Važno obezbediti stabilno snabdevanje Srbije gasom

19.10.2017

Ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Jadranka Joksimović izjavila je u Budimpešti da je za naše građane ključno pitanje da li će posle 2020. godine imati stabilan izvor snabdevanja gasom, zbog čega je važno raditi i na regionalnim projektima poštujući obaveze iz Trećeg energetskog paketa EU.

Joksimović je učestvovala na Šestom godišnjem forumu makro-regionalne strategije EU za područje Dunava, na panelu koji se ticao energetske bezbednosti zemalja u podunavskom regionu.

Mi jesmo zemlja kandidat za članstvo u EU, imamo obaveze u okviru Poglavlja 15 i usklađivanja sa Trećim energetskim paketom, ali sa druge strane, ključno pitanje koje će nam postaviti naši građani je da li ćemo imati stabilan i predvidiv izvor snabdevanja gasom posle 2019/2020. godine, rekla je Joksimović. Govorili smo o regionalnim projektima iz oblasti gasnog snabdevanja, o interkonektorima, između ostalog i o projektu od posebnog značaj za nas – interkonektoru između nas i Bugarske, dodala je ona. Prema njenim rečima, taj interkonektor neće rešiti problem do kraja, ali je i te kako doprinos diversifikaciji gasnog snabdevanja. Ministar za evropske integracije je podsetila da je taj projekat u dobroj meri finansiran iz sredstava EU, odnosno IPA fondova i kofinansiran iz budžeta Srbije. Pripreme idu dobro iako je bilo nekih problema i kašnjenja, dodala je.

Joksimović je napomenula da se razgovaralo i o tome kako zemlje ovog regiona koje su visoko zavisne od uvoza gasa i drugih energenata mogu da obezbede svojim građanima energetsku bezbednost i kako kroz saradnju, pa i u okviru dunavskog regiona, pokrenuti projekte koji se tiču novih interkonektora između Srbije i Mađarske, mogućeg povezivanja u okviru Turskog toka, kao i Srbije i Hrvatske. Ona je zaključila da je u tom smislu, Srbija prepoznata kao pouzdan i stabilan partner, kao neko ko učestvuje u rešavanju problema sa kojima se EU suočava, ne samo kad je u pitanju migrantska kriza već i energetska bezbednost, poštujući pre svega sopstvene interese.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

Odabrani najbolji projekti u okviru konkursa Za svako dobro

18.10.2017

U Crnoj Gori završen je konkurs Telekoma Za svako dobro.

U finalu konkursa odabrani su najbolji projekti od važnosti za zajednicu koji su nagrađeni sa ukupnom sumom od 30 hiljada evra. Između ostalog, nagrađeni su i ekološki projekti Eko atlas i Naše šume, naša briga.

Za svako dobro je Telekomova dugoročna inicijativa u oblasti društvene odgovornosti, koja se realizuje četvrtu godinu za redom. Uključujući i ovogodišnje pobednike, kroz program su podržana 23 projekta od posebne važnosti za zajednicu, u ukupnoj vrednosti od oko 120 hiljada evra.

izvor: cdm.me

Sandra Jovićević

Gazprom povećao isporuke gasa Srbiji za skoro 30 odsto

18.10.2017

Ruska kompanija Gazprom povećala je isporuke gasa Srbiji za 29,7 odsto od 1. januara do 15. oktobra ove godine.

Kako je saopšteno, povećan je obim izvoza gasa svim zemljama koje će u budućnosti trošiti gas dopreman preko gasovoda Turski tok.

Ruske isporuke gasa Turskoj su povećane za 23,4 odsto od 1. januara do 15. oktobra 2017. godine na godišnjem nivou, a povećane su isporuke i južnim i jugoistočnim delovima Evrope, naročito Mađarskoj (za 26,3 odsto), Srbiji (za 29,7 odsto), Grčkoj (za 14,1 odsto) i Bugarskoj (za 8,6 odsto), prenosi ruska agencija Tass.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Trebinje dobija reciklažni centar

18.10.2017

Plastika, otpad, đubre, reciklaža — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradonačelnik Trebinja, Luka Petrović, najavio je izgradnju reciklažnog centra na gradskoj deponiji Obodina, koji će biti prvi takav centar u regiji.

Petrović je rekao da je Grad Trebinje kandidovao ovaj projekat, te da su posredstvom nadležnog ministarstva i Fonda za zaštitu životne sredine definisane potrebe i potezi kako bi se mogla obezbediti oprema za selekciju, sortiranje i preradu otpada. On je istakao da je projektna dokumentacija dostavljena Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju da se razmotri finansijska konstrukcija, kako bi to pitanje bilo trajno rešeno.

Direktor Komunalnog preduzeća, Nedjeljko Lambeta, smatra da će se reciklažom otpada rasteretiti gradska deponija, kao i smanjiti količina smeća koja se generiše u gradu. Kako je naveo, u Evropskoj uniji je prosek 8 do 12 kilograma smeća po stanovniku, a kod nas 500 do 600 kilograma.

Reciklažni centar trebalo bi da bude u funkciji do kraja naredne godine.

izvor: srna.rs

Sandra Jovićević

Potrebno podići nivo sigurnosti snabdevanja energijom i energentima u regionu

18.10.2017

Ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić, sastao se povodom 15 godina poslovanja u Republici Srbiji, sa generalnim direktorom Helenik – Petroleum grupe, Grigorisom Stergioulisom, direktorom za domaću i internacionalu prodaju, gospodinom Robertom Karahanasom, kao i sa generalnim direktorom Eko Srbija a.d, Vukom Radovićem.

Na sastanku je konstatovano da je Republika Srbija sprovela niz uspešnih mera u borbi protiv sive ekonomije u oblasti prometa derivata nafte, čime je doprinela uspešnom poslovanju naftnih kompanija na tržištu Republike Srbije. Generalni direktor Helenik – Petroleum grupe, Grigoris Stergioulis, zahvalio se Vladi Srbije uz ocenu da u borbi protiv sive ekonomije može da posluži za primer drugima. Izražena je i spremnost da se sa započetim merama nastavi i u budućnosti, kako bi kompanije nastavile da posluju u pouzdanom okruženju i uređenom tržištu.

Ministar Antić je tom prilikom upoznao prisutne sa planovima Republike Srbije u oblasti energetike, kao i sa realizacijom novih infrastrukturnih projekata, što otvara mogućnost za dalјi razvoj poslovanja Helenik – Petroleum grupe, na teritoriji Republike Srbije.

Generalni direktor Helenik – Petroleum grupe, Grigoris Stergioulis, izrazio je nameru te grupe da diverzifikuje svoje poslovanje na sve oblasti energetike, i kazao da Republika Srbija predstavlja značajan potencijal za razvoj tog poslovanja.

Ministar rudarstva i energetike Republike Srbije i prvi čovek Helenik – Petroleum grupe saglasili su se da, u vezi sa strateškim pitanjima razvoja, region treba usko da sarađuje u kreiranju energetske politike, kako bi se podigao nivo sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, i izrazili spremnost za dalju uspešnu saradnju.

izvor: mre.gov.rs

Sandra Jovićević

Osnovna škola iz Leskovca dobila eko učionicu

18.10.2017

Osnovna škola Petar Tasić u Leskovcu izgradila je u svom dvorištu eko učionicu, sredstvima dobijenim na konkursu Fonda za zaštitu životne sredine Grada Leskovca.

Iz lokalnog budžeta, preko Fonda za zaštitu životne sredine je u 2017. godini opredeljeno 3,5 miliona dinara, a izgradnja letnje učionice podržana je sa 36o.000 dinara.

Šef odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj, Bojan Tojaga, izrazio je nadu da će ovaj lepi ambijent unaprediti kvalitet nastave u školi i istakao da će grad nastaviti da podržava ovakve projekte. On je podsetio da je u ovoj školi u proteklom periodu izvršena zamena kotlova na čvrsto gorivo, a nakon deceniju i po čekanja, škola je dobila i novu fiskulturnu salu.

izvor: gradleskovac.org

Sandra Jovićević

Početkom oktobra počela sa radom HE Brežice

18.10.2017

Hidroelektrana Brežice, peta od šest hidroelektrana na donjem toku reke Save u Sloveniji, puštena je u rad 2. oktobra 2017. godine.

Izgradnja ove hidroelektrane kapaciteta 45 MW počela je u martu 2014. godine, a troškovi izgradnje procenjuju se na 261 miliona evra. Reč je o elektrani protočno-akumulacionog tipa sa tri kaplan vertikalna agregata.

Planirana godišnja proizvodnja HE Brežice je 161 GWh.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Održana uvodna radionica EcoWet projekta

18.10.2017

U četvrtak 12. oktobra 2017. godine u prostorijama Vizitorskog centra Specijalnog rezervata prirode „Zasavica” održana je uvodna radionica u okviru projekta EcoWet – Procena ekosistemskih usluga močvarnih ekosistema u prekograničnom području Hrvatska – Srbija, koji finansira Evropska unija u okviru INTEREG IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska-Srbija 2014-2020.

Radionici su prisustvovali partneri na projektu Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, Javna ustanova – Agencija za upravljanje zaštićenim prirodnim vrijednostima na području Osječko-baranjske županije, Zeleni Osijek, Pokret gorana Sremske Mirovice, predstavnici upravljača zaštićenih područja – Vojvodina Šume, SRP Palić Ludaš, SRP Karađorđevo, kao i predstavnici brojnih nevladinih organizacija aktivnih na polju zaštite prirode u prekograničnom regionu. Skupu su prisustvovali i studenti i profesori fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura”.

Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa ciljevima i planiranim aktivnostima na EcoWet projektu, značaju i tipovima ekosistemskih usluga, kao i primerima dobre prakse procene ekosistemskih usluga u Republici Hrvatskoj.

Ovom prilikom su predstavljena i pilot područja na kojima će biti testirana metodologija za procenu ekosistemskih usluga: Bara Trskovača, Bosutske šume i Zasavica u Srbiji, kao i Posebni ornitološki rezervat Podpanj i ribnjaci Donji Miholjac, Severni deo Srednjeg Podunavlja i Spačvanski bazen u Hrvatskoj.

izvor: pzzp.rs

Sandra Jovićević

MILAN BELIN: Prednost Renault električnih automobila je njihova višestruka namena

17.10.2017

Renault, Milan Belin — Foto: Privatna arhiva

Kompanija Renault prva je evropska automobilska kompanija koja se posvetila razvoju vozila sa nultom emisijom CO2. Početkom tekuće decenije, u asortiman Renaulta stigla je i prva ponuda električnih automobila – modeli Zoe, Twizy, Kangoo Z.E., Fluence Z.E… S obzirom na to da su podjednako prepoznatljivi, baš kao i druga vozila iz Renaultove game, vrlo brzo postaju popularni na starom kontinentu.

Međutim, kod nas ih još uvek nema, a zbog čega je takva situacija, objasnio nam je Milan Belin, direktor grupe „Renault-Nissan Srbija“.

EP: Na tržištu Republike Srbije kompanija Renault nema u ponudi ni jedno električno vozilo. Zašto je to tako?

Milan Belin: Biznis model koji je kompanija Renault predstavila pri lansiranju električnih vozila na svetsko tržište glasi „električna vozila dostupna svima”. Ovim se podrazumeva da je cilj kompanije da kupac dobije električno vozilo po ceni sličnog modela sa dizel motorom. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da postoje dva uslova: zadovoljavajuća subvencija države prilikom nabavke vozila i dobra pokrivenost stanicama za punjenje.

EP: Šta je to što razvijenije zemlje pružaju uvoznicima i kupcima električnih vozila? Koji uslov bi trebalo da se ispuni kako bi se asortiman Renaultovih električnih vozila pojavio u prodajnim salonima u nekoj državi?

Milan Belin: Pored subvencija i rasprostranjenosti punjača, što su osnovni uslovi za plasiranje Renaultovih modela na tržište, gotovo sve razvijenije zemlje daju i dodatne benefite za vlasnike električnih vozila: besplatne putarine, besplatna parking mesta, besplatnu struju… Sve dok Republika Srbija ne investira u razvoj mreža punjača i ne pomogne kupovinu subvencijama, ne postoje adekvatni uslovi za komercijalizaciju na našem tržištu.

„Renault–Nissan alijansa” predstavlja francusko-japansko strateško partnerstvo između imenovanih proizvođača automobila. Kompanije su partneri od 1999. godine, danas imaju gotovo 450.000 zaposlenih i većinski su vlasnici kompanija „Renault Samsung Motors” i „Dacia”. U decembru 2016. godine Alijansa je postala vodeći svetski proizvođač plug-in električnih vozila, sa globalnom prodajom od skoro 425.000 čistih električnih vozila, uključujući i vozila „Mitsubishi Motorsa”, koji je sada deo Alijanse. Globalno najprodavanije električno vozilo Alijanse je Nissan Leaf, ujedno i najprodavaniji električni automobil na svetu svih vremena, sa više od 250.000 prodatih vozila, zaključno sa decembrom 2016. godine.

EP: Renault Zoe bio je na vrhu evropskih top-lista najprodavanijih elektromobila prethodnih meseci, kao i u protekle dve godine. Da li su vam se do sada obraćali zainteresovani kupci za Renaultove elektromobile na domaćem tržištu?

Milan Belin: Interesovanje je svakim danom sve veće, ne samo za Zoe, već i za Kangoo i Twizy. Pored pojedinaca, interesovanje pokazuju i pravna lica, koja bi želela da u svoje vozne parkove dodaju i ovu vrstu vozila.

EP: Šta je primarni razlog da se kupci odluče baš za Renault električne automobile. Kad se uporedite s gigantom kakav je Tesla, u čemu je vaša prednost?

Milan Belin: Modeli koje naša kompanija proizvodi su višenamenski – od porodičnih, preko gradskih, do dostavnih vozila, pa je veća verovatnoća da zadovoljimo širu populaciju.

EP: Ono što se ljubiteljima automobila najviše dopada kod brenda Renault svakako je dizajn. Isto važi i za električne automobile poput modela Zoe, a naročito model Twizy. U čemu je tajna?

Milan Belin: Vrlo je jednostavno – Renaultova električna vozila u potpunosti prate inovativna dizajnerska rešenja koja su ponuđena i u našim ostalim modelima.

EP: Kakve karakteristike poseduju najpopularniji među Renaultovim električnim vozilima – Zoe, Twizy, Kangoo? Koja karakteristika je najveći adut?

Milan Belin: Kangoo ima domet do 200 km, Twizy do 100 km. Naravno, ovo su fabrički podaci, jer realni dometi zavise od mnoštva faktora (načina i uslova vožnje…) Poslednja modifikacija modela Zoe ima domet čak do 400 km.

– Situacija sa plasiranjem Nissan vozila u Srbiji slična je kao i sa brendom Renault. Prvi Nissan električni automobil pojaviće se na domaćem tržištu kada se ispune uslovi za to – rekao nam je gospodin Belin.

EP: Na koje je tehničko-tehnološke karakteristike vozila razvojni sektor u Renaultu trenutno usredsređen?

Milan Belin: Renault se opredelio da u budućnosti razvija isključivo električna vozila, i taj se razvoj ovog trenutka odvija u pravcu jeftinijih baterija sa što većom autonomijom.

EP: I za kraj, imate li poruku za vozače-zagađivače?

Milan Belin: Planeta je jedna i od nas zavisi koliko će priroda moći da izdrži zagađenje koje stvaramo. Gledajte u budućnost, jer mi utičemo na to kakvu ćemo planetu ostaviti našoj deci i svim narednim pokolenjima.

Intervju vodile: Marija Nešović i Vera Rakić

Ovaj intervju prvi put se pojavio u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, objavljenom u julu 2017. godine.

Pušten u rad revitalizovani agregat na “Đerdapu 1”

17.10.2017

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić pustio je u rad revitalizovani hidroagregat A1 u Hidroelektrani “Đerdap 1”, koji će sada, uz 10 odsto veću snagu, narednih 30 godina raditi u punom kapacitetu.

Antić je tom prilikom istakao da je država u obavezi da revitalizuje sve agregate, tako da su do sada obnovljeni A1, A4, A5 i A6, zahvaljujući čemu smo dobili približno 60 MW nove snage.

Prema njegovim rečima, kroz revitalizaciju “Đerdapa 1” dobila se jedna nova hidroelektrana, što je od kapitalnog značaja za našu elektroprivredu.

Međutim, kako je rekao, zbog teškog perioda loše hidrologije u ovoj godini proizvodnja u hidrosektoru je 20 odsto manja u odnosu na 2016, ali je zato od početka godine proizvedeno više od 700.000 tona uglja više u poređenju sa istim prošlogodišnjim periodom.

Ministar je naglasio da će se u narednim mesecima nastaviti sa maksimalno angažovanim radom i pred nama je sigurna zima u kojoj će se obezbediti puno snabdevanje svim energentima, jer postoji puna koordinacija rada svih energetskih kompanija u Srbiji.

Vršilac dužnosti direktora “Elektroprivrede Srbije” Milorad Grčić precizirao je da je u projekat revitalizacije, koji je započeo pre više od dve godine, uloženo 32 miliona evra.

Hidroelektrana “Đerdap 1”, koja je sa radom počela 1970. godine, ima šest hidroagregata, od kojih su do sada revitalizovana četiri.

Vetropark Malibunar je završen, sutra počinje gradnja vetroparka Alibunar

17.10.2017

Kompanija Elicio završila je izgradnju vetroparka Malibunar koji će se sastojati od četiri turbine ukupnog kapaciteta 8 MW.

Očekivana proizvodnja vetroelektrane Malibunar je 25 GWh godišnje, što će biti dovoljno za snabdevanje 7.200 domaćinstava, čime će istovremeno emisija CO2 biti smanjena za oko 16.000 tona godišnje.

Ukupna vrednost investicije, koju je kompanija Elicio uložila u vetropark Malibunar, iznosi 14 miliona evra, od čega je 9,8 miliona evra pribavljeno iz kredita UniCredit banke. Početak probnog rada planiran je za novembar ove godine, a rad u punom kapacitetu početkom sledeće godine.

Uporedo sa vetroparkom Malibunar, od 2010. godine, kompanija je razvijala vetropark Alibunar, čija izgradnja je počela u junu ove godine. Vetroelektrana Alibunar imaće 21 turbinu, sa ukupnim kapacitetom od 42 MW. Ukupna vrednost investicije je 80 miliona evra, od čega je 19,1 obezbeđeno od IFC grupacije Svetske banke, a 40 miliona od komercijalnih banaka, dok ostatak od više od 20 miliona evra obezbeđuje kompanija Elicio.

Lokacije Malibunar i Alibunar izabrane su kao najoptimalnije lokacije za vetroparkove u košavaskom području Južnog Banata, a nakon preciznih istraživanja terena i merenja kvaliteta i brzine vetra, koji je utvdrila i Studija Atlas vetrova.

Takođe, osnovna načela rada kompanije Elicio su u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine i dobrog odnosa sa lokalnom zajednicom. U tom cilju urađena su brojna istraživanja o uticaju na floru i faunu, kao i merenja buke. Lokalna zajednica redovno je obaveštavana o svim aktivnostima u vezi sa vetroparkovima, a takođe ova društveno odgovorna kompanija, pomaže opštinu u kojoj radi.

Kompanija Elicio, član belgijskog industrijskog giganta Nethys, vlasnik je i izvršilac projekta izgradnje vetroparkova Alibunar i Malibunar.

Zenica dobila LED rasvetu

17.10.2017

U okviru projekta Sanacija javne rasvete grada Zenice, koji podrazumeva smanjenje potrošnje električne energije za javnu rasvetu, ostvarenje značajnih ušteda sredstava za redovno održavanje javne rasvete i povećanje kvaliteta rasvjete, na šetalištu u Zenici postavljena je nova LED rasveta.

Zamenom zastarelih rasvetnih tela ostvariće se značajne uštede, jer je snaga starih svetiljki bila 6,64 kW, dok snaga novih svetiljki iznosi 1,6 kW uz značajno povećano iskorišćenje energije.

Ukupna vrednost radova iznosi oko 32.000 KM, od čega je gradska uprava Zenice učestvovala sa oko 60 odsto sredstava, dok je ostatak projekta sufinansiralo Federalno ministarstvo životne sredine i turizma BiH.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Počela implementacija programa Energy Wood III u Crnoj Gori

17.10.2017

Briketi, pelet, grejanje, loženje — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo ekonomije Crne Gore juče je započelo implementaciju programa Energy Wood III, koji građanima omogućava da apliciraju za beskamatne kredite u iznosu do 3.500 evra, sa periodom otplate do 5 godina, za kupovinu i ugradnju sistema za grejanje, tj. peći i kotlova, na moderne oblike biomase (pelet i briket).

Zainteresovani građani za beskamatne kredite mogu aplicirati kod banaka koje su partneri na programu: Atlas banka, Hipotekarna banka, NLB banka i Prva banka. Kompanije koje su stekle status kvalifikovanog distributera/instalatera i koje će biti zadužene za prodaju, ugradnju, puštanje u rad i održavanje sistema za grjanje (peći i kotlova) su: Energy Team (Podgorica), Energos (Pljevlja), Home systems (Podgorica), Mikromont (Bijelo Polje), Plam inženjering (Podgorica) i Veneta Plamen (Podgorica).

U prethodne dve faze ovog programa, koje su realizovane uz podršku luksemburške agencije za razvojnu saradnju, odnosno na osnovu granta Vlade Kraljevine Norveške, ugrađeno je ukupno 775 sistema za grejanje na pelet i briket širom Crne Gore.

Pored obezbeđivanja povoljnih beskamatnih kredita za građane za ugradnju sistema za grjanje na moderne oblike biomase, ciljevi programa Energy Wood III su postizanje ekonomskih i energetskih ušteda kroz uvođenje visoko-efikasnih tehnologija, doprinos smanjenju emisija štetnih gasova kroz korišćenje energenata koji imaju manje štetan uticaj na životnu sredinu, stvaranje tržišta za veću upotrebu sistema za grjanje na moderne oblike biomase.

izvor: mek.gov.rs

Sandra Jovićević

Održana sednica Nacionalnog saveta za programe obrazovanja u oblasti životne sredine

17.10.2017

Agencija za zaštitu životne sredine učestvovala je na Sednici Nacionalnog FEE Saveta u Srbiji (FEE – Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini.

Na sastanku je analiziran Izveštaj o statusu sprovođenja FEE programa: Mladi eko-reporteri, Eko-škole, Plava zastava i Zeleni ključ. Na osnovu predstavljanja dosadašnjih aktivnosti u implementaciji programa Eko-škole i vaspitno-obrazovnih ustanova koje stiču/obnavljaju status Eko-škole, verifikovana je odluka da se predloženim vaspitno-obrazovnim ustanovama dodeli status međunarodne Eko-škole jer ispunjavaju kriterijume za sticanje statusa međunarodne Eko-škole.

Sednica je održana 12. oktobra 2017. godine u Beogradu, u organizaciji Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.

izvor: sepa.gov.rs

Sandra Jovićević

Sastanak ministara Trivana i Ružića sa privredno-političkom delegacijom iz SAD

17.10.2017

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić sastali su se u Palati Srbije sa privredno-političkom delegacijom savezne države Merilend iz SAD, na čelu sa državnim sekretarom Merilenda, g-dinom Džonom Vobensmitom.

Ministar Trivan rekao je da saradnja savezne države Merilend iz SAD i Srbije nije samo politička, nego i privredna. Ministar Trivan, istakao je da će delegacija imati priliku tokom svog boravka u Srbiji da se upozna sa našim problemima u ovoj oblasti i da će predstavnici američkih kompanija, koje su u sastavu delegacije, razgovarati sa predstavnicima naših kompanija radi unapređenja razvoja zaštite životne sredine u Srbiji.

Ministar Trivan dodao je da je Srbiji potrebna stručna pomoć u oblasti životne sredine i zato je poseta privredno-političke delegacije iz Merilenda veoma značajna za našu zemlju, kako zbog transfera modernih i čistih tehnologija, tako i zbog potrebe da Srbija brže i bolje reši ova pitanja. Investicije u zaštitu životne sredine nisu trošak već prilika za bolji život naših građana, naglasio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.

Ministar Ružić rekao je da Srbija nedovoljno brine o svojoj životnoj sredini, te da su ovakve razmene iskustava i prenos znanja koje dobijamo posetama stranih delegacija uspešnijih u ovoj oblasti dragocene za našu zemlju. Takođe istakao je da je dobro što Srbija ne odustaje od pristupanja Evropskoj uniji jer upravo među EU standardima koje ćemo primeniti u našoj zemlji nalaze se i oni koji se tiču zaštite životne sredine, a koji će doprineti kvalitetnijem životu naših građanki i građana i očuvanju naše okoline.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

SAD će ulagati u upravljanje otpadom i energetsku efikasnost u Srbiji

17.10.2017

16-10-2017 - Trade vinds (5) — Foto: pks.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan izjavio je da će se proces ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji intenzivno nastaviti i u narednom periodu i to pre svega u sektoru upravljanja otpadom i u oblasti energetske efikasnosti.

Trivan je na konferenciji Trade Winds u Privrednoj komori Srbije, kojoj je prisustvovala i privredno-politička delegacija Savezne države Merilend iz SAD, istakao da je ulaganje u ovaj sektor veoma značajno, a da očekivane i neophodne investicije iznose 14 milijardi dolara. Svako ko dođe da posluje u Srbiji, investira i u čitav region. Srbija politikom koju vodi otvara vrata u čitavom okruženju, naglasio je on i dodao da će se investiranjem u ovu oblast otvoriti nekoliko hiljada novih radnih mesta.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naveo je da su američke kompanije investirale četiri milijarde dolara u Srbiju jer je naša zemlja postala poželjna i stabilna investiciona destinacija, koja, preko Sporazuma o slobodnoj trgovini, ima pristup tržištu od više od milijardu ljudi. On je rekao da je zaštita životne sredine, uz IT, farmaceutsku i auto-industriju, novo polje potencijalne saradnje i oblast u kojoj se očekuje novi talas američkih ulaganja u Srbiji. Američkih investitora u Srbiji je iz godine u godinu sve više i njihov doprinos kroz proizvodnju, izvoz i zapošljavanje sve je veći. Prema američkim izvorima, ukupna ulaganja tamošnjih kompanija u Srbiji iznose približno četiri milijarde dolara, ponovio je Čadež.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot naglasio je da će SAD i dalje graditi dobre odnose sa Srbijom, kako bi ta zemlja postala jedan od deset najbitnijih partnera Srbiji. Takođe, Skot je podsetio na to da je samo prošle godine trgovinska razmena sa našom zemljom iznosila 500 miliona dolara. On je takođe predstavio na skupu nekoliko međunarodnih kompanija iz Amerike, čiji su predstavnici prisutni u Srbiji i koji će u narednim danima imati sastanke sa srpskim privrednicima.

Na skupu u PKS prisustvovali su predstavnici 20 kompanija iz Srbije iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora, mašinske industrije, medicinske privrede, kao i predstavnici trgovinskih lanaca i distributerskih kuća.

Trade Winds je najveća godišnja trgovinska misija Vlade SAD, koja ima za cilj da kompanije iz te zemlje upozna sa potencijalima za saradnju sa drugim tržištima.

izvor: srbija.gov.rs

Sandra Jovićević

1...1,2041,2051,206...1,673 Page 1,205 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM