Ekološko društvo “Medvednik” je na Divčibarama organizovalo “Dane gljiva i lekovitog bilja“.
Divčibare dobijaju prve gljivarske staze.
Posle Kopaonika to je druga planinska destinacija u Srbiji, koja posetiocima i ljubiteljima gljiva nudi tako nešto.
Otvaranje gljivarskih staza je samo jedna od aktivnosti ove poznate manifestacije “Dani gljiva i lekovitog bilja“.
Ovu manifestaciju organizuje ekološko društvo “Medvednik”.
Srbija mora najvažniji resurs, pijaću vodu, da sačuva za sebe, kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i dodaje da se ne slaže sa tim što su mnogi izvori pijaće vode dati kao koncesija ili na neki drugi način različitim subjektima.
– Srbija, generalno, ne troši vodu na racionalni način. Srbija nema dovoljno pijaće vode, perspektivno gledajući. Klimatske promene donose snižavanje nivoa podzemnih voda. Istovremeno, to znači smanjivanje kapaciteta podzemnih voda i rezervi koje imamo, rekao je Trivan u intervjuu za Telegraf.rs.
Istakao je da bi trebalo racionalno da koristimo pijaću vodu “sve da je i imamo za bacanje, a nemamo”.
Ukazao je da površinske vode moraju da budu čiste, da bismo i tu imali deo rezervi, koja se može kvalitetno prerađivati u kvalitetnu pijaću vodu.
Plan je, kaže, da u Srbiji treba da se izgradi 359 sistema za preradu otpadnih voda, što znači da treba da investiramo između četiri i pet milijardi evra u to, a nakon toga ćemo moći da računamo na čistu i zdravu životnu sredinu u celini.
– Mnogo je to novca, Srbija nema toliko para, ali će morati da izvaja. Moraće da izdvaja više para za životnu sredinu od sadašnjih 0,2, – 0,7 odsto BDP-a, do 1,2 ili 1,3 odsto, koliko je u mnogim zemljama. Ako želimo da živimo zdravo, duže i da sačuvamo prirodu, to mora da se desi. Garantujem, da će se to desiti, rekao je Trivan.
Pobornik je da se u projekte prerade otpadnih voda “ide” ka privatno-javnim partnerstvima, jer je to brži put da se obavi taj posao.
Izvor: Telegraf.rs
Saudijska Arabija saopštila je da je kralj Salman razgovarao s američkim predsednikom Donaldom Trampom, ali da tokom razgovora nije bilo reči o proizvodnji dodatnih dva miliona barela nafte koje je Tramp ranije spomenuo na Twiteru.
– U razgovoru su dvojica lidera naglasili da je potrebno učiniti napore kako bi se održala stabilnost naftnog tržišta i rast globalne ekonomije, prenela je državna agencija Saudi press.
U saopštenju se dodaje da postoji razumevanje da će zemlje koje proizvode naftu morati da daju “nadoknadu za bilo kakve eventualne nestašice zaliha”, bez daljeg objašnjenja.
Misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini na području Tuzle organizuje niz aktivnosti koje za cilj imaju promociju zaštite životne sredine.
Sprovođenje ovih aktivnosti je simbolično obeleženo prošlog četvrtka postavljanjem informativne table sa edukativnim sadržajem u svrhu podizanja svesti građana o značaju pravilnog odlaganja otpada.
U okviru ovih aktivnosti, informativne table će biti postavljene na još sedam lokacija na području grada Tuzle.
Ranije je, u saradnji sa Fondacijom tuzlanske zajednice i Gradskom upravom Grada Tuzle, realizovana akcija sadnje drveća na šetalištu uz reku Jalu.
Pored toga, u saradnji s Vijećem mladih Tuzla, Koalicijom za borbu protiv mržnje Tuzla i ekološkim nevladinim organizacijama će tokom jula biti organizovana akcija čišćenja izletišta Ilinčica, najavljeno je iz Misije OEBS-a u BiH.
Šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji NJ.E. Sem Fabrici uručio je prekjuče ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović potpisan IPARD II finansijski sporazum 2014 -2020 zaključen između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije.
Ovim je srpskim poljoprivrednicima omogućeno da koriste investicionu podršku u iznosu od 175 miliona evra bespovratne pomoći do 2020. godine.
Fabrici je u novom sedištu Uprave za agrarna plaćanja na Novom Beogradu, rekao da IPARD II podrazumeva grant od 175 miliona evra, a da će uz doprinos lokalnih vlasti i privatnog finansiranja biti investirano oko 400 miliona evra u poljoprivredu i dodao da je poljoprivreda veliki potencijal za rast jer ona čini 10 odsto BDP Srbije, 20 odsto zaposlenih je u poljoprivredi a 50 odsto izvoza poljoprivrednih proizvoda ide u Evropsku uniju.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović je ocenila da je ovaj program važan zbog usklađivanja poljoprivredne politike Srbije sa zajedničkom evropskom politikom u tom sektoru.
Vlada Crne Gore je na poslednjoj sednici utvrdila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama.
Izmenama se, između ostalog, nacionalno zakonodavstvo dalje usaglašavanja sa legislativom Evropske unije i stvara potreban pravni okvir za donošenje nedostajućih podzakonskih akata, kao i usklađivanje već donešenih.
Konkretniji cilj je sprečavanje, kontrola i smanjenje zagađivanja voda uticaja, odnosno, stvaranje uslova za razumno i pravično održivo korišćenje voda.
Nemačka je dobila garancije SAD da nikakve sankcije uvedene Rusiji neće uticati na izgradnju ruskog gasovoda “Severni tok 2”, saopšteno je iz nemačkog Ministarstva privrede.
Portparol Ministarstva, čije ime nije navedeno, izjavila je da se Nemačka usprotivila sankcijama sa ekstrateritorijalnim efektom, ali da odrednice SAD o izgradnji gasovoda koji povezuje Rusiju i Nemačku pokazuju da sankcije neće uticati na njegovu izgradnju.
Ona nije mogla da kaže kada je Nemačka dobila odrednice od SAD.
Specijalna agencija UN-a za civilno vazduhoplovstvo odobrila je nove standarde za globalni sporazum o smanjenju emisije gasova staklene bašte međunarodnih letova. Prema novim pravilima za novu šemu za smanjenje emisije ugljnika za međunarodnu avijaciju (CORSIA), aviokompanije moraju početi da prate i izveštavaju o potrošnji goriva i emisijama ugljenika od januara 2019. godine.
Oni će morati da sprovedu mere da ograniče svoje emisije ili da ih nadoknađuju kupovinom karbonskih kredita od naznačenih zelenih projekata širom sveta.
Procenjuje se da domaći i međunarodni letovi imaju oko 2% globalnih emisija CO2.
Odobrenje Saveta međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva omogućiće vladama i indiustriji da završe pripreme pre stupanja propisa na snagu.
Predsednik Saveta dr Olumuiva Benard Aliu rekao je: „Avijacija je sada odredila ne samo svoje ciljeve o klimatskim promenama već i sredstva za njihovo postizanje. Korak koji je načinjen danas predstavlja jasan pokazatelj nepokolebljive predanosti vlada i avio kompanija da smanje budući uticaj međunarodne avijacije na globalnu klimu.“
Dodao je da su odredbe CORSIA testirane uz podršku nemačke vlade i učešće šest drugih zemalja i deset aviokompanija.
Izvor: energylivenews
Prirodni gas koji će se isporučivati preko drugog kraka gasovoda Turski tok mogao bi početkom 2020. godine da poteče kroz gasne transmisione sisteme Bugarske, Srbije i Mađarske, najavio je generalni direktor Gasproma Aleksej Miler.
Dodao je da su pomenute tri zemlje donele odluku o razvoju svojih gasnih transmisionih mreža.
Gasprom je pre dva dana nastavio sa polaganjem cevi za drugi krak gasovoda Turski tok, nakon što je u aprilu završena izgradnja prvog kraka.
Do sada su položene cevi u dužini od 1.161 kilometra, što je 62 posto ukupne dužine gasovoda.
Gasprom i turski Botas su u maju potpisali protokol o izgradnji kopnenog dela gasovoda Turski tok koji će dovesti ruski gas do evropskih potrošača.
Potpredsednik Gasproma Vitalij Markelov je nedavno izjavio da se sa Turskom pregovara o ruti drugog kraka gasovoda preko teritorije te zemlje, a zamenik izvršnog direktora Gasproma Aleksandar Medvedev kaže da će vrlo brzo biti doneta konačna odluka o ruti.
Prema njegovim rečima, trenutno se razgovara o dve ključne opcije u skladu sa procedurama u Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji, a kao potencijalna tržišta imenovao je Grčku, Italiju, Bugarsku, Srbiju i Mađarsku.
Prva linija gasovoda Turski tok će snabdevati gasom samo Tursku, dok će druga služiti za dopremanje ruskog gasa do južne i jugoistočne Evrope.
Svaki krak gasovoda će imati kapacitet od po 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a ukupna vrednost projekta procenjena je na 11,4 milijarde evra.
Na 83. sednici Vlade Crne Gore doneta je Uredba o bližim kriterijumima održivosti za biogoriva i biotečnosti za ostvarivanje obaveznog udela energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije.
Uredbom se upotpunjuje pravni okvir za utvrđivanje uslova koje treba da ispunjava akreditovano pravno lice za ispitivanje kriterijuma održivosti, kаo i postupci provere ispunjavanja kriterijuma održivosti.
Vlada je donela Uredbu o obaveznom udelu biogoriva u sektoru saobraćaja kojom se utvrđuju vrste, sadržaj, kvalitet i udeo biogoriva koji se stavlja na tržište radi postizanja obaveznog udela obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja, kao i obaveze energetskih subjekata koji se bave trgovinom naftnim derivatima namenjenim sektoru saobraćaja.
Crna Gora ima obavezu da implementira pravnu tekovinu Evropske unije iz oblasti energetike koja podrazumeva obavezu da minimalno 10 odsto finalne energije koja se koristi u saobraćaju bude proizvedeno iz obnovljivih izvora.
Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila Izveštaj “Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u Republici Srbiji u 2017. godini”.
Izveštaj je urađen na osnovu podataka dostavljenih u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja od strane obveznika izveštavanja.
Izveštaj možete preuzeti ovde.
Agencija je pripremila Izveštaj “Izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u Republici Srbiji u 2017. godini”.
Izveštaj je urađen na osnovu podataka dostavljenih u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja od strane obveznika izveštavanja.
Izveštaj možete preuzeti ovde.
Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila Izveštaj “Plastične kese u Republici Srbiji u 2017. godini”.
Izveštaj je urađen na osnovu podataka dostavljenih u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja od strane obveznika izveštavanja.
U leđa spomenika Jana van Ajka, čuvenog slikara flamanske renesanse, smeštenog na jednom trgu u Brižu, u Belgiji, odnedavno gleda kit koji je “izronio” iz jednog od tamošnjih kanala.
Skulptura kita napravljena je od plastičnog otpada i svetlost dana je ugledala kao deo izložbe Triennale Brugge 2018 koja će se u ovom belgijskom gradiću održati u periodu od 5. maja do 16. septembra.
U istorijskom centru, pored najvećeg morskog sisara, svoje mesto pronaći će još četrnaest umetničkih i arhitektonskih instalacija.
Umesto krvi i mesa, “kanalsko” morsko stvorenje sazdano je od 5 tona smeća. Belgijski kit visok je 11 i po metara.
Autori iz arhitektonskog biroa STUDIOKCA iz Njujorka (SAD), udruženi sa Hawaii Wildlife Fund i Surfrider Foundation, su svoj građevinski materijal u periodu od 4 meseca izvukli iz okeana.
Cilj arhitekata je da upozore da još 150 miliona plastike pluta naokolo, zagađujući prirodu i predstavljajući životnu opasnost za mnogobrojne stanovnike svetskih voda, a ne samo kitove. Svake godine ljudi odbace dodatnih osam tona.
Više o tome kako je nesvakidašnji projekat sproveden u delo i kako je kit dopremljen na svoje trenutno prebivalište možete da pogledate u sledećem videu: https://vimeo.com/269683136.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je, otvarajući ministarsku konferenciju povodom 70-godišnjice donošenja Beogradske konvencije i 90. zasedanja Dunavske komisije, ocenila da je Beograd danas centar vodnog saobraćaja u Evropi, s obzirom na to da se na obeležavanju važnog jubileja – donošenja Beogradske konvencije, kojom je obnovljena slobodna plovidba na Dunavu posle Drugog svetskog rata – okupilo približno 120 učesnika.
Konferenciji su prisustvovali diplomatski predstavnici i rukovodioci administracija nadležnih za transport iz 11 država članica Dunavske komisije, zemalja posmatrača, Evropske komisije, kao i važnih međunarodnih organizacija sa kojima Dunavska komisija sarađuje.
– Danas nismo tu samo da bismo se prisetili zajedničkog dela istorije, već i da bismo razgovarali o budućnosti. Verujem da nema boljeg mesta za to od Srbije, kao zemlje koja ima centralni geostrateški položaj u regionu, ali i zemlje kroz koju prolazi oko jedna četvrtina plovnog toka Dunava, odnosno oko 600 kilometara, poručila je potpredsednik Vlade.
Ona je navela da ciljevi ovogodišnje konferencije uključuju jačanje svih oblika saradnje, ubrzani razvoj zajedničkih standarda plovidbe na Dunavu, povećanje bezbednosti i sigurnosti ovog vida transporta, kao i realizaciju infrastrukturnih projekata u skladu sa evropskim planovima prebacivanja dela saobraćaja na plovne puteve.
– Srbija na svemu tome već predano radi, a ukupna vrednost projekata u vodnom saobraćaju u Srbiji, uključujući projekte koji se već realizuju i one koje planiramo da realizujemo, iznosi 204 miliona evra, istakla je Mihajlović.
Prema njenim rečima, nakon 22 godine u ovoj godini počinju radovi na uređenju plovnog puta na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke, vredni 10 miliona evra, dok će projekat „AtoN“, koji se ove godine završava, omogućiti da imamo najmoderniju navigacionu signalizaciju na Dunavu.
– Ove godine izabraćemo i izvođača radova u okviru Projekta rekonstrukcije brodske prevodnice „Đerdap 1“, čija je vrednost 28,5 miliona evra, koji sufinansira Evropska komisija grantom od 13,5 miliona evra, precizirala je ona.
Sledeće godine, kako je najavila, počinjemo izgradnju Terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo, u toku je izrada prostornog plana za novu luku u Beogradu, a sledeće godine počinje izrada projektne dokumentacije, a pripremamo i projekte za dalji razvoj inteligentnih transportnih sistema u plovidbi ukupne vrednosti od približno 10 miliona evra.
Mihajlović je naglasila da su velika ulaganja u vodni saobraćaj u poslednjih nekoliko decenija moguća zahaljujući tome što je Srbija danas politički, ekonomski i finansijski stabilna država.
Investicije na kojima radimo osnova su za dalje privlačenje investicija u vodni saobraćaj, pre svega iz privatnog sektora i kroz različite modele javno-privatnog partnerstva. Vrednost potencijalnih projekata, samo kada govorimo o izgradnji novih luka, odnosno lučke suprastrukture, u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu iznosi oko 150 miliona evra, istakla je potpredsednik Vlade.
Ona je ukazala na to da će realizacija ovih projekata omogućiti povezivanje Dunava sa putnim i železničkim Koridorom 10, kao i dodatni rast obima prevoza Dunavom.
– U 2014. godini imali smo svega sedam miliona tona robe koja je prevezena Dunavom. Međutim, zahvaljujući merama koje smo preduzeli do danas, taj iznos je povećan na 10,5 miliona tona u 2017, a naša očekivanja su da ćemo na kraju investicionog ciklusa i realizacijom navedenih projekata videti rast na približno 15 miliona tona ukupno prevezene robe, od čega očekujemo oko devet miliona tona pretovara u srpskim lukama, istakla je Mihajlović.
Predsednik Dunavske komisije Gordan Grlić Radman ocenio je da je današnja konferencija prilika za to da se podsetimo istorijata Dunavske komisije, koji je počeo još 1856. godine u Parizu.
Sedamdeset godina koje danas obeležavamo i 90 godina pre toga pokazuju dugu tradiciju naše organizacije, a sadašnji trenutak je prilika da afirmišemo važnost Dunava kao transportnog koridora i važnost Dunavske komisije, istakao je Grlić Radman.
On je naveo da ciljevi Dunavske komisije, u narednom periodu, između ostalog, obuhvataju upravljanje razvojem infrastrukture za rečnu plovidbu, kao i otklanjanje uskih grla na plovnom putu, koja predstavljaju jedan od najvećih problema u plovidbi Dunavom.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture povodom ovog skupa u holu Palate Srbija priredilo je i izložbu “70 godina Beogradske konvencije”, na kojoj je, između ostalog, prvi put izložen i original ovog dokumenta, koji se čuva u Beogradu.
Nacionalna služba za zapošljavanje – Filijala Kragujevac i Opština Knić raspisali su javni konkurs za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica u 2018 godini.
Javni radovi se mogu sprovoditi u oblastima socijalnih (odnosno socijalne zaštite) i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Program javnih radova namenjen je radnom angažovanju prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i radi ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Javni rad sprovodi poslodavac – izvođač javnog rada, koga određuje Nacionalna služba Filijala Kragujevac i Opština Knić na osnovu javnog konkursa.
Poslodavac – izvođač javnog rada sa sedištem van teritorije opštine Knić, može organizovati sprovođenje javnih radova ukoliko angažuje nezaposlena lica iz svih kategorija teže zapošljivih lica, definisanih Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2018. godinu, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ-u, koja su na teritoriji opštine Knić na evidenciji NSZ Filijale Kragujevac Ispostava Knić.
Pre ključivanja u program Nacionalna služba vrši proveru ispunjenosti zakonskih i uslova ovog javnog konkursa za nezaposleno lice.
Maksimalna dužina trajanja javnog rada je četiri meseca, u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima.
Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima utvrdiće se broj radnih dana za svako lice uključeno u javni rad.
Poslednji rok za prijem prijava za učešće na javnom konkursu je 30. jula ove godine.
Niš će biti prvi gradu u Srbiji koji će dobiti stratešku mapu buke. To je sveobuhvatni dokument o izvorima i proceni nivoa buke u gradu.
Narednih meseci buka će se u Nišu meriti na devet tačaka.
Najmanje pet gradova sa više od 100.000 stanovnika treba da je imaju kako bi se poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.
Narednih meseci buka će se u Nišu meriti na devet tačaka.
Da je buka štetna svesni su svi, a dokument će dati smernice šta konkretno grad treba da uradi da bi se štetnost buke smanjila.
Osim saobraćaja u gradu, Niš se nalazi na raskrnici oba kraka koridora 10, tu je aerodrom, i do sada ne postoje konkretne analize i rezultati merenja.
Uz stratešku mapu buke Niš je ranije doneo odluku o akustičnom zoniranju gradu. Niš šest zona a na osnovu te odluke inspektori će moći da mere nivo propisane buke, za nepoštovanje odluke predvidjene su kazne od 25.000 do 150.000.
Zanimljivo je da su od merenja buke izuzeti najavljeni festivali u gradu, vojni avionski saobraćaj, ali ne i civilni.
Izvor: RTS
Tehnološka firma najavila smanjenje poslovanja.
Nedeljama nakon što je pionir i lider u proizvodnji električnih vozila Tesla najavio da će smanjiti 9% svihe radne snage, stiže nam informacija da će značajno smanjiti poslovanje na domaćem tržištu solarne energije samo dve godine nakon ulaganja od 2.6 milijardi dolara.
Kompanija je saopštila da će najnovije smanjenje divizije, nazvano SolarCiti podrazumevati zatvaranje oko deset objekata za instalaciju i prekid partnerstva sa američkm maloprodajnim gigantom Home Depot.
U prvom tromesečju 2018. godine instalirano je oko 76 megavata solarnih sistema, što je manje od 200 megavata kapaciteta ogranka kompanije SolarCiti postignuto na početku 2016. godine. Oko 60 objekata solarnih instalacija organizacije ostaće otvoreno nakon ovog poteza.
Iz Tesle su javili da je smanjenje energetskog poslovanja u skladu sa njegovim širim smanjenjem osoblja i da je bilo „teško ali neophodno“ kako bi postigli svoj cilj proizvodnje 5000 novih modela električnih sedana nedeljno. Trenutno se kasni sa proizvodnjom ovih vozila.
Portparol Tesle izjavio je: “Naši energetski proizvodi su od ključnog značaja za našu misiju da ubrzamo tranziciju sveta na održivu energiju i mi i dalje smatramo da će teslini solarni i poslovi električnih vozila biti iste veličine kao i automobilska industrija. Reorganizacija koja je najavljena prošle nedelje neće uticati na to.“
Izvor: energylivenews
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
