Održana druga javna rasprava o Nacrtu Zakona o klimatskim promenama

28.03.2018

Juče je u Kragujevcu održan drugi skup posvećen Nacrtu zakona o klimatskim promenama, u okviru Javne rasprave o ovom jednom od najkompleksnijih i najzahtevnijih zakona koja se sprovodi širom Srbije.

Skup je, je u ime organizatora Grada Kragujevca, pozdravio Zoran R. Prokić, član Gradskog veća za zaštitu i unapređenje životne sredine. Pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović u uvodnoj reči istakla je značaj zakona o klimatskim promenama, koji predstavlja odgovor na promene klime i posledice, kao što su sve češće ekstremne klimatske epizode koje ugrožavaju ljudske živote i nanose veliku materijalnu štetu.

Promena namene zemljišta, loše upravljanje otpadom, krčenje šuma i druge delatnosti i postupci ljudi u svetu imaju za posledicu povećanje koncentracije ugljen dioksida za 40 odsto i povećanje srednje godišnje temperature za 1 stepen u poslednjih sto godina, rekla je pomoćnica ministra. Neophodne su akcije, na globalnom i nacionalnom planu, da se ublaže posledice klimatskih promena, a trend uspori ili zaustavi. Pošumljavanje je najefikasniji metod borbe protiv klimatskih promena, zbog čega je Ministarstvo zaštite životne sredine opredelilo 70 miliona dinara budžetskih sredstava u 2018. godini za povećanje površina pod šumom u zaštićenim područjima. Zakon o klimatskim promenama je izuzetno kompleksan zakon koji će obuhvatiti brojne sektore i predvideti mere za ostvarivanje cilja preuzetog na osnovu Sporazuma iz Pariza, da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji za 9,8 odsto u odnosu na emisiju u 1990. godini, naglasila je Jasmina Jović.

Zakon o klimatskim promenama omogućava uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove, ispunjavanje obaveza koje proističu iz Sporazuma u Parizu, i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, naglasila je Danijela Božanić iz Odeljenja za klimatske promene Ministarstva.

Nacrtom zakona o klimatskim promenama definisane su obaveze za strateške okvire i politike u različitim sektorima koji na neki način utiču na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, i primenu konkretnih mera kao što je redovni godišnji monitoring emisija gasova industrijskih postrojenja, koji će doprineti borbi protiv klimatskih promena.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Održani sastanci o ekološkim problemima u opštinama Veliko Gradište i Temerin

28.03.2018

sasatnak-Temerin — Foto: ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan održao je odvojene sastanke sa predstavnicima opština Veliko Gradište i Temerin, na kojima se razgovaralo o problemima u zaštiti životne sredine u ovim lokalnim zajednicama i načinima za njihovo rešavanje.

O najvećim ekološkim problemima ovih opština, sa ministrom Trivanom razgovarale su delegacije opštinskih rukovodstava koje su predvodili Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište i Đuro Žiga, predsednik Opštine Temerin.

Posebno su izdvojena pitanja prerade čvrstog otpada, izgradnje postrojenja za čišćenje i preradu otpadnih voda, reciklažnih centara i drugih projekata od značaja za životnu sredinu u ovim opštinama. Naglašena je potreba izrade projektno tehničke dokumentacije, revizije postojeće ili njenog operativnog sprovođenja.

Javno-privatno partnerstvo je spas za Srbiju i jedno od najboljih rešenja koje treba da primene lokalne samouprave kako bi očistile svoje opštine i spasili građane od zagađenosti, smeća, otpadnih voda i svakog zagađenja životne sredine. Ulaganje u životnu sredinu nije trošak, to je investicija u privredu, u zapošljavanje u dobar i zdrav život građana, rekao je ministar Trivan.

Ministar zaštite životne sredine naglasio je da svaka opština, svaki grad treba da sagleda ekološke probleme u svojoj sredini, posebno kad je reč o zagađenju reka i jezera. Ukazao je na neophodnost izrade projektno-tehničke dokumentacije, a onda i zajedničkog rada na velikim projektima koji se finansiraju iz državnih, pokrajinskih i lokalnih budžeta i međunarodnih fondova. Resorno ministarstvo će u saradnji sa druim republičkim organima i kroz neposrednu komunikaciju sa kolegama iz Evropske komisije zaduženim za zaštitu životne sredine pružiti podršku opštinama u rešavanju ekoloških problema koja se tiču susednih zemalja koje su članice Evropske unije.

izvor: ekologija.gov.rs

Sandra Jovićević

Počeo ekološki projekat “Čista reka Bosna”

27.03.2018

river-1028749_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Organizacija za razvoj turizma regije Doboj obeležila je Svetski dan voda započinjanjem tromesečne eko kampanje u okviru projekta “Čista reka Bosna”, koji finansira Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Bosni i Hercegovini. Eko kampanja se realizuje pod sloganom “Siđimo do reke. Budimo deo rešenja, a ne zagađenja”, a cilj kampanje je podizanje ekološke svesti stanovništva i animiranje raspoloživih resursa u partnerskim gradovima za poboljšanje eko stanja u slivu, saopšteno je iz organizacije za razvoj turizma regije Doboj “Rotor”.

Biće održane i promotivne akcije čišćenja u partnerskim gradovima, a članovi udruženja, klubova i volonteri, očistiće deo planiranih lokacije od otpada i tako poslati poruku svojim sugrađanima da obrate pažnju na brigu o čistoći obala reke i životne sredine. Jačanju ekološke svesti kod učenika nižih razreda osnovnih škola doprineće podela eko lenjira, koji će ih podsećati na potrebno održavanje čistoće u prirodi i u naseljenim mestima. Nastavak kampanje će započeti promocijom eko filma koji se bazira na promotivnim akcijama čišćenja, porukama i iskustvima aktera projekta, predstavnika lokalnih uprava, udruženja, volontera, građana i putnika. Film će biti postavljen na društvenim mrežama projekta, web stranicama i portalima partnerskih gradova.

Tokom letnje turističke sezone biće postavljeni eko-turistički bilbordi uz glavnu saobraćajnicu u slivu reke Bosne. Time će biti omogućena dugoročna eko-turistička promocija područja u slivu, kako za domaće stanovništvo, tako i za veliki broj tranzitnih turista koji proputuju kroz područje tokom godine. Završna faza kampanje će biti uvezivanje i promocija partnerskih lokalnih zajednica i udruženja, koji će nastaviti saradnju na poboljšanju ekološkog i turističkog imidža područja sliva i nakon završetka projekta.

Projekat “Čista reka Bosna” bazira se na identifikovanju i uklanjanju manjih nelegalnih odlagališta čvrstog otpada u gradovima i opštinama koji se nalaze u dolini reke Bosne i uz glavnu putnu saobraćajnicu, kao i na animiranju stanovništva da doprinesu poboljšanju stanja životne sredine u slivu reke.

Glavni partner na projektu je JU Institut za zdravlje i sigurnost hrane Zenica, a ostali partneri su gradovi i opštine Ilidža, Centar Sarajevo, Ilijaš, Visoko, Kakanj, Zenica, Žepče, Zavidovići, Maglaj, Doboj Jug, Doboj, Modriča i Šamac.

Projekat utiče na svest javnosti o potrebi angažovanja raspoloživih resursa u cilju poboljšanja eko – turističkog imidža tranzitnih lokacija sliva, gdje tokom letnje i zimske turističke sezone prođe više stotina hiljada stranih turista.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Kruševac brojnim aktivnostima obeležio Svetski dan voda

27.03.2018

9_428x326_36197d38484129f376a79b097e33e314 — Foto: krusevac.rs

U Kruševcu je brojnim aktivnostima u organizaciji Gradske uprave i JKP „Vodovod“ Kruševac obeležen Svetski dan voda – 22. mart.

U periodu od 12. do 16. marta organizovane su radionice u osnovnim školama na temu zaštite i očuvanja jezera Ćelije. 21. marta u holu Kruševačkog pozorišta otvorena je izložba pod nazivom „Jezero Ćelije u objektivu istorije“, kojom su zaposleni u JKP „Vodovod“ predstavili period pre, za vreme i nakon izgradnje jezera Ćelije i podsetili nas koliko je naš grad imao problema sa nestašicama vode i prisustvom fenola u pijaćoj vodi pre nego što je započeto korišćenje vode iz hidroakumulacije Ćelije. 22. marta u maloj sali Kruševačkog pozorišta organizovan je okrugli sto na temu zaštite jezera Ćelije, a predavači su bili zaposleni iz JKP „Vodovod“, predstavnik Republičke direkcije za vodu i ekspert na projektu „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU: unapređenje kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne administracije“, koji finansira Vlada Švedske, a sprovodi SKGO. Istog dana u Kruševačkom pozorištu održan je prigodni program za decu osnovnih škola i izvedena predstava učenika Osnovne škole „Žabare“ na temu zaštite voda.

Svetski dan voda ustanovljen je rezolucijom Ujedinjenih nacija 1992. godine i obeležava se od 1993. godine, kao opomena svim ljudima na činjenicu da je zagađenje vode i nedostatak zdrave pijaće vode veliki ekološki problem celog čovečanstva.

izvor: krusevac.rs

Sandra Jovićević

U BiH se prečisti oko 22 odsto otpadnih voda

27.03.2018

Otpadne vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima Agencije za statistiku BiH u Bosni i Hercegovini je, tokom 2016. godine, došlo do značajnog povećanja količine urbanih otpadnih voda koje se prečišćavaju.

Skok sa 4 na 22 odsto prečišćenih otpadnih voda rezultat je puštanja u rad više novih uređaja za tretman urbanih otpadnih voda. Na ovaj način Bosna i Hercegovina je dobila znatne količine prečišćene vode koja se može ponovo iskoristiti, a istovremeno je smanjila stepen zagađenja okoline.

Po količini prečišćene urbane otpadne vode Bosna i Hercegovina se sada uveliko približila zemljama iz okruženja, kažu iz Agencije za statistiku BiH.

U Hrvatskoj se prečisti oko 37 odsto, u Srbiji nešto više od 10 odsto, a u Sloveniji oko 57 odsto urbanih otpadnih voda. U razvijenim evropskim zemljama taj procenat je daleko veći. U Holandiji je, na primjr, oko 99 odsto, a u Luksemburgu skoro 97 odsto.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Obeleženo 50 godina rada HE Trebinje 1

27.03.2018

Mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Wikimedia/Dr Richard Murray

Hidrolektrana “Trebinje jedan”, koja je pre 50 godina počela sa radom, bila je ne samo razvojni zamajac istočne Hercegovine, nego i bitan preduslov razvoja drugih industrijskih grana kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i danas, rekao je direktor preduzeća “Hidroelektrane na Trebišnjici”Gordan Mišeljić.

Na svečanoj akademiji povodom ovog značajnog jubileja, Mišeljić je podsetio da su konstruktori brane Grančarevo Stjepan Mikulec, Petar Stojić i Ognjen Jokanović, te da je oko 4.000 radnika podiglo ovaj elektroenergetski gigant u Hercegovini. On kaže da je projekat imao impresivne dimenzije i u pripremnoj fazi, pa je na području opština Trebinje, Bileća i Dubrovnik izgrađeno ili rekonstruisano više od 80 kilometara puteva, izmešteno 27 kilometara pruge i izgrađeno 140 kilometara dalekovoda, izgrađena su 4 vodovoda i podignuta 4 naselja za smeštaj ukupno 2.600 radnika. Izgradnjom brane Grančarevo od poplava je oslobođeno preko 5.500 hektara plodnog zemljišta u Popovom i Trebinjskom polju, a izgradnjom brane Gorica omogućeno je navodnjavanje skoro 10.000 hektara u Popovu i Trebinju. Time je za južni deo Hercegovine stvoren jedan novi razvojni okvir, rekao je Mišeljić.

Mišeljić je rekao da je aktuelan projekat Gornji horizonti, koji ima potpuno jasnu koncepciju zahvaljujuću zainteresovanosti i pomoći predsednika Republike Srpske i Vlade Republike Srpske. U toku je probijanje dovodnog tunela za HE Dabar, izgradnja betonske obloge na tunelu Fatničko polje – akumulacija Bileća, a teku istraživački radovi i projektovanje kanala kroz ovo polje. Ubrzano stvaramo uslove za konačnu realizaciju sistema Gornji horizonti, podsetio je Mišeljić. Mišeljić kaže da planiraju revitalizaciju dva starija agregata iz 1968. godine, čime će povećati instalisanu snagu elektrane i produžiti njen životni vek najmanje tridesetak godina. Vrednost ovih radova iznosiće 10 miliona KM.

Gradonačelnik Trebinja Luka Petrović je četitao veliki jubilej svim zaposlenim i bivšim radnicima ovog preduzeća, ističući veliki doprinos ovog sistema u energetici, privredi i vodoprivredi, te veliki značaj koji HET ima za Trebinje i Hercegovinu.

HET godišnje prosečno proizvode 1.100 GWh električne energije, što čini 20 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Republici Srpskoj.

Uz HE “Trebinje jedan”, pedesetogodišnji jubilej obeležava i celi sistem HET-a, koji čini jedno od 11 zavisnih preduzeća Mešovitog holdinga Elektroprivrede Republike Srpske.

izvor: energetika.ba

Sandra Jovićević

Predstavnici Brna i Kragujevca razgovarali o konceptu “Pametan grad“

27.03.2018

Za privrednu delegaciju Južnomorvske regije Češke Republike koju predvodi zamenik gradonačelnika grada Brno, Jaroslav Kačer, u zgradi Gradske uprave Kragujevac priređen je prijem. Na sastanku je bilo reči o konceptu “Smart city“ koji je gradska vlada Brna usvojila 2015. godine.

Grad Brno deo je evropskog projekta “Horizont 20-20“ u okviru koga se rekonstruišu energetska postrojenja. Naša namera je da izgradimo novo “pametno naselje“ a kako bi se stanovnici koji će tu živeti i raditi, uselili i tokom izgradnje, u međuvremenu im obezbeđujemo posao u IT struci, kazao je Jaroslav Kačer, koji je i predsednik komisije “Brno Smart City“. Trudimo se da što više stvari ljudi danas urade elektronski, dodao je Kačer, i naveo primer elektronske kupovine karte javnog gradskog prevoza i plaćanja iznošenja smeća. Naš glavni cilj je da korišćenje svih gradskih usluga bude što udobnije a jedan od osam principa na kojima se zasniva naš “Smart city“ je otvorenost koji nam pruža mogućnost da za naše usluge biramo najpovoljnijeg ponuđača. Ova grana privrede se veoma razvija i ima puno udruženih firmi koje nude rešenja u tom pravcu, i zato je jako bitno da i gradovi budu spremni i udružuju se kako bi kroz zajednički pristup imali bolje uslove od tih firmi, objasnio je Jaroslav Kačer.

Iskustva o konceptu “Smart City“ u sada su nam jako značajna. Rešenja koja budemo našli u tom smislu u narednom periodu, za grad Kragujevac bi trebalo da budu fiansijski prihvatljiva, a ujedno i funkcionalna što je u praksi već negde moralo da bude dokazano, rekao je ovom prilikom Ivica Momčilović, zamenik gradonačelnika. U ovom trenutku mi moramo da smanjimo troškove javne rasvete, unapredimo sistem javnog gradskog prevoza koja mora biti brži, efikasniji i jeftiniji, smanjimo potrošnju električne energije u javnim zgradama ali i građanima omogućimo da sa što manje dolazaka u zgradu Gradske uprave, mnoge administrativne poslove odrade elektronski. Imajući u vidu da projekat “Pametan grad“ ima nameru da implementira i grad Kragujevac, razmena iskustava sa stručnjacima iz Brna, biće veoma značajna u budućnosti dodao je Momčilović.

Današnjem prijemu prisustvovali su i predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović, član Gradskog veća za informacione i komunikacione tehnologije, elektronsku upravu i “Pametan grad“ Danilo Savić i član veća za komunalne delatnosti Vladimir Maksimović.

izvor: kragujevac.rs

Sandra Jovićević

Populacije ptica Evrope u opadanju

27.03.2018

U poslednjih 15 godina broj ptica u Francuskoj je opao za jednu trećinu, govore podaci nove studije.

Ova pojava dovedena je u vezu sa izmenjenim poljoprivrednim praksama kao što je povećana upotreba pesticida i može se uočiti u drugim delovima Evrope. Naučnici su šokirani novim rezultatima jer su mislili da je populacija ptica francuske relativno stabilna. Na nekim mestima oni su uočili da su određene vrste ptica u potpunosti iščezle a smanjenje jedinka populacija se ubrzava.

Ovi podaci dolaze nam iz dve stduije, jedne koja je sprovedena na nacionalnom nivou dok se druga fokusirala samo na neke delove zemlje. Obe studije sprovedene su u rasponu od po 20 godina i obe pokazuju opadanje populacije ptica koja preti da postane prava ekološka katastrofa.

Podaci koje su prikupile mreže stotina volontera širom Francuske ukazuju na to da se opadanje broja jedinka ptica u poslednje dve godine drastično ubrzalo.

„U periodu od 2000. do 2010. godine činilo se da se opadanje jedinka vrsta usporilo“, rekao je profesor Žulijar iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja koji je sa svojim kolegama odlučio da objavi ove rezultate u naučnom magazinu pre zvanične publikacije rada kao neku vrstu „budilnika“.

„Ovo je signal za stanovnike Francuske, naše nacionalno nasledstvo i njegova dobra poput flore i faune nestaju.“

Podsetimo se, prošle godine jedna studija upozorila je na „ekološki Armagedon“ jer je broj insekata u Nemačkoj opao za čitavih 75%. Naučnici sada, opadanje populacije ptica u Evropi dovode u vezu sa nedostatkom insekata, koji su njihov glavni izvor hrane, a do čijeg nestanka je došlo zbog prekomerne upotrebe pesticida.

„Veliki broj ovih vrsta ptica koje su u opadanju hrane sebe i svoje mlade beskičmenjacima, tj. svime onim što je ugroženo upotrebom pesticida na selima,“ rekao je profesor Ričard Gregori, predsednik tima za monitoring vrsta Udruženja za zaštitu ptica. „Upotreba pesticida se povećava a oni postaju sve potentniji. Postoji jaka veza između upotrebe pesticida i opadanja biodiverziteta različite flore i faune.“

Pročitajte još:
Kriza izumiranja vrsta;
Pesticidi štetniji za pčele više nego što se mislilo;
Jednoj petini evropskih tvrdokrilaca preti izumiranje;

Pored upotrebe pesticida, druge poljoprivredne prakse kao što je ekspanzija raznih monokultura takođe doprinose izumiranju insekata.

Naučnici tvrde da su napori da se poljoprivreda načini više održivom do sada bili nedovoljni i da bi trebalo smanjiti upotrebu pesticida u poljoprivredi.

„I u drugim delovima Evrope situacija je slična i postoji mnogo podataka da to i pokažu. Znamo da su vrste ptica koje žive u ruralnim delovima Evrope u poslednjih 30 do 40 godina opale za čak 50%,“rekao je profesor Gregori.

Zaključak je da bi pod hitno trebalo preduzeti mere kako bi se biodiverzitet Evrope očuvao a poljoprivreda načinila manje štetnom po našu okolinu.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Proglašen EKO automobil 2018. godine u Srbiji

27.03.2018

U nastojanju da se doprinese poboljšanju stanja životne sredine i očuvanju prirodnih resursa, agencija Metro Market u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Agencijom za zaštitu životne sredine, Agencijom za bezbednost saobraćaja i AMSS – Centrom za motorna vozila, pokrenula je akciju izbora automobila sa najboljim performansama u odnosu na životnu sredinu „EKO AUTO godine u Srbiji“, koja se, sedmu godinu za redom, tradicionalno održava u okviru Međunarodnog sajma automobila u Beogradu.

Ove godine titula najzelenijijeg auta pripala je Opelovom modelu Crossland X.

Izabran je po utvrđenoj metodologiji čiji su ključni kriterijumi: potrošnja goriva (30 odsto), emisija štetnih materija (30 odsto), mogućnost reciklaže (20 odsto), buka (10 odsto), zapremina motora (5 odsto) i snaga motora (5 odsto).

Događaju je prisustvovao i ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan. Ministar je iskoristio priliku kako bi istakao da je automobilska industrija, kao jedan od učesnika nove tehnološke revolucije, postala, i postaje, jedan od najvažnijih promotora zaštite okoline.

Trivan je izjavio kako ne vidi logiku u neplaćanju ekološke takse na polovne uvezene automobile u Srbiji, dok se na nove ista plaća. Najavio je i promene na ovom polju. S obzirom na to da je auto-industrija drugi najveći zagađivač posle elektroenergetskih kapaciteta, država treba da razmišlja u pravcu davanja subvencija na hibridna i električna vozila. O tome će se narednih meseci razgovarati u Vladi.

Ministar je naveo zapadni svet kao primer pozitivne prakse i skrenuo pažnju da ni mi ne treba da budemo bolećivi na uvoz starih auta, te da se ova boljka ne tiče standarda građana, već zaštite našeg životnog okruženja. Svoje izlaganje zaključio je zapažanjem da ni automobili na električni pogon, s ekološke tačke gledišta, nisu potpuno prijemčivi, zato što proizvodnja baterija i struje crpi energiju iz “prljavih” izvora, te stoga treba da pokušamo da nađemo efikasnija rešenja.

U konkurenciji za EKO automobil 2018. godine se, pored Opela, našlo još jedanaest modela: BMW X3, Citroen C3 Aircross, Dacia Duster, Ford Fiesta, Kia Niro, Peugeot 3008, SEAT Ibiza, Škoda Karoq, Subaru XV, Suzuki Swift i Volkswagen Polo. Auta na električni pogon isključena su iz izbora.

O pobedniku je odlučivao stručni žiri u sastavu: mr Dušan Stokić (Privredna komora Srbije), Zlatko Mitić (Metro Market), Filip Radović (Agencija za zaštitu životne sredine), Milan Božić (AMSS – Centar za motorna vozila), Nebojša Ćulum (Agencija za energetiku) i Nevena Đukić (Energetski portal).

Dodeljeno je i dva posebna priznanja za 2018. godinu. Dobitnici su JKP Parking servis za društveno odgovorno poslovanje na polju zaštite životne sredine i Motogrini d.o.o. za doprinos unapređenju elektromobilnosti u Srbiji.

Do sada, titulu EKO automobil godine, poneli su: Honda Civic 5D I-DTEC (2012), Peugeot 208 1.4 e-HDI (2013), Dacia Logan MCV 1.5 dCi (2014), Mazda 2 1.5d (2015) i Mercedes-Benz GLC 350e 4Matic (2016) i Citroen C3 1.6. HDi (2017).

Jelena Kozbašić

Raspisan konkurs za projekte rekultivacije napuštenih kopova bez titulara

27.03.2018

desert-2165985__340 — Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrаjinski sekretаrijаt zа energetiku, građevinarstvo i saobraćaj rаspisаo je Javni konkurs za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za finansiranje realizacije projekata rekultivacije napuštenih kopova bez titulara.

Rok za podnošenje prijave je 10. april 2018.godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

izvor: psemr.vojvodina.gov.rs

Održan okrugli sto o ekološkim programima u obrazovnim institucijama

27.03.2018

naslovna_4 — Foto: ekourb.vojvodina.gov.rs

U okviru programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, održan je Okrugli sto pod nazivom „Praktične metode za realizaciju ekoloških programa u obrazovnim institucijama“, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Pokrajinskog sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine-nacionalne zajednice, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova i Pokreta gorana Vojvodine.

Program „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ realizuje se devet godina, a u cilju razvoja i unapređenja rada u oblasti životne sredine i energetske efikasnosti u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Skup je pozdravnim govorom u kojem je naglašen značaj ovog Programa, otvorila zamenica pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova dr Milka Budakovk, kao i pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku, graditeljstvo i saobraćaj, Rudolf Tot. Prvu u nizu prezentacija na skupu na temu „Briofite – indikatori znanja i zabave“ – prezentovao je msr Miloš Igić, asistent na Katedri za botaniku, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, a prezentaciju na temu „Etnobotanike“ prezentovala je Đurđica Simin iz Pokreta gorana Vojvodine. „Ceger ekoloških ideja“ prezentovala je Ljiljana Jovanović, nastavnica razredne nastave, OŠ “Žarko Zrenjanin”, Novi Sad, saradnica Pokreta gorana Novog Sada. Prikazan je i kratak film „Monitoring orla belorepana“ autora Ištvana Hama, koji je prpremljen u saradnji sa JP „Vojvodinašume“.

Okruglom stolu, prisustvovali su predstavnici predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola (uključujući i muzičke, baletske, umetničke, škole za decu sa smetnjama u razvoju) sa teritorije AP Vojvodine, učesnice Programa.

izvor: ekourb.vojvodina.gov.rs

Sandra Jovićević

Microsoft se pridružuje svetskoj akciji čišćenja planete

26.03.2018

Kompanija Microsoft pridružila se globalnom pokretu Let’s Do It! World u akciji uklanjanja otpada koja će biti organizovana 15. septembra ove godine.

Let’s Do It! World je globalni društveni pokret koji je nastao u Estoniji. Godine 2008. građani Estonije, i to njih 50 000 okupilo se da očisti svoju državu i u ovom poduhvatu sakupili su 10 000 tona otpada. Nakon ove akcije u Estoniji mnoge druge države su organizovale svoje akcije čišćenja.

Danas, ovaj pokret je prerastao u mrežu od 128 zemalja sa skoro 14 miliona volontera koji su učestvovali u njihovim akcijama. Ovo društvo je odgovorno i za osnivanje Svetskog dana čišćenja koji se održava 15. septembra. Takođe, ovaj građanski pokret je akreditovan od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP).

“Cilj je da se kompletni podaci o otpadu prikupe na jednom mestu i prikažu na jednostavan način”, navodi se u saopštenju Microsoft-a.

Kako je objašnjeno, uz pomoć podataka prikupljenih od javnosti, novih tehnoloških platformi i inovativnih rešenja poput Azure-a, pokret Let’s Do It! World mapira otpad širom sveta, koji će potom ukloniti i istovremeno indeksirati kroz Svetski Indeks (World Waste Index) i Svetsku Platformu Otpada (World Waste Platform).
Takva baza podataka, istaknuto je, pomaže da se shvati ozbiljnost problema koji otpad predstavlja i ukaže da nestaju milioni tona resursa koji mogu da se iskoriste.

“Osnovni cilj našeg pokreta jeste da ujedinimo ljude kroz saradnju i osnaživanje, da prepoznaju problem otpada. Let’s Do It! World trenutno postoji i radi u 128 zemalja. To znači da svi moramo biti u istom toku informacija dok pripremamo plan za čišćenje planete, a savremene tehnologije su zapravo jedini način da to postignemo, zbog čega koristimo Azure, Office365 i Skype u komunikaciji i razmeni podataka”, rekla je predstavnica Let’s Do It! World tima Kadri Maripuu. Srbija je takođe član ove organizacije.

Mapu sa lokacijama divljih deponija u svetu možete pogledati ovde.

Izvor: letsdoitworld.org

Saradnja Srbije i Alžira u oblasti zaštite životne sredine

26.03.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan 24. marta 2018. godine je, u okviru susreta prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića sa ministrom spoljnih poslova Demokratske Republike Alžira Abdelkaderom Mesahelom, potpisao Memorandum o razumevanju između dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine, održivog razvoja i obnovljivih izvora energije, kojim će biti omogućena razmena znanja, iskustava i jačanje bilateralnih odnosa.

Održan sastanak u Sisačko-moslovačkoj županiji o upravljanju otpadom

26.03.2018

Ministar zaštite životne sredine i energetike Hrvatske Tomislav Ćorić održao je u Sisačko- moslavačkoj županiji radni sastanak sa sisačko- moslavačkim županom Ivom Žinićem, gradonačelnicima i načelnicima opština s tog područja na temu upravljanja otpadom. Ministar je gradonačelnike i načelnike oština s područja Sisačko- moslavačke županije upoznao s aktivnostima Ministarstva i konkursima koji su otvoreni i koji slede ove godine u sektoru otpada.

Republika Hrvatska mora do 2020. godine da osigura odvojeno sakupljanje i recikliranje 50 odsto otpadnog papira, metala, plastike i stakla i odvojeno sakupljanje, recikliranje i upotrebu 70 odsto neopasnog građevinskog otpada. Kako bi se omogućila realizacija tih ciljeva, Republici Hrvatskoj su na raspolaganju EU sredstva u iznosu od 475 miliona evra. Godina 2018. je godina izgradnje infrastrukture za efikasno upravljanje otpadom u Republici Hrvatskoj što potvrđuje naš dosadašnji angažman. Ministarstvo je donelo potrebne strateške i planske propise i putem EU fondova osigurava sufinansiranje opreme potrebne za odvajanje otpada, rekao je ministar Ćorić.

U cilju završetka Poziva za dostavu projektnih predloga za EU sufinansiranje projekata izgradnje i opremanja postrojenja za sortiranje odvojeno prikupljenoga otpadnog papira, kartona, metala, plastike čija vrednost je oko 350 miliona kuna, te izgradnju i opremanje postrojenja za biološku obradu odvojeno prikupljenoga biootpada čija vrednost je oko 250 miliona kuna, objavljen je Poziv jedinicama lokalne samouprave za iskaz interesa. U toku je Javni poziv za edukativno-informativne aktivnosti u okviru kojeg je osigurano 47,2 miliona kuna bespovratnih EU sredstava. Završen je javni poziv za iskaz interesa za nabavku kontejnera za odvojeno prikupljanje otpada, primljeno je 187 pisanih upita od strane jedinica lokalne samouprave, a Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost će sprovesti objedinjeni postupak javne nabavke za sve jedinice lokalne samouprave. 214,5 miliona kuna vredan je aktualni konkurs za izgradnju i opremanje reciklažnih dvorišta. U 2018. godini se nastavlja sa aktivnostima na zatvaranjima i sanacijama odlagališta u celoj Republici Hrvatskoj, javni poziv za sufinansiranje projekata sanacija odlagališta otpada vredan je 80 miliona kuna, naglasio je ministar Ćorić.

Ministarstvo zaštite okoline i energetike kontinuirano komunicira s jedinicama lokalne samouprave, a to potvrđuje i činjenica da je u proteklom razdoblju ministar Tomislav Ćorić sa saradnicima obišao 14 županija kako bi se na terenu upoznao s aktuelnom problematikom u upravljanju otpadom. Dobrobiti ovoga načina rada prepoznali su župani, gradonačelnici i načelnici na kojima je da iskoriste mogućnosti povlačenja bespovratnih sredstava za infrastrukturu i realizaciju odvajanje otpada.

izvor: mzoip.hr

Sandra Jovićević

Kada se sretnu ekologija i moda: Timberland čizme od reciklirane plastike sa Haitija

26.03.2018

Udruživši se sa tekstilnim preduzećem Thread, američki proizvođač odeće i obuće, Timberland, je razvio materijal od plastičnih flaša od kojih pravi određenu količinu svojih cipela, garderobe i propratnog asortimana. Kada se sretnu društveno odgovorna kompanija, ekologija i moda, koristi za društvo i prirodu su ogromne.

Proces proizvodnje započinje u Haitiju, jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta. Oko 1300 meštana Haitija sakuplja plastiku raštrkanu po ulicama i deponijama. Prikupljena sirovina prosleđuje se lokalnim sakupljačkim centrima, odakle svoj put nastavlja ka haićanskom reciklažnom postrojenju. Tamo se boce sitne u “pahuljice” koje potom američka preduzeća tope i oblikuju u vlakna koja bivaju utkana u Timberland proizvode.

Izgled nije jedini adut City Blazer čizama. U njihovoj izradi, udelom od 50% učestvovale su reciklirane flaše. Koristi od procesa ubiru i planeta i zajednica aktera – Haiti je manje zagađen, a ruke naroda uposlene i stomaci siti.

Ušteda resursa koja se ostvari proizvodnjom dobara od recikliranih sirovina, u odnosu na tradicionalnu – od pamuka, je neverovatna.

Na svakih 70 hiljada metara Thread tkanine:

– 765 280 plastičnih boca nestane sa lica Zemlje;
– Više od 115 miliona litara vode bude sačuvano;
– Izbegne se upotreba gotovo 7 tona pesticida;
– Za 77 Haićana otvori se prilika za zaposlenjem;
– Sakupljači i sakupljački centri ostvaruju prihod od oko 1900 evra, a recikleri – 11700.

Utemeljivač društveno odgovornog poslovanja u nauci je profesor Univerziteta u Gruziji i teoretičar poslovne etike, Erči Kerol. U svom delu Piramida korporativne odgovornosti, odgovornost korporacija Kerol raslojava na četiri tipa – ekonomsku, pravnu, etičku i filantropsku odgovornost. Ekonomskom odgovornošću označava se odgovornost kompanije da bude profitabilna. Pod pravnom, Kerol smatra njenu obavezu da se povinuje zakonskim regulativama društva. Etička odgovornost poziva kompaniju na ispravno delovanje prema svim interesnim grupama sa kojima stupa u interakciju, čak i onda kada na njega nije primorana zakonom. Poslednji tip odgovornosti, filantropska, tiče se dobrovoljnog usmeravanja određenih sredstava kompanije za pomoć društveno ugroženim grupama.

Koje od navedenih tipova prepoznajete u opisanoj praksi kompanije Timberland?

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Peking izdao upozorenje na smog

26.03.2018

Peking je izdao treće upozorenje na smog ove godine, dan pošto je označen vodećim kineskim gradom u smanjenju zagađenja vazduha.

“Narandžasti alarm” biće na snazi od ponedeljka do srede, objavio je pekinški biro za zaštitu životne sredine, prenosi britanski Independent. U tim situacijama teška industrija, na primer fabrike koje proizvode nameštaj i cement, mora da ograniči proizvodnju na 50 odsto.

U saopštenju se navodi da se u naredna tri dana očekuje srednje do teško zagađenje u glavnom gradu Kine. To je drugo upozorenje na zagađenje od smoga u Pekingu ovog meseca. I prethodna dva “narandžasta alarma”, u januaru i martu, trajala su po tri dana.

Peking je od oktobra do februara dostigao najveće prosečno smanjenje zagađenja vazduha među 28 gradova na severu Kine.

Kineska vlada započela je borbu protiv smoga u zimskim mesecima, kada je zagađenje veće zbog grejanja. Taj plan uključuje korišćenje prirodnog gasa umesto uglja za grejanje u domaćinstvima i fabrikama, kao i obavezno smanjenje proizvodnje čelika.

izvor: rs.n1info.com

Sandra Jovićević

1...1,1281,1291,130...1,675 Page 1,129 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM