Krajem prošle nedelje u Leskovcu su održane ekološke akcije uređenja javnih površina.
Kako je saopšteno, očišćen je prostor oko Zelene pijace i javna površina oko dečjeg igrališta i vrtića u naselju Kumalak. Uklonjena je velika količina otpada i ofarbana ograda na mostu.
Akcije su organizovali JKP Komunalac i kompanija Por Verner Veber, a učešće su uzeli i stanovnici Leskovca.
izvor: gradleskovac.org
Sandra Jovićević
Fondacija Ana i Vlade Divac objavila je 24. novembra novi konkurs „Možemo i mi“ za podršku najboljim projektima koji unapređuju kvalitet života i rešavaju probleme lokalnog stanovništva u opštinama Šid, Subotica i Preševo.
Novina je da projekte mogu predložiti, osim organizacija civilnog društva iz ove tri opštine, i neformalne grupe od petoro građana koji do sada nisu mogli da učestvuju na konkursima. Oblasti unapređenja života u lokalnim zajednicama nisu ograničene na aktuelnom konkursu pa svi zainteresovani žitelji i organizacije civilnog društva iz ove tri opštine mogu poslati svoje projekte kako iz oblasti kulture, obrazovanja, sporta tako i iz zdravlja i ekologije.
Ovaj konkurs traje do 20. januara i sprovodi se u okviru projekta „Podrška stanovništvu u zajednicama pogođenim izbegličkom krizom u Srbiji“ koji podržava Fondacija za otvoreno društvo. Neformalne grupe mogu dobiti do 200.000 dinara a organizacije civilnog društva do 700.000 dinara za projekte koji se sprovode na teritoriji opština Šid, Subotica i Preševo, a naročito će biti vrednovani oni predlozi koji podrazumevaju realizaciju u ruralnim sredinama, stvaraju prostor za zajedničke aktivnosti migranata i lokalnog stanovništva i u realizaciju uključuju veliki broj ljudi.
Električni bicikl koji u našoj zemlji proizvodi „E prime” predstavlja idealno prevozno sredstvo za letovanje ili gradsku gužvu. Ovo savremeno vozilo dostupno je svim generacijama, dostiže idealnu brzinu i predstavlja pravo ekološko rešenje
Na našim ulicama sve češće viđamo električne bicikle za koje vam nije potrebna ni registracija, ni vozačka dozvola, a domet do 200 km sa jednim punjenjem nagoveštava da bi ovakvi bicikli mogli da zamene automobile koji su veliki zagađivači našeg životnog prostora.
Iz godine u godinu električni bicikl postaje sve popularniji, a jedinstven dizajn modela E prime zadovoljiće i potrebe najzahtevnijeg kupca.
Domaći proizvođač pobrinuo se da na tržište izbaci muški i ženski model, a oba se pokreću na otisak prsta. Pored vizuelno lepog izgleda bicikala, ovaj način prevoza štedi i dosta novca.
Zašto trošiti novac na gorivo kada imate potpuno ekološko prevozno sredstvo na baterije? Bez stresa i sa puno uživanja električni bicikl pruža vam bezbednu i ekonomski isplativu vožnju.
Salon „E prime” otvoren je na adresi Milutina Milankovića 1 na Novom Beogradu, a probnu vožnju možete zakazati pozivom na broj: 011 4320 100.
U ponudi „E prime” za sada je nekoliko modela koje možete kupiti na beskamatni kredit sa periodom otplate od 2 godine i mesečnom ratom od 55 evra.
Pozovite ih i zakažite probnu vožnju, a onda odaberite model koji vam najviše odgovara kako biste na zdrav način stigli do cilja.
Ovaj sadržaj je prvobitno objavljen u biltenu Energetskog portala pod nazivom EKO-MOBILNOST, jula 2017. godine.
U opsežnom istraživanju koje su sproveli hrvatski naučnici dokazano je da otpadne vode iz dela hrvatske farmaceutske industrije dospevaju u Savu i sadrže visoke koncentracije makrolidnih antibiotika, najviše azitromicina i to do hiljadu puta više nego u komunalnim otpadnim vodama, što direktno utiče na sve veću pojavu rezistentnih bakterija u okolini. Ova visoka koncentracija antibiotika u vodi takođe uništava deo rečnog živog sveta kao što su alge, račići i embrioni riba.
Bakterijska rezistencija na antibiotike je jedan od najvećih javnih zdravstvenih problema današnjeg društva. Istraživanja pokazuju da je za sve veći broj bakterija otpornih na antibiotike delimično odgovorna sve veća prisutnost antibiotika u našem okruženju.
U sklopu projekta istraživanja uticaja industrijskih otpadnih voda na razvoj i širenje bakterijske rezistencije na antibiotike u prirodi, naučnici su analizirali uzorke otpadnih voda u dve hrvatske farmaceutske kompanije. Oni su prikupili uzorke prošle godine, tokom sva četiri godišnja doba. Osim uzoraka iz samih odvodnih cevi analizirane su i recipijentne vode, uzvodno i nizvodno od ispusta. Rezultati su pokazali prisustvo makrolidnih antibiotika u visokim koncentracijama i do 1000 puta večim nego u komunalnim otpadnim vodama.
“Naše analize su pokazale da su otpadne vode iz lokalnih hrvatskih farmaceutskih industrija, pogotovo one iz proizvodnje azitromicina, itekako zagađene antibioticima, ali i bakterijama rezistentnim na te antibiotike. Konkretno, tokom proleća i zime detektovali smo azitromicin u koncentraciji i do 4 miligrama po litri, što je jako puno, oko da puta više nego što imamo u našoj krvi dok pijemo antibiotik. U komunalnim otpadnim vodama koncentracije različitih antibiotika koji tao dospevaju putem urina uglavnom ne prelaze 10 mikrograma po litri, a mi smo u prikupljenim uzorcima izmerili i do 400 puta veće koncentracije”, rekla je Udiković Kolić sa instituta Ruđer Bošković
Naučnici upozorovaju na to da i dalje ne postoji zakonska regulativa o dozvoljenim koncentracijama antibiotika u vodama. Koncentracije izmerene u Savi su do 120 puta više od one za koju stučnjaci smatraju da su bezopasne za razvoj rezistentnih bakterija.
“Ne čudi stoga da je pronađena visoka koncentracija bakterija otpornih na antibiotik. “Neke bakterije su prirodno rezistentne na antibiotike i prisutne su u okolini čak i onda kada ta okolina nije bila izložena antibioticima. No, povećanim unosom antibiotika u okolinu remeti se prirodna ravnoteža, budući da antibiotici stvaraju selektivni pritisak na prirodnu mikrobnu populaciju pa onda osetljive bakterije bivaju ili ubijene ili inhibirane, a one koje su rezistente preživljavaju i namnožavaju se. Tako se pospešuje ne samo razvoj rezistencije, već i njeno širenje među bakterijama, uključujući i ljudske patogene, što onda predstavlja rizik za zdravlje ljudi”, ističe Udiković Kolić.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, tvrdi da su analize vode iz Save uzete na ulazu u Srbiju pokazale da nema povećane koncentracije antibiotika.
– Što se tiče reke Save, na ulaznom profilu iz Hrvatske radi se redovan monitoring i nisu detektovana nikakva odstupanja od uobičajenih vrednosti. Ako se to pojavi, Agencija će o tome obavestiti nadležno ministarstvo i druge institucije. U akcidentim situacijama delujemo na osnovu zahteva vodne inspekcije.
Milan Zlatanović
Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić, sekretar Ministarstva Branislav Atanasković i načelnik Odeljenja za upravljanje projektima u oblasti životne sredine Vladica Božić sastali su se sa visokim predstavnicima italijanske grupacije Confcooperative.
Na sastanku su razmatrane mogućnosti institucionalnog povezivanja, saradnje i podrške projektima Ministarstva zaštite životne sredine. Najviše je bilo reči o projektima vezanim za prečišćavanje otpadnih voda, ali i o EU projektima i aktuelnim pregovorima u vezi sa procesom pristupanja Evropskoj uniji, u čemu grupacija Confcooperative ima veliko iskustvo i pruža aktivnu podršku institucijama Vlade Italije.
Na sastanku su prisustvovali g-din Antonio Ambrosio direktor Federlavoro i Servizi, g-đa Paola Mancini, zadužena za EU projekte grupacije i Oliver Lepori generalni sekretar Komore italijansko-srpskih privrednika.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
Elektroprivreda Srbije potpisala je ugovor sa Nemačkom razvojnom bankom za finansiranje projekta izgradnje vetroparka u Kostolcu.
Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić, rekao je da je važno da EPS, kao najveća energetska kompanija u ovom delu Evrope, ozbilјno nastavi razvoj i realizaciju projekata iz obnovljivih izvora. On je izjavio da je to prvi takav projekat EPS-a, kao i da očekuje nastavak razvoja ovakvih projekata u hidro-sektoru. Dodao je da je izgradnja vetroparka u Kostolcu korak koji će Srbiju približiti cilјu od 27 odsto potrošnje energije iz obnovlјivih izvora. Podsetio je da je trenutno izgrađeno oko 100 MW iz obnovlјivih izvora i da se trenutno razvija oko 500 MW, a najveći deo iz energije vetra.
Vetropark će biti izgrađen na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta EPS-ovog ogranka „TE-KO Kostolac“. Stubovi sa vetrogeneratorima trebalo bi da budu postavlјeni na četiri lokacije – Klenovnik, Ćirikovac, Petka i Drmno. Visina stubova biće 117 metara, a poluprečnik elise 63 metra, tako da će ukupna visina vetrogeneratora biti 180 metara. Vetropark će imati snagu od 66 MW, a električnom energijom će moći da snabdeva 30.000 potrošača. Investicija je vredna 97 miliona evra, a 80 miliona evra je obezbeđeno iz kredita nemačke razvojne banke KFW. Očekivana godišnja proizvodnja u EPS-ovom vetroparku je oko 150 miliona kWh. Plan je da gradnja počne 2019. godine, a proizvodnja struje godinu dana kasnije.
Rok otplate kredita je do 15 godina, uklјučujući i grejs period od četiri godine, a fiksna kamatna stopa iznosi 0,85 odsto godišnje.
izvor: mre.gov.rs
Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov održali su radni sastanak, na kojem su razgovarali o mogućnostima rešavanja dva velika projekta u Pančevu – završetku poslednje faze Severne industrijske zone i izgradnji Potamiškog kolektora.
Oni su posetili i fabriku vode u Kovačici, za koju je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 41,6 miliona dinara, za finansiranje treće faze radova, čiji je projektovani kapacitet 1.800 kubnih metara na dan.
Kako je istaknuto, za tri nedelje ovo postrojenje biće pušteno u rad, ukoliko vremenski uslovi budu to dozvolili. Krajnji cilj je da se obezbedi kvalitetna pijaća voda za Kovačicu i okolna mesta.
izvor: vojvodina.gov.rs
Sandra Jovićević
Neprofitna lobistička organizacija za zaštitu životne sredine DUH iz Nemačke upozorila je da devetnaest nemačkih gradova, uključujući Berlin, Štutgart i Minhen, mogu da budu suočeni sa kaznama zato što su nivoi azot-dioksida (NO2) iznad dozvoljenih ograničenja, uvedenih u Evropsku uniju 2010. godine zarad čistijeg vazduha. Iako je zagađenje u Nemačkoj smanjeno za gotovo 60 odsto u odnosu na 1990. godinu, ono i dalje nije u okvirima standarda na nivou Unije.
Tim povodom, predstavnici nemačkih opština i država sastali su se u utorak, 28. novembra, sa kancelarkom Angelom Merkel i ministrima vlade na drugom “dizelskom samitu” u poslednja tri meseca.
Pred septembarske izbore, vlada Merkelove izjavila je da će da udvostruči sredstva namenjena za smanjenje azot-dioksida u vazduhu, nastojeći da na taj način pomiri interese moćne auto-industrije svoje države kao jednog od najvećih zagađivača vazduha, s jedne strane, i Evropske unije i ekoloških organizacija, s druge. Uplašeni mogućnosti da automobili budu potpuno zabranjeni u gradskim centrima od strane nemačkih sudova, Folksvagen, Mercedes i BMW obećali su da će, modifikacijama svojih proizvoda, da smanje emisiju štetnih gasova svojih automobila i da će sa 250 miliona evra da učestvuju u jednoj milijardi pomoći “ozelenjavanju” vazduha nemačkih gradova.
Međutim, skoro tri meseca kasnije, obećana novčana pomoć i dalje nije bila isporučena na adrese lokalnih samouprava. Gerd Landsberg, šef Udruženja nemačkih opština, ipak je bio optimističan povodom sastanka i nadao se usaglašenju oko programa hitne akcije. Dogovor kojem se nadao bio je i postignut. Kancelarka je najavila da će novac biti dostupan u toku sutrašnjeg dana i izrazila želju da pristup fondovima bude jednostavan i lišen nepotrebnih administracijskih poslova. Od opština se očekuje da novac usmere na nabavku digitalnih aparata za poboljšanje upravljanja saobraćajem i električnih autobusa i postavku punjača za električna vozila u cilju smanjenja nivoa azot-dioksida.
– Jedna milijarda obećane pomoći neće da bude dovoljna za finansiranje dugoročnih koraka… Potrebne su korenite promene u saobraćaju koje je nemoguće sprovesti u delo sa tom sumom na raspolaganju. Ipak, ona bi bila signal, i za sudove, da se preduzimaju koraci za smanjenje azot-dioksida – zaključio je Landsberg.
Treća konferencija studenata biologije, ekologije i zaštite životne sredine „EkoBioMorfa 2017“, u organizaciji Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije „Josif Pančić, održana je u periodu od 24. do 26. novembra 2017. godine, na PMF-u Univerziteta u Novom Sadu.
Tema konferencije je bila „Šesto masovno izumiranje, koje je prvo masovno izumiranje prouzrokovano aktivnošću jedne vrste – čoveka“, budući da kako istraživanja sve više ukazuju na to, na granici smo šestog masovnog izumiranja, a neka istraživanja tvrde da je već počelo. Radovima na temu Konferencije, učesnici su ukazali na značaj podataka o poznavanju biodiverziteta i važnosti očuvanja staništa i životne sredine.
U okviru programa konferencije, održana su predavanja od strane mladih, uspešnih istraživača i javne tribine na kojima se diskutovalo o problemima u zaštiti prirode i zaštiti životne sredine. Radovi na Konferenciji su predstavljeni u okviru sekcija: Istraživanje biodiverziteta i konzervacija, Fundamentalna i primenjena ekologija, Upravljanje prirodnim resursima, Održivi razvoj i Agroekosistemi.
Drugog dana konferencije, u zgradi Rektorata Univerziteta u Novom Sadu održana je panel diskusija na temu „Saradnja državnih institucija i organizacija civilnog sektora u zaštiti prirode“. O svim aspektima saradnje i mogućnostima za unapređenje na ovom polju sa akcentom na stručnom angažovanju biologa i ekologa, govorili su državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine dr Zoran Blažić i predstavnici relevantnih pokrajinskih institucija, zavoda za zaštitu prirode i organizacija civilnog sektora. U panel diskusiji, predstavnik Zavoda bila je Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije.
Konferencija je održana u cilju umrežavanja sadašnjih i budućih stručnjaka iz datih oblasti, ukazivanja na probleme u okviru zaštite prirode, diskusije i predlaganja rešenja za date probleme.
izvor: zzps.rs
Sandra Jovićević
Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić prisustvovao je prvom sastanku Nadzornog odbora regionalnog projekta: „Tehnička pomoć za implementaciju Sporazuma iz Pariza“ koji je održan 24. novembra 2017. godine u Briselu, Belgija.
Ovaj projekat kojeg finansira Evropska komisija od višestrukog je značaja za jačanje kapaciteta zemalja koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji u vezi s primenom Sporazuma u Parizu i borbe protiv klimatskih promena, kao i za jačanje saradnje zemalja zapadnog Balkana, odnosno saradnje sa institucijama EU i njenih država članica.
Na sednici Nadzornog odbora učesnici su razmatrali buduće aktivnosti u okviru Projekta. Državni sekretar Ivan Karić predstavio je tom prilikom aktivnosti i mere koje preduzima Srbija u primeni Sporazuma u Parizu i borbi protiv klimatskih promena, i najavio usvajanje zakona o klimi. Srbija je posvećena, naglasio je, ostvarivanju mera i principa koji proizilaze iz Sporazuma iz Pariza, a kojima se ograničava rast globalne srednje temperature i smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte, shodno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime. Republika Srbija je među prvih deset zemalja sveta koja je dostavila Konvenciji svoje ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, i prva u regionu koja je ratifikovala Pariski sporazum.
Prva faza četvorogodišnjeg regionalnog projekta „Tehnička pomoć za implementaciju Sporazuma iz Pariza“ koji je započet avgusta 2017. godine trajaće 14 meseci.
izvor: ekologija.gov.rs
Sandra Jovićević
U
Privrednoj komori Vojvodine (PKV) u utorak, 28. novembra 2017. godine održana je konstitutivna sednica Grupacije za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju u okviru Udruženja industrije PKV, koja broji 11 članova.
„Grupacija za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju predstavlja veoma razvijen segment sa širokim brojem kompanija. Na ovom tržištu je uvek veoma dinamično, jer je njihovo poslovanje u direktnoj vezi sa celokupnim razvojem privrede, razvojem infrastrukture, potrošnjom i dugoročnim kreditiranjem. U Grupaciji su prisutni značajni predstavnici sva tri sastavna segmenta ovog tela”, istakao je sekretar Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski, koji je predsedavao radom Grupacije.
Za predsednika Grupacije, izabrana je Vesna Zvekić, tehnička direktorka kompanije „Polet” iz Novog Bečeja, a za zamenika predsednika Vladimir Poljovka, pomoćnik generalnog direktora kompanije „Slovan Progres” iz Selenče. Usvojen je Poslovnik o radu Grupacije, iznet je jedan broj tema za budući rad sa ciljem unapređenja uslova rada i poslovanja članova Grupacije, koje će se razmatrati na narednim sednicama. Odgovarajući zaključci i predlozi biće upućeni nadležnim organima.
„Grupacija će se truditi da maksimalno zaštiti interese svih članica kroz uspostavljanje kontakta sa državnim organima i drugim institucijama koje utiču na poslovanje kako bi se došlo do najkvalitetnijih zakonskih i podzakonskih akata u ovoj oblasti. Osim toga, biće obuhvaćena i druga važna pitanja za funkcionisanje ovog sektora od čijeg razvoja zavisi veliki broj drugih privrednih subjekata”, rekao je mr Zoran Trpovski.
Sednici su prisustvovali i koordinator rada udruženja PKV mr Dragomir Đukić i samostalni stručni saradnik u Udruženju industrije PKV Aleksandra Matković.
Konstituisanjem Grupacije za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu industriju, oformljene su sve tri grupacije u Udruženju industrije PKV koje su bile obrazovane na sednici Odbora Udruženja. Pored pomenute, tu su i Grupacija za metalnu i elektroindustriju, kao i Grupacija za energetiku i energetsko rudarstvo.
PK Vojvodine
Mrežа za ruralni razvoj Srbije održala je 29. novembra u Paraćinu Radionicu „Implementacija LEADER pristupa kao instrumenta ruralnog razvoja na lokalnom nivou”.
“Cilj održavanja ove Radionice je promovisanje Partnerstava za teritorijalni ruralni razvoj, LEADER pristupa i informisanje potencijalnih korisnika o mogućnostima za razvoj lokalnih zajednica kroz zajedničko učešće javnog, civilnog i privatnog sektora”, rekao je Dragan Roganović, lider Mreže za ruralni razvoj Srbije otvarajući ovaj informativo- edukativni skup.
LEADER pristup je instrument razvoja ruralnih zajednica koji primenjuje principe LEADER-a, javno privatno partnerstvа – Lokalne Akcione Grupe ( LAG-ovi), animiranjem lokalnih aktera, kao i Lokalne strategije ruralnog razvoja.
Na ovoj radionici je prezentovan „Program grantova za izgradnju kapaciteta civilnog društva i zagovaranje” koji sprovodi Mreža za ruralni razvoj Srbije kroz realizaciju ALTER projekta.
“Program Grantova za izgradnju kapaciteta civilnog društva i zagovaranja dizajniran je sa ciljem jačanja kapaciteta odabranih organizacija civilnog drušva za aktivno angažovanje u održivom ruralnom razvoju”, kaže Slobodan Ljubojević, predstavnik Mreže za ruralni razvoj Srbije.
Program je startovao 18. novembra i biće otvoren do 17. decembra ove godine. Maksimalni iznos koji se može odobriti po grantu iznosi 17.000 evra.
Milisav Pajević
Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz predviđa da će 2035. godine biti skoro duplo više putnika koji koriste avioprevoz, tj. oko 7.2 milijarde. Kako onda umanjiti negativne efekte po životnu sredinu? Umesto petroleja, naučnici su razvili nove procese kojima bi proizvodili biogoriva od kukuruznih klipova i strugotina drveta.
Godine 2016. samo u Americi za potrebe avioprevoza iskorišćeno je 75 milijardi litara kerozina. Iste godine aviosaobraćaj je doprineo emisiji ugljen dioksida za čak 815 miliona tona, skoro 2 procenta od ukupne svetske emisije.
U Naučno-inženjerskoj Laboratoriji Harker u saradnji sa još nekoliko naučnih institucija naučnici su pronašli način da, biljni materijal, stručno nazivan lignocelulozna biomasa, pretvore u goriva. Ovaj projekat finansiran je od strane Američkog ministarstva energetike u cilju nalaženja novog izvora čiste energije.
Potražnja za aviogorivom koje nije na bazi petroleja i dalje raste. Pre skoro 10 godina Međunarodna asocijacija za vazdušni prevoz postavila je za cilj da iskoristi 1 milijardu galona biogoriva do 2018. godine. Održiva avijacija neophodan je faktor u smanjenju emisije ugljendioksida na nivo koji je postojao 2005. godine ali proizvodnja alternativnih goriva i dalje nije na zadovoljavajućem nivou.
Trenutno nekoliko američkih kompanija proizvodi alternativna aviogoriva od triglicerida koji su dobijeni od korišćenog ulja i masti a jedna kompanija koristi alge u proizvodnji aviogoriva.
Za proizvodnju ovih nekonvencionalnih goriva je inače potrebna visoka temperatura kao i visok pritisak ali su naučnici iz Harker laboratorije našli način da ove procese pokrenu uz pomoć materijala kao što su grafen na temperaturama od samo 60 stepeni celzijusa. Ovi novi procesi daju nadu za budućnost sa zelenim avionima i čistim nebom.
Milan Zlatanović
Izvor: sciencedaily.com
Još 1896. godine, Aleksa Šantić je zapisao: “Sunce tuđeg neba neće vas grijat ko što ovo grije.” Međutim, da li bi veštačko Sunce moglo?
Jedan od najambicioznijih projekata na polju energetike u današnjem svetu je ITER (od lat. iter – put; skraćenica za International Thermonuclear Experimental Reactor – Međunarodni termonuklearni eksperimentalni reaktor). Ideja je začeta na Samitu u Ženevi u novembru 1985. godine, u jeku Hladnog rata.
Na predlog tadašnjeg generalnog sekretara Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova tadašnjem predsedniku Amerike, Ronaldu Reganu, Evropska zajednica za atomsku energiju (današnja Evropska unija), Japan, Sovjetski savez i Amerika su se sporazumele da će zajedničkim snagama da rade na konstrukciji međunarodnog objekta za fuziju. S obzirom na to da me dvojka iz srednje škole ne čini kandidatom za Nobelovog laureata u fizici, pa čak ni podobnom da laicima među nama objasnim ovaj pojam, moraćemo da verujemo definiciji iz Wikipedie.
Nuklearna fuzija je, dakle, proces tokom kojeg se više atomskih jezgara spajaju formirajući jedno teže, a proces prati oslobađanje energije. Zahvaljujući ovoj nuklearnoj reakciji, “gore” Sunce i zvezde. Potencijalni je izvor sigurne emisije neugljenične i gotovo neograničene energije.
ITER je dizajniran da, iskorišćavajući upravo snagu fuzije, proizvodi 500 megavata izlazne snage sa samo 50 megavata ulazne, što bi značilo da bi on trebalo da udesetostruči energiju koju potroši. Cilj učesnika na ovom projektu je da on bude eksperimentalni korak između mašina za istraživanje fuzije današnjice i fuzijskih elektrana sutrašnjice.
U fazi inženjerskog uobličavanja ove nuklearke, radi bolje koordinacije zadataka, bila su otvorena tri zajednička radna mesta – u Garcingu (Nemačka), Naki (Japan) i San Dijegu (Amerika). Godine 1998. Amerika je napustila projekat. Radna faza nastavila se sa smanjenim tehničkim obimom i budžetom.
Ranih dvehiljaditih, usledili su pregovori oko organizacione i kadrovske strukture, prava intelektualne svojine, upotrebe reaktora u mirne svrhe, kao i oko pitanja koja od zainteresovanih zemalja će da bude dom ITER-u. Oni su se ubrzali kada su, 2002, države dobile pojačanje u vidu pokajnice-Amerike, Kine i Koreje. Od četiri predložene lokacije (Klarington, Kanada; Rokašo, Japan; Kadarače, Francuska; Vandelos, Španija), konačni izbor pao je na Kadarače u Francuskoj. Projektu je ubrzo pristupila i Indija. Nakon 20 godina naučnih planiranja, pripreme i složenih političkih pregovora, potpisivanje Sporazuma o ITER-u 26. novembra 2006. godine, kojim je uspostavljena ITER Međunarodna organizacija fuzijske energije, otvorilo je poglavlje kopanja, izgradnje i proizvodnje reaktora.
Danas, jedanaest godina kasnije, čovečanstvo je bliže neograničenoj energiji.
Holandska energetska firma NERO Renewables ima u planu da u Rumuniji izgradi vetroelektranu sa ukupno 362 vetroturbine i ukupnom instalisanom snagom oko 1 GW.
To je za čak 400 MW više od vetroelektrane Fantanele-Cogealac, koja je za sada najveća kopnena vetroelektrana u Evropi.
Projekat će koštati 1,4 milijarde evra, a izgradnja bi trebala početi 2019. godine i biti završena do 2021. godine. U skladu sa tim, NERO Renewables je u oktobru 2017. godine osnovao rumunsku podružnicu koja će voditi projekat, a raspisan je i poziv u kojem je pozvano šest velikih proizvođača turbina da daju ponude.
izvor: energetika.ba
Sandra Jovićević
Javno preduzeće „Vojvodinašume“ je za potrebe obnove šuma i za podizanje novih šuma, obezbedilo preko 714.000 sadnica šumskih vrsta drveća.
Do proleća 2018. godine, kada se završava sezona pošumljavanja, planira se sadnja 325.500 komada sadnica topole, 143.829 sadnice hrasta lužnjaka, 121.530 sadnica bagrema, 57.196 sadnica crnog bora, 33.065 sadnice vrbe i 32.880 sadnica poljskog jasena, što je potrebno da se pošumi 1.084 hektara površine pripremljenog terena.
Uključujući i 442 hektara, koliko je od početka novembra pošumljeno setvom semena hrasta lužnjaka, JP „Vojvodinašume“ planira da sezonu zaokruži sa 1.526 hektara novoosnovanih kultura i plantaža.
izvor: vojvodinasume.rs
Sandra Jovićević
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
