaciju dece koja se odnosi na važnost očuvanja prirode, a istakli su da su već drugi put obnovili i status eko vrtića.

Predstavnici Fonda naveli su da je za tri nedelje konkursa pristiglo čak 180 prijava, kao i da će se u narednom periodu fokusirati na aktivnosti koje za cilj imaju edukaciju dece i mladih o važnosti očuvanja prirode, recikliranja i pravilnog postupanja sa otpadom.

izvor: fzoeu.hr

Sandra Jovićević

POČINJE GREJNA SEZONA: Saznajte koji su najisplativiji načini da nam kuće i stanovi ove zime budu topli i kako da uštedimo na računu za grejanje

07.10.2017

Grejanje, Smrzavanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za energetiku Republike Srbije izračunala je koliko će novca za grejanje u sezoni 2017/18. prosečno domaćinstvo u Srbiji morati da utroši u odnosu na to za koji se energent opredeli.

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20oC u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh (150 kWh/m2 je prosečna procenjena potrošnja u Srbiji).

Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2017/2018. (prema cenama iz oktobra 2017.) imaće domaćinstva koja se greju na drvo u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 4.500 dinara po m3) i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65%. U tom slučaju im je za nabavku goriva potrebna 37 hiljada dinara za sezonu.

Povoljno je grejanje i na prirodni gas (42 hiljada), čija je dodatna prednost i komfor koji pruža. Nešto viši su troškovi grejanja na ugalj (47 do 50 hiljada dinara).

Veće troškove, oko 60 hiljada dinara, imaće domaćinstva koji koriste skuplje ogrevno drvo čija je cena 6.200 dinara po m3 i imaju peći niže efikasnosti, kao i građani koji se greju na pelet, čiji su godišnji troškovi oko 66 hiljada, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove energije od 48 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za čak 44%, na oko 69 hiljade dinara, što je skuplje od većine alternativnih goriva.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje i propan butan gas. Za nabavku energenata ili energije ona moraju izdvojiti po 128 hiljada dinara.

U odnosu na prethodnu godinu, većina jediničnih cena je porasla od 1 do 9%, dok je cena propan butan gasa viša za 14%.

Svi navedeni troškovi će biti niži ili viši, ukoliko se koriste peći i kotlovi čija je efikasnost manja ili veća, ukoliko su vam stan ili kuća bolje ili lošije izolovani, ukoliko grejete kraće ili duže vreme od ovde navedenih.

Navedeni iznosi obuhvataju samo troškove nabavke energije, odnosno goriva, a ne obuhvataju investicione troškove (npr. nabavku peći i ugradnju instalacija centralnog grejanja) i troškove periodičnih pregleda i održavanja.

SAVETI GRAĐANIMA

Pri izboru načina grejanja, tražite pomoć stručnjaka.

Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte svoj stambeni prostor i promenite prozore.

Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koji su energetski što efikasniji.

Podsticaji koje bi obezbedila država, doprineli bi da se smanje računi za energiju, visoka potrošnja energije u domaćinstvima i emisija štetnih gasova, kao i broj energetski ugroženih kupaca, a pomogli bi i otvaranju novih radnih mesta u Srbiji.

(izvor: AERS)

Trebinje dobilo šest reciklažnih ostrva

07.10.2017

kontejneri-trebinje-3 — Foto: trebinjelive.info

Ispred sve tri osnovne škole u Trebinju na reciklažnom ostrvu postavljeni su kontejneri za odlaganje papira, stakla, plastike i metala, a u učionicama škola je vršena edukacija učenika.

Predstavnik operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom EURO BETA gospodin Momčilo Antonić izjavio je da će Trebinje dobiti šest reciklažnih ostrva, dok će na teritoriji Republike Srpske ukupno biti postavljeno 240 ekoloških ostrva.

Osim postavljanja reciklažnih ostrva, u Trebinju je izvršena i edukacija učenika o upravljanju otpadom i reciklaži.

izvor: trebinjelive.info

Sandra Jovićević

Vrbas dobio 11 miliona dinara za kanalizacionu mrežu

06.10.2017

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nedeljko Kovačević uručili su ugovore u vrednosti od oko milijardu dinara, predstavnicima gradova i opština, koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva na javnim konkursima Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine.

Opštini Vrbas pripao je ugovor za finansiranje projekta Kanalizacija otpadnih voda i priključnih krakova kompleksa Vrbas Sever, kolonija Kudeljare Vrbas, vredan 11.094.804 dinara, koji je u Pokrajinskoj vladi potpisao Milan Glušac, predsednik opštine Vrbas.

Sredstva su dodeljena za finansiranje i sufinansiranje 21 projekta u oblastima saobraćajne infrastrukture, vodosnabdevanja i zaštite voda, kao i lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja a njihova realizacija će doprineti ravnomernom i bržem razvoju AP Vojvodine.

izvor: vrbas.net

Sandra Jovićević

MIROSLAV TADIĆ: UNDP poziva lokalne zajednice da konkurišu za realizaciju projekata za borbu protiv klimatskih promena

06.10.2017

Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji pozvali su 5. oktobra u Nišu lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, naučno-obrazovne i druge institucije da se uključe u borbu protiv klimatskih promena i da za to dobiju podsticajna sredstva u okviru projekta pod nazivom “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”.

Menadžer Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Miroslav Tadić rekao je da lokalne samouprave treba da predlože inovativna rešenja koja će uticati na smanjenje emisije štetnih gasova koji stvaraju efekat “staklene bašte” a uz to i doprinose ekonomskom razvoju.

“Lokalne samouprave i njihovi partneri na lokalu moći da konkurišu za realizaciju malih projekata čija je vrednost do 100.000 dolara, za projekte srednje veličine čija je vrednost od 100.000 do milion dolara i za realizaciju velikih projekata čija je vrednost veća od milion dolara”, izjavio je Tadić.

Na radionici na kojoj je predstavljen projekat “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene” Tadić je kazao da su strateški ciljevi Vlade Srbije povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i podizanje energetske efikasnosti, pošto sektor energetike učestvuje u najvećem procentu u emisiji gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte”.

Tadić je rekao da će lokalne samouprave čije ideje na konkursu budu prihvaćene imati obavezu da njihovu realizaciju sufinansiraju sopstvenim sredstvima u visini od maksimalno 50 odsto ukupne vrednosti projekta.

Za razvoj ideja i njihovu realizaciju, dodao je Tadić, lokalne samouprave i njihovi partneri imaće na raspolaganju pet godina.

Savetnica u Ministarstvu zaštite životne sredine Darinka Radojević istakla je ovom prilikom da su gradovi i opštine ključni u sprovođenju svih mera koje se na nacionalnom nivou propišu u borbi protiv klimatskih promena.

Kako razviti posao uz uštedu energije

06.10.2017

Kako štedeti energiju, smanjiti troškove, a razvijati poslovanje – bila je jedna od centralnih tema seminara koji je ProCredit banka organizovala u Novom Sadu u želji da domaćim privrednicima kroz konkretne primere pokaže koliki su benefiti investiranja u energetski efikasna (EE) rešenja, kao i koliko se takve investicije u Srbiji isplate.

Ovaj seminar je još jedan u nizu sličnih skupova koje ProCredit banka organizuje u saradnji sa Centrom za tehničku pomoć fonda GGF (Green for Growth Fund – Technical Assistance Facility), kao i svojim poslovnim partnerima iz nemačke konsultantske kuće (Frankfurt, Nemačka), te preduzećima Steelsoft, Stelex, JUB i Volta technology.

– Unapređenje energetske efikasnosti predstavlja jedan od izuzetno važnih potencijala za dalji razvoj i unapređenje domaće privrede. Kroz ove investicije moguća su značajna poboljšanja poslovnih rezultata, kao i daleko konkurentnije poslovanje, što je u današnje vreme veoma značajno. Interesovanje domaćih privrednika za ulaganja u energetsku efikasnost je veliko i naša banka je dosad odobrila više od 110 miliona evra kredita kojima smo domaćim privrednicima omogućili da modernizuju svoju proizvodnju, ali i da svoje poslovanje učine znatno efikasnijim i isplativijim – objasnio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

ProCredit banka je prezentovala rezultate koje je postigla ulaganjem u interne mere za energetsku efikasnost. Sa ciljem da se smanji potrošnja energije i resursa, banka investira u razne EE mere i podiže svest zaposlenih o ovoj temi. Banka je takodje predstavila i rezultate ostvarene u domenu tzv. „zelenog“ finansiranja.

U toku seminara su takođe objašnjeni i razni benefiti ulaganja u energetski efikasna rešenja, kao i značaj energetskih revizija. Učesnici su informisani da investiranjem u bolju izolaciju može da se uštedi i do 60% energije. Ulaganje u savremene sisteme grejanja osigurava uštede do 40% energije, a ulaganjem u energetski efikasnu rasvetu moguće je uštedeti čak do 70% energije. Uz takve uštede, domaća preduzeća mogu značajno da unaprede konkurentnost svoje proizvodnje, odnosno da, zahvaljujući nižim troškovima po jedinici proizvoda, osiguraju veći udeo kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima.

O ProCredit banci

ProCredit banka je jedina banka u Srbiji sa 100% nemačkim kapitalom. Banka je dosad u Srbiji odobrila i isplatila kredite u ukupnoj vrednosti od preko 5 milijardi evra, od čega više od 88 odsto čine plasmani malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. Depozitna baza Banke premašuje iznos od 375 miliona evra, dok ukupan broj klijenata iznosi više od 75.000. Istovremeno sa podrškom razvoju privrede, Banka poseban značaj u svom poslovanju pridaje odgovornom bankarstvu, promociji energetski efikasnih investicija i razvoju kulture štednje među svojim klijentima.

ProCredit banka je deo ProCredit grupe finansijskih institucija koje danas posluju u velikom broju zemalja širom sveta. Akcionar ProCredit banke u Srbiji je ProCredit Holding sa sedištem u Frankfurtu.

O Fondu Green for Growth (GGF)

Fond Green for Growth investira u projekte koji doprinose uštedi energije i smanjenju emisije CO2 od najmanje 20% i prisutan je na 19 tržišta koja uključuju Jugoistočnu Evropu, Kavkaz, Ukrajinu, Moldaviju, Bliski Istok i Severnu Afriku. Fond obezbeđuje refinansiranje finansijskim institucijama, a u svrhu daljeg kreditiranja privrede i domaćinstava za projekte energetske efikasnosti. Fond takođe direktno investira, odnosno obezbeđuje dugoročne kredite za projekte obnovljivih izvora energije. Da bi efekat finansijskih aktivnosti Fonda bio veći, GGF Centar za tehničku pomoć nudi podršku u izgradnji kapaciteta institucija i partnera.

GGF je pokrenut kao javno privatno partnerstvo u decembru 2009. godine od strane Nemačke razvojne banke (KfW) i Evropske investicione banke (EIB) uz finansijsku podršku Evropske komisije, Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Austrijske razvojne banke (OeEB). Sve veću bazu investitora čine donatorske agencije, međunarodne finansijske institucije i institucionalni privatni investitori, kao i Međunarodna finansijska korporacija (IFC), Holandska finansijska kompanija (FMO), Nemačka etička banka GLS, kao i Crkva Švedske. Fondom upravlja Oppenheim Asset Management Services S.à r.l. u saradnji sa investicionim savetnikom Fonda, kompanijom Finance in Motion GmbH i tehničkim savetnikom MACS Management & Consulting Services GmbH.

ODRŽAN E-MOBILITY FORUM U OKVIRU SAJMA ENERGETIKE: Novi razvoj kreira nove stručnjake (FOTO)

06.10.2017

Na koji način Srbija može da napravi korak napred u tehnološkom smislu, koji su to energetski, tehnološki i ekološki izazovi korišćenja električnih vozila, bile su samo neke od tema E-mobility foruma, održanog u okviru Sajma energetike.

Ministarstvo energetike i rudarstva snažno podržava inicijativu asocijacije i udruženja jer direktno doprinosi našem ispunjenju ciljeva za obnovljive izvore energije.

– Korišćenje električnih vozila u direktnoj je vezi sa korišćenjem energenata. s obzirom na to da ona idu na struju, a da Ministarstvo energetike direktno nadležno za struju, i bavi se proizvodnjom struje, i poslovima oko toga, onda je nama u interesu da to što više zaživi. Spomenuo sam da imamo obaveze za povećanje učešća obnovljivih izvora energije, ovo je jedan od načina kako to može da se ostvari i zato podržavamo čitavu ovu inicijativu. u jednom delu formiranja radne grupe pri ministarstvu rudarstva i energetike koja će se baviti ovim pitanjima. Udruženje i asocijacija su pokrenuli dve inicijative koje su za svaku pohvalu, pravljenje studentske e formule, što je nastavak projekta koji je imao Mašinski fakultet, s tim što su ovde ujedinjena četiri univerziteta, što je neverovatan poduhvat. Što se tiče super brzog punjenja električnih vozila, projekat je okupio izuzetno veliki broj radova međunarodnih i domaćih stručnjaka i to je jedan od načina da još jednom pokažemo da novi razvoj kreira nove stručnjake, jer bez konkretnog posla ne možete dobijati dobre stručnjake. Ukoliko još uspe da ih zadrži da ostanu u Srbiji, to bi bilo savršeno – kaže prof. dr Miloš Banjac, pomoćnik ministra u ministarstvu energetike i rudarstva.

Na Forumu su predstavljena i dva projekta – CEE ChargeNET, koji obuhvata razvoj i izdradu brzih punjača nominanlih snaga od 11 22 50 i 150 kilovata u konzorcionom odnosu koji rade domaće firme. Prema rečima Ivana Vulovića, biće to prilika da se pruži šansa našem znanju, struci i nauci da pokažu da mogu da budu konkurentni. Drugi projekat je formiranje timova studenata iz četiri studentska centra u Srbiji Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca, koji će raditi na razvoju i proizvodnji studentske e-formule sa ciljem učešća na evropskim studentskim takmičenjima e-formule.

– Forum bi trebalo da pošalje poruku svim relevantnim institucijama koji misle da mi kao društvo možemo da se pomerimo korak napred u tehnološkom smislu, ka naprednijim tehnološkim društvima. To je pre svega usmereno ka mladima, da im damo šansu da kroz konkretne projekte dobiju priliku da ostanu u zemlji i ne razmišljaju da je napuštaju. Želimo da studenti steknu nova znanja i stvaramo bazu koja će biti interesantna za investitore i investicije da bismo zajedno pomerili stvari na bolje – istakao je Ivan Vulović, predsednik Nacionalne asocijacije električnih vozila (NAEV).

Prisutnima na Forumu obratili su se, između ostalih, i prof.dr Vladimir Popović, državni sekretar, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja, Simon Cretnik, regionalni direktor Siemens-a za e-mobility kao i profesor dr Slobodan Vukosavić.

Organizatori E-MOBILITY FORUMA 2017 bili su Nacionalna Asocijacija Električnih Vozila (NAEV) i Udruženje Inženjera Elektrotehnike Srbije (UDIES).

KLIMATON 10: Saznajte kakve će nam biti zime, a kakva leta i kako da se izborimo s klimatskim promenama (FOTO)

06.10.2017

Klimaton, Pirot — Foto: Jedan stepen Srbija

U sklopu ovogodišnje Noći istraživača, organizacija Jedan stepen Srbija je dovela Klimaton u Pirot. Nakon godinu ipo dana organizovanja događaja u Beogradu, i ukupno devet Klimatona, Klimaton je krenuo po Srbiji. Deseti po redu događaj ili kako je nazvan Klimaton 010 je održan u Pirotu 29. septembra 2017. u svečanoj Sali Pirotske gimnazije. Kao i do sada, događaj je organizovan uz podršku Fondacije Hajnrih Bel i Climate Action Network Europe.

Cilj ovog događa je bio da se građani Pirota upoznaju sa izazovima klimatskih promena, njihovim uzrocima, uticaju i mogućim rešenjima. Na Klimatonu 010 se pričalo i o evropskim integracijama naše zemlje. U skladu sa planom, jedna sesija je bila posvećena lokalnim ekološkim inicijativama.

Dr Vladimir Đurđević sa beogradskog Instituta za meteorologiju je održao kao i uvek veoma zanimljivo predavanje koje je omogućilo posetiocima da saznaju najnovije informacije koje donosi nauka, a koje se odnose na uzroke klimatskih promena, projekcije promena klima na globalnom i nacionalnom nivou kao i da iz prve ruke saznaju odgovore na neke opšteprisutne teorije kojima se služe poricivači klimatskih promena. Naš vodeći klimatolog je predstavio rezultate svojih istraživanja koja se odnose na buduće stanje klimatskog sistema Srbije ukoliko se klimatske promene ne zaustave. Leto za nama je bilo jedno od najtoplijih i sa najvećim brojem dana kada je najviša dnevna temperatura prelazila 35°C. Kombinacija tako visokih temperatura uz visoku vlažnost onemogućava ljudskom telu da se hladi i dovodi u opsanost naše zdravlje. Leta poput ovog će u budućnosti biti normalna pojava ukoliko se ne zaustavi emisija CO2. Značajna promena očekuje raspodelu padavina. Zimski meseci će donositi mnogo veće padavine stvarajući mogućnosti za stalne poplave, a leti će količine padavina biti i za 50% manje dovodeći u opasnost poljoprivrednu proizvodnju i snadbevanje vodom. Dr Đurđević je istakao da zbog sposobnosti CO2 da u atmosferi ostane stotinama, pa i hiljadama godina, problem klimatskih promena neće biti rešen sve dok i jedna zemlja bude emitiovala CO2. Kao rešenje klimatske krize je označio tranziciju na obnovljive izvore energije koji ne emituju ugljen-dioksid.

Organizaciju Jedan stepen Srbija je predstavljao Đorđe Samardžija koji je prikazao rezultate istraživanja Srbija bez fosilnih goriva. Reč je o scenariju tranzicije na 100% obnovljive izvore energije koji je ova organizacija uradila uz pomoć tima od šest studenata Univerziteta u Beogradu. Rezultati su objavljeni u februaru ove godine i od tada su više puta predstavljani različitim publikama. Osnovni zaključak studije jesta da Srbija uz pomoć postojećih tehnologija u oblastima biomase, solarne energije i energije vetra može da zadovolji svoje potrebe za energijom i to proizvodnjom za 30% više energije nego što je sadašnja potrošnja. Samardžija je istakao da scenario koji je predložen u ovom istraživanju ne uključuje izgradnju novih hidro i nuklearnih elektrana i da Srbija i bez njih može da proizvede dovoljno energije. Drugi važan zaključak istraživanja jeste da bi ulaganja u tranziciju na čistu i održivu energiju u periodu do 2050. godine bila ista kao i sadašnji dodatni zdravstveni troškovi zbog zagađenja koje dolazi iz termoelektrana na ugalj. Ulaganja u čistiju budućnost ne treba posmatrati kao trošak već kao investiciju od koje će koristi imati kako sadašnja, tako i buduće generacije.

Sekretarka Koalicije 27, Jovana Dragić May, je građanima Pirota predstavila sastav i način rada Koalicije 27, kao nalaze Izveštaja iz senke za 2016. godinu. Koalicija 27 prati proces usklađivanja i primene politika i propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena (Poglavlje 27) i doprinosi tom procesu. Poglavlje 27 obuhvata skoro trećinu ukupnog zakonodavstva EU koje treba transponovati i primeniti. Neophodne su značajne investicije kao što su administrativni troškovi, ulaganje u infrastrukturu, održavanje infrastrukture. Kao jedna od prepreka napretku u ovoj oblasti ističe se nedostatak kapaciteta za primenu propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Sekretarka Koalicije 27 je navela da ohrabruje činjenica da interesovanje građana za probleme životne sredine postoji i da raste i pozvala je građane Pirota i organizacije iz tog grada da odgovore na poziv Delegacije EU u Srbiji za slanje informacija koje bi mogle da budu uključene u izveštaj o napretku Srbije koji svake godine objavljuje Evropska komisija.

U ime lokalnih ekoloških organizacija nastupio je Aleksandar Panić, dugogodišnji aktivista za zaštitu prirode. Panić je održao predavanje o uticaju koji izgradnja malih, ili kako ih on naziva, mikro hidroelektrana ima na park prirode Stara planina. Stara planina predstavlja kompleksan i veoma važan ekosistem u kome živi 1200 biljnih vrsta, 150 vrsta ptica gnezdarica (uključujući tetreba), 30 vrsta sisara (uključujući vrste kao što su medved, ris i vidra), 15 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca, 26 vrsta riba i nekoliko hiljada vrsta insekata. I pored primetnog trenda iseljavanja, na Staroj planini još uvek žive i ljudi. Staru planinu odlikuje i bogato geoistorijsko nasleđe koje obuhvata i najstarije zabeležene tragove dinosaurusa na svetu. U rekama Stare planine živi najstarija vrsta pastrmke od koje su potekle sve ostale vrste ovog najproučavanijeg kičmenjaka Evrope. Pregrađivanjem i odvođenjem vode iz vodotokova, uz brutalne građevinske radove koji se izvode teškom mehanizacijom, derivacione hidroelektrane dovode u opasnost riblji fond staroplaninskih reka, vodosnabdevanje pirotske kotline i povećavaju rizik od lavinskih poplava. Aleksadnar Panić je apelovao na nadležne da se zaustave radovi na izgradnji hidroelektrana koji ugrožavaju preko 200 km vodotokova u ovom kraju i da se umesto na proizvodnju beznačajne količine električne energije usredsrede na mogućnosti održivog razvoja ovog kraja koji bi se zasnivao na turizmu, pogotovo ribolovačkom i naučnom, a koji bi omogućio zaštitu parka prirode i opstanak zajednica na Staroj planini.

O Klimatonu

Klimaton je edukativno-informativni događaj koji se održava jednom mesečno, a organizuje ga Jedan stepen Srbija. Sastoji se od kratkih i zanimljivih predavanja, diskusija, gledanja filmova, tribina iz oblasti ekologije i popularne nauke. Cilj Klimatona je da građanima približi izazov klimatskih promena i da ukaže na važnost i značaj očuvanja prirodnih ekosistema na planeti. Klimaton je događaj otvorenog tipa, uz slobodno prisustvo svih zainteresovanih.

Kako su klimatske promene višesektorski izazov, Klimaton predstavlja platformu na kojoj gostuju naučnici, eksperti i aktivisti iz različitih oblasti. Teme su: naučne osnove klimatskih promena, posledice klimatskih promena u svetu i u Srbiji, mogućnosti adaptacije, obnovljivi izvori energije, Pariski sporazum, kvalitet vazduha, biciklizam, ishrana, evropske integracije,…

Klimatoni se organizuju od aprila 2016. godine. U saradnji sa dosadašnjim partnerima Climate Action Network (CAN) Europe, Fondacijom Hajnrih Bel, Beogradskom otvorenom školom, bankom Societe General i Regional Environmental Center (REC).

Bosna i Hercegovina pomoću energetske efikasnosti smanjuje zagađenje

06.10.2017

Struja, energetska efikasnost, strujomer, — Photo-illustration: Pixabay

Zeleni klimatski fond obezbedio je Bosni i Hercegovini 17,3 miliona dolara za novi projekat iz oblasti energetske efikasnosti koji će doprineti prelasku sa korišćenja fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kreiranju novih radnih mesta, dugoročnom smanjenju zagađenja vazduha i zaštiti zdravlja građana u BiH.

Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je na konferenciji za novinare u Sarajevu da je ova donacija rezultat aktivnog učešća BiH na svim konferencijama i sastancima pod okriljem UN o klimatskim promenama, ali i mnogih bilateralnih sastanaka koje je imala kao kontakt osoba za Konvenciju za klimatske promene i za Zeleni klimatski fond sa zvaničnicima zemalja koje su u bordu direktora Fonda. Ona je istakla da su ovo prva sredstva koja je Zeleni klimatski fond dodelio BiH za ovu namenu, dodajući da će sprovođenje projekta trajati osam godina – od naredne do 2025. godine.

Rezidentni predstavnik UNDP-a u BiH Sezin Sinanoglu navela je da bi realizacijom ovog projekta trebalo da bude obuhvaćeno 430 javnih objekata u kojima će 150.000 korisnika imati bolje uslove boravka. Sinanoglu je istakla da će biti otvoreno 5.600 radnih mesta sa punim radnim vremenom i obučeno više od 2.500 lica u oblasti održivog energetskog menadžmenta. Ona je naglasila da će biti dostignuta nulta stopa emisije ugljenika, a emisija gasova sa efektom staklene bašte biće smanjena za 2,02 miliona tona ekvivalenta ugljen dioksida.

Projekat sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Ministarstvom za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Srpske, Federalnim ministarstvom za prostorno uređenje, Fondom za zaštitu životne sredine Federacije BiH i Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske.

izvor: lat.rtrs.tv

Sandra Jovićević

U Nišu u toku radionica o klimatskim promenama

06.10.2017

U Nišu je juče počela regionalna radionica „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ koju sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz stručno-savetodavnu podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), i finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Radionica ima za cilj da se identifikuju inovativne ideje i projekti za unapređenje upravljanja podacima od značaja za borbu protiv klimatskih promena i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, uz ostvarivanje ekonomskih, društvenih i ekoloških koristi za lokalnu zajednicu.

Važan rezultat regionalne radionice je doprinos uspostavljanju partnerstava između lokalnih samouprava, javnih i privatnih preduzeća, organizacija civilnog društva, naučno-istaživačkih institucija i drugih zainteresovanih strana za borbu protiv klimatskih promena na lokalnom nivou. Tokom radionice biće predstavljeni ciljevi rojekta, faze u njegovom sprovođenju i okvirni kriterijumi za izbor idejnih rešenja u okviru javnih poziva koji će biti objavljeni u novembru 2017. godine.

Prvi dan radionice bio je posvećen „Upravljanju podacima od značaja za borbu protiv klimatskih promena“ i prvenstveno je bio namenjen predstavnicima lokalnih samouprava zaduženim za baze podataka i otvorene podatke na lokalnom nivou, energetskim menadžerima, kao i svim zainteresovanim organizacijama koje se bave pitanjima pristupa otvorenim podacima.

Drugi dan radionice posvećen je diskusiji o mogućim „Inovativnim idejama za smanjenje emisija GHG na lokalnom nivou“ i namenjen je predstavnicima lokalnih samouprava zaduženim za ekonomski razvoj, planiranje i upravljanje projektima, predstavnicima javnih i privatnih preduzeća, organizacijama civilnog društva, naučno-istraživačkih institucija, koje žele da se priključe „izazovu“ za inovativna rešenja.

izvor: jugpress.com

Sandra Jovićević

Energetski forum u Moskvi prilika da Republika Srpska predstavi svoje potencijale

06.10.2017

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske gospodin Petar Đokić učestvovao je na Međunarodnom forumu o razvoju energetike i energetske efikasnosti u Moskvi.

Gospodin Đokić je ovom prilikom izjavio da forum predstavlja priliku da Republika Srpska predstavi svoje potencijale i ukaže na mogućnosti investiranja. Dodao je i da će u okviru foruma govoriti sa predstavnicima kompanije Zarubežnjeft o gasifikaciji rafinerije u Brodu, što bi moglo da predstavlja veliku energetsku investiciju za državu.

Međunarodni forum o razvoju energetike i energetske efikasnosti u Moskvi počeo je 4. oktobra, a završava se 7. oktobra 2017. godine.

izvor: rtrs.tv

Sandra Jovićević

Zoran Predić: Sve oči su i ove godine uprte u EPS, ali naš energetski sektor je kompletno spreman za grejnu sezonu

06.10.2017

Energetski sektor Srbije je potpuno spreman za predstojeću grejnu sezonu, izjavio je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Zoran Predić.

– Po svim ocenama koje u ministarstvu imamo, energetski sektor je kompletno spreman za grejnu sezonu. To se odnosi na EPS, naftno – gasni sektor i sistem daljinskog grejanja u Srbiji”, rekao je Predić otvarajući međunarodnu stručnu konferenciju “EPS kao pokretač privrede Srbije”.

Naglasio je da su, kao i svake godine “oči su uprte u EPS”, ali i da je EPS zahvaljujući ozbiljnom radu među 10 najboljih energetskih kompanija u Jugoistočnoj Evropi.

Kako kaže, svi remonti su završeni u termopostrojenjima, hidrolektranama i na kopovima. Predić je rekao da je završen značajan remont na bloku A1 na Đerdapu, što je bila ozbiljna investicija.

– EPS spremno ulazi u poslednji kvartal i što se tiče proizvodnje struje i obezbeđenja uglja za temorkapacitete. Takođe, zaposleni u EPS-u će učiniti svaki napor da eventualne kvarove i ispade otklanjuju u najkraćemo mogućem roku – kazao je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Zoran Predić.

On je naglasio da je eneretski sektor ozbiljan pokretač privrede i industrije u svakoj zemlji i da Srbija ima jake firme u oblasti mašinogradnje i neopodne resurse da isprati razoj naših energetskih kompanija. Predić je tom prilikom čestitao Elektroprivredi Srbije, Dan EPS-a 6. oktobar.

Gogoreći o aktuelnim projektima u EPS-u, Predić je kazao da se trenutno grade postrojenja za odsumporavanje na četiri bloka TENT A u Obrenovcu i da je taj posao vredan 160 ili 170 miliona evra. Kako kaže, to će biti završeno za tri i po godine i da će emisije sumpor – dioksida. biti značajno smanjene

– EPS je uložio 200 miliona evra u porojekte zaštite životne sredine, a plan je da do 2025. bude uloženo 900 miliona evra u ivnesticije te vrste – rekao je Predić.

On je dodao da se gradi novi blok B3 u Kostolcu od 350 megavata, u saradnji sa Kinezima, kao i da je to jedan od najvećih investicionih projekata u Srbiji. U svim tim projektima ima prostora za angažovanje domaće privrede.

– U toku su i privode se kraju remonti hidro kapaciteta, hidroleketrane Zvornik i Bajina Bašta, a revitalizacija će doprineti većoj proizvodnji električne energije i kvalitetnijem snabdevanju – dodao je on.

Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, kazao je da se u RB Kolubara realizuje tzv. Zeleni projekat, koji ima za cilj nabavku nove opreme i stvaranje modernog sistema upravljanja kvalitetom uglja, što će obezbediti poštovanje novih evropskih direktiva i standarda u oblasti zaštite životne sredine. Ceo projekat je vredan oko 180 miliona evra a na taj način će biti unapređena tehnologija otkopavanja uglja i ujednačen kvalitet.

1...1,2101,2111,212...1,674 Page 1,211 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM