Home Blog Page 114

IPARD III: Raspisan javni poziv u okviru Mere 1

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Raspisan je treći javni poziv za podnošenje zahteva za IPARD podsticaje u okviru IPARD III programa, čime je obezbeđena nova šansa za unapređenje agrosektora. Kroz IPARD III Finansijski sporazum, koji je potpisan između Vlade Srbije i Evropske komisije, za poljoprivredu i ruralni razvoj opredeljeno je 288 miliona evra.

Poziv će biti otvoren od 23. decembra 2024. do 24. januara 2025. godine, i biće usmeren na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Cilj je nabavka nove opreme, mašina i mehanizacije, izuzev investicija u izgradnju i nabavku novih traktora.

Sredstva koja su opredeljena za ovaj poziv iznose 1.688.641.333,72 dinara.

Podsticaji pokrivaju sektore mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva, a visina podsticaja varira od 60 do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije.

Pročitajte još:

Posebne olakšice predviđene su za mlade poljoprivrednike, proizvođače organskih proizvoda, gazdinstva u planinskim područjima, kao i za projekte vezane za upravljanje otpadom, otpadnim vodama i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Za svaki zahtev korisnik može ostvariti pravo na podsticaje u iznosu od minimalno 20.000 evra do maksimalno 1.000.000 evra.

Detalji javnog poziva dostupni su na internet stranicama Ministarstva poljoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja, kao i kroz kontakt centre ovih institucija.

Energetski portal

Slovačka i Mađarska i dalje dobijaju rusku naftu, hoće li Srbiju ugroziti odluka SAD o NIS-u

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Ambasador Sjedinjenih Država Kristofer Hil kaže da nema najava da će biti uvedene sankcije NIS-u. A odluka Ukrajine da od Nove godine obustavi tranzit ruskog gasa, već je pokrenula spekulacije o novoj gasnoj krizi na evropskom tržištu. I dok se traži rešenje kako zameniti ruske isporuke, u najvećem problemu je Slovačka.

Srbija već dve godine ne uvozi rusku naftu i ima redovno snabdevanje naftnim derivatima. Zebnju da će američke sakcije NIS-u ugroziti nafnu sigurnost, ublažila je izjava američkog ambasadora Kristofera Hila.

„Nema najave da će biti uvedene sankcije protiv NIS-a, ali mogu vam reći da otkad su Rusi kupili NIS postojala je velika zabrinutost, jer je to jedina rafinerija u Srbiji”, rekao je Hil.

I dok je Srbija pod pritiskom, naftovodom Družba, ruska nafta još stiže u Slovačku i Mađarsku koje su izuzete od nafnog embarga.

Veći problem za Evropu je gas, jer Ukrajina obustavlja tranzit što ugrožava Italiju, Austriju, Mađarsku a posebno Slovačku. Zbog toga je premijer Slovačke u Moskvi razgovarao sa ruskim predsednikom.

„Vladimir Putin, predsednik Rusije potvrdio je spremnost Rusije da nastavi isporuke gasa Zapadu i Slovačkoj, što je praktično nemoguće posle 1. januara s obzirom na stav ukrajinskog predsednika koji nanosi finansijsku štetu Slovačkoj i ugrožava proizvodnju struje u nuklearnim elektranama u Slovačkoj, što je neprihvatljivo”, kaže Robert, Fico, premijer Slovačke.

Pročitajte još:

Orban: Ne odustajemo od izvora gasa koji vodi preko Ukrajine

Iako se ruski gas sada dobija preko Bugaske i Srbije gasovodom “Balkanski tok” i Mađarska se zalaže za ostanak ukrajinske rute. Imaju i kokretan predlog.

„Od Bugarske sam dobio garancije da će Mađarska dobijati gas i dalje. Ne smemo se osloniti samo na jedan put snabdevanja. Ne odustajemo od izvora gasa koji vodi preko Ukrajine. Pregovaramo sa Ukrajincima i Rusima o nastavku saradnje. Pokušavamo da iskoristimo trik da se gas, koji stigne u Ukrajinu, odmah tretira kao mađarski. Dakle, da nije ruski. Da li će to Ukrajinci prihvatiti, ne znamo. Pregovaramo dalje”, kaže Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske.

Prema Sporazumu o pridruživanju sa Evropskom unijom i Energetskom poveljom, Ukrajina je na zahtev Evropske komisije dužna da osigura tehnički tranzit ruskog gasa, ali teško da će Kijev da promeni odluku.

Smanjene količine gasa i iz drugih izvora

Osude stižu i iz Češke i političkih protivnika u Slovačkoj. Moskva ocenjuje da prekid ukrajinskog tranzita komplikuje situaciju u snabdevanju Evrope.

„Čuli ste izjavu ukrajinske strane, znate za stav evropskih zemalja koje i dalje kupuju ruski gas i koje smatraju to neophodnim za normalno funkcionisanje svoje privrede. Dakle, ovo je sada veoma teška situacija koja zahteva povećanu pažnju”, kaže Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika.

Energetsku bezbednost Evropske unije dodatno može da ugroze i smanjene količine iz drugih izvora. Katar je već poručio da će zavrnuti gasne slavine članicama ukoliko primene novu briselsku direktivu o plaćanju pet odsto poreza za emisije štetnih gasova.

Izvor: RTS

ESA i NASA prvi put zajedno prate topljenje grenlandskog ledenog pokrivača

Foto-ilustracija: Unsplash (NASA)

Međunarodni tim naučnika, uključujući akademike sa Univerziteta Nortambija, uspešno je iskoristio podatke sa satelita CryoSat-2 Evropske svemirske agencije (ESA) i NASA-inog satelita ICESat-2 kako bi pratio promene u debljini grenlandskog ledenog pokrivača. Ovaj poduhvat predstavlja prvi zajednički napor dve svemirske agencije u preciznom praćenju efekata globalnog zagrevanja na Grenland.

Podaci, prikupljeni u periodu od 2010. do 2023. godine, pokazali su prosečno smanjenje debljine ledenog pokrivača za 1,2 metra, dok je u zoni ablacije, gde je topljenje najintenzivnije, iznosilo 6,4 metra. Ekstremni gubici zabeleženi su na glečerima na zapadu i severoistoku, gde je debljina leda opala za 67, odnosno 75 metara. Ukupno, Grenlandski ledeni pokrivač izgubio je 2.347 kubnih kilometara leda, što je ekvivalent zapremini jezera Viktorija u Africi.

Koristeći radarsku tehnologiju CryoSat-2 i lasersku tehnologiju ICESat-2, naučnici su uspeli da kombinuju podatke oba sistema. Rezultati pokazuju odstupanja od samo tri odsto, što ove satelite čini pouzdanim komplementarnim alatima za precizno praćenje polarnih regiona. Kampanja Cryo2Ice, započeta 2020. godine, omogućila je sinhronizaciju orbita ovih misija, pružajući gotovo istovremene podatke iz istih regiona.

Pročitajte još:

„Ovo je značajan korak napred u polarnim istraživanjima,“ izjavio je Nitin Ravinder, vodeći istraživač Centra za polarne opservacije i modeliranje (CPOM). „Podaci koje smo dobili omogućiće naučnoj zajednici i donosiocima odluka da preciznije procene gubitke leda i planiraju mere za ublažavanje posledica klimatskih promena.“

Izveštaj, objavljen u prestižnom časopisu Geophysical Research Letters, naglašava da topljenje grenlandskog leda ne utiče samo na nivo mora, već i na globalnu cirkulaciju okeana i vremenske obrasce. Godine sa najintenzivnijim gubicima bile su 2012. i 2019, kada su visoke letnje temperature dovele do smanjenja od preko 400 kubnih kilometara leda godišnje.

Ova saradnja ESA-e i NASA-e postavlja temelje za buduće misije, poput ESA-inog CRISTAL-a, koje će nastaviti da unapređuju razumevanje procesa u polarnim regionima. Usklađeni podaci ovih misija od suštinske su važnosti za praćenje klimatskih promena i pružaju naučno utemeljene informacije ključne za globalne politike prilagođavanja.

Energetski portal

Novi Zeland dobija svoju najveću solarnu elektranu od 400 MW

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Na Novom Zelandu, u severnom delu ostrva, biće izgrađena solarna elektrana Te Rahui snage 400 MW. Nakon završetka gradnje snabdevaće čistom energijom oko 100.000 domaćinstava, a uključivaće i novu transformatornu stanicu koja će je povezati sa nacionalnim mrežnim operaterom Transpower putem 220 kV prenosne linije.

Ovo predstavlja značajan korak u ostvarivanju ciljeva koje je Novi Zeland postavio u vezi sa smanjenjem ugljen-dioksida i povećanjem obnovljivih izvora energije, a ujedno će biti i najveća solarna elektrana u ovoj ostrvskoj zemlji.

Elektrana će se graditi u dve faze, a svaka od njih uključuje izgradnju solarne elektrane od 200 MW. Te Rahui će obuhvatiti oko 900.000 solarnih panela, a prostiraće se na 1.022 hektara bivše mlečne farme.

Pročitajte još:

Projekat se realizuje u saradnji između Meridian Energy i Nova Energy, koji su potpisali sporazum o zajedničkom ulaganju, prenose svetski mediji.

Dozvole potrebne za gradnju već su obezbeđene od strane Nova Energy u aprilu 2024. godine, dok se donošenje konačne finansijske odluke o projektu očekuje u prvim mesecima 2025. godine.

Takođe, do početka naredne godine, očekuje se da će kompanije sklopiti obavezujuće ugovore, koji uključuju i ugovore o otkupu energije (PPA).

Energetski portal

Puštena u rad solarna elektrana „B2 Sunspot“ u Kikindi

Foto: MT-KOMEX

Centar Severnobanatskog okruga – opština Kikinda, dobila je još jedan stub energetske sigurnosti, nakon što je u petak, 20. decembra, u probni rad puštena solarna elektrana B2 Sunspot, čime Banat i cela Srbija, postaju bogatiji za još jedan izvor čiste energije.

Kompanija MT-KOMEX, poznata po brojnim projektima i kao izvođač najveće solarne elektrane u zemlji, ovaj put je na sebe preuzela i izgradnju solarne elektrane B2 Sunspot u Kikindi. Sa kapacitetom od 7 MW, projekat će godišnje osnaživati elektromrežu sa dodatnih 11.000 MWh zelene energije.

Solarna elektrana pokriva površinu od 8.500 kvadratnih metara, na prostoru donedavnog odlagališta otpada, zbog čega je B2 Sunspot doveo i do ekološke revitalizacije na nekoliko nivoa. Osim uštede ugljen-dioksida, ekološka revitalizacija se ogleda u sada produktivno iskorišćenom prostoru. Transformacija nekadašnjeg zapuštenog zemljišta u moderno energetsko postrojenje bila je lakša uz još jednu prednost –  već postojeću infrastrukturu koja je uvek od pomoći za realiziciju gradnje.

Za ovu solarnu elektranu upotrebljeni su bifacijalni paneli proizvođača Canadian Solar, pojedinačne snage 660 Wp, koji zahvaljujući dvostranoj apsorpciji sunčeve svetlosti postižu znatno efikasniju proizvodnju energije. Tokom rada, energiju će konvertovati 70 invertora Fronius Tauro Eco 100-3-P, uz podršku sedam energetskih transformatora od po 1.000 kVA. Konstrukciju obezbeđuje turski proizvođač Kıraç Metal, a sastav opreme u celini i način rada, doprineće da se ostvari projektovana godišnja proizvodnja.

Pročitaje još:

U pogledu pravnih uslova, elektrana B2 Sunspot našla se među pobednicima prvih aukcija Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, nakon čega su potpisani i ugovori o otkupu električne energije i preuzimanju balansne odgovornosti sa Akcionarskim društvom „Elektroprivreda Srbije“. Reč je o situaciji da prvi put EPS potpisuje ugovore za probni i trajni rad jedne solarne elektrane, i to na period od 15 godina.

Nakon puštanja elektrane u probni rad, stručni tim kompanije MT-KOMEX izrazio je zahvalnost opštini Kikinda i nadležnim energetskim institucijama, posebno „Elektroprivreda Srbije“, na podršci i partnerskoj saradnji koja je omogućila realizaciju još jednog važnog poduhvata. Jedino u zajedničkom angažovanju svih aktera, projekti poput ovih, postaju realnost. 

Sudeći po dosadašnjim iskustvima, nova solarna elektrana B2 Sunspot ne samo da će doprineti održivom razvoju, već će i pokazati da se inovativnim pristupima mogu kreirati vredni resursi na mestima koja su ranije bila zapuštena.

Milica Vučković

Vlada Rumunije proglasila Termoelektranu Mintia projektom od nacionalnog značaja

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

Elektrana „MASS Mintia” je odlukom Vlade Rumunije proglašena za projekat od nacionalnog značaja u oblasti električne energije. Ova odluka podvlači posvećenost vlasti da osiguraju energetsku bezbednost zemlje, da modernizuju Nacionalni energetski sistem (SEN) i da podrže ekonomski razvoj kroz strateška ulaganja.

Novo postrojenje, koje se nalazi u okrugu Hunedoara, radiće na bazi savremenih i efikasnih tehnologija, uz korišćenje gasnih i parnih turbina, ukupne instalisane snage 1.770 MW.

Ova investicija, vredna 1,4 milijarde evra, omogućiće otvaranje stotina radnih mesta i značajno doprineti smanjenju emisije gasova staklene bašte, čime će se Rumunija uskladiti sa evropskim ciljevima dekarbonizacije. Planirano je da elektrana godišnje proizvodi oko 12.159 GWh električne energije, uz projektovani radni vek od 30 godina, saopštilo je Ministarstvo energetike Rumunije.

Proglašenjem ovog projekta za nacionalni prioritet, olakšane su administrativne i fiskalne procedure, čime se ubrzava izgradnja fabrike i njeno povezivanje sa Nacionalnim energetskim sistemom (SEN). Ovaj korak doprinosi stabilnosti i energetskoj sigurnosti Rumunije. Pored toga, investitori su izrazili interesovanje za realizaciju sličnih projekata širom zemlje, što potvrđuje potencijal Rumunije za privlačenje stranog kapitala i najsavremenijih tehnologija.

Pročitajte još:

Elektrana posvećena jačanju Nacionalnog energetskog sistema

Jedan od ključnih aspekata ovog projekta je njegov doprinos nacionalnoj energetskoj bezbednosti. Elektrana Mintia biće posvećena jačanju SEN-a i neće se koristiti za prodaju energije Ruskoj Federaciji ili Mađarskoj. Investitori su izrazili podršku ovom strateškom cilju, pokazavši duboko razumevanje energetskih potreba Rumunije.

Ministarstvo energetike razmatra mogućnost proširenja ovog statusa i na druge ključne projekte usmerene na jačanje SEN-a. Ova odluka šalje jasan signal da Rumunija predstavlja pouzdanog partnera za investitore, potvrđujući energetski sektor kao strateški prioritet u okviru nacionalnih razvojnih planova.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

„Proglašenje elektrane MASS Mintia projektom od nacionalnog značaja označava važan korak u pravcu energetske bezbednosti Rumunije. To je primer javno-privatnog partnerstva koje donosi stvarne koristi građanima i industriji. Ovaj projekat, zajedno sa drugim tekućim strateškim inicijativama, odražava našu viziju održive, sigurne i pristupačne energetske budućnosti”, rekao je Sebastijan Burduž, ministar energetike.

Termoelektrana Mintia je jedno od najvećih energetskih postrojenja u Rumuniji, sa ukupnim kapacitetom od 1.285 MW, raspoređenih u pet jedinica od po 210 MW i jednom od 235 MW. Zbog neusaglašenosti sa ekološkim standardima Evropske unije, elektrana je prestala sa radom u julu 2021. godine.

U avgustu 2022. godine, ova termoelektrana prodata je iračkoj kompaniji Mass Group Holding za 91,2 miliona evra. Novi vlasnik je preuzeo obavezu da do kraja 2026. godine izgradi novi energetski kompleks na toj lokaciji koji će biti baziran na prirodnom gasu i obnovljivim izvorima energije.

Milena Maglovski

Energetska sanacija u Novom Sadu: 180 porodica dobilo bespovratna sredstva

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Novom Sadu energetska sanacija domaćinstava dobija sve veći zamah, a aktuelna je već tri godine. Što se tiče 2024. godine, 180 porodica iz ovog grada ostvarilo je pravo na bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 31.250.000 dinara za poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova.

Sredstva su namenjena za različite mere, poput zamene stolarije, fasade, termičke izolacije krova i podova, kao i za instalaciju efikasnijih sistema grejanja, uključujući toplotne pumpe i solarnih panela.

Program je deo šire inicijative grada koji u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike poslednje tri godine ulaže u energetsku sanaciju, sa ciljem smanjenja potrošnje energije, njenog efikasnijeg korišćenja i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. U istom periodu podržano je više od 1000 domaćinstava, dok je uloženo oko 160 milina dinara za mere energetske sanacije, a lokalne vlasti obećavaju nastavak ovih aktivnosti.

Pročitajte još:

Paralelno, Novi Sad se priprema i za realizaciju ambicioznog projekta Solar-termal Novi Sad, koji će koristiti solarno-termalnu tehnologiju za efikasno i ekološki prihvatljivo snabdevanje toplotnom energijom.

U planu je izgradnja postrojenja koje će obuhvatiti 38.600 m² solarnih kolektorskih polja, sezonsko skladište toplote, toplotnu pumpu i električni kotao. Sredstva za projekat obezbeđena su od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je odobrila kredit u tranšama u iznosu od 105 miliona evra, a koristiće ga JKP „Novosadska toplana“, potpuno u vlasništvu Grada Novog Sada.

Energetski portal

Opasan otpad na teritoriji Pančeva

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Policijska uprava u Pančevu, podnela je ove nedelje krivičnu prijavu protiv 27-godišnjeg N.P. zbog unošenja, nedozvoljenog skladištenja i odlaganja osam tona opasnog otpada, najviše elektronskog i električnog.

Goran Jovičić, reporter RTS-a, izveštava sa terena.

„U naselju Vojlovica, pronađen je opasan otpad u čvrtsom, tečnom i gasovitom stanju. Intervencijom policijske uprave, zbrinute su sve opasne materije i nema opasnosti po životnu sredinu. Zaplenjene su oko četiri tone kontaminiranog olova, i drugih opasnih metala, sto litara tečnog i gasovitog otpada i 3,5 tone raznog električnog i elektronskog otpada, kome je mesto u reciklažnim centrima. Jedan od njih nalazi se u Omoljici, na samo 10-kilometara od mesta gde je pronađen ovaj opasan otpad.”

„Ako se radi o kontaminiranoj materiji sa olovom, to olovo od katodne cevi, od starih televizora, mi odvozimo u Nemačku, gde plaćamo od 500 do 600 evra po toni. Ako izvozimo freon, njegovo zbrinjavanje u Nemačkoj košta od 15 do 20 evra po kilogramu”, Nikola Egić, predsednik Udruženja reciklera Srbije.

Pročitajte još:

U Srbiji je 2023.godine reciklirano 35.000 tona električnog i elektronskog otpada i 22.000 tona akumulatora, što je za 30 odsto manje nego prethodnih godina.

„Imali smo situaciju sa akumulatorima iz vozila, koji su se skupljali preko prodavaca opreme, i taj sistem se urušio. Ove godine, operateri za tretman baterija imaju znatno manji učinak i realizaciju, nemaju dovoljno inputa, a gde je završio taj otpad, veoma je upitno i treba to da se zapitamo”, dodaje Nikola Egić.

Iako je još 2010. godine doneta strategija upravljanja otpadom, po kojoj je predviđena izgradnja 29 regionalnih sanitarnih deponija, do danas je napravljeno 12. U upotrebi su još uvek 134 nesanitarne deponije, koje sa nekoliko hiljada divljih deponija širom Srbije, predstavljaju ekološku bombu.

Izvor: RTS

Radne mašine odgovorne za 3,1 odsto emisija EU: Potrebne hitne zakonske mere

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropa intenzivno radi na dekarbonizaciji drumskog, pomorskog i javnog prevoza, ali još uvek zanemaruje smanjenje emisija iz vanputnih radnih mašina poput bagera, viljuškara i traktora.

Podaci organizacije Transport&Environmental (T&E), pokazuju da su radne mašine ogovorne za oko 100 miliona tona ekvivalenta CO2 godišnje, što iznosi 3,1 odsto emisija Evropske unije. Ovi podaci mogu da se uporede sa emisijama gotovo 55 miliona automobila. Oko dve trećine ovih emisija dolazi iz sektora industrije i građevinarstva, kao i poljoprivrede i šumarstva.

Bez hitnih zakonskih mera, EU rizikuje da zaostane za globalnom konkurencijom, kao što se već desilo u sektoru drumskog transporta. Kako bi se to izbeglo, neophodno je uvesti pravila o emisijama CO2 za ovu opremu i prilagoditi propise o javnim nabavkama i infrastrukturi za alternativna goriva, podstičući prelazak na čiste tehnologije.

Iako vanputne mašine ulaze u nacionalne planove smanjenja emisija, konkretne mere za ovaj sektor i dalje izostaju. Odsustvo regulative u pogledu ponude i potražnje za mašinama sa nultim emisijama predstavlja ključnu prepreku za njihovu širu primenu. Tokom novog mandata Evropske komisije, koordinisana politika može pomoći da evropska industrija ostane konkurentna i ubrza prelazak na čistu tehnologiju.

Pročitajte još:

Preporuke za prelazak na nulte emisije uključuje tri ključne mere.

Uvođenje CO2 pravila za mašine – Stvaranje fer tržišnih uslova, podsticanje proizvodnje čiste opreme i smanjenje troškova novih tehnologija. Fokus treba da bude na nultim emisijama, s obzirom na ograničen potencijal za unapređenja motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Podsticanje zelene nabavke – Definisanje mobilnih mašina kao strateškog sektora u okviru revizije EU pravila za javne nabavke. Pravila poput klauzule kupuj zeleno i evropsko mogu podstaći potražnju za opremom sa nultim emisijama.

Razvoj infrastrukture za punjenje i snabdevanje gorivom – Kroz reviziju Regulative o alternativnim gorivima (AFIR) omogućiti podršku gradilištima i projektima bez mrežnog priključka, koristeći mobilne energetske jedinice i vodonične cisterne.

Za očuvanje konkurentnosti i postizanje klimatske neutralnosti do 2050, Evropa mora ubrzati prelazak na tehnologije sa nultim emisijama u sektoru vanputnih radnih mašina. Pravovremene regulative i koordinisane politike ključne su za održivost i ekonomsku otpornost ovog sektora.

Energetski portal

Održive logističke nekretnine

Foto: Pixabay (Marcin)
Foto: ljubaznošću Milorada Kilibarde

Kada se govori o održivim rešenjima u logistici, onda se pre svega misli na transport, kao velikog potrošača energije i zagađivača životne sredine. Međutim, i drugi logistički sistemi, kao što su logistički i distributivni centri, terminali, skladišni i pretovarni sistemi, u značajnoj meri doprinose energetskoj i ekološkoj efikasnosti i održivosti logističkih rešenja u lancu snabdevanja. O tome se znatno manje piše i govori, te je to bio glavni motiv za iznošenje ovog stava, sa ciljem da se malo detaljnije ukaže na različite aspekte održivosti logističkih nekretnina. U stvari, održivost logističkih nekretnina razmatrana je sa dva aspekta, i to: održive lokacije i održivi objekti.

Održive logističke lokacije

Rešavanje lokacijskih problema jedan je od najzahtevnijih poslova u logistici. Tradicionalno, pri izboru lokacije za logističke nekretnine, ključni su kriterijumi dobra povezanost sa saobraćajnom infrastrukturom različitih vidova transporta, transportnim i logističkim mrežama, na makronivou, ali i dobra povezanost sa krajnjim korisnicima i lokacijama koje se opslužuju iz nekog skladišta ili logističkog centra, na mikronivou. Ovakav, logistički pristup izboru lokacije značajno doprinosi njenoj energetskoj i ekološkoj održivosti.

S aspekata navedenih kriterijuma najbolje bi bilo da se logistički centri i skladišni objekti nalaze što bliže lokacijama krajnje upotrebe i potrošnje materijalnih dobara, jer bi u tom slučaju bilo najkraće vreme isporuka, najniži troškovi distribucije i najmanja potrošnja energije i emisije štetnih materija iz transporta. Međutim, u praksi je to teško postići. Kupci i potrošači se često nalaze u urbanim i gradskim sredinama, gde nema mesta za logističke nekretnine jer je prostor retko slobodan i skup. Pored toga, saobraćajne gužve i lokalna ograničenja u vezi sa saobraćajem i radnim vremenom ograničavaju logističke operacije na tim lokacijama. Logistički sistemi i objekti izmeštaju se na obode velikih gradova i naselja. Pri tome je ključno pitanje gde ih locirati i koliko ih udaljiti od lokacija krajnjih korisnika i mesta isporuke robe, jer to direktno utiče na obim transporta, kao i na životnu sredinu. Za isporuku robe uglavnom se koriste drumska transportna sredstva, koja značajno emituju CO2 i druge štetne materije. Ako su logistički i distributivni centri više udaljeni od gradskih zona opsluživanja, to značajno povećava broj pokretanja transportnih sredstava, kao i broj praznih povratnih vožnji, a podrazumeva i duže transportne rute, veću potrošnju energije i veće zagađenje životne sredine. Znatno je povoljnije ako se logistički sistemi i objekti postavljaju bliže urbanim zonama, a u blizini auto-puteva, železničkih linija, luka aerodroma i drugih transportnih čvorišta i terminala. To omogućava primenu intermodalnih sistema transporta, korišćenje energetski i ekološki efikasnijih vidova transporta i transportnih sredstava. Koliko je to značajno sa aspekta održivosti transporta, najbolje pokazuju sledeći indikatori: drumski transport troši oko 2.890 KJ/tkm energije i emituje oko 139,8 gCO2/tkm; železnički transport troši oko 667 KJ/tkm energije, a emituje 15,6 gCO2/tkm, dok rečni transport troši prosečno 423  KJ/tkm energije i emituje oko 50,62 gCO2/tkm.

U FOKUSU:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Pored transportne udaljenosti, za održivost logističkih lokacija važno je pitanje zauzimanja zemljišta koje se može koristiti za druge namene, kao što su poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo i drugi eko-sistemi. Ovde je svakako važno pitanje očuvanja prirodnog okruženja i doprinosa ukupnom biodiverzitetu. Sama upotreba zemljišta i izgradnja objekata ima određeni negativni uticaj na životnu sredinu. To može značiti da kišnica više ne ulazi u zemlju, ometa se prirodna cirkulacija vazduha, vode i drugih materija, uništava zelena površina, kao i pejzaž i vizuelno okruženje. Područje takođe postaje nesposobno da apsorbuje ugljenik i druge štetne materije, što ima trajne posledice. Logističke nekretnine zauzimaju sve više zemljišnih površina. Na evropskom tržištu procenjuje se da oko 23 odsto ukupnih komercijalnih nekretnina pripada logističkoj delatnosti. Beograd i okolina raspolažu sa preko milion kvadratnih metara logističkog i industrijskog prostora, koji je uglavnom smešten na nekadašnjem plodnom poljoprivrednom zemljištu u zoni auto-puta Beograd–Šid i Beograd – Novi Sad. Trend izgradnje i zauzimanja zemljišta i dalje se nastavlja. Uglavnom se radi o objektima visine do 10 ili 15 m. Izgradnjom visokoregalnih skladišta visine do 40 m zemljište bi se znatno racionalnije koristilo, što bi imalo manje posledice na prirodno okruženje, pa i na životnu sredinu. Pored toga, ovakvi objekti su energetski efikasniji.

Održivost se poboljšava i kada se, umesto novih lokacija i pretvaranja poljoprivrednog u građevinsko zemljište, koriste lokacije, zemljište ili objekti koji su u prošlosti bili korišćeni za druge industrijske ili komercijalne svrhe, a sada su napušteni, delimično iskorišćeni ili kontaminirani. Pored uštede u prostoru, ovo bi doprinelo čišćenju terena i eliminisanju ekološki zagađujućeg nasleđa. Često na ovim lokacijama postoji i određena infrastruktura, saobraćajna, komunalna i tehnička, koja se može iskoristiti umesto da se gradi potpuno nova.

Dr Milorad Kilibarda

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Od Švedske do Luksemburga: Prošlogodišnji pregled korišćenja obnovljivih izvora energije u EU

Najnoviji podaci za 2023. godinu govore više o značaju obnovljivih izvora energije. Prema nedavnim statistikama Eurostata, u 2023. godini obnovljivi izvori pokrili su 24,5 odsto bruto finalne potrošnje energije u Evropskoj uniji. U poređenju sa 2022. godinom, kada je ovaj udeo iznosio nešto manje, postignut je rast od 1,4 odsto.

Ipak, ovaj trend i dalje nije dovoljan da bi EU dostigla svoj ambiciozan cilj za 2030. godinu. Evropska unija je, naime, postavila cilj da do kraja ove decenije obnovljivi izvori čine 42,5 odsto ukupne finalne potrošnje energije. U poređenju sa trenutnih 24,5 odsto, razlika iznosi oko 18 odsto. Da bi se taj cilj ostvario, od 2024. do 2030. trebalo bi ostvarivati prosečni godišnji rast od oko 2,6  odsto.

S druge strane, pogled na pojedinačne države članice EU otkriva veliku neujednačenost u stepenu razvoja obnovljivih izvora. Predvodnik u 2023. godini je Švedska, u kojoj je čak 66,4 odsto bruto finalne potrošnje energije pokriveno obnovljivim izvorima, pre svega oslanjajući se na čvrsta biogoriva, hidroenergiju i vetar.

Pročitajte još:

Na drugom mestu se nalazi Finska sa 50,8 odsto, takođe poduprta čvrstim biogorivima, vetroelektranama i hidroelektranama, dok je trećeplasirana Danska sa 44,9 odsto. Danska se naročito ističe u iskorišćavanju energije vetra, zahvaljujući naprednim tehnologijama i visokoj stopi ulaganja u obnovljive kapacitete.

Nasuprot tome, na dnu lestvice nalaze se Luksemburg (11,6 odsto), Belgija (14,7 odsto) i Malta (15,1 odsto), potom Irska, Poljska, Slovačka, Holandija, Mađarska, države koje u ovom trenutku imaju relativno mali udeo energije iz obnovljivih izvora.

U osnovi, statistika za 2023. godinu nam pokazuje da je trend rasta obnovljivih izvora energije tu, ali i da je potrebno značajno ubrzanje kako bi Evropska unija zaista transformisala svoj energetski miks.

Energetski portal

Raspisan konkurs za učestvovanje u programu „Zrenjanin prestonica kulture Srbije 2025”

Foto: Wikipedia/Alexzr88

U okviru projekta „Zrenjanin prestonica kulture Srbije 2025” otvoren je konkurs za sufinansiranje programa koji će doprineti kulturnom i turističkom razvoju grada. Projekat pod nazivom Meandri grada – tokovi kulture cilja na podizanje kvaliteta kulturnih sadržaja i razvoj civilnog sektora u kulturi.

Zrenjanin će titulu kulturne prestonice nositi počev od 21. marta 2025. godine, a konkurs je prilika za udruženja, fondacije, kulturne zavode, škole i druge organizacije da učestvuju i obogate kulturni život grada. Projekti prijavljeni na konkurs treba da budu usklađeni sa tematskim celinama navedenim u aplikacionoj knjizi koja je dostupna na zvaničnom sajtu grada.

Pročitajte još:

Ukupan iznos sredstava koji se dodeljuje po iznosi 30 miliona dinara za ovaj konkurs, dok iznos po projektu ne može biti manji od 300 hiljada dinara niti veći od dva miliona dinara.

Rok za podnošenje prijava je 20. januar 2025. godine.

Energetski portal

Naglo usporavanje rasta i pad investicija u solarnom sektoru EU

Foto-ilustracija: Freepik (tawatchai07)
Foto-ilustracija: Feepik (freepik)

Posle niza godina tokom kojih se beležio rast i od preko 40 odsto godišnje, evropski solarni sektor doživeo je naglo usporavanje u 2024. godini, pokazuje nedavni izveštaj udruženja SolarPower Europe. U poređenju sa prethodnim godinama, tempo proširenja solarnih kapaciteta pao je na samo četiri odsto, što predstavlja drastično usporavanje od čak 92 odsto. EU je ove godine instalirala 66 GW solarne energije, tek neznatno više od rekordnih 63 GW u 2023.

Ova godina je takođe prva u tekućoj deceniji u kojoj su ulaganja u solarnu energiju u EU opala, i to za 13 odsto, sa 63 na 55 milijardi evra. Stručnjaci navode da je glavni razlog jeftinija oprema, što je snizilo ukupne investicione troškove.

Na nacionalnom nivou, pola od deset vodećih tržišta zabeležilo je pad instalacija (Španija, Poljska, Holandija, Austrija, Mađarska), dok su Nemačka, Italija, Francuska, Grčka i Portugal ostvarili rast od oko 1 GW više nego prethodne godine. Na krovovima domaćinstava, potražnja je takođe oslabila – novi stambeni solarni sistemi manji su za skoro pet GW u odnosu na 2023. (ukupno 12,8 GW), delom zato što je gasna kriza popustila, a sa njom i hitnost smanjenja mesečnih troškova energije.

Pročitajte još:

Analitičari upozoravaju da se ovo usporavanje ne može objasniti samo trenutnim tržišnim kretanjima, već i širim sistemskim problemima. Elektrifikacija u EU već pet godina stagnira na oko 23 odsto, što znači da energetski sistem i dalje umnogome zavisi od fosilnih goriva. Uz to, nedostatak skladištenja energije dovodi do viškova struje iz solarnih izvora, što obara cene i podstiče neiskorišćenost postrojenja. Iz tog razloga, stručnjaci pozivaju na brži razvoj sistema za skladištenje električne energije.

Prognoze za naredne godine nisu ohrabrujuće – do 2028. moglo bi se dostići 82 GW godišnjih novih kapaciteta, ali sa rastom koji se kreće između tri i sedam odsto. Do 2030. godine, određeni osrednji scenario predviđa oko 816 GW ukupnog solarnog kapaciteta u EU – što je za osam odsto manje nego što se prognoziralo pre samo šest meseci, dok se u najgoroj varijanti procenjuje da bi se moglo dostići samo 650 GW.

Uprkos padu cene komponenata i smanjenju inicijalnih troškova za solarne projekte, ovaj zastoj ukazuje da je za dugoročni uspeh neophodno pronaći rešenja koja podrazumevaju širu elektrifikaciju, veću fleksibilnost sistema i snažnije podsticaje za prelazak na čistu energiju.

Energetski portal

Pouzdano rešenje – solarna energija

Foto: MT-KOMEX

Sve veći broj kompanija prepoznaje prednosti investiranja u održivu energiju. Ovaj trend nije motivisan samo ostvarenjem ciljeva dekarbonizacije i klimatske neutralnosti već se javlja i kao odgovor na energetsku krizu koja je pogodila gotovo celu planetu. To je bio trenutak kada se uvidelo da dotadašnji izvori energije nisu stabilni i da je neophodno napraviti korak ka energetskoj tranziciji. U nastojanju da obezbede sigurne izvore energije za svoje poslovanje, kompanije sve češće razmatraju mogućnost uvođenja solarne energije. Ipak, donošenje takvih odluka zahteva pouzdanost u efikasnoj realizaciji projekata. Kada se projekat poveri timu stručnjaka, investitori žele da se uvere da su sve faze pažljivo isplanirane, što im omogućava da se fokusiraju na ostvarenje svojih poslovnih ciljeva.

Kompanija SAKURA ENERGY odlučila je da implementira održivu energiju u svoje poslovanje. Ova odluka predstavlja značajan korak ka smanjenju ekološkog otiska i poboljšanju energetske efikasnosti kompanije. Za realizaciju svoje ambiciozne ideje pronašli su pouzdanog partnera, kompaniju MT-KOMEX, koja sa svojim bogatim iskustvom u izgradnji solarnih elektrana nudi sveobuhvatnu podršku u svim fazama projekta, od inicijalne analize i projektovanja do implementacije i održavanja. Tim stručnjaka kompanije prati sve aspekte projekta, osiguravajući usklađenost sa najnovijim standardima i propisima u oblasti obnovljivih izvora energije.

Solarna elektrana „Sakura Park 1”, koja se nalazi na krovu objekta na Novom Beogradu, obuhvatiće 304 bifacijalna fotonaponska panela proizvođača „Luxor Solar”, koji su odabrani zbog svog visokog kvaliteta i efikasnosti. Bifacijalni solarni paneli dizajnirani su tako da generišu više  električne energije  prikupljajući sunčeve zrake koji se odbijaju o podlogu na kojoj se nalaze.

U FOKUSU:

Paneli će biti postavljeni podužno (Landscape) na horizontalne krovne površine, raspoređeni u dva reda naspramno orijentisana u pravcu istok–zapad, uz nagib od 9°. Razmak između panela u horizontalnom pravcu iznosi 22 milimetra, dok je vertikalni razmak oko 140 mm. Dimenzije svakog panela su 2.279 × 1.134 × 30 milimetara, a težina pojedinačnog panela iznosi 32,7 kilograma.

Foto: MT-KOMEX

Ukupna snaga fotovoltaičnih generatora iznosi 173,28 kWp DC. Za njihovo povezivanje na mrežu predviđena su četiri invertora naizmenične struje, svaki sa izlaznom snagom od 40 kW, proizvođača „Huawei”. Ukupna izlazna snaga svih invertora je 160 kW, a oni se AC kablovima povezuju u jedan AC razvodni orman unutar objekta. Generisana električna energija iz ove solarne elektrane biće korišćena za napajanje ormana sopstvene potrošnje sa delimičnom predajom električne energije u distributivni sistem. Procenjena godišnja proizvodnja električne energije iz solarne elektrane iznosiće 175.221,00  kWh, što potvrđuje efikasnost i kapacitet ovog projekta.

Primena solarne energije ima značajnu ulogu u zaustavljanju klimatskih promena kroz smanjenje emisija ugljen-dioksida, kao jednog od glavnih gasova sa efektom staklene bašte koji doprinosi globalnom zagrevanju. Kada se govori o solarnoj elektrani „Sakura Park 1”, očekivana godišnja ušteda ugljen-dioksida iznosi 82.317,25 kilograma, što potvrđuje ekološke koristi koje će ovaj projekat doneti ne samo u smislu postizanja klimatskih ciljeva već i u smanjenju zagađenja vazduha i poboljšanju kvaliteta života.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Hrvatska podržava projekte za ublažavanje klimatskih promena u BiH sa pet miliona evra

Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Ministarstvo zaštite životne sredine i zelene tranzicije Republike Hrvatske raspisalo je poziv za dodelu finansijskih sredstava namenjenih projektima ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama u Bosni i Hercegovini.

Za realizaciju ovog poziva obezbeđeno je pet miliona evra, koja će biti usmerena na sprovođenje mera predviđenih Planom korišćenja finansijskih sredstava ostvarenih prodajom emisijskih jedinica gasova sa efektom staklene bašte putem aukcija u Hrvatskoj za period od 2021. do 2025. godine.

Program je namenjen jedinicama lokalne i regionalne samouprave (JLRS) i javnim ustanovama iz određenih delova Bosne i Hercegovine, uključujući Zapadnohercegovački, Hercegbosanski i Sarajevski kanton, kao i Distrikt Brčko i gradove poput Banje Luke i Prijedora.

Ovim pozivom Ministarstvo će finansirati različite aktivnosti koje doprinose merama ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama. Među njima su izrada akcionog plana klimatske neutralnosti i prilagođavanja klimatskim promenama za jedinice lokalne ili regionalne samouprave, gde su osnovani ili deluju Vodeći partner i, ukoliko je primenljivo, Partner. Ove aktivnosti obuhvataju održavanje seminara i radionica, izradu analiza i stručnih podloga, kao i samih planova ili akcionih planova.

Pročitajte još:

Dodatno, finansiraće se obnova spoljne ovojnice zgrada, pri čemu je uslov da zgrada nakon obnove bude najmanje C energetskog razreda. Takođe, omogućeno je finansiranje postavljanja novih sistema za proizvodnju električne energije za sopstvenu potrošnju, poput integrisanih ili neintegrisanih solarnih elektrana sa efikasnošću modula od najmanje 18 odsto, uključujući sisteme za skladištenje energije poput baterija.

Pored toga, sredstva su namenjena i za postavljanje novih sistema za proizvodnju toplotne i rashladne energije, kao i energije za grejanje sanitarne i tehnološke vode, kao i energije za grejanje i hlađenje prostora.

Finansiraće se i aktivnosti poput uspostavljanja punionica za električna vozila u okviru projektnih celina, zamene postojećih vozila na fosilna goriva novim električnim vozilima, uvođenja sistema upravljanja životnom sredinom u organizacije, kao i aktivnosti promocije i vidljivosti projekta.

Poziv će biti otvoren do 16. februara 2025. godine.

Energetski portal

Izgradnja infrastrukture – odgovor na klimatkse izazove u Vrnjačkoj Banji

Foto-ilustracija: Unsplash (Nazrin B Va)

Vrnjačka Banja se poslednjih desetak godina ističe kao primer lokalne zajednice koja uspešno odgovara na rizike od prirodnih nepogoda. Izazovi, poput poplava iz 2014. godine, pokazali su značaj preventivnog ulaganja u bezbednost, s obzirom da su te godine obilne padavine izazvale izlivanje reka, oštetile puteve, javne i privatne objekte, kao i brojna poljoprivredna gazdinstva.

Kako bi sprečila slične katastrofe, opština je 2015. godine među prioritetima imala izgradnju bujičnih brana. Podignute su dve brane na Gočkoj i Ćelijskoj reci, zatim još jedna na gornjem toku Novoselske reke, a nedavno i na gornjem toku Vrnjačke, koja protiče kroz sam centar banje. Uloga brane jeste usporavanje vode, smanjenje erozije i zadržavanju materijala koji bi mogli da ugroze niže delove toka, čineći vodotokove stabilnijim tokom obilnih kiša.

Tokom 2024. godine izgrađeno je više od 10 potpornih zidova širom opštine, dok je ranije podignuto pet većih zidova na rekama i još jedan u mestu Reka, gde je nakon izgradnje put ponovo postao bezbedan za stanovnike. Osim toga, dva nova zida izrađena su u Podunavcima, a u Jelošnici je završen zid pored potoka Bukurovac, koji je, iako najmanji vodotok, pravio ozbiljne probleme prilikom obilnijih padavina. Na gornjem toku Jalošničke reke postavljena je obaloutvrda od kamena, čime je sprečen prekid puta i ugrožavanje obližnjih objekata, objašnjeno je na sajtu opštine.

Pročitajte još:

Selo u kojem je 2017. godine, za samo tri sata, palo više od 40 litara kiše po kvadratnom metru -Gračac, posebno je težak primer. Nakon što se katastrofa ponovila posle nešto više od godinu dana, uloženi su veliki napori da se rizici smanje. Regulisan je tok Gračačke reke u dužini od oko 700 metara, izvršeno je čišćenje, izgrađena je obaloutvrda od kamena oko crkve, kao i šest mostova projektovanih na stogodišnje poplave.

Dalje, u okviru projekta Jačanje otpornosti na prirodne katastrofe i unapređenje strategije pripravnosti – PREPS nabavljena je neophodna oprema i sprovedene obuke za stanovništvo, što doprinosi bržoj i efikasnijoj reakciji u kriznim situacijama. Radilo se i na regulisanju rečnih tokova u Podunavcima i Novom Selu, ukupno više od jednog kilometra. Takođe, planira se regulacija Vrnjačke reke iznad Snežnika i njenog toka prema Zapadnoj Moravi, u saradnji sa JVP “Srbijavode” i RJ “Zapadna Morava”. U pripremi je i izgradnja potpornih zidova i mostova na još 14 kritičnih tačaka, kao i uređivanje kanala za prijem bujičnih voda.

Od početka godine očišćeno je preko 20 kilometara kanala, čime se značajno unapređuje odbrana od poplava.

Sve u svemu, Vrnjačka Banja istakla se kao jedan od primera lokalnih samouprava koje rade na sprečavanju posledica klimatskih promena i pratećih vremenskih nepogoda, koje su se ponavljale i ostavljale veliku štetu iza sebe.

Energetski portal

1...113114115...1,671Page 114 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs