Spasimo beogradske vrapce

09.06.2018

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

U saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, kompanija Pernod Ricard organizovala je akciju „Spasimo beogradske vrapce“.

– Ponosna sam što kompanija Pernod Ricard odgovorno ulaže u zajednicu u kojoj posluje, a ove godine, želeli smo da skrenemo pažnju javnosti na značaj očuvanja vrabaca. Svi zaposleni su učestvovali u izradi i postavljanju kućica za vrapce sa hranilicama na izabranim lokacijama, kako bi im pomogli opstanak u gradu čiji su simbol, izjavila je Ana Zlatanović, brand menadžerka i liderka održivosti i odgovornosti u kompaniji Pernod Ricard Srbija i dodala da je ovakvim odnosom prema društvu i lokalnoj zajednici Pernod Ricard je još jednom pokazao da svaki tržišni lider i svaka velika kompanija svojim aktivnostima daje primer ostalima kako uzajamna saradnja sa lokalnom zajednicom koristi svima, a najviše građanima koji treba da osete benefite bilo koje društveno odgovorne aktivnosti.

– U Srbiji se gnezdi između 1.300.000-1.900.000 parova vrabaca pokućara, čija populacija već nekoliko decenija opada. Kao i u svim svetskim metropolama, i u Beogradu, razlog za smanjenje brojnosti vrabaca leži u promenama u staništu. Promena stila gradnje objekata, smanjenje broja domaćih životinja, čiju su hranu koristili vrapci, zagađenje, takmičenje sa gradskim golubovima su samo neki od razloga za pad brojnosti ove vrste. Raduju nas aktivnosti kompanija kao što je Pernod Ricard koja je prepoznala značaj očuvanja vrabaca, simbola Beograda i naših prvih komšija i podržala akciju njihove zaštite, rekao je Slobodan Knežević, predstavnik Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Kompanija Pernod Ricard, već osam godina, na globalnom nivou sprovodi inicijativu “Dan odgovornosti”, organizujujući društveno odgovorne aktivnosti, kada se 18.500 zaposlenih širom sveta angažuje u zemljama u kojima kompanija posluje.

Milisav Pajević

Izvedena zajednička radna akcija za prirodu

09.06.2018

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Preko šezdeset zaposlenih radnika iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, JP NP „Fruška gora“, NIS a.d. Novi Sad i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, učestvovalo je u uređenju – čišćenju potoka i prirodnih staništa u okviru NP „Fruška gora” povodom Svetskog dana zaštite životne sredine.

Zajednička radna akcija za prirodu izvedena je na lokalitetu Ležimir ( Lišvarski potok, Rohalј baze, Sviloška uglјara – Ravne, Kecelјa – Mandalina ćuprija, Crveni put, Sviloška uglјara – Ciganski logor, Mostar – Janok, Partizanski put – Manđeloške vikendice).

Tom prilikom je prikuplјeno oko 150 džakova raznog otpada koji su nesavesni građani i turisti ostavili u prirodi.

Fruška gora je usamljena ostrvska planina u Panonskoj niziji, jedini nacionalni park u AP Vojvodini proglašen još 1960. godine, u cilju obezbeđenja trajne zaštite ovog područja.

Akcijaši su želeli da svojim zajedničkim radom daju svoj doprinos očuvanju njenih osnovnih prirodnih vrednosti za sadašnje i buduće generacije.

Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun je dan tokom koga se u celom svetu organizuju razne ekološke aktivnosti i kampanje.

Tog dana lјudi širom sveta ujedinjeno deluju kako bi obezbedili čistiju, zeleniju i bolјu budućnost za sebe i buduće generacije.

Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine.

Svrha i cilј ovog važnog ekološkog datuma je podizanje globalne svesti o značaju zaštite životne sredine. UN pozivaju sve pojedince i organizacije na akciju i preduzimanje konkretnih mera u zaštiti životne sredine. Očuvana životna sredina doprinosi kvalitetnijem životu ljudi i raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu.

Moto Svetskog dana zaštite životne sredine za 2018. godinu je bio: „Borimo se protiv zagađenja plastikom“.

To je poziv na akciju, da svi zajedno nastupamo u cilju suzbijanja jednog od velikih ekoloških izazova našeg vremena.

Ujedinjene nacije pozivaju sve nas da razmotrimo kako možemo da napravimo promene u našem svakodnevnom životu kako bismo smanjili težak teret zagađenja plastikom na našim radnim mestima, mestu življenja, u prirodi – radi čistije i lepše prirodne sredine i našeg sopstvenog zdravlja.

Iako plastika ima mnogo važnih upotrebnih vrednosti, previše koristimo plastiku za jednokratnu upotrebu uz teške ekološke posledice.

Milisav Pajević

Srbija se pridružila programu Kopernikus

09.06.2018

earth-1149733_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije uspostavljaju partnerstvo u oblasti posmatranja Zemlje potpisivanjem sporazuma o saradnji u okviru programa Kopernikus. Sporazum su 7. juna u Briselu potpisali Filip Brunet, direktor za svemirsku politiku, Kopernikus i odbranu u ime Evropske komisije i Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u ime Republike Srbije. Srpski BioSense Institut – Institut za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima će biti žarišna tačka aktivnosti programa Kopernikus u Srbiji u smislu pristupa podacima i korišćenja Sentinel podataka.

Sem Fabrici, ambassador EU u Srbiji, ovom prilikom je izjavio: „Veoma mi je drago što Srbija sada ima pristup Kopernikusu – najambicioznijem i najuspešnijem programu za posmatranje Zemlje na svetu. Kopernikus čini osnovu napora Evropske unije za posmatranje Zemlje i njenih mnogobrojnih ekosistema, dok istovremeno pomaže njenim građanima da se pripreme za prirodne i veštačke katastrofe i zaštite se od njih. Građani Srbije, akademska zajednica, istraživači i privatni sektor će od sada imati pristup podacima koje prikuplja porodica Kopernikusovih Sentinel satelita korišćenjem veza sa visokim propusnim opsegom. Oni će se na taj način pridružiti zemljama EU u iskorišćavanju višestrukih prednosti „Kopernikus ekonomije“ koja omogućuje široku primenu u oblasti životne sredine i bezbednosti, uključujući klimatske promene, održivi razvoj, transport i mobilnost, regionalno i lokalno planiranje, pomorski nadzor, poljoprivredu i zdravstvo. Verujemo da će Kopernikus podstaći srpska preduzeća da istraže nove mogućnosti za rast i razvoj poslovanja te da će stimulisati otvaranje radnih mesta. Kao žarišna tačka programa Kopernikus u Srbiji, BioSense Institut iz Novog Sada – koji već ima podršku grantova EU u okviru programa za istraživanje i inovacije Horizon 2020 – učvrstiće vodeću poziciju kao evropski centar izuzetnosti za razvoj napredne tehnologije u oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane.”

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je povodom potpisivanja sporazuma izjavila: “Potpisivanje ovog sporazuma veliko je priznanje za Srbiju u procesu evropskih integracija. Takođe to je veliko priznanje za Institutu BioSens. To je potvrda da je BioSens lider u oblasti digitalne poljoprivrede u ovom delu Evrope i šire. Osvajanjem prvog mesta u Evropi u okviru prestižnog poziva Evropske komisije Horizon 2020, Institut je pokazao da Srbija ima znanja, kreativnosti, inovativnosti i potencijala sa kojima ne zaostaje ni za mnogo razvijenijom zemljama. Ovaj sporazum približava nas Evropskoj uniji i oblasti nauke i u oblasti digitalizacije i u oblasti poljoprivrede. Drago mi je što će sada naši građani imati pristup ovim jedinstvenim podacima, od kojih će u početku najveću praktičnu korist imati naši poljoprivrednici a zatim i mnoge druge grane inovativnog biznisa.”

Kopernikus je revolucionarni program Evropske Unije za posmatranje i nadzor Zemlje, koji motri nad našom planetom i njenom životnom sredinom zarad dobrobiti svih evropskih građana. Zahvaljujući različitim tehnologijama, od satelita u svemiru do sistema za merenje na zemlji, moru i u vazduhu, Kopernikus obezbeđuje operativne podatke i informacione servise u širokom spektru područja primene. U partnerstvu sa državama članicama EU, Evropska komisija nadgleda program i koordinira njime te se stara da bude orijentisan na korisnike.

Sporazum o saradnji definiše srpski BioSense Institut – Institut za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima kao žarišnu tašku aktivnosti programa Kopernikus u Srbiji u smislu pristupa podacima i korišćenja Sentinel podataka. BioSense već rukovodi projektom Antares koji finansira EU, a čiji je cilj da BioSense pretvori u evropski centar izuzetnosti za naprednu tehnologiju u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane. Budžet Antaresa iznosi 28 miliona evra, od čega se 14 miliona finansira grantom EU, dok preostalih 14 miliona sufinansira Vlada Republike Srbije.

Nastavlja se ilegalna seča šuma koja ugrožava opstanak orangutana

09.06.2018

Seča i spaljivanje šuma kako bi se napravilo mesta za plantacije palme od koje se dobija veoma traženo palmino ulje, glavni su razlog vrtoglavog opadanja broja jedinki ove vrste.
Stručnjaci tvrde da će ova vrsta nestati sa planete u narednih 10 godina ako se ne preduzmu ozbiljne akcije očuvanja šuma u Indoneziji i Maleziji.
Podsetimo se da je Borneanski orangutan proglašen kritično ugroženom vrstom još 2016. godine.

Aktivisti za zaštitu životne sredine tvrde da seča drveća u tropskoj šumi koja je dom ugroženih orangutana na ostrvu Borneo traje i godinu dana nakon što je indonežansko ministarstvo za šumarstvo i životnu sredinu naredilo obustavu eksploatacije šume.

Organizacija Grinpis je saopštila da je njena istraga u šumi Sungai Putri pokazala da je u toku operacija seče sa najmanje šest ilegalnih naselja koja noću rade, a neka od njih su u područjima u kojima žive orangutani.
Slučaj šume koja se prostire na 57.000 hektara i koja je dom za oko 1.200 orangutana predstavlja test za sposobnost vlade da sprovede usvojeni moratorijum na isušivanje i eksploataciju velikih indonežanskih tresetišnih šuma, proglašen nakon velikih požara u sezoni suše 2015.

Požari su uništili 2,6 miliona hektara i obuhvatili delove Indonezije, Singapura, Malezije i južnog Tajlanda, bacajući tako svetlo na ogromne rizike koje su preduzele kompanije za proizvodnju papira i palminog ulja, isušujući močvarna tresetišta da bi napravile industrijske plantaže, čineći ih tako veoma zapaljivim.
Prema procenama Svetske banke, šteta od požara je iznosila 16 milijardi dolara.

Najnovija istraga je drugo otkriće komercijalne eksploatacije šume u manje od godinu dana.
Aktivisti su prošlog jula fotografisali i dronovima snimili dugački odvodni kanal pun vode, tešku mehanizaciju za uklanjanje zemlje i zasade drveća za papir uprkos naređenju ministra za šumarstvo da dotične kompanije obustave operacije.
“Ovo je velika sramota za indonežansku vladu koja neprestano obećava da će zaštititi Sungai Putri”, navodi se u saopštenju Grinpisa.

Eksploataciju šume Sungai Putri i kinesku investiciju u povezanu fabriku za preradu drveta podržavaju provincijski i okružni zvaničnici u provinciji Zapadni Kalimantan na Borneu.
Indonežanska kompanija koja ima dozvolu ministarstva za seču šume i odobren plan rada, sada nadjačane moratorijumom, takođe nije komentarisala.
Grinpis je naveo da nije jasno da li ta kompanija vrši seču ili su drugi iskoristili puteve koje je ona napravila da bi ušli dublje u šumu.

Za samo 25 godina, više od jedne četvrtine šuma Indonezije je raskrčeno, to je 76 miliona ari, prostranstvo veličine čitave Nemačke.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Zaposleni JP “Srbijašume” očistili divlju deponiju u šumi kod Voždovca

09.06.2018

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine zaposleni JP “Srbijašume” i Šumsko gazdinstvo “Beograd” organizovali su akciju čišćenja divlje deponije u šumi GJ “Stepin lug” – opština Voždovac.

Na divljoj deponiji je deponovan šut, plastika i razno smeće.

Prikupljanje otpada je izvršeno ručno, nakon toga je otpad utovaren u dva kamiona i dve traktorske prikolice i odvežen je na deponiju u Vinči.

U akciji je učestvovalo tridesetak zaposlenih JP “Srbijašume”, Šumsko gazdinstvo “Beograd” – Šumska uprava “Avala” kao i predstavnici opštine Voždovac.

Svetski dan zaštite životne sredine je ustanovljen 1972. godine od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na predlog tadašnje SFRJ.

Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine bilo je u znaku borbe protiv zagađenja plastikom, koje je jedno od najvećih globalnih ekoloških problema, i da razvijeni svet donosi mere koje vode ka ukidanju plastike iz upotrebe.

Milisav Pajević

Održana sedma sednica Skupštine „Zelene liste Srbije”

08.06.2018

Prvi ovogodišnji zajednički susret organizacija članica Saveza ekoloških udruženja „Zelena lista Srbije“ održan je od 3. do 5. juna u Nišu, a domaćin je bilo udruženje „Zeleni ključ“.

Na redovnoj sednici Skupštine Saveza, koja je realizovana u „Deli prostoru“, predstavnici i predstavnice deset organizacija članica usvojili su izveštaje o radu za prethodnu godinu, te dopunili i usvojili plan rada za 2018.

Razgovarano je o aktivnostima koje predstoje u okviru projekta „CSOnnect“, kao i o izbornoj skupštini Saveza, koja će biti pripremljena za septembar.

Drugog dana susreta, upriličena je poseta Reciklažnom centru JKP „Medijana“ u Nišu, gde su se članovi i članice „Zelene liste Srbije“ upoznali sa postupkom upravljanja komunalnim otpadom u gradu. Prilikom obilaska reciklažnog dvorišta, mogli su da pogledaju selektovan i baliran komunalni otpad, halu za sekundarnu selekciju i pokretnu traku za razvrstavanje.

Nakon toga, gosti su prisustvovali Konferenciji „Odgovorno upravljanje otpadom i poglavlje 27“, koja je organizovana u Regionalnoj privrednoj komori Niš.

U popodnevnim časovima, predstavnici i predstavnice udruženja-članica „Zelene liste Srbije“ posetili su izložbu eko fotografija, eko torbi i eko info grafika, koja je pripremljena u saradnji sa grupom mladih iz niških srednjih škola i studentima i studentkinjama fakulteta Zaštite na radu.

U okviru predviđenog programa susreta, povodom 5. juna Svetskog dana zaštite životne sredine, organizovan je i obilazak fabrike za reciklažu elektronskog otpada i razgovor „Zaštita životne sredine i mladi“ u EU info centru Niš. Kako je zbog obaveza u lokalnim sredinama većina gostiju treći dan otišla, grupi se priključilo tridesetak niških srednjoškolaca i studenata i njihovih profesora.

Osim domaćina, udruženja „Zeleni ključ“ iz Niša, susretu su prisustvovali predstavnici i predstavnice udruženja „Zeleni krug“ iz Novog Sada, „Društva mladih istraživača Bora“, Ekološkog pokreta „Moravski orašak“ iz Trestenika, Ekološkog pokreta „Bela breza“ iz Kruševca, Odreda izviđača „Zavičaj 1093“ iz Vranja, udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, Centra za održivu budućnost „Zelena zona“ iz Knjaževca, „Porečje“ iz Vučja i Eko kluba „Zeleni putokazi“ iz Raške.

Skup je realizovan je uz podršku programa „CSOnnect“ koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Milisav Pajević

Nacrt odluke o dimničarskim uslugama na teritoriji grada Sombora

08.06.2018

U skladu sa Zakonom o komunalnim delatnostima Odeljenje za komunalnu delatnost, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora, pripremilo je Nacrt odluke o dimničarskim uslugama na teritoriji grada Sombora.

Odlukom se uređuju uslovi i način obavljanja dimničarskih usluga, prava i obaveze davaoca i korisnika navedenih usluga, kao i finansiranje dimničarskih usluga, način obezbeđivanja kontinuiteta u obavljanju usluga i druga pitanja koja se odnose na obavljanje dimničarskih usluga.

Nacrt odluke biće na javnom uvidu od danas do 15. juna 2018. godine
Prezentacija Nacrta odluke i završna rasprava biće 15. juna, od 11.00 do 11.30 časova, u sali 108, prvi sprat, zgrada Županije, Trg cara Uroša 1, Sombor.

Primedbe, predloge i komentare građani pisanim putem redovnom poštom mogu dostaviti na adresu: Odeljenje za komunalnu delatnost, imovinsko-pravne i stambene poslove Gradske uprave grada Sombora, Trg cara Uroša 1, 25000 Sombor.

Elektronskom poštom, primedbe se dostavljaju na e-mail: vdespotovic@sombor.rs .

Nacrt odluke o dimničarskim uslugama dostupan je ovde.

Milisav Pajević

Dve skupštine stanara dobile beskamatni kredit kod BID zone Korzo

08.06.2018

Na konkurs BID zone Korzo namenjenom kreditiranju isključivo pumpi za povećanje pritiska vode, završenom 22. maja, javile su se četiri skupštine stanara sa teritorije opštine Paraćin, a komisija je izabrala dve koje su ispunile uslove.

Beskamatni kredit je odobren zgradama u Ulici Vidovdanska 1 i “Bakaruši” u Ulici Kralja Petra Prvog broj 52.

Obe zgrade iz Paraćina su dobile kredite u iznosu od po 80.000 dinara za kupovinu pumpi za povećanje pritiska vode u mreži, što je neophodno da bi tokom leta voda stizala i do viših spratova.

Kredit je na 12 meseci, tako da stanari ovu investiciju mogu lakše da otplate, što je značajna pomoć.

Novi konkurs sa istom svrhom raspisan je prvog juna, sa budžetom od milion dinara jer je puno zainteresovanih zgrada za nabavku pumpi, a svi potrebnu pomoć radi pribavljanja dokumentacije skupštine stanara, odnosno stambene zajednice, mogu dobiti u BID zona Korzo.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Novi projekat Kine veliki rizik po životnu sredinu

08.06.2018

Kineski projekat Pojas i put, vredan skoro 8 biliona dolara je jedan od najrizičnijih projekata po našu životnu okolinu, procenjuju svetski eksperti.

Prošle godine Kina je najavila plan, koji je već otpočeo sa realizacijom, da napravi Put svile novog doba. Projekat Pojas i put podrazumeva izgradnju masovne transportne infrastrukture koja za cilj ima da poboljša trgovinu i ekonomski rast širom zemljine kugle.
Ali, professor Vilijam Lorens sa Univerziteta Džejm Kuk u Australiji upozorio je javnost da je to jedan od najrizičnijih projekata po životnu sredinu.
“Kina ima ogromne ambicije što podrazumeva ogromnu odgovornost,” napisao je u radu u naučnom magazine Održivost prirode.

Ako se sve bude odvijalo po planu, ovaj projekat će se prostirati u 64 države širom Azije, Afrike, Evrope i Pacifika. Do 2050. godine u njega će biti inkorporirani 7000 infrastrukturalnih projekata za koje je u investicijama izdvojeno 8 biliona dolara.

Ova inicijativa sastoji se iz dve glavne komponente: Novog ekonomskog pojasa Puta Svile i pomorskog Puta svile 21. veka. Kopneni deo puta povezivaće Kinu preko Srednjeg istoka, centralne Azije sve do Evrope. Da bi se ovaj put ostvario biće potrebno izgraditi kilometre i kilometre gasovoda, mostova, tunela i železničke pruge. Pomorski deo puta pružaće se od Kine preko istočne Afrike do zemalja u Mediteranu.

Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) upozorio je da će planirani koridori prelaziti preko staništa barem 265 ugroženih vrsta, Sajga antilopa, tigrova i džinovskih panda. Takođe izgradnja ove masovne infrastrukture će potencijalno ugroziti 1739 važnih staništa ptica i 46 lokaliteta koji su ključni za održavanje biodiverziteta.

„Kina tvrdi da će projekat Pojas i put biti primer odgovornog razvoja, ali kako bi to postigla, Kina će morati da iz korena promeni način na koji posluje internacionalno,“ izjavio je profesor Lorens. „Previše kineskih firmi i finansijera posluje preko mora iako su slabo kontrolisani od strane svoje vlade, najviše iz razloga jer su veoma profitabilne.“ „U poslednje dve decenije posvedočio sam nebrojenim primerima agresivne eksploatacije od strane kineskih firmi, naročito u zemljama u razvoju koje nemaju dovoljno jake zakone o zaštiti životne sredine,“ dodao je.

Autori ove studije naglasili su da ovaj projekat daje mogućnost Kini da promeni pristup ovom projektu i da ih načini svetskim liderima u polju održivog razvoja. „Kina radi dobar posao učvršćivanja sigurnosnih regulativa unutar svojih granica. Izdala je veliki broj zelenih regulativa i obećava da će projekat Pojas i put sprovesti odgovorno, ali setimo se da vuk svoju ćud ne menja,“ zaključio je profesor.
„Ovo je ogromna prilika za Kinesku vladu, ali ako i ovaj projekat bude sproveden uobičajeno onda bi mogao da ima katastrofalne posledice po okolinu i samim tim i ekonomiju.“

Naučnici koji se bave klimom morali su da izmene modele kojima predviđaju dalji tok razvoja događaja i tvrde da bi ovaj nagli porast u ekonomskom progresu mogao još više da ubrza globalno zagrevanje. Centar za internacionalna klimatska istraživanja u Norveškoj nedavno je objavio podatke koji pokazuju da su emisije ugljen dioksida u Evropi skočile i da je to posledica ekonomskog rasta koji se ubrzava. Prošle godine, emisije Evropske unije porasle su za 1.8%.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Kružna ekonomija: Mogućnost da se industrijske emisije CO2 u Evropi prepolove

08.06.2018

circular-economy — Foto-ilustracija: Pixabay

Ukoliko otpadom upravljamo na društveno odgovoran način, emisije štetnih gasova od strane industrijskog sektora na evropskom kontinentu mogle bi da budu prepolovljene do 2050. godine, a globalno zagrevanje bi se zahvaljujući tome zadržalo ispod zacrtana 2 Celzijusova stepena.

Prema izveštaju finskog inovacijskog fonda Sitra i Evropske fondacije za klimatske promene, sprovođenje zelenih poslovnih modela, ponovna upotreba materijala i poboljšanje efikasnosti resursa ključni su za izgradnju industrije niskog doprinosa zagađenju vazduha i sledstveno klimatskim promenama.

Trenutni udeo industrijske delatnosti u proizvodnji ugljen-dioksida (CO2) iznosi 24 odsto. U prethodnoj, 2017, godini fabrike su, uslovno rečeno, oslobodile 37 milijardi tona zagađujućih hemijskih jedinjenja u atmosferu.

Autori izveštaja predlažu da se, u cilju smanjenja emisija, one oblasti poslovanja koje se u velikoj meri oslanjaju na čelik, plastiku, aluminujum i cement oblikuju u skladu sa modelima kružne (cirkularne) ekonomije.

Ukoliko transformacija industrijskog sektora u ovom smeru bude bila uspešna, očekuje se da bi globalna proizvodnja CO2 do polovine veka mogla da padne na 3,6 milijardi tona godišnje, što je više nego deset puta manje u odnosu na aktuelno stanje.

Jirki Katainen, potpredsednik Evropske komisije, odgovoran za poslove, rast, investicije i konkurentnost, izjavio je: “Usvajanje novih, kružnih poslovnih modela zasnovanih na ponovnom korišćenju sirovina i poboljšanju efikasnosti može doneti samo prednosti i pospešiti konkurentnost evropskih kompanija.”

Katainen je naglasio da će se značajno smanjenje zagađenja vazduha pozitivno odraziti na ambiciozne političke ciljeve na polju klimatskih promena i poboljšati kvalitet života Evropljana. Kružna ekonomija predstavlja “pobedničku strategiju”, zaključio je.

Jelena Kozbašić

Utvrđen Predlog zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost FBiH

08.06.2018

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine utvrdila je Predlog zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost FBiH po kojem je osnivač Fonda Federacija BiH, a prava i dužnosti osnivača obavlja Vlada FBiH.

Delatnost Fonda obuhvata prikupljanje i distribuciju sredstava na teritoriji FBiH, kao i finansiranje pripreme, provedbe i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti na očuvanju, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja stanja životne sredine, te u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Kako je navedeno u obrazloženju, politika zaštite životne sredine definiše i sprovodi mere za poboljšanje stanja i smanjenje zagađenja životne sredine, uz istovremenu primenu instrumenata ekonomskog razvoja.

Fundamentalni razlog za uvođenje ekonomskih instrumenata u politiku zaštite životne sredine jeste supstitucija ekološke štete nastale zbog degradacije životne sredine i prekomerne eksploatacije resursa.

Princip “zagađivač plaća” predstavlja osnov za definisanje finansijskih mehanizama. Ovaj princip često je tretiran kao model “recikliranja novčanih sredstava”. Prikupljanje ovih sredstava i njihovo namensko korišćenje ključni su faktori ekološke politike, što omogućava kreiranje “zelenog budžeta” za finansiranje projekata i programa koji imaju za cilj zaštitu, očuvanje i unapređenje životne sredine.

Za štetu nastalu zagađivanjem životne sredine odgovara pravna ili fizička osoba koja je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omogućila ili dopustila zagađivanje životne sredine. Princip se ne zasniva na kažnjavanju prema veličini emisije, već prema uticaju na zagađenost vazduha ili područja.

Postojeći Zakon o Fondu za zaštitu životne sredine Federacije BiH nije na celovit način rešio pitanje uspostave i korišćenja ekonomskih instrumenata za životnu sredinu, čime je otežana primena načela integralnog pristupa životnoj sredini, održivom razvoju i načela “zagađivač plaća”.

Predlog Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost je radila međusektorska radna grupa formirana od predstavnika Federalnog ministarstva životne sredine i turizma, Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije i Fonda za zaštitu životne sredine FBiH.

Energetska efikasnost obrađena je u ovom Zakonu, u skladu s pravnim okvirom koji je uspostavljen Zakonom o energetskoj efikasnosti u Federaciji BiH. Ovakav pristup doveo je do jedinstvenog i racionalnog rešenja, izbegnuto je bespotrebno normativno dupliranje i formiranje nove institucije za finansiranje mera energetske efikasnosti, i tako ispoštovan i princip ekonomičnosti.

Delatnost Fonda za zaštitu životne sredine FBiH proširena je uz jasnije definisanje aktivnosti na polju energetske efikasnosti. Zakonom o Fondu za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost je, koordinirano sa Zakonom o vodama, potvrđena raspodela vodnih naknada i prihoda prikupljenih po osnovu tog zakona, kao i naknada iz oblasti upravljanja otpadom, propisa iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, te drugih naknada određenih posebnim zakonom.

Prihodi Fonda, namenjeni finansiranju zaštite životne sredine i za energetsku efikasnost obezbeđuju se iz naknada zagađivača i korisnika životne sredine, kao iz posebne naknade za životnu sredinu koja se plaća pri svakoj registraciji motornih vozila.

Prihodi se obezbeđuju i iz naknada definisanih drugim zakonskim i podzakonskim aktima, a za koje je predviđeno da se u celini ili delom uplaćuju u Fond (vodne i naknade za opterećenje životne sredine otpadom, naknade za energetsku efikasnost).

Sredstva od naknada prikupljena po osnovu ovog Zakona prikupljaju se i raspodeljuju u odnosu 30 posto na račun Fonda, 40 posto kantonima i 30 posto opštinama.

Sredstva od naknada po osnovu drugih zakona i podzakonskih akata biće prikupljenja na račun Fonda i neće biti dalje rasporedljivana, saopšteno je iz Ureda Vlade Federacije BiH za odnose sa javnošću.

Milisav Pajević

Pitanje uzgoja činčila je moralno pitanje

08.06.2018

Farme_životinja_krzno — Foto: furfreealliance.com

Organizacija Fur free Alliance organizovala je juče izložbenu konferenciju Make fur history u Medija centru u Beogradu.

Konferencija je imala za cilj da javnost informiše o neophodnosti primene zabrane uzgoja životinja radi proizvodnje krzna, koja je propisana Zakonom o dobrobiti životinja, a koja treba da počne da se primenjuje od 1. januara 2019. godine.

Povodom održavanja sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu koja se desila pre tri dana, a na kojoj je donet zaključak da treba da se ukine zabrana uzgoja činčila radi dobijanja krzna, učesnici konferecije su izneli jasan stav.

Jelena Stevanović, članica udruženja Sloboda za životinje je naglasila da su ekonomsko razvijenim zemljama veterinarske inspekcije dokazale da je nemoguće postići adekvatne uslove za dobrobit životinja na farmama na kojima se one drže radi dobijanja krzna.

Koordinatorka kampanje koja je rezultirala zabranom uzgoja krznašica u Norveškoj Siri Martinsen o uslovima gajenja činčila na farmama navodi da je Komitet Evropske Unije objavio kako kavezi na farmama za uzgoj činčila krše prava životinja, napominjući da činčile skaču, aktivne su, a u farmama ne mogu ni da se kreću, ni da se pare.

– Na sednici Odbora koja je održana pre dva dana iznesena je neistina vezana za činčile, a to je da uzgoj činčila radi dobijanja krzna spašava ovu vrstu od istrebljenja, što je u suprotnosti sa stvarnim činjenicama. Sasvim je jasno da Srbija nema ekonomsku dobit niti koristi od uzgajanja činčila radi krzna, već se radi o razvoju sive ekonomije, pa čak i crne ekonomije, kaže pravna savetnica za zaštitu životne sredine i koordinator regionalne kampanje Fur free forever Maida Šabeta.

Analizirajući odredbu Zakona o dobrobiti životinja Šabeta je istakla da je Srbija među prvim zemljama u svetu donela vrlo naprednu odredbu koja zabranjuje držanje, reprodukciju, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna, donela je toliko detaljnu zabranu koja ne dopušta bilo kakvu maloverzaciju ili pravne praznine.

– Zemlje članice EU se pozivaju na ovu odredbu sa trendom da se na nacionalnom nivou zabrani uzgoj životinja radi krzna, bilo bi vrlo skandalozno da Srbija odstupi od tog stava, rekla je Šabeta.

Predsednik upravnog odbora Fur free Alliance i dr veterinarske medicine Mark Glover istakao je značaj Srbije i Zakona koji je dobro uređen, a sa druge strane kritikujući opcuju da bitna odredba Zakona o dobrobiti životinja može biti ukinuta.

– Pitanje uzgoja činčila je pre svega moralno pitanje. Srbija sama sebi puca u nogu, ako bi radila protiv zakona koji je donet. Njihova motivacija za kršenje zakona je neopravdana. Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je prešao svoja ovlašćenja i tu inspekcija treba da reaguje. Zakon o dobrobiti životinja je dobar zakon, ali pitanje je koliko će opstati, kazao je profesor Pravnog fakulteta u penziji Stevan Lilić.

Fur for Alliance je internacionalna organizacija koja ima za cilj obustavljanje nehumane prakse uzgajanja životinja radi proizvodnje krzna na svetskom nivou i realizuje projekat izložbenih konferencija Make fur history.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Kombinovano igralište za decu sa smetnjama u razvoju u Novom Sadu

08.06.2018

Prvo kombinovano igralište za decu sa smetnjama u razvoju nedavno je otvoreno na Štrandu.

Sprave na igralištu kontruisane su tako da se sva deca mogu igrati zajedno, sa ciljem da deca nauče da prihvataju vršnjake bez obzira na razlike.

Svečanom otvaranju prisustvovali su pokrajinski sekretar za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predrag Vuletić, predstavnici Udruženja „Čepom do osmeha“ i kompanije NIS, mališani iz vrtića „Detelinasa četiri lista“, deca iz SOŠO „Milan Petrović, učenici OŠ „Svetozar Marković Toza“ iz Taraša, članice „Eko kutka“ iz Kačareva i direktor JKP „Gradsko zelenilo“ Miloš Egić.

Projekat je finansiran sredstvima Fondacije kompanije NIS „Zajednici zajedno“ uz podršku Grada Novog Sada.

Milisav Pajević

Energetska efikasnost je investicija, a ne trošak

08.06.2018

Predstavnici Evropske Energetske zajednice, regulatornih tela EU, resornih ministarstva Republike Srbije, lokalnih samouprava, Univerziteta u Beogradu, kao i stručnjaci i predstavnici nacionalnih i međunarodnih organizacija i institucija koje finansiraju projekte u oblasti energetske efikasnosti, okupili su se danas u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda na završnoj konferenciji projekta EmBuild “Energetski efikasne zgrade – Planirajte. Investirajte. Renovirajte!”.

“Cilj EmBuild projekta je da osnaži državne organe, na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou u formulisanju strategije eneregetski efikasnog renoviranja javnih zgrada. Podaci potvrđuju da 40 odsto ukupne potrošnje energije i 36 odsto emisije CO2 u Evropskoj uniji nastaju u privatnim i javnim zgradama. Zato je jedna od osnovnih smernica EU, definisanih Evropskim programom za razvoj nauke Horizon 2020, da se ta potrošnja i zagađenje smanje,” objasnila je prisutnim medijima prof.dr Milica Jovanović Popović koordinator projekta za Srbiju.

Jovanka Atanacković, pomoćnica ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastruktrure Republike Srbije, konstatovala je da je projekat EmBuild značajno doprineo da se pitanje energetske efikasnosti sveobuhvatno, u pravnom i strateškom smislu, po prvi put u Srbiji pozicionira kao investiciono. “Obnova zgrada prema principima energetske efikasnosti donosi uštede, i državi i građanima, utiče na poboljšanje konfora, doprinosi smanjenju zagađenja i održivom razvoju i u smislu otvaranja novih radnih mesta. Zato verujem da je strateško planiranje, kojim se projekat EmBuild upravo bavi, kao i primena tih planova, korak po korak, od velike važnosti za našu zemlju”, zaključila je Atanacković, dok je državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, Stevica Deđanski, konstatovao da je planskom pristupu u ovoj oblasti doprinelo donošenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025.godine sa projekcijama do 2030. ”Uštede planirane trećim akcionim planom za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine koje su projektovane na 9 odsto, su premašene. Verujem da ćemo u narednim godinama ostvariti još bolje rezultate, “ zaključio je Deđanski.

Projekat EmBuild finansira Evropski program za razvoj nauke Horizon 2020, a podržava Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. U Srbiji, kao član međunarodnog konzorcijuma u kojem učestvuju partneri iz: Bugarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, Nemačke i Belgije, projekat sprovode Arhitektonski, Mašinski i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

Rezultati ovog projekta biće značajni inputi u izradi Nacionalne strategije obnove zgrada, što je jedna od prioritetnih obaveza prema Energetskoj zajednici, čiji je potpisnik i Srbija. “U proteklih dve i po godine, u bliskoj saradnji sa 24 opštine i komunikaciji sa svim opštinama koje su članice Stalne konferencije gradova i opština, mi smo se bavili prikupljanjem podataka i izradili tri uzorna modela koji će moći da koriste sve opštine u planiranju obnove javnih zgrada po principima energetske efikasnosti,“ objasnila je profesorka Jovanović Popović i dodala: ”U nekim opštinama je dosta toga i urađeno. Opština Ivanjica, na primer, je novac ostvaren uštedom, nakon energetski efikasne obnove javnih zgrada, upotrebila za izgradnju Centra za dijalizu. Jedan od ciljeva našeg projekta i ove, završne konferencije, je bio upravo da se istaknu takva pozitivna iskustva i razmene mišljenja o najboljim strategijskim pristupima u obnovi javnih zgrada po principima energetske efikasnosti.”

Tema energetske efikasnosti ostaje u fokusu i dan nakon ove konferencije – 8. juna, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, u okviru Nemačke razvojne saradnje, u Hotelu Envoy u Beogradu, organizuje regionalni skup kojem će prisustvovati predstavnici resornih ministarstava iz šest članica Energetske zajednice.

Gradnja mini hidroelektrana samo uz saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine

08.06.2018

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je da sve dozvole za gradnju mini hidroelektrana u zaštićenim područjima resorno ministarstvo izdaje tek pošto svaki investitor ispuni sve zakonom propisane uslove, pa i one o zaštiti životne sredine.

Nijedna dozvola nije i ne može da bude izdata ukoliko nisu ispunjeni uslovi koje je propisalo i Ministarstvo zaštite životne sredine.

Resorno ministarstvo dozvole za gradnju izdaje tek na kraju procesa, pošto se svi nadležni izjasne i daju svoje saglasnosti.

Zato je krajnje neprincipijelno optuživati Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, jer mi ne kršimo, već sprovodimo zakon, navodi se u saopštenju Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Milisav Pajević

U Jablaničkom okrugu dodeljeno 12,4 miliona dinara za razvoj pčelarstva

08.06.2018

Pčele, pćelarstvo, košnice, pčelari, — Foto: Pixabay

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić obišao je zadrugu “Med i voće” u Vlasotincu, kojoj su prošle godine dodeljena bespovratna sredstva u okviru programa namenjenog oživljavanju zadrugarstva.

Krkobabić je tom prilikom objasnio da je novac dodeljen u okviru Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih zadruga u 2017. godini.

On je, konstatujući da su rezultati tog državnog programa vidljivi, podsetio na to da je pomenutoj zadruzi u Jablaničkom okrugu dodeljeno 12,4 miliona dinara, u cilju nabavke opreme za savremeno pčelarstvo.

Tako je ova zadruga nabavila kontejnerski objekat, automatsku mašinu za izradu šećernih pogača, mašinu za izradu satne osnove, električni otklapač saća, opremu za vrcanje meda, sušaru za polen i opremu za kontrolu pčelinjih proizvoda, precizirao je ministar.

Prema njegovim rečima, stručnjaci su ocenili da je ova godina povoljna za pčelare, a najsavremenijom tehnologijom pravi se iskorak u razvoju pčelarstva.

Direktor zadruge Zoran Stojiljković iskazao je zahvalnost Vladi na investiciji, koju je ocenio značajnom za svoju proizvodnju.

Imajući u vidu da je geografski položaj opštine Vlasotince pogodan za pčelarstvo, realizacijom prošlogodišnjeg projekta stvoreni su uslovi za obnovu i razvoj proizvodnje na široj teritoriji, jer zaduga svojom opremom može da pruži usluge i drugim pčelarima.

Milisav Pajević

1...1,0891,0901,091...1,675 Page 1,090 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM