Počinje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale”

06.06.2018

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) ove godine po drugi put oganizuje takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“ u okviru koga traže domaćina koji ima najveći broj zauzetih gnezda seoskih lasta na svom imanju.

Pored laskavog priznanja, pobednik takmičenja osvojiće i 1.000 kilograma kukuruza.

– Smatra se da je intenzivna poljoprivreda osnovni razlog koji dovodi do gubitka staništa i smanjenja populacija ugroženih vrsta, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje da naše seoske laste ozbiljno ugrožava nedostatak hrane, korišćenje otrova u poljoprivredi i rušenje gnezda. Zamiranjem sela i stočarstva nestaju i ptice koje su dobro poznate našim domaćinima.

Prošle godine, među 77 domaćinstava iz cele Srbije, pobednik takmičenja bio je Laslo Ševenjhazi iz Padeja u čijem domaćinstvu je čak 43 para seoskih lasta svilo gnezda.

Prema poslednjim procenama koje su urađene 2015. godine na području Srbije gnezdi se između 200 i 300.000 parova seoskih lasta, a njihova populacija umereno opada još od 1980. godine.

Prijavni formular za takmičenje možete popuniti ovde

Milisav Pajević

Novootkrivena vrsta srpske flore – patuljasta efedra

06.06.2018

Patuljasta efedra slučajno je otkrivena na svom prirodnom staništu, u maloj populaciji, na obroncima Stare planine u blizini Knjaževca.

Efedru je, sasvim slučajno, za vreme prošlogodišnje florističke ekskurzije, pronašao dr Marjan Niketić, muzejski savetnik i ugledni srpski botaničar. Svoje otkriće nedavno je publikovao u naučnom časopisu Botanica Serbica.

Iako je odavno poznato da su efedre rasprostranjene u toplijim i suvljim delovima Balkanskog poluostrva, pa i u susednim zemljama, za postojanje predstavnika tog roda u flori Srbije nije bilo ni nagoveštaja.

Patuljasta efedra je otkrivena na svom prirodnom staništu, u podnožju Stare planine, u okolini Knjaževca, na zaštićenom području Parka prirode; na površini manjoj od 200 kvadratnih metara konstatovano je jedva sedamdeset jedinki.

Tokom juna 2017. godine stručnjaci Prirodnjačkog muzeja konstatovali su prvi put prisustvo reliktne biljke efedre (Ephedra distachya L.) u Srbiji, ujedno i posebnog razreda (Gnetophyta) kojem pripada. Poređenja radi, u životinjskom carstvu posebnim razredima pripadaju kičmenjaci i insekti.

Te neobične zimzelene bezlisne žbunove sa crvenim bobicama, čije grane često vise preko stena, verovatno ste primetili u primorju, gde raste nekoliko vrsta.

U narodu ih zovu vilina brada, metlina, kositernica ili vlasac, a zajednički latinski naziv im je Ephedra L.

Pomenuta grupa biljaka kojoj ove vrste pripadaju drevnog je porekla i nastala je pre oko dvesta pedeset miliona godina, što znači da je starija od dinosaurusa, četinara, cvetajućih biljaka, a prema nekim nagoveštajima od te grupe su se čak kasnije odvojili i ginko i cikas palme.

U jednom periodu, zbog ekspanzije biljaka cvetnica, čitavoj grupi je pretilo istrebljenje. Ipak, neke vrste su se kasnije promenile i prilagodile, delom zahvaljujući i efedrinu koji ih štiti od insekata, tako da je većina današnjih vrsta nastala nešto pre ledenog doba.

Interesantno je da su ti žbunovi često adaptirani na ekstremno sušne uslove sredine, gde druge biljke ne mogu da opstanu. Za potrebe razmnožavanja u pazuhu grana razvijaju se posebne strukture koje se nazivaju lažnim cvetovima, zbog čega je i u naučnim krugovima donedavno postojala pogrešna teorija da i biljke cvetnice vode poreklo od iste linije. U pitanju su zapravo posebni organi koji su tokom evolucije nastali redukcijom čitavog skupa šišarki (tačnije strobilusa) i koji po građi donekle podsećaju na prave cvetove.

Vrste se često oprašuju vetrom, ali za neke od njih postoje posebni moljci koji su aktivni tokom noći, kada se hrane slatkim nektarom, a zauzvrat prenose polen na druge jedinke efedre. Kod jedne primorske vrste nedavno je otkriveno da je lučenje slatkog nektara biljke u potpunom skladu sa mesečevim menama, što znači da je za vreme punog meseca, kada je vidljivost najbolja, najintenzivnije i izlučivanje. Takva pojava dosad nije bila zabeležena u biljnom carstvu.

U pitanju je polužbun visine do deset (20) cm koji se oprašuje vetrom, kod kojeg postoje muške i ženske jedinke (kao npr. kod ginka, tise i zelenike), od kojih ženske daju (lažne) crvene bobice (zapravo semena sa mesnatim omotačem).

Za razliku od poznatih mediteranskih efedri, naša biljka vodi poreklo iz pustinjskih i polupustinjskih krajeva centralne Azije i pretpostavlja se da je naselila ove krajeve tokom ledenog doba. U Aziji je česta na peščanim dinama, na slanom zemljištu, kao i na kamenitom tlu, dok se na području Evrope (Mediteran do Atlantika) uglavnom sreće na peščanim plažama pored obala mora i okeana.

Po ekološkoj prilagodljivosti i tipu rasprostranjenja, ova biljka je svakako jedinstvena u našoj i evropskoj flori. Ponekad zađe i dublje u kontinentalni deo kao npr. u Bugarskoj, gde se nalazi i najbliža populacija, udaljena svega dvadesetak kilometara od granice sa Srbijom. Biljka je u Srbiji nađena na stenovitom grebenu na kome dominiraju i žbunovi jorgovana, dok patuljasta efedra raste na veoma eksponiranim i golim partijama, gde druge biljke teško opstaju. Otkrivene jedinke zbog prošlogodišnje suše nisu ‘cvetale’ niti razvile veoma dekorativne ‘bobice’. Zbog dugotrajne izloženosti sunčevim zracima uobičajeno je da su grane prošarane crvenkastim do narandžastim nijansama, ali su zbog ekstremne suše neke jedinke skoro dehidrirale, što je dovelo do žute obojenosti.

Faktor ugrožavanja je i zarastanje staništa, a potencijalno može biti i sakupljanje. Patuljasta efedra ima status retke i ugrožene vrste. Na osnovu IUCN kriterijuma (IUCN ‒ The International Union for Conservation of Nature) populacija efedre u Srbiji procenjena je kao krajnje ugrožena. U cilju očuvanja ove izuzetno retke i ugrožene vrste i njenog staništa, u saradnji sa nadležnim institucijama, uskoro će biti preduzete i konkretne mere zaštite.

Izvor: RTS

Crna Gora prepoznata kao područje koje obiluje raznovrsnošću biodiverziteta

06.06.2018

Širom sveta juče je obeležen Svetski dan životne sredine. Zaštita životne sredine jedan je od prioriteta u Crnoj Gori, koja od 20. septembra 1991. godine Crna Gora nosi epitet ekološke države.

U svim strateškim dokumentima u kojima su definisani prioriteti i pravci razvoja Crne Gore, značajno mesto zauzimaju mere koje se tiču unapređenja životne sredine, dok je posvećenost Crne Gore zaštiti životne sredine i razvoju baziranom na principima održivosti, prepoznata i u najvišem političko-pravnom aktu – Ustavu.

Ono što svakako u velikoj meri doprinosi efikasnijem očuvanju životne sredine i čemu se u poslednje vreme poklanja znatna pažnja jeste podizanje nivoa ekološke svesti kod građana Crne Gore, kroz brojne aktivnosti koje se sprovode, kao i kroz redovno informisanje javnosti o stanju okruženja u kom žive i evidentiranim problemima.

Crna Gora ima skoro 13 odsto teritorije države pod nacionalnom zaštitom i prepoznata je kao područje u ovom delu regiona i Evrope koje obiluje raznovrsnošću biodiverziteta (preko 3.200 biljnih vrsta nalazi se na teritoriji Crne Gore, 60 odsto teritorije države je pokriveno kvalitetnom šumom, a od 526 ptičijih vrsta u Evropi 347 čini ornitofaunu, itd.). Bogatstvo flore i faune je prepoznatljiva karakteristika Crne Gore.

Za dodatno očuvanje životnog okruženja, ključno je da svi društveni akteri deluju na način kojim će doprineti bržem i ravnomernijem ekonomskom i društvenom razvoju koji nije u sukobu sa ekološkim principima.

Promovisanje koncepta očuvanja životne sredine zahteva stalan međusobni dijalog svih zainteresovanih strana, kako bi se obezbedili konačni rezultati koji će doneti najveće koristi društvu u celini.

Zajednički napori svih aktera su potrebni iz razloga jer zaštita životne sredine predstavlja jedan od najznačajnijih i najkompleksnijih izazova sa kojima se suočava ne samo Crna Gora već i čitav svet.

Klimatske promene, odlaganje otpada, emisije štetnih gasova, očuvanje biodiverziteta i ostala značajna pitanja u ovoj oblasti utiču na sve segmente društva i zahtevaju ozbiljan pristup.

Vodeći se tom činjenicom, a u kontekstu sve intenzivnijeg procesa evropskih integracija koji je Crna Gora izabrala kao svoj put razvoja, intenzivno se radi na preuzimanju i implementaciji zahjevnih evropskih standarda usmerenih na obezbeđivanje efikasne zaštite životne sredine.

Proces usvajanja novih pravnih standarda je dinamičan, tako da se permanentno radi na unapređenju pravnih i institucionalnih kapaciteta Crne Gore, a što će doprineti efikasnijoj zaštiti životne sredine.

Izvor: Saopštenje Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore

Milisav Pajević

Najrazvijenije zemlje za proizvodnju i potrošnju nafte, gasa i uglja izdvoje 100 milijardi dolara

06.06.2018

U najrazvijenijim zemljama se svake godine za proizvodnju i potrošnju nafte, gasa i uglja izdvoji najmanje 100 milijardi dolara, rezultat je istraživanja objavljenog 4. juna.

Ogromna sredstva namenjena su toj industriji uprkos obećanju zemalja Grupe sedam i Grupe 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta da će prestati da subvencionišu fosilna goriva do 2025. godine.

Najniže na listi našle su se SAD zbog nastavka podrške istraživanju i proizvodnji nafte, gasa i uglja. Za vreme predsednika Donalda Trampa, SAD su takođe odustale od ranijih obećanja da će prekinuti podršku fosilnim gorivima.

Francuska je najbolje ocenjena u istraživanju zahvaljujući posvećenosti zaustavljanju eksploatacije uglja i okončanju podrške istraživanju fosilnih goriva.

Istaživanje su sproveli Institut za prekomorski razvoj (ODI), Oil čejndž internešenel (Oil Ćange International – OCI), Međunarodni institut za održivi razvoj (IISD) i Savet za odbranu prirodnih resursa (NRDC).

Lideri zemalja G7 sastaće se 8. juna u Kanadi, u trenutku povećanih pritisaka da ispune svoja obećanja, data 2009, da će se boriti protiv klimatskih promena i prestati sa subvencionisanjem fosilnih goriva do 2025.

Ali uprkos tim obećanjima, najrazvijenije zemlje sveta su 2015. i 2016. obezbedile fiskalnu podršku u vrednosti od najmanje 80,62 milijardi dolara i još 19,54 milijardi dolara državnih sredstava za fosilna goriva, pokazalo je istraživanje. Od toga je 64% iskorišćeno u transportu, domaćinstvima, industriji i drugim sektorima.

– Zemlje G7 nastavljaju da subvencionišu naftu, gas i ugalj, izazivajući opasne klimatske promene novcem poreskih obveznika, izjavio je direktor Programa ODI za klimu i energetiku Šelah Vitli.

Prema njegovim rečima, mada je ostvaren određen napredak proteklih godina, ukupna slika je veoma loša i nijedna zemlja nije dobila visoku ocenu.

Evropske zemlje su u proseku bolje ocenjene kada je u pitanju postepeno smanjenje podrške fosilnim gorivima, pokazalo je istaživanje.

– Najdoslednija zemlja je Francuska, koja se među prve četiri zemlje u svim kategorijama. Nemačka dobro stoji u pogledu obećanja i obavezivanja, ali je na šestom mestu po okončanju podrške proizvodnji struje iz fosilnih goriva i upotrebi fosinlnih goriva. Italija je još lošije rangirana u te dve kategorije, rekao je jedan od nevladinih aktivista uključenih u istraživanje.

U izveštaju se dodaje da Nemačka nastavlja da izvdaja značajna sredstva za termoelektrane, u zemlji i inostranstvu, i da obezbeđuje fiskalnu podršku korišćenju dizel-goriva u saobraćaju.

U Italiji takođe postoji značajna fiskalna podrška saobraćajnom sektoru kroz korišćenje dizel-goriva.

Grupa Finansijskih stručnjaka koju je osnovala Evropska komisija pozvala je EU da prekine javno finansiranje industrija fosilnih goriva kao što su ugalj, nafta i gas, istakavši da javni novac treba da bude usmeren ka “podržavanju obnovljive energije i energetskoj efikasnosti”.

Izvor: EURACTIV.com

Milisav Pajević

Nagrađena projektna ideja “Kragujevac, otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena“

06.06.2018

U okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, u Beogradu je održana svečanost “Izazov otvorenih podataka“ koju su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Grad Kragujevac jedan je od osam gradova i opština koji su dobili nagradu i to za projekat “Kragujevac, otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena“.

U ime grada Kragujevca svečanosti su prisustvovali Ana Radojević, energetski menadžer i Mišel Petrović iz Odeljenja za energetsku efikasnost.

– Projektna ideja “Kragujevac, otvorenim podacima u borbi protiv klimatskih promena“ ima za cilj otvaranje podataka i pristup građanima podacima koji se odnose na potrošnju energije i emisije gasova sa efektom staklene bašte na teritoriji Kragujevca, kaže Ana Radojević, energetski menadžer grada Kragujevca.

Grad Kragujevac ima ISEM bazu (Informacioni sistem za energetski menadžment) koji se koristi za prikupljanje podataka u javnim zgradama.

Realizacijom projekta će ovaj sistem postati vidljiv svim građanima, a postojaće i mogućnost nadogradnja ISEM baze u delu koji se odnosi na potrošnju energije u stambenim zgradama, kao i na podatke o zagađenju životne sredine.

Pregledom baze, građani će imati uvid u podatke o količini potrošene vode, električne i toplotne energije za stambene i javne zgrade.

Plan je da korisnici objekata mogu lako i brzo da vide koliko energije troši bilo koja javna ili stambena zgrada, da uporede indikatore potrošnje energije, a donosioci odluka na osnovu toga odrede prioritete koje će zgrade biti energetski sanirane.

Na ovaj način će se, prema rečima Ane Radojević stvoriti mogućnost da se otvore nova “zelena“ radna mesta putem energetske sanacije javnih i stambenih zgrada.

Inače, “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ je petogodišnji projekat čiji je cilj da se, kroz partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora, smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i lokalne zajednice u Srbiji učine otpornijima na promene klime.

Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF). Partneri na Projektu su Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske i nacionalni partneri poput Fonda za inovacionu delatnost i Stalne konferencije gradova i opština.

Pobednička inovativna rešenja javnog poziva “Izazov otvorenih podataka“ naći će svoju primenu u osam gradova i opština, ali i širom Srbije zbog velike mogućnosti njihove primene u različitim oblastima, a pre svega u oblasti proizvodnje i potrošnje električne energije i povećanja energetske efikasnosti.

Milisav Pajević

U Vrbasu obeležen Dan životne sredine

06.06.2018

Volonteri Ekološkog pokreta Vrbasa obeležili su Dan životne sredine sprovođenjem ankete u centru Vrbasa na temu štetnosti plastičnih kesa. Ispitivali su i raspoloženje građana da u većoj meri koriste platnene torbe a onima sa dobrom voljom delili su promotivnu pamučnu vreću Ekološkog pokreta.

Anketirano je oko 80 građana. Njih preko 70 je dobilo poklon torbu jer su se izjasnili da bi hteli u većoj meri da ih koriste. Šestoro su ostali bez poklona, jer za “ekološku tranziciju” nisu imali razumevanja.

Većina građana je priznala da u velikoj meri uzima plastične kese u radnji, prosečno desetak nedeljno, mada su neki priznali da ih uzimaju refleksno i da je to ipak veća brojka! Većina anketiranih se izjasnila da razlikuju biorazgradive vreće od običnih!

Priličan broj ljudi ponese u prodavnicu platnenu vreću, ali jedan deo njih potrpa robu prvo u plastične a potom ih uglavi u platnenu.

Promena loših navika je poprilično spora i teška, dok država ne donese mnogo odlučnije mere. Simbolična naplata kesa, prema mišljenju Ekološkog pokreta Vrbas, nije donela očekivani rezultat. Ali neka to bude blagi prelaz do njihove potpune zabrane, koju zahtevaju članovi pokreta.

Organizacija ankete omogućena je realizacijom Projekta “Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu“, koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, kojeg sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Podršku kampanji dala je i kompanija Sunoko.

Izvor: Eko Vrbas

EEX u saradnji sa SEEPEX pokreće srpsko tržište derivata električne energije

06.06.2018

električna-mreža — Photo-illustration: Pixabay

Evropska energetska berza (EEX) i SEEPEX, berza električne energije za Jugoistočnu Evropu, započeli su saradnju za uvođenje fjučersa električne energije sa finansijskim poravnanjem. U iščekivanju saglasnosti nadležnih organa, EEX će uvesti bazne mesečne, kvartalne i godišnje fjučerse za tržište Srbije. Finansijsko poravnanje će se vršiti u odnosu na spot cenu u Srbiji, koju objavljuje SEEPEX. Obe berze predviđaju pokretanje novih produkata početkom 2019.

Miloš Mladenović, izvršni direktor SEEPEX-a, je rekao: “Radujemo se ovoj perspektivnoj saradnji. Pojava srpskih fjučersa električne energije na EEX-u doprineće daljem razvoju likvidnosti i poverenja u srpsko spot tržište električne energije, koje se brzo razvija i postaje glavni centar za prekograničnu trgovinu u regionu jugoistočne Evrope, čineći SEEPEX relevantnim modelom za sve okolne incijative za osnivanje berzi električne energije”.

Dr Tobias Paulun, direktor za strategiju EEX-a, je rekao: “Ovi koraci slede našu strategiju uspostavljanja panevropske ponude za trgovinu električnom energijom, sa fokusom širenja tržišta električne energije na tržišta istočne i jugoistočne Evrope”.

Saradnja će podstaći razvoj srpskog tržišta električne energije, koje je zabeležilo značajan rast tokom 2017. godine, a posebno u 2018. Svi učesnici na tržištu će imati koristi od standardizovanog proizvoda, koji im omogućava da koriste srpske fjučerse električne energije kao sredstvo za zaštitu od cenovnih rizika na lokalnom spot tržištu električne energije, kao i benefite koje donose visoki standardi u pogledu trgovine derivatima i usluga kliringa.

Odbor za poljoprivredu ukinuo zabranu uzgajanja krznašica

06.06.2018

Odbor za poljoprivredu usvojio je juče, 5. juna 2018, odluku kojom se ukida zabrana farmerskog uzgajanja krznašica i navodi da će se novim pravilnikom uslovi njihovog uzgajanja uskladiti sa standardima EU.

Uprkos oštroj borbi koji su u prethodnom periodu vodila udruženja za zaštitu životinja protiv usvajanje ove odluke, predsednik Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević istrajao je u svojoj nameri i uspeo da legalizuje biznis sa uzgojem i ubijanjem činčila od čijeg krzna se prave bunde.

Vlasnica azila „Džesika“ i borac za prava životinja Zlata Korjenić rekla je za Danas da je Rističević zakazao sednicu kako bi predupredio zabranu ubijanja činčila, koja na snagu stupa početkom sledeće godine.

– Po svaku cenu hoće da ubijaju činčile u Srbiji, iako zabrana stupa na snagu 1. januara 2019. Menjanjem Zakona o dobrobiti životinja mimo svake procedure, tj. njegovim usklađivanjem sa Zakonom o stočarstvu, činčile će se uvrstiti u stoku i njihovo ubijanje će biti legalizovano – rekla je Korjenić.

Oštra polemika odvijala se na jučerašnjoj sednici Odbora za poljoprivredu, gde su suprotstavljene strane branile svoje argumente za ili protiv ukidanja zabrane uzgajanja krznašica. Predsednik Odbora Marijan Rističević je u jednom momentu rekao da će podneti ostavku ukoliko se dokaže da u 16 zemalja EU postoji zabrana uzgoja krznašica, što je bio jedan od argumenata protivnika ukidanja zabrane. Predstavnici vladajuće većine, Ministarstva za poljoprivredu, Uprave za veterinu i Privredne komore, bili su prisutni na sednici iznoseći svoje stavove zbog čega je uzgoj činčila dobar za Srbiju, „jer ima dobru perspektivu“.

Argumenti „odbrane“ da je ovakav biznis zabranjen u većini evropskih zemalja, da Svetska banka smatra obradu krzna jednom od pet najgorih industrija u svetu zbog zagađenja toksičnim metalima, kao i da je ovaj biznis neetički i nepravedan prema životinjama, ostali su bez odgovora za većinu poslanika koji su glasali za predlog (od 10 prisutnih, osam je podržalo ukidanje zabrane, jedan je bio protiv a jedan uzdržan).

Marijan Rističević je naveo da mnogo toga na svetu nije pravedno, poput ratova, „a nije pravedno ni što mnoge životinje u džungli jedu ljude“. Ni teza da se važnije stvari događaju u zemlji o kojima bi trebalo u ovom trenutku da raspravlja Odbor za poljoprivredu, a ne o uzgoju i ubijanju činčila, nije odvratila narodne poslanike da u minut do 12 ukinu zabranu, koja je početkom naredne godine trebalo da stupi na snagu. Oprečni su podaci o tome koliko je ovaj „biznis“ zaživeo i koliko je perspektivan, ali kao glavni argument predlagača izmena bilo je usklađivanje našeg zakonodavstva sa standardima EU, iako to od nas nije traženo, niti je na nivou EU pitanje uzgoja krznašica standardizovano jedinstvenim propisom.

Pročitajte još:

Izvor: Danas

Nakon zatvaranja elektrana rađaju se zdravije bebe

06.06.2018

Rezultati nove studije pokazali su da zatvaranje elektrana na naftu i ugalj dovodi do smanjenja prevremeno rođenih beba.

Nakon zatvaranja 8 elektrani u Kaliforniji, istraživači su se dosetili da istraže kakav će to uticaj imati na rađanje dece u okolnim zajednicama. Oni su otkrili da je u godini nakon zatvaranja postrojenja broj prevremeno rođene dece drastično opao.

Predvodnik stduije, Dr Džoan Kejsi sa Univerziteta u Kaliforniji izjavila je da je uzbuđena da podeli jednu pozitivnu priču vezanu za ekologiju. “Većina ljudi posmatra zagađenje vazduha i njene negativne posledice na zdravlje, ali , postoji i druga strana medalje. Mi smo hteli da vidimo šta se dešava kada se taj spoljni faktor koji prouzrokuje zagađenje vazduha otkloni i kako će to uticati na zdravlje ljudi.”

Rezultati studije objavljeni su u Američkom žurnalu epidemiologije i govore da je broj prevremeno rođenih beba opao za oko 20 do 25%. Deca koja su prevremeno rođena imaju veću stopu smrtnosti kao i više zdravstvenih problema kasnije u životu. Kao reper, ispitano je i područje sa istim brojem elektrana koje su ostale aktivne i u toj regiji broj prevremeno rođene dece ostao je isti.

Još jedno istraživanje pokazalo je da je i broj porođaja porastao nakon zatvaranja elektrana na naftu i ugalj.
Neke druge studije koristile su trudne miševe koji su bili izloženi zagađujućim česticama iz vazduha i pokazale su jasnu korelaciju između zagađenog vazduha i prevremeno rođenih beba kao i beba sa manjom kilažom na rođenju.

“Verujem da su ova istraživanja veoma bitna i da ukazuju na razne benefite promene ekoloških regulativa,” rekla je jedna od učesnica u istraživanju Rejčel Morelo-Froš. “Bilo bi dobro kada bismo ispitali vezu između zatvaranja elektrana i uticaja na zdravlje i u drugim državama,” rekla je doktorka Kejsi.

Negativne posledice zagađenja vazduha nisu usko vezane samo za elektrane već i na zagađenje koje dolazi iz drugih izvora. Na Imperijalnom koledžu Londona, podaci o rođenju pola miliona beba u glavnom gradu Engleske pokazuju da je visoko zagađenje vazduha usko povezano sa malom kilažom na rođenju.

“Možda je vreme da zdravlje naše dece bude podsticaj koji će pokrenuti smanjenje ambijentalnog zagađenja jer njihovi životi zavise od toga.”

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Ljubitelji prirode samostalno organizovali čišćenje reke Moravice

06.06.2018

Darko Pešić i Darko Vasilijić iz Sokobanje, zaljubljenici u prirodu, organizovali su, krajem maja, dobrovoljno čišćenje obala i korita reke Moravice. Zainteresovane ljubitelje životne sredine “regrutovali” su za akciju preko svojih profila na društvenim mrežama.

– Bilo bi lepo da dođete i da uz druženje učinimo dobro delo, a našu reku čistijom i lepšom – naveo je Pešić u pozivnici.

Uprkos malom odazivu, ispunio je svoja obećanja onima koji su mu se pridružili u čišćenju, ali pre svega Moravici.

Iako je među učesnicima vladala opuštena atmosfera, to ne znači da su zabušavali. Naprotiv! Posao je odrađen temeljno.

– To je naš simboličan doprinos reci na kojoj smo odrasli – izjavio je Darko Pešić.

Na njihovim sugrađanima je da cene napore Pešićeve i Vasilijićeve ekipe, ali i da se nauče većem poštovanju prirodnog okruženja i da Moravicu ne mešaju sa deponijom kako u budućnosti na njenim obalama ne bi osvanule šerpe, džezve i plastične kese i flaše.

Dva Darka i njihovi saborci bi svima nama mogli da posluže kao pozitivan primer da i kao pojedinci, bez ikakve organizacije i udruženja iza nas, možemo da se založimo i učinimo svet oko nas prijatnijim.

Potrebno nam je svega 102 dinara za Top Star gumene rukavice iz Maksija i dobra volja i nekoliko drugara sa istim sredstvima.

Da li se osećate inspirisano da u svojoj zajednici pokrenete druge na sličnu akciju?

Jelena Kozbašić

Ministar Trivan: Pitanje ekologije je pitanje kulture

06.06.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan poručio je povodom obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, da je pitanje ekologije pitanje kulture i da je važno negovati navike koje će obezbediti bolji svet za buduće generacije.

Trivan je na svečanosti u Botaničkoj bašti rekao da je pošumljavanje najefikasniji i najjeftiniji način da se reši problem prilagođavanja na klimatske promene, koje su stvarnost u kojoj živimo.

Goran Trivan je poručio da će se resorno ministarstvo zalagati za to da ne bude izgradnje hidrocentrala i mini hidrocentrala među zaštićenim dobrima, da se smanji upotreba plastike, kao i da se nastavi sa otklanjanjem opasnog otpada.

Prvog dana naplate plastičnih kesa koje se ne recikliraju postignuto je smanjenje njihove upotrebe od 50 odsto, precizirao je ministar i napomenuo da je za otkrivanje i otklanjanje opasnog otpada Ministarstvo imalo veliku podršku od tužilaštva i BIA.

Trivan je najavio da je u budućnosti planirano aktuelizovanje pitanja brige o vazduhu, buke u urbanim sredinama, o zaštićenim dobrima, o gradnji u nacionalnim parkovima i sličnih tema.

Projekt koordinator Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine u Srbiji (UNEP) Aleksandra Šiljić Tomić podsetila je na to da je Svetski dan životne sredine ustanovljen 1974. godine, a da se danas obeležava u više od 100 zemalja.

Tema ovog dana za 2018. godinu jeste pobediti zagađenje plastikom jer je to najveći izazov sadašnjice, upozorila je ona i dodala da se dnevno u Srbiji iskoristi sedam miliona plastičnih kesa.

Ambasador Indije u Srbiji Narinder Čauhan podvuklaje da se Indija okrenuta poštovanju prirode i životinja i da je to na neki način stil života, istakavši da se u toj zemlji oformio veliki pokret protiv korišćenja plastike, te da se kao alternativa nude torbe od pamuka.

Direktor korporativnih komunikacija i održivog poslovanja kompanije “Delez Srbija” Mirjana Jovašević ukazala je na to da ova kompanija kontinuirano sprovodi aktivnosti kojima želi da utiče na stvaranje zdravije i čistije planete, od reciklaže otpada, preko smanjenja emisije CO2, do strateškog upravljanja viškovima hrane.

Sa namerom da doprinesemo smanjenju zagađenja okoline, pokrenuli smo i projekat naplate plastičnih kesa i prvi rezultati su veoma ohrabrujući, jer se njihova potrošnja prepolovila, precizirala je Jovašević.

U okviru programa dodeljene su i nagrade kompanijama i organizacijama koje su doprinele zaštiti životne sredine, a među dobitnicima su Bezbednosno-informativna agencija, kompanija “Delez Srbija“, Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP), planinski klub “Kamena gora” i drugi.

Milisav Pajević

Održana konferencija „Životna sredina ka Evropi” – EnE18

06.06.2018

U prostorijama Privredne komore Srbije održana je konferencija „Životna sredina ka Evropi” – EnE18 – kojom je u Republici Srbiji zvanično obeležen UN Svetski dan zaštite životne sredine.

Konferenciju je organizovalo strukovno udruženje „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine” i Privredna komora Srbije, a ove godine bila je posvećena temi „Zaštita prirode – razvoj odgovoran prema prirodi”.

Plenarno predavanje održao je Rade Glomazić, menadžer projekta NATURA 2000, čijom implementacijom rukovodi Hjuman dajnamiks.

Stručnjaci okupljeni na Konferenciji ukazali su na moguće posledice razvoja neodgovornog prema prirodi i pokrenuli su na razmišljanje o tome da li je priroda zaštićena.

Zaštita prirode ne poznaje administrativne granice, važnost regionalnog pristupa koji promoviše mreža Env.net prepoznat je na najvišem evropskom nivou.

Panel diskusija pod nazivom „Priroda bez zaštite?” bila je prilika da razmotrimo naš (svoj) odnos sa prirodom.
Deo smo prirode te zaštitom ptica, riba, biljaka i pejzaža pokušavamo da poboljšamo i svoj kvalitet života.

Prirodu koju smo nasledili pritiskaju s raznih strana i u našem je interesu da zaustavimo štetu.

U planiranju odgovornog razvoja, pri donošenju odluka o suštinskim pitanjima ‒ kao što su saobraćaj, energija i poljoprivreda ‒ mora se uzeti u obzir njihov uticaj na prirodu i životnu sredinu, zaključeno je Konferenciji.

Milisav Pajević

1...1,0911,0921,093...1,675 Page 1,092 of 1,675

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM