Srbija će u narednih 25 do 30 godina morati da zameni kapacitete na ugalj čija snaga trenutno iznosi oko 4.000 megavata, odnosno moraće iz korena da promeni gorivo koje je za pokretanje koristila prethodnih nekoliko decenija.

Ukoliko ovaj test ne položi prete joj veliki troškovi za penale zbog korišćenja „prljave“ energije, a možda i restrikcije i hladni radijatori.

Kada je reč o dosadašnjim ulaganjima, Srbija je uspela, uz pomoć Kineza, da izgradi jedan blok jačine 350 megavata u termoelektrani „Kostolac“, koji je od ove grejne sezone na mreži.

Izgradnjom ovog termobloka završeno je sa ulaganjima u nove termoelektrane i termoblokove, a ako se Srbija bude pridržavala zelene agende, radni vek ovog novog termobloka trajaće 25 godina.

To je mnogo kraće od dosadašnjeg rada blokova, jer, na primer, blokovi A1 i A2 u termoelektrani „Nikola Tesla“ rade već više od 50 godina.

Prema Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine, Srbija se okreće obnovljivim izvorima energije.

Ova dva projekta obezbedila bi Srbiji sigurno snabdevanje strujom, a zahvaljujući njima mogao bi da se poveća i broj solarnih elektrana i vetroelektrana, jer su reverzibilne hidroelektrane odlične za balansiranje energije.

Priprema dokumentacije, studija izvodljivosti i finansijska konstrukcija za izgradnju RHE „Bistrica“ je uveliko u toku. Ovaj projekat zainteresovana je da finansira Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA).

Završetak izgradnje očekuje se 2032, piše u Strategiji, a cena izgradnje je 1,1 milijarda evra.

Iako nije isticano u javnosti, u Strategiji se navodi da je u planu izgradnja hidroelektrane na Ibru (121 megavat), zatim hidroelektrane na Moravi (146 megavata) i izgradnja hidroelektroenergetskog sistema Gornja Drina (212 megavata).

Kada je reč o malim hidroelektranama, prema Strategiji razvoja procena je da ne postoji potencijal za izgradnju novih malih hidroelektrana.

U Strategiji se navodi da na području Srbije postoji 856 potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, ali da je ekonomski isplativo oko 120-130 lokacija na kojima su ili već izgrađene ili su u nekoj od faza izgradnje.

Kao razlozi zbog kojih se navodi da ne postoji potencijal za izgradnju novih malih hidroelektrana jeste taj što će na više reka u Srbiji hidropotencijal moći samo delimično da se iskoristi, zbog prioritetnosti vodoprivrednog korišćenja vode.

Drugi razlog je što postoji veliki broj malih reka u zaštićenim područjima, gde gradnja nije dozvoljena.

Za proizvodnju struje, u planu je izgradnja i gasnih elektrana, a kako piše u Strategiji, jedna bi bila izgrađena u Novom Sadu, druga u Nišu.

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi dve manje ili jednu veću gasnu elektranu u Nišu država gradila u saradnji sa Azerbejdžanom.

Pročitajte još:

• Puštena u rad solarna elektrana „B2 Sunspot“ u Kikindi
• I pored rekordnih 65,5 GW novog solarnog kapaciteta u EU, rast je značajno usporio
• Severna Makedonija: Obezbeđena sredstva za tri solarne elektrane i proširenje parka Bogdanci

Korišćenje vetra i sunca

U Srbiji je trenutno izgrađeno 11 vetroparkova ukupne jačine 607 megavata. Svi vetroparkovi su u privatnom vlasništvu i većinom služe za prodaju struje koja, osim EPS-u, neretko ide i van zemlje.

Međutim, zahvaljujući prvim aukcijama za OIE, koje su održane 2023. godine, EPS sklapa ugovore sa pobednicima aukcija i ima pravo preče kupovine struje od ovih vetroelektrana i solarnih elektrana. Time je dobijeno novih 450 megavata.

Krajem 2024. godine počele su prijave za drugi krug aukcija od kojih se očekuje novih 425 megavata.

Potencijal izgradnje vetroparkova u Srbiji je ogroman. U Strategiji se navodi da je minimalni tehnički raspoloživi potencijal za izgradnju vetroelektrana u Srbiji oko 10,75 gigavata.

Poređenja radi, trenutna ukupna snaga svih termoelektrana, hidroelektrana i ostalih postrojenja za dobijanje energije u Srbiji iznosi osam gigavata.

U Strategiji se navodi da je cilj da do 2030. godine Srbija 3,5 gigavata energije dobija iz solara i vetra, a do 2040. čak 10,97 megavata.

Država, tačnije Elektroprivreda Srbije (EPS), trenutno gradi jednu solarnu i jednu vetroelektranu. Oba projekta grade se u Kostolcu.

Solarna elektrana „Petka“, jačine oko 10 megavata, očekuje se na mreži u prvom kvartalu 2025, a vetroelektrana „Kostolac“, jačine 66 megavata, prema poslednjim najavama biće završen sredinom 2025. godine.

EPS je ušao i u još jedan ambiciozni zeleni projekat. Naime, nedavno je sa konzorcijumom kompanija Hyundai Engineering i UGT Renewables potpisan sporazum o izgradnji šest samobalansirajućih solarnih elektrana ukupne jačine jedan gigavat sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage od 200 megavata.

U planu je da ove dve kompanije za EPS po principu „ključ u ruke“ izgrade solarne elektrane, a to će državu koštati oko 1,5 milijardi evra.

U 2024. potpisan je ugovor za izgradnju još jednog velikog projekta u oblasti obnovljivih izvora energije. Kineska kompanija Shanghai Fengling izgradiće za Zijin u Boru vetroelektrane i solarne elektrane ukupne jačine dva gigavata, kao i fabriku za proizvodnju zelenog vodonika, kapaciteta oko 30.000 tona godišnje.

Ukupno ulaganje iznosi oko dve milijarde evra.

Ulaganje u gas i naftu

Srbija ima minimalnu proizvodnju gasa i nafte, te je veoma zavisna od nabavke ovih energenata od drugih zemalja.

U poslednjih nekoliko godina Srbija je uspela da se priključi Turskom toku kojim stiže gas iz Rusije, a od ukupne potrošnje gasa u Srbiji on čini i do 90 odsto.

Izgradnjom interkonektora sa Bugarskom, Srbija je dobila mogućnost da gas kupuje iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj. Od ove grejne sezone Srbiji prvi put stižu količine azerbejdžanskog gasa.

Međutim, Srbija namerava da nastavi proširenje izvora snabdevanja gasa pa je tokom 2024. godine sa Rumunijom potpisala sporazum o izgradnji gasovoda. U narednih nekoliko godina u Srbiji se može očekivati i gas iz ove susedne zemlje.

U planu je i proširenje skladišta Banatski Dvor i izgradnja novih gasnih skladišta koja su dobra rezerva u zimskim mesecima i u slučaju geopolitičkih tenzija ili sukoba.

U toku je proširenje skladišta Banatski Dvor sa 450 na 750 miliona kubnih metara, a u planu je da se skladište proširi na susedno polje Čestereg pa bi u tom slučaju kapacitet iznosio 1,5 milijardi kubnih metara.

U Strategiji razvoja energetike u planu je otvaranje i novih skladišta u Vojvodini i centralnoj Srbiji, a za potencijalna nova skladišta gasa u strategiji se pominju Itebej, Tilva, Ostrovo.

Kada je reč o nafti, najveća količina stiže iz Hrvatske, Jadranskim naftovodom (JANAF) koji je izgrađen u vreme SFRJ. Najveće količine nafte koje stižu su iračkog i kazahstanskog porekla.

Nakon evropskih sankcija na uvoz ruske nafte preko mora, čime je Srbiji onemogućena kupovina ruske nafte, doneta je odluka o izgradnji naftovoda do Mađarske i povezivanje na ruski naftovod Družba. Družbom još uvek stiže nafta u Mađarsku, Slovačku i Češku.

Memorandum o izgradnji naftovoda između Srbije i Mađarske potpisan je u junu 2023, a tada je rečeno da će izgradnja ovog naftovoda Srbiju koštati 157 miliona evra.

Planirano je da novi naftovod ide trasom Szazalombata-Alđe-Roske-Novi Sad, ukupne dužine 304 kilometra, sa potencijalnim produženjem do Soluna i Drača.

Srbija planira i da izgradi nova skladišta za čuvanje derivata nafte, a skladišta bi se se nalazila u Pančevu, Kovinu i Ledincima.

Prema Strategiji razvoja, Srbija namerava i da nastavi istraživanja nadajući se novim nalazištima gasa i nafte.

Osim izgradnje hidroelektrana, vetroparkova, solara, gasovoda i naftovoda, Srbija planira i da iskoristi potencijale geotermalne energije, biomase, biogasa, ali i vodonika i da poveća upotrebu električnih vozila do 2050. godine.

Izvor: Danas.rs