Potpisan Ugovor o izgradnji TE-TO Pančevo

02.11.2017

Ugovor o izgradnji termoelektrane (TE-TO) u Pančevu potpisan je u Beogradu između kompanija „TE-TO Pančevo“ i kineske kompanije „Shanghai Electric Group“

Industrijsko-energetski holding „Shanghai Electric Group“ je pobednik tendera, održanog u julu 2017. godine. Na tenderu su učestvovale kompanije iz Grčke, Austrije, Švajcarske i Kine. „Shanghai Electric Group“ će se baviti projektovanjem, isporukom opreme i materijala, građevinsko-montažnim radovima, obukom zaposlenih i puštanjem TE-TO Pančevo u eksploataciju. Tenderska komisija je ocenila predate tehničke i finansijske ponude ponuđača i prema rezultatima ocene ponuda, određen je pobednik konkursa.

TE-TO Pančevo će biti električna centrala kombinovanog ciklusa, namenjena za proizvodnju električne i toplotne energije od prirodnog gasa. Proizvedena toplotna i električna energija će biti namenjene za obezbeđenje povećanih potreba Rafinerije nafte Pančevo. Preostali deo električne energije biće usmeren u energetski sistem Srbije. Početak izgradnje je planiran za 2. kvartal 2018. godine, a završetak i puštanje u rad TE-TO Pančevo za 4. kvartal 2019. godine.

Generalni direktor OOO Gasprom energoholding Denis Fjodorov izjavio je da su poslednjih 10 godina kompanije naše Grupe realizovale projekte izgradnje i modernizacije energetskih postrojenja ukupne instalisane električne snage oko 8,5 GVt, uključujući saradnju sa partnerima iz Kineske Narodne Republike. Planirani obim investicija na projektu izgradnje TE-TO Pančevo biće oko 180 miliona evra, a veći deo investicija će obezbediti Gasprom energoholding. Očekujemo da će se kao rezultat uzajamnog obogaćivanja iskustvom i zajedničkog rada kompanija Srbije, Rusije i Kine u Pančevu pojaviti savremen, pouzdan i potreban objekat u dugoročnoj perspektivi, što će omogućiti razvoj srpske privrede. Siguran sam da će uspešna realizacija ovog projekta potvrditi visoku konkurentnu sposobnost i efikasnost rusko-kineske saradnje kod izvođenja projekata i na evropskim energetskim tržištima.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije NIS je rekao da je izgradnja TE-TO u Pančevu projekat koji predstavlja još jedan garant energetske stabilnosti Srbije. Sigurnost u snabdevanju električnom i toplotnom energijom rafinerije u Pančevu, kao i dodatne količine električne energije koje ćemo plasirati na tržište, obezbediće neophodnu energetsku sigurnost građanima ove zemlje. Izuzetno sam ponosan što je NIS deo ovog značajnog projekta, čime još jednom potvrđujemo status najznačajnije energetske kompanije u regionu.

Aleksandar Varnavski, direktor TE-TO Pančevo, je izjavio da će primena savremenih parno-gasnih tehnologija tokom izgradnje omogućiti da se obezbedi proizvodnja ekološki čiste energije. Ukupna instalisana električna snaga iznosi 200 MWt, a toplotna – 121 Gkal. TE-TO će biti izgrađena u izuzetno kratkim rokovima, a planirano puštanje centrale u rad je 4. kvartal 2019. godine

izvor: nis.eu

Sandra Jovićević

Razmena srpskih i ruskih eksperata u oblasti zaštite životne sredine

02.11.2017

Ministar Trivan razgovarao je sa ambasadorom Ruske Federacije u Srbiji Aleksandrom Vasiljevičem Čepurinom.

Na sastanku je konstatovano da Republika Srbija i Ruska Federacija imaju veoma dobru političku i ekonomsku saradnju i da ta saradnja mora da se ostvari i u oblasti zaštite životne sredine. Rusija je spremna Srbiji da pomogne pri rešavanju mnogobrojnih pitanja u ovoj oblasti.

Sagovornici su se saglasili da na Međuvladinom srpsko-ruskom komitetu za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koji će biti održan krajem godine u Beogradu, jedna od značajnih tema treba da bude i zaštita životne sredine za koju je ruska strana pokazala značajno interesovanje tokom nedavno održanog pripremnog sastanka u Moskvi. U narednom periodu dve strane će razmeniti svoje eksperte koji će se dogovoriti o temama za razmatranje na komitetu.

Srbiji je potrebna pomoć za napredak u oblasti zaštite životne sredine koja je važna za sve građane Srbije. Projekti su od presudnog značaja, jer ako projekata nema, nema ni investicija. Investiranje u projekte zaštite životne sredine je neophodno, a pritom ova oblast pruža neograničene mogućnosti za saradnju, jer predstavlja oblast bez hipoteka, a mi imamo jaku volju i stručnjake. Ekologija nije pitanje politike, već boljeg življenja, rekao je ministar Trivan.

Takođe je bilo reči i o jačanju saradnje između akademskih, naučnih i stručnih institucija u ovoj oblasti. Neophodna je saradnja sa drugim državama koje su uspešne u oblasti zaštite životne sredine, radi prenošenja iskustava, znanja i investicija kako bi od Srbije napravili jednu ekološki čvrstu državu, istakao je ministar Trivan.

Ambasador Čepurin je ovom prilikom ministru Trivanu preneo poziv od ruskog ministra prirodnih resursa i ekologije Ruske Federacije Sergeja Donskoja za posetu 2. Međunarodnoj izložbi-forumu „EKOTEH“, koja će biti održana u decembru ove godine u Moskvi.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Luksemburg kupuje statistički suficit zelene energije od Litvanije

01.11.2017

Litvanija i Luksemburg postale su prve članice Evropske unije, koje su se sporazumele o transferu statistike o obnovljivim izvorima energije, zahvaljujući čemu bi Luksemburg mogao da ispuni postavljene ciljeve udela OIE do 2020. U međuvremenu, Estonija želi da sličnim sporazumima finansira ambicije u proizvodnji energije iz vetra. To će joj poći za rukom, jer je Luksemburg najavio potpisivanje sličnog sporazuma i sa ovom državom.

Litvanija je još 2015. godine ispunila svoj cilj postavljen za 2020. godinu, da 23 odsto energije proizvodi iz obnovljivih izvora i sada je udeo obnovljivih u energetskom miksu te baltičke zemlje 25,75 odsto. Istovremeno, Luksemburg nije ispunio cilj od 11 odsto već se iz obnovljivih izvora proizvodi samo 5 odsto.

Direktiva EU o obnovljivoj energiji dozvoljava članicama mogućnost sklapanja sporazuma o statističkom transferu, po kome određena količina obnovljive energije može da bude preusmerena iz statistika jedne članice u statistike druge.

Litvanija i Luksemburg su prve zemlje, koje su iskoristile prednost tog mehanizma. Luksemburg je u poslednjem izveštaju o energetici objavio da planira da iskoristi takve sporazume kako bi ispunilo svoj cilj i doprineo da se ispuni cilj EU da se 2020. godine 20 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora.

Trenutno se radi na izmenama Direktive o obnovljivoj energiji, ali se očekuje da spomenuti mehanizam ostane i u novoj verziji, s obzirom da članicama daje veću fleksibilnost na putu dostizanja ciljeva.

Tim mehanizmom se podstiče saradnja u kojoj zemlje sa povoljnijim izvorima obnovljive energije mogu da pomognu članicama koje na raspolaganju imaju male resurse, ali njim nije predviđen stvarni transfer proizvedene energije iz jedne zemlje u drugu, već se dve strane samo sporazumevaju o transferu statističkih podataka.

Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za energetiku, Dominik Ristori, pozdravio je “presudni sporazum” Litvanije i Luksemburga i pozvao ostale članice EU da urade isto, posebno imajući na umu ciljeve za obnovljivu energiju za 2030.

Sporazum su pozdravili iz organizacije WindEurope, gde se nadaju da će prihodi od transfera biti reinvestirani u energiju vetra kako bi se povećali postojeći litvanski kapaciteti od 500MW.

U budućnosti bi moglo da bude više takvih sporazuma, jer mnoge članice EU zaostaju za postavljenim ciljevima za obnovljivu energiju za 2020.

Među onim drugim, koje nemaju problema sa ispunjavanjem cilja, nalazi se i trenutno predsedavajuća EU, Estonija, koja je nedavno objavila dokument sa detaljima o suficitu energije koji može da ponudi.

Ministar ekonomije Luksemburga obelodanio je plan da se prihvati ponuda Estonije i već početkom novembra potpiše još jedan ugovor o saradnji u Talinu. Time bi se dodatno uvećala verovatnoća da Luksemburg ispuni svoj cilj za 2020.

Estonija želi da sredstvima od takvih ugovora finansira velike vetroparkove, poput planirane izgradnje ofšor vetroparka od gotovo 1 GW na Baltičkom moru.

Izvor: euractiv.rs

Struja u Brazilu poskupljuje 43 odsto

01.11.2017

hidro-akumulacija — Photo-illustration: Pixabay

Američki mediji saopštili su da je brazilska Nacionalna agencija za električnu energiju (ANEEL) objavila poskupljenje električne energije u Brazilu.

Kako se navodi, cena električne energije biće povećana za 43 odsto, a glavni razlog je otežana proizvodnja električne energije u hidroelektranama zbog dugotrajnih suša.

Prema podacima operatora elektroprenosnog sistema ONS, iz hidroelektrana se u normalnim okolnostima pokriva čak tri četvrtine potreba za električnom energijom u Brazilu.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Ponovna sanacija deponije građevinskog materijala u Vrbasu

01.11.2017

Na osnovu rešenja Komunalne inspekcije Opštinske uprave Vrbas, juče su počeli radovi na sanaciji deponije građevinskog materijala u Vrbasu, saopšteno je iz JKP Komunalac. Na poslovima je angažovana mehanizacija ovog preduzeća i trebali bi biti završeni u roku od dva dana.

Mladen Pavlović, poslovođa u PJ Čistoća izjavio je da je ovo treći put u toku ove godine kako se vrši sanacija ove deponije i uklanjanje šuta, zemlje i ostalog nagomilanog materijala.

Odlukom Opštinske uprave Vrbas, prostor za odlaganje građevinskog materijala nalazi se na kraju ulice Sivč Jovgena, kod nekadašnjeg Mepola.

foto: vrbas.com

Sandra Jovićević

U Osijeku promovisana rešenja vezana za obnovljive izvore energije

01.11.2017

Na Poljoprivrednom fakultetu Osijek u utorak je održana radionica „Biomasa – izazovi i mogućnosti sa ciljem promovisanja ekoloških rešenja“, odnosno rešenja vezanih za obnovljive izvore energije.

Reč je o drugoj takvoj radionici koja se sprovodi u sklopu prekograničnog projekta Hrvatske i Mađarske nazvanog SUECH (Sustainable energy use in cross-border co-operation area of Croatia and Hungary) sa ciljem jačanja energetske efikasnosti u zgradarstvu. Njegov je glavni nosilac Grad Osijek, a u projekat su uključeni Obnovljivi izvori energije Osijek d.o.o., Regionalna razvojna agencija Slavonije i Baranje, Zadruga EU Centar, Inno-Motive NKft. iz Pečuha i Grad Mišljen (Kozármisleny).

Radionioca je bila namenjena akademskoj zajednici i privrednicima, a ovom prilikom je rečeno da je u planu izgradnja biogasnog postrojenja u industrijskoj zoni Nemetin, zatim solarne elektrane u OŠ Ljudevit Gaj, kao i pokrivanja parkinga Poljoprivrednog i Građevinskog fakulteta solarnim ćelijama. Istaknuto je i da će biti pripremljena dokumentacija za povećanje energetske efikasnosti tri osnovne škole i dva vrtića na području Osijeka.

izvor: glas-slavonije.hr

Sandra Jovićević

Sprovedena akcija zamene starog papira za sadnice

01.11.2017

stand inzenjera Foto Inzenjeri zastite zivotne sredine — Foto: Milisav Pajević

Od 24. do 28. oktobra, u okviru manifestacije “Novosadska jesen”, Udruženje “Inženjeri zaštite životne sredine” je i ove godine, šesti put za redom, sprovelo akciju zamene starog papira za sadnice u cilju podizanja svesti sugrađana i sugrađanki o značaju reciklaže.

– Pozivu se odazvalo više od 80 građana i građanki svih uzrasta, kao i nekoliko preduzeća, a ukupno je prikupljeno dve tone papira za reciklažu – kaže Igor Jezdimirović predsednik OCD “Inženjeri zaštite životne sredine” i dodaje da su ovogodišnju akciju realizovali uz podršku programa CSOnnect koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC) a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Da bi se zadovoljile potrebe za papirom prosečnog domaćinstva, godišnje se poseče šest stabala. Svakom tonom recikliranih novina sačuva se 17 stabala starosti između 15 i 20 godina.

Proizvodnjom papira iz recikliranih materijala, umesto iz drveta, postiže se energetska ušteda i do 74 odsto, zavisno od tehnološkog postupka i vrste starog papira.

Dobijanjem papira iz jedne tone recikliranog papira smanjuje se emisija štetnih gasova za oko 70%. Takođe, reciklažom samo jedne tone starog papira sačuva se 32.000 litara vode potrebne za proizvodni proces.

Na forumu “BiH i svetski trendovi u oblasti električne energije” fokus na eko-mobilnosti

01.11.2017

U Sarajevu je u utorak, 31. oktobra, održan forum na temu “BiH i svetski trendovi u oblasti električne energije”. Između ostalog, deo foruma bio je posvećen električnim automobilima, odnosno njihovom dolasku na tržište Bosne i Hercegovine. Organizator foruma bila je Ambasada Velike Britanije u BiH.

Panelisti su pored diskusija o izazovima privatnih i komercijalnih potrošača električne energije, dotakli i teme eko-mobilnosti, kojoj se do sada, tokom velikih događaja posvećenih energetici u BiH nije davalo previše prostora.

– Nalazimo se u dobu elektrifikacije automobila i poslednjih godina preduzimaju se prvi konkretni potezi. Skup razvoj ove tehnologije uslovio je da BiH tek sada živi u tim počecima – rekao je uvodničar Edis Bulić, koji se dotakao aktuelnih parametara u novoj automobilskoj revoluciji.

Kako je naveo, razlozi za kupovinu električnog automobila su to što nemaju emisiju štetnih gasova, što su moderni, puni inovacija i pametnih tehnologija, i zato što su izazovni, jer i porodični auto može da ima osobine sportskog vozila.

– Ipak, cena je ono što nas vraća u realnost – cena baterije ponekad nadmašuje cenu ostatka automobila. VW ili Toyota modeli mogu preći oko 200 kilometara nakon jednog punjenja, dok Tesla može i preko 600 kilometara, ali takav automobil košta 300.000 KM. Prema nezvaničnim podacima, na tržištu BiH postoje četiri električna vozila – to su dva VW-ova modela (e-Golf i e-Up), kao i po jedan model proizvođača Toyota i Mitsubishi. Među polovnim vozilima pojavio se nedavno Tesla, Model S koji košta spomenutih 300.000 KM – rekao je Bulić.

Električni automobili predstavljaju trend u ovoj industriji, međutim, prema mišljanju uvodničara, on još uvek nije u potpunosti profunkcionisao.

– Ekološki osvešćeni građani nisu oni koji će pohrliti da kupe jedan takav auto, nego će to učiniti oni koji žele da budu viđeni u njemu – rekao je Bulić.

Takođe, u BiH postoje dva brza punjača za električne automobile, što je dodatni pokazatelj da je ova država tek na početku razvoja eko-mobilnosti. Situacija u razvijenijim zemljama nije značajno bolja.

– U Švajcarskoj, koja ima evidentnu prodaju Teslinih modela postoji samo devet Teslinih brzih punjača. U Kini je je tokom 2016. godine prodalo 600.000 električnih vozila i ona je zemlja lider u svetskom poretku – kazao je Bulić.

Motori s unutrašnjim sagorijevanjem još uvek su aktuelni, ali je afera “Dieselgate” poljuljala poverenje u dizelaše, pa postoje nacrti zakona da se vozila sa dizel motorima polako istisnu iz evropskih zemalja. Zato, kaže Bulić, postoji dobar prostor za probijanje električnih automobila.

– Oni su budućnost, ali u ovom trenutku ne postoje adekvatni uslovi za njihovu bolju zastupljenost. Na ovim prostorima ćemo voziti električne automobile, kada budemo prisiljeni na to – zaključio je Bulić.

Kada je u pitanju energetska efikasnost i ekološka poželjnost električnih automobila, direktor USAID Energy, Ognjen Marković, napomenuo je zanemarenu zanimljivosti.

– Naime, kada se električni automobil napuni, pa ga potom upalimo i počnemo da vozimo, mi u BiH, a posebno u Sarajevu, zapravo “idemo na ugalj”. U sušnom periodu električna energija u BiH se uglavnom dobija iz uglja, odnosno termoelektrana – rekao je Marković.

Ostali panelisti su podsetili kako se električni automobili doživljavaju u susedstvu i regiji.

Mađarska vlada planira da u naredne tri godine za potrebe svojih agencija i ministarstava kupuje isključivo električne automobile, a mađarski MOL aktivno postavlja punjače na svojim benzinskim pumpama. Slična akcija traje i na pumpama u Srbiji.

– Ako vidimo šta se dešavalo sa industrijom mobilnih telefona pre 10-15 godina kada je mobilni bio jako skup, a danas postao pristupačan, shvatamo da postoji izvesni prag kada krene masovna proizvodnja – istakli su učesnici.

Takođe, panelisti su istakli i druge prednosti električnih automobila pa je spomenut i koncept “pokretnih elektrana” gde se parkirani automobili mogu tretirati kao akumulator koji može da koristi objektima.

Izvor: energetika.ba

Gasifikacijom Rafinerije nafte Brod do poboljšanja kvaliteta vazduha u Slavonskom Brodu

01.11.2017

Ministar zaštite okoline i energetike Republike Hrvatske Tomislav Ćorić i ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić u prostorijama Rafinerije nafte Brod u Brodu u Bosni i Hercegovini potpisali su Protokol o saradnji na realizaciji projekta kojim će se omogućiti gasifikacija Rafinerije nafte Brod i doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u Slavonskom Brodu.

Gospodin Ćorić je izjavio da je potpisivanjem ovog međunarodnog akta otvoren prostor za gasifikaciju Rafinerije nafte Brod. Iz perspektive Vlade Republike Hrvatske, otvorena je mogućnost da se konačno reši pitanje kvaliteta vazduha na području Slavonskog Broda.

Ovaj Protokol o saradnji kojim se omogućuje prelazak rafinerije sa nafte na gas, rezultat je višegodišnjih napora Republike Hrvatske koji su ulagani kako bi se pronašlo rešenje kojim bi se zaustavilo prekogranično zagađenje vazduha uzrokovano radom rafinerije.

Ponovnim pokretanjem rada Rafinerije nafte Brod u 2008. godini evidentirani su neugodni mirisi i pogoršanje kvaliteta vazduha na području Slavonskog Broda. Dosadašnje analize su pokazale kako je za visok nivo sumporvodonika najodgovornija upravo Rafinerija nafte Brod, a njen je uticaj značajan i za druge zagađujuće materije koje utiču na kvalitet vazduha.

Obzirom da Rafinerija nafte Brod trenutno nema mogućnost snabdevanja iz gasnog sistema Republike Srpske ni iz Bosne i Hercegovine jer on nije razvijen niti izgrađen na tom području, dogovoren je projekt kojim će se snabdevanje Rafinerije gasom rešiti njenim priključenjem na gasni transportni sistem Republike Hrvatske.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Povoljnije nabavke električne energije za konkurentniju privredu

01.11.2017

Skup „Industrijski potrošači na tržištu električne energije u Srbiji“ organizovan je u PKS sa ciljem što bolje pripreme privrednika za predstojeće nabavke struje. U okviru usklađivanja pravnog sistema u procesu pridruživanja Srbije EU jedna od obaveza je i uspostavljanje tržišta električne energije koje će funkcionisati po standardima i pravilima EU.

Otvarajući stručni skup koji su zajedno organizovali SEEPEX a.d. Beograd i Privredna komora Srbije, Miroslav Lutovac, direktor Sektora industrije PKS, ukazao je velikom broju prisutnih privrednika na činjenicu da je električna energija faktor u njihovom poslovanju čija nabavka mora da bude slobodna, na pravno regulisanom tržištu, kao i da Srbija na svom putu priključenja Evropskoj uniji ima obavezu da to tržište uspostavi prema pravilima EU. Ovako se stvaraju uslovi da dođete do što bolje cene dugoročno gledano za vaše poslovne potrebe, rekao je Lutovac i obraćajući se privrednicima naglasio važnost ove teme u radu Privredne komore Srbije i Udruženja za energetiku PKS. On je posebno ukazao na ulogu koju u procesu liberalizacije tržišta električne energije ima ministarstvo energetike Republike Srbije koje je, kako je rekao direktor Sektora industrije PKS, vrlo aktivno u ovom segmentu i ozbiljan kako pokrovitelj tako i sagovornik u sinergiji kroz koju ćemo svi zajedno doći do ukupno boljih uslova za poslovanje.

Izvršni direktor SEEPEX Miloš Mladenović rekao je da su spremni da podele sopstvena iskustva sa privrednicima ali i PKS, i daju smernice kako bi buduće poslovanje bilo mnogo bolje ukoliko uzmete aktivno učešće na tržištu električne energije kao i na predstojećoj srpskoj berzi električne enrgije, dobićete mnogo bolje poslovne rezultate, kazao je.

Republika Srbija, kao potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, u okviru usklađivanja pravnog sistema u procesu pridruživanja Evropskoj uniji obavezala se da uspostavi tržište električne energije koje će funkcionisati po standardima i pravilima EU. Liberalizacija tržišta električne energije može se smatrati jednim od najradikalnijih procesa nakon odluke o stvaranju jedinstvenog tržišta Evropske unije. Uvođenje konkurencije u srpsko tržište električne energije omogućio je najpre Zakon o energetici iz 2011, a potom i novi zakon iz decembra 2014. godine. Suštinski to je značilo pravo na izbor snabdevača ne samo industrijskih potrošača, koji su to pravo stekli 31. decembra 2013. godine, već i stanovništva i malih kupca koji tu mogućnost imaju od 31. decembra 2015. godine. Cilj liberalizacije jeste povećanje efikasnosti elektroenergetskih sistema, mogućnost izbora snabdevača, niže cene, više standarde usluga, unapređenje sigurnosti i bezbednosti snabdevanja, a kao konačni rezultat podizanje konkurentnosti privrede.

Industrijski potrošači u tom procesu imaju ključnu ulogu. Evidentno je da mogućnosti koje pruža jedno organizovano tržište električne energije, industrija u Srbiji i dalje nedovoljno koristi i da postoji potreba za dodatnom edukacijom. Sa željom da se unapredi poslovanje privrednih društva SEEPEX a.d. Beograd i Privredna komora Srbije su organizovali današnji specijalistički skup sa namerom da se predstave primeri dobre prakse, unaprede znanja kompanija, unaprede postojeći i/ili uvedu novi modeli u snabdevanju električnom energijom najvećih industrijskih potrošača.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

Za usklađivanje ekoloških propisa 14 milijardi evra

01.11.2017

Srbiji će u narednih 20 godina, u oblasti zaštite životne sredine, biti potrebno oko 14 milijardi evra za sprovođenje ekoloških propisa, rekao je Zoran Vujović, potpredsednik Privredne komore Srbije na otvaranju konferencije „Kako ciljevi održivog razvoja podstiču ekonomski rast u Srbiji“.

On je dodao da se najveći deo tih sredstava odnosi na sektor voda, industrijsko zagađenje i velika ložišta. Ukazao je i da je na građanima i privredi najveći teret prilagođavanja ekološkim zahtevima zbog čega je veoma važno osnaživati i povećavati kapacitete privrede.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Ðukić Dejanović, koja je na čelu Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine (Agenda 2030) napravila je retrospektivu svega što je ta grupa do sada uradila rekavši da je Vlada Srbije ocenila da je rad na implementaciji ciljeva održivog razvoja jeste put ka EU.

Predsednica UO Globalnog dogovora u Srbiji iz kompanije KPMG Marijana Pavlović, rekla je da Srbija prati globalni trend izveštavanja o održivom poslovanju koji u poslednje dve godine uključuje i izveštavanje o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja. Istraživanja KPMG, koje je obuhvatilo 4.900 preduzeća u 49 zemalja, pokazalo je da dve trećine od 250 najvećih svetskih firmi sada uključuju i nefinansijsko izveštavanje u svoje godišnje finansijske izveštaje, ukazala je Pavlović.

Konferencija „Kako ciljevi održivog razvoja podstiču ekonomski rast u Srbiji“ organizovao je Globalni dogovor UN u Srbiji u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Kabinetom ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i UN stalnim koordinatorom u Srbiji.

Cilj konferencije je da proširi svest o obavezama Srbije u vezi sa Agendom 2030, kao i da poveže različite aktere iz javnog, privatnog i nevladinog sektora koji mogu da doprinesu ostvarenju Ciljeva održivog razvoja u Srbiji, uz poseban osvrt na mogućnosti za finansiranje Ciljeva

Agenda 2030 održivog razvoja je projekat UN kojim se predviđa da se do 2030. godine između ostalog, iskoreni ekstremno siromaštvo, okonča epidemija AIDS-a i tuberkuloze, prenosi Tanjug.

izvor: pks.rs

Sandra Jovićević

ALEKSANDRA ĐURĐEVIĆ: Iako u Srbiji nema ni punjača ni subvencija, vozači su oduševljeni BMW električnim i hibridnim automobilima

31.10.2017

Na ovogodišnjem Sajmu automobila u Beogradu, kompanija Delta Motors ne samo da je posetiocima predstavila široku paletu BMW-ovih električnih, hibridnih i plug-in hibridnih automobila, već je odlučila i da ova vozila plasira na domaćem tržištu.

Mnogi su ovo ocenili kao hrabar, ali preuranjen potez, jer po mnogima Srbija i dalje nije spremna za eko-mobilnost. Upravo zato smo odabrali da razgovaramo sa Aleksandrom Đurđević, generalnom direktorkom kompanije Delta Motors, i saznamo zašto je tim „BMW Srbija” odlučio da se pionirski upusti u avanturu plasiranja elektromobila.

EP: Zašto ste doneli odluku da prodajete i električne i hibridne BMW automobile u našoj zemlji? Kakva je vaša strategija?

Aleksandra Đurđević: Kompanija Delta Motors uvela je ovaj poseban segment vozila što jeste – posmatrano u kontekstu naše zemlje – preuranjeno, ali mi kao predstavnici BMW grupe za Srbiju i Crnu Goru upravo želimo da ono što je uveliko realnost u svetu, uvedemo i kod nas. Svesni smo da je ovo najbrže rastući segment i da ima najizvesniju perspektivu u bliskoj budućnosti, jer će se vozila na fosilna goriva drastično ili potpuno izbacivati iz upotrebe zbog standarda o zagađenju koji su propisani u Evropi i širom sveta.

Nemačka je donela odluku da se nakon 2030. godine neće registrovati vozila koja imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem, kako se ne bi uzrokovala dalja zagađenja. Električna vozila su prisutna u gotovo svim zemljama u regionu, tako da nastojimo da, uz pomoć ino-partnera, donesemo predloge i konkretna rešenja kako bi se i ovaj razvojni segment našeg tržišta ubrzao. Globalni nastup BMW proizvođača čini snažan fokus na liderskoj poziciji, a mi kao zastupnik nemamo ništa drugačiji stav. Zadovoljni smo što naši električni automobili izazivaju krajnje pozitivne reakcije tokom svake probne vožnje.

Za sada kao kompanija ulazimo u izazovnije segmente kao što je razvijanje nacionalne i lokalne strategije za električna vozila, jer smo tu da svojim klijentima ponudimo samo najbolje sa aspekata inovacije, tehnologije i mobilnosti

EP: Koji su to problemi sa kojima se vi kao uvoznik električnih i hibridnih vozila suočavate u Srbiji?

Aleksandra Đurđević: Izazovi oko uvođenja elektrovozila nisu mali, kao što je slučaj sa većinom novih stvari na početku. Administrativne poteškoće smo uspešno prevazišli, a sada nas čekaju novi zadaci – inicijative vezane za podsticaj države i razvoj infrastrukture. Dva ključna pitanja klijenta zainteresovanog za elektrovozilo jesu da li postoji subvencija i kolika je autonomija vozila. U našoj zemlji postoji mnogo prostora za unapređenje, pre svega na planu beneficija za vlasnike ovih vozila i mreže punjača, što su ključni pokretači prodaje ovih vozila i uticaja na promenu svesti vozača. Svakako, korišćenje elektroautomobila nije u potpunosti zavisno od infrastrukture, ali podrazumeva da je korisniku na raspolaganju utičnica na mestu gde puni vozilo. Sa dobrom infrastrukturom javnih punjača, važnost ovog faktora će se značajno smanjiti.

BMW Srbija je sa Udruženjem uvoznika automobila inicirao razvijanje nacionalne i lokalne strategije za električna vozila i verujemo da će se naša država odlučiti za najbolje prakse iz regiona i Evrope i primeniti ih i kod nas. Za sada kao kompanija ulazimo u izazovnije segmente poput ovog, jer smo tu da svojim klijentima ponudimo samo najbolje sa aspekata inovacije, tehnologije i mobilnosti.

EP: Koliko su ljudi zainteresovani, ima li ozbiljnih kupaca? Da li deo zainteresovanih odustane zbog prepreka koje im stoje na putu?

Aleksandra Đurđević: Klijenti su izuzetno zainteresovani, bez obzira na to što trenutno ne postoji mreža javnih punjača ni subvencije. Danas su dostupne informacije sa svih strana sveta i ljudi su veoma dobro informisani. Sve veći broj električnih vozila je na ulicama, što će svakako uticati na ubrzani razvoj infrastrukture.

Električni automobil se za sada kupuje kao „drugi” automobil u porodici, onaj koji ćete koristiti prvenstveno za gradsku voznju. Za ovakvu vrstu upotrebe ne postoje prEP:reke, jer je našim klijentima sasvim dovoljan kućni punjač. BMW i3 ima autonomiju od 200 km, a bitno je pomenuti da su troškovi održavanja ovakvog vozila minimalni, jer je ekonomski faktor veoma bitna stavka.

Uskoro neće biti dovoljno da vozila imaju samo nultu emisiju štetnih gasova već da budu ekološka kroz ceo proces, od proizvodnje do reciklaže

EP: Kakve se subvencije uvoznicima „zelenih” BMW-ovih vozila nude u razvijenijim zemljama?

Aleksandra Đurđević: Nemačka je pred Evropskom komisijom pokrenula inicijativu za podršku instalaciji i proširenju infrastrukturne mreže punjača širom svoje zemlje, koju je Komisija usvojila i uz to propisala Direktivu kojom su sve države članice u obavezi da do 2020. godine razviju adekvatnu mrežu punjača. Iz ovoga jasno vidimo da postoji razvijena svest o značaju uvođenja električnih vozila u Evropi, dok same činjenice o broju punjača i električnih vozila u svetu govore za sebe.

U Japanu punjača ima više nego benzinskih pumpi, 40.000 na prema 35.000, u Kini je plan da do 2020. godine bude uspostavljena mreža od 5 miliona punjača, dok su u SAD na snazi programi velikih subvencija za kupovinu električnih i hibridnih vozila.

U našoj zemlji se ekologiji u ovom segmentu i dalje ne posvećuje dovoljno pažnje, dok se u razvijenim zemljama veliki akcenat stavlja upravo na smanjenje emisije štetnih gasova tokom vožnje. Uskoro neće biti dovoljno da vozila imaju samo nultu emisiju šetnih gasova već da budu ekološka kroz ceo proces, od proizvodnje do reciklaže. Zapravo, tek korišćenjem električne energije dobijene na ekološki ispravan način u samoj proizvodnji automobila može da se dostigne potpuni smisao upotrebe elektrovozila.

Čak i kada je region u pitanju, ne zaostaje se značajno za Evropom. U Hrvatskoj već postoji razvijena mreža od preko 100 punjača, a 2015. godine počelo se sa državnim subvencijama za kupovinu električnih i hibridnih vozila. Brzi punjači za sve vrste novih električnih automobila u Sloveniji raspoređeni su na svakih 50 kilometara, država daje subvencije od 100 odsto na izgradnju punjača, dok kupovinu novog električnog automobila subvencioniše sa čak 7.500 evra.

Verujemo da je pitanje trenutka kada će i kod nas biti usvojene neke od ovih inicijativa, jer je to siguran put do ambicioznih globalnih ekoloških ciljeva.

EP: S obzirom na to da je ovde infrastruktura stanica za punjenje tek u fazi planiranja, šta vi nudite potencijalnim kupcima, ali i turistima ili poslovnim ljudima koji su ekološkim BMW-om krenuli na proputovanje kroz našu zemlju? Gde i kako mogu da napune svoje elektromobile?

Aleksandra Đurđević: Punjači će biti dostupni klijentima u našim objektima. Punjenje vozila na punjačima naše mreže biće besplatno, a vlasnika vozila u povoljnijem režimu struje (noću, kada se vozila najčešće i pune), može koštati potpuno simbolično. Plan je i da se u hotelima Crowne Plaza i Holiday Inn postave punjači, da naša dilerska mreža u potpunosti bude pokrivena kao i da se punjači instaliraju u Delta City-ju i drugim tržnim centrima.

Zadovoljni smo što naši električni automobili izazivaju izuzetno pozitivne reakcije tokom svake probne vožnje

EP: Na Sajmu ste predstavili svoj elektromobil i3, plug-in hibrid i8, kao i iPerformance 330e. Možete li nam reći nešto više o svakom o njih? Koji model se najviše ističe?

Aleksandra Đurđević: BMW u svom portfoliju ima potpuno zaseban segment vozila na električni i hibridni pogon – „BMWi vozila”, koja se po svim segmentima razlikuju od bilo kog drugog BMW vozila. Cilj je bio da se pomere inže-njerske granice stvaranjem automobila koji je lider u „održivosti” sa aspekta očuvanja životne sredine, čiji adut nije samo nulta emisija štetnih gasova.

Kod modela BMW i3 sloganom „Born Electric” ističe se najefikasniji ekološki automobil u čitavom procesu, počev od proizvodnje, korišćenja, pa do reciklaže vozila. Upravo BMW i3 predstavlja model koji se najviše ističe jer on predstavlja budućnost gradske mobilnosti. Vozilo je dugačko oko 4 metra i poseduje prostranu unutrašnjost. Zbog svoje specifične konstrukcije (karoserija napravljena od CFRP – Carbon Fiber Reinforced Plastic i baterije postavljene u pod vozila) izuzetno je dinamičan i okretan. Ukupna masa osnovnog modela je 1.285 kg. Poseduje elektromotor snage 125 kW, a ubrzava do 100 km/h za 7,3 sekunde. Autonomija kretanja sa jednim punjenjem je oko 200 km u zavisnosti od načina upotrebe.

BMW i8 je model koji na najbolji način promoviše novi brend. Izaziva oduševljenje sjajnim sportskim dizajnom. On je plug-in hibrid i pokreću ga dva motora i to: na zadnjim točkovima benzinski motor od 1,5 l radne zapremine sa 170 kW, a na prednjim točkovima elektromotor sa snagom od 96 kW. Ukupna snaga sistema je 266 kW. Kada oba mo tora rade zajedno i8 ubrzava do 100 km/h za 4,4 s. Autonomija kretanja u elektromodu je oko 30 km, a ukupna oko 440 km. Karoserija je kao i kod i3 modela napravljena od CFRP i ukupna masa vozila je oko 1.500 kg.

330e je predstavnik posebnog BMW podbrenda kome pripradaju hibridni automobili koji su elektrifikovane verzije konvencionalnih vozila. Trenutna gama se sastoji od 225xe, 330e, 530e, 740e i X5 xDrive 40e. Serija 3 je jedan od ključnih BMW modela i dobila je svoju PHEV verziju. Ovaj model je serijski hibrid i njegov pogon se sastoji od dvolitarskog benzinskog agregata snage 135 kW koji prenosi snagu na točkove putem osmostepenog menjača u čije je kućište integrisan elektromotor snage 65 kW. Ukupna snaga sistema je 185 kW. Ubrzanje do 100 km/h postiže za 6,1 sekundi, a autonomija u elektromodu je do 40 km.

Zanimljiva karakteristika aktuelnih hibridnih modela je da postoji opcija biranja moda vožnje pa je tako upotrebom eDrive dugmeta moguće aktivirati „Auto mode”, koji podrazumeva upotrebu oba motora prema uslovima vožnje. „Save mode” aktivira vožnju na SUS motor i koristi svaku priliku da dopuni bateriju regenerativnim kočenjem. Treći vid je „E mode” odnosno vožnja isključivo na elektropogon.

EP: Mnogi proizvođači elektromobila imaju problem s tehnologijom proizvodnje baterija, recite nam nešto o kapacitetima vaših baterija? Koje inovacije BMW planira da uvede na ovom planu?

Aleksandra Đurđević: Od početka elektrifikacije tehnologija baterija se znatno promenila. U trenutnoj eri elektrifikacije prvi hibridni model je bio BMW X6 active hybrid i on je koristio NI MH baterije sa kojima je u eletromodu mogao da pređe svega 2-3 km. Aktuelne baterije su Li ION.

Napravljene su iz segmenata i moguća je njihova reparacija zamenom komponenti. Svakako se inovacije, pre svega, ogledaju u povećanju njihovog kapaciteta što će uticati na povećanje autonomije.

EP: Šta to novo BMW sprema po pitanju e-mobilnosti? Koje modele i sa kakvim karakteristikama možemo da očekujemo u narednim godinama?

Aleksandra Đurđević: Do 2020. godine BMW planira da u svojoj gami ima preko 30 modela sa nekom vrstom elektropogona. Potpuno električna vozila bi trebalo da imaju autonomiju oko 500 km. Do tada će se pojaviti i neki od BMW konvencionalnih modela u potpuno električnim verzijama poput elektro X3.

Postizanje velike autonomije ni u ovom trenutku nije problem, samo je potrebno ugraditi veće baterije, ali one bi drastično povećale ukupnu masu vozila tako da bi se izgubila karakteristična BMW dinamika vožnje. Smatram da će u naredne 3-4 godine napredak u konstrukciji baterija biti takav da će biti moguće zadržati nama bitne „DNK” karakteristike, a istovremeno povećati autonomiju.

EP: I za kraj, imate li poruku za vozače-zagađivače?

Aleksandra Đurđević: Zakažite test-vožnju elektroautomobila, garantujem jedinstven osećaj u vožnji.

Bavarski proizvođač je još 1972. godine proizveo prvi električni BMW – 1602e – koji je svoj debi doživeo prateći učesnike trka na Olimpijskim igrama u Minhenu, kako se ne oni bi izlagali zagađenom vazduhu tokom trka. Naredne četiri decenije BMW je intenzivno izrađivao prototipe i različite modele električnih i hibridnih automobila, da bi 2013. godine na scenu stupile dve komercijalne zvezde – BMW i3 i BMW i8, ali sa još ambicioznijom ekološkom strategijom.

Interjvu vodila: Vera Rakić

Ovaj intervju je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.

U planu izgradnja vetroparka i reverzibilne hidroelektrane u Livnu

31.10.2017

Proteklog vikenda u Livnu je potpisan ugovor o partnerstvu o izgradnji „VE Široka Draga“ i početku istražnih radova potrebnih za izgradnju reverzibilne Hidroelektrane „RHE Široka Draga“ na području Kamešnice.

Ugovor o partnerstvu potpisali su predsednik uprave firme „IMRES smart greenergy” iz Livna Pero Vrdoljak i predsednik Uprave firme Enprode iz Istanbula Yüksel Güler.

Prema potpisanom ugovoru, firma iz Istanbula projektovaće i finansirati projekat do izgradnje vetroparka na Kamešnici kod prevoja Široka Draga, na granici između opština Livno i Tomislavgrad, a već je počela izgradnja pristupnog makadamskog puta do lokacije u dužini od 9 km. Predviđeno je da vetropark bude snage 51MW.

Ugovorom je predviđen i početak istražnih radova na projektu reverzibilne hidroelektrane Široka Draga koja bi vodu iz Buškog jezera pozajmljivala i dizala na drugo jezero na nadmorskoj visini od 1050 metara. Po potrebi bi se voda vraćala u Buško jezero i u povratku vode proizvodila bi se električna energija. Kapacitet reverzibilne hidroelektrane imao bi instaliranu snagu od 1120MW.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Podnet zahtev za skladištenje opasnog otpada u Nišu

31.10.2017

opasni otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Nosilac projekta „C.I.A.K.“ d.o.o. Novi Sad, podneo je zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta: Objekat za privremeno skladištenje opasnog otpada u Nišu.

Zainteresovana javnost može da izvrši uvid u sadržinu zahteva svakog radnog dana u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Beogradu, kao i na službenom sajtu Ministarstva i dostavi svoje mišljenje u roku od 10 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Cene nafte prošle nedelje skočile više od 4,5 odsto

31.10.2017

Na svetskim tržištima cene nafte prošle nedelje skočile više od 4,5 odsto jer je sve sigurnije da će OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte) produžiti svoj dogovor o smanjenju proizvodnje za još devet meseci.

Na londonskom tržištu je cena barela prošle nedelje porasla 4,6 odsto, na 60,15 dolara, a u jednom trenutku u petak je dostigla i 60,53 dolara, najviši nivo od jula 2015.

Na američkom tržištu je barel poskupeo 4,7 odsto, na 53,90 dolara.

Podršku cenama već dugo vremena pružaju očekivanja da će Organizacija zemalja izvoznica nafte i nakon marta iduće godine ostati pri dogovoru o smanjenju proizvodnje za 1,8 miliona barela dnevno kako bi se smanjila neravnoteža između velike ponude i manje potražnje.

A to su prošle nedelje potvrdile Saudijska Arabija i Rusija, pa se na idućem sastanku OPEK-a 30. novembra, očekuje odluka da se taj dogovor produži za devet meseci, do kraja 2018. godine.

Podršku cenama nafte pružaju i podaci da se neravnoteža između ponude i potražnje smanjuje, kao i zbog tenzija u Iraku, što je umanjilo ponudu iz te zemlje.

Pa ipak, rast proizvodnje sirove nafte u SAD-u i dalje ostaje problem za OPEK, koji pokušava da smanji prezasićenost svetskih tržišta.

Službeni podaci američke vlade pokazali su da se u prošloj nedelji proizvodnja sirove nafte povećala za 1,1 milion barela dnevno, na 9,5 miliona barela dnevno.

Povećavanje američke proizvodnje ograničava rast cijena na tržištu.

Iz svih tih pokazatelja analitičari zaključuju da se prekomerna ponuda na tržištima postupno smanjuje.

Puštena u rad nova trafostanica u Šipovu

31.10.2017

Predsednica Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović pustila je u Šipovu u rad novu trafostanicu.

Ona je izjavila da će ova investicija dati veliki doprinos razvoju privrede i poboljšanju uslovaživota stanovnika ovog kraja. Prema njenim rečima, vrednost projekta je 4,6 miliona KM, kao i da je u toku razvoj projekata vrednih čak 81 milion KM.

Direktor Elektroprenosa BiH Mato Žarić rekao je da u Šipovu nije bilo dvostrukog napajanja ni dovoljnog napajanja električnom energijom, tako da je pre tri godine donesena odluka da se ide u realizaciju ove trafostanice. On je najavio i izgradnju trafostanice Banja Luka 10 kroz godinu dana, vredne 15 miliona KM, kao jednog od najznačajnijih projekata ove kompanije, jer je centar grada dobrim delom zagušen nedostatkom električne energije.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

1...1,1931,1941,195...1,672 Page 1,194 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM