Održana EIONET radionica biodiverziteta

13.07.2018

Na nedavno održanoj EIONET radionici biodiverziteta u Kopenhagenu razmatrani su postojeći statusi informacionih sistema biodiverziteta u zemljama članicama i pridruženim članicama Evropske agencije za životnu sredinu (EEA).

Posebno su razmatrane mogućnosti za izveštavanje u okviru projekta “Zeleni i plavi koridori biodiverziteta“.

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije predstavila je razvoj baze podataka biodiverziteta za potrebe izrade indikatora na nacionalnom nivou, kako za potrebe izveštavanja na nacionalnom nivou, tako i za potrebe izveštavanja prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu (EEA) i pripreme 6. nacionaknog izveštaja Konvencije o biološkom diverzitetu.

Milisav Pajević

Nagrađeni najbolji u 16. akciji „Za zeleniji Beograd”

13.07.2018

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić prisustvovao je juče završnoj svečanosti povodom 16. akcije „Za zeleniji Beograd” koja je održana u JKP „Zelenilo – Beograd” na Malom Kalemegdanu.

Tom prilikom gradonačelnik je dodelio nagrade i zahvalnice pojedincima koji su uređenjem balkona, dvorišta i zelenih površina dali doprinos zdravijem, zelenijem i lepšem Beogradu.

Gradonačelnik Radojičić je istakao da je dodela priznanja za najlepše zelene površine dobra prilika da se društvena svest o značaju očuvanja životne sredine što više proširi.

– U Beogradu postoji sjajna energija i y njemu žive divni ljudi, a oni koje danas nagrađujemo su doprineli svojim veštinama da za sve nas grad bude još lepši. Hvala vam što od vaših dvorišta i balkona pravite divne zelene oaze u kojima svi uživamo. Moja je vizija da Beograd bude još zeleniji i čistiji tako da će Grad Beograd i njegovo rukovodstvo insistirati na tome, ali i dati svoj puni doprinos da taj cilj bude dostignut. „Zelenilo – Beograd” je značajno doprinelo da Beograd danas izgleda lepše, oni su nosioci novih inicijativa i mi ćemo zajedno raditi na tome da njihove ideje budu realizovane u skoroj budućnosti, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić.

Generalni direktor JKP „Zelenilo – Beograd” Slobodan Stanojević podsetio je da je za ovo gradsko preduzeće protekla godina bila najuspešnija godina do sada, što se najbolje vidi na primeru parka Ušće.

– Ušće je najveći park u ovom delu Evrope i ima zaista mnogo sadržaja i mnogo korisnika. Tu su sportski i rekreativni tereni, atletska i biciklistička staza, dečja igrališta, avantura parkovi i svi su ti sadržaji veoma dobro posećeni. Ponosni smo i na akciju „Za zeleniji Beograd”, koja je pre 16 godina počela u jednoj opštini i sa nekoliko učesnika, a danas je došla do deset opština sa više od 500 učesnika. Širimo ideju o neophodnosti očuvanja životne sredine i to će biti naša misija i ubuduće, kazao je Stanojević.

U kategoriji najlepše zelene površine oko stambenog objekta, prvo mesto osvojila je stambena zajednica Karađorđeva 11, opština Zemun, a u kategoriji najlepši balkon prvo mesto je osvojila Jasmina Tošović, Milutina Glavičkog 3, opština Palilula.

U kategoriji najlepša zelena površina ugostiteljskog objekta, prvo mesto osvojio je restoran „Franš” na opštini Savski venac, a za najlepšu zelenu površinu oko poslovnog prostora žiri je nagradio kompaniju „ Energogroup” d.o.o., Neznanog junaka br. 7 sa Savskg venca. U kategoriji najlepše uređeno školsko dvorište, prvo mesto je osvojila Poljoprivredna škola PKB, Pančevački put 39 sa Palilule, a za najlepše uređeno dvorište predškolske ustanove nagrađen je čukarički vrtić „Gorica”. U kategoriji najlepša okućnica, prvo mesto osvojila je Gordana Lukić, Vojvode Putnika 20, sa Savskog venca.

Specijalne nagrade osvojili su: Siniša Stefanović, Pančićeva 8 za krovnu terasu na teritoriji Starog grada, a za unutrašnje dvorište zgrade je nagrađena stambena zajednica Molerova 17 na opštini Vračar.

Milisav Pajević

Vlada Crne Gore prihvatila tekst Ugovora ADRION za period 2014-2020

13.07.2018

Vlada Crne Gore je juče na održanoj 85. sednici usvojila Informaciju o predlogu Višegodišnjeg ugovora o sprovođenju projekta tehničke podrške između Regije Emilija Romanja u Italiji i Kancelarije za evropske integracije, u okviru Interreg V-B Jadransko- jonskog transnacionalnog programa (ADRION) za period 2014–2020 i prihvatila tekst Ugovora.

Interreg V-B Jadransko- jonski program ima za cilj da deluje kao pokretač politika i inovator upravljanja, kroz podsticanje evropske integracije između partnerskih zemalja (Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Grčka, Italija, Crna Gora, Srbija, Slovenija), efikasniju upotrebu prirodnih, kulturnih i ljudskih resursa priobalnih područja Jadranskog i Jonskog mora i unapređenje ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije u programskom području.

Konkretno, program je usredsređen na podsticanje inovacija, očuvanje životne sredine, unapređenje povezanosti i podršku upravljanju Strategijom Evropske unije za Jadransko-jonski region (EUSAIR).

Milisav Pajević

Srbija upućuje Japanu pola miliona evra pomoći

13.07.2018

Članovi Vlade Republike Srbije još jednom su na jučerašnjoj sednici izrazili žaljenje povodom gubitka gotovo dve stotine ljudskih života u Japanu i ogromne materijalne štete nastale usled poplava, i doneli odluku da se uputi jednokratna pomoć u iznosu od 500.000 evra.

Imajući u vidu dosadašnju pomoć koju je Japan pružao Srbiji za vreme poplava 2014. godine, kada je Vlada Japana uputila pet miliona evra pomoći, a građani više od dva miliona evra, kao i razne donacije koje su usledile, Vlada Srbije odlučila je da u skladu sa svojim mogućnostima da doprinos saniranju štete koja je pogodila narod nama prijateljske zemlje.

Milisav Pajević

Trgovina ugroženim vrstama: Slonovača pronađena na bilijarskim stolovima u 10 država Evrope

13.07.2018

billiards-1967938_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li ste znali da su dirke na pojedinim klavirima i bilijarske kugle izrađene od slonovače?

Grupa Avaaz kupila je, u periodu od 4 meseca, ukupno 109 predmeta od slonove kosti koje je podvrgla radio-karbonskim testovima da bi utvrdila datum njihovog nastanka. Avaaz se bavi aktivizmom na poljima klimatskih promena, prava ljudi i životinja, korupcije, siromaštva i sukoba.

Uprkos zabrani trgovine kljovama slonova koja je na snazi od 1989. godine, istraživači ovog globalnog udruženja, sa sedištem u Njujorku, došli su do saznanja da je čak jedna petina kupljenih dobara proizvedena od slonova nezakonito ubijenih nakon 1990.

Tri četvrtine objekata datiraju iz perioda pre 1947. i za njih zabrana ne važi. Retroaktivno važenje nedozvoljene trgovanja kljovama nemoguće je sprovesti u delo zato što su u prošlosti mnogi klaviri, bilijarski setovi i umetničke skulpture bile napravljene od nje, te su ti predmeti našli svoje mesto na policama mnogih antikvarnica i bilo bi zaista teško iskoreniti ih.

Međutim, aktivisti se zalažu za strožu primenu postojećih restrikcija na prodaju i kupovinu slonove kosti kako bi se osiguralo da današnje lovokradice ne zarađuju novac od ubijanja životinja, a posledično i da ih ne ubijaju. Princu Vilijamu, s druge strane, to nije dovoljno – on teži potpunom “brisanju” tržišta kljovama slonova i rogovima nosoroga, zato što smatra da krivolovci antikvitete zloupotrebljavanju kao paravan za svoje nezakonite radnje i nezakonito oduzimanje života.

Direktor Avaaz-a, Bert Vander, izjavio je da krvavoj trgovini treba stati na kraj. “Svaki naredni dan tokom kojeg se prodaju tričarije od slonovače dan je bliže nestanku ovih neverovatnih stvorenja – zauvek”, istakao je Vander.

Predmete su, zahvaljujući malim donacijama 50 hiljada svojih pristalica, testirali u laboratorijama Univerziteta u Oksfordu kako bi se utvrdila njihova starost. Dobavili su ih iz Belgije, Bugarske, Nemačka, Francuske, Irske, Italije, Portugala, Španije i Velike Britanije.

Istraživači iz Međunarodnog fonda za blagostanje životinja proveli su, pak, šest nedelja kako bi ušli u trag internet tržištu ugroženim životinjskim vrstama u četiri evropske zemlje – Nemačkoj, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Rusiji. Otkrili su više od 5 hiljada oglasa za gotovo 12 hiljada komada u vrednosti od 3 i po miliona evra. Sve vrste pod zaštitom su Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore.

Grupa za zaštitu divljih životinja sarađivala je sa internet prodavcima poput eBay, Gumtree i Preloved, a nalazi su se u odnosu na njihov prethodni izveštaj poboljšali. Tome je možda doprineo i savez dvadeset i jedne kompanije iz polja tehnologije, poput Google, Facebook i Instagram, Globalna koalicija za okončanje trgovine životinjama na internetu. Cilj tehnoloških giganata je da se do 2020. godine smanje za 80 odsto.

Dvadeset odsto otkrivenih oglašivača prodavalo je slonovaču, a posebnu zabrinutost budi činjenica da prodavci razvijaju šifrovani jezik koji je teško odgonetnuti.

Posebno zastupljena grupa u oglasima bili su gmizavci (37 odsto), koji su uglavnom nuđeni kao kućni ljubimci. Akcenat je stavljen na kornjačama. Ugrožene vrste ptica su takođe bile čest predmet prodaje (31 odsto). Najčešće bi to bili papagaji, ali su istraživači u nemačkim, francuskim, engleskim i ruskim oglasima pronašli i 500 sova i 350 ptica grabljivica.

Većina velikih živih životinja prodaje se i kupuje u Rusiji gde velike mačke ili medvedi predstavljaju statusne simbole. Ruski zločinci prema prirodnom svetu nude leoparde, geparde, jaguare, orangutane, lemure i gibone.

U Ujedinjenom Kraljevstvu najčešći predmet trgovine su kože velikih mačaka, poput lavova i tigrova, kao i polarnih medveda.

Pojedinim ugroženim vrstama može da se trguje u granicama zakona ako se uzgajaju u zatočeništvu, što dodatno usložnjava situaciju. Oglasi nude nedovoljno informacija pa je lako napraviti lažni privid da je određena prodaja zakonita i kada nije.

Jelena Kozbašić

SEPEN započeo izradu studije o ambalažnom otpadu u Srbiji

13.07.2018

plastic-bottles-115074_960_720-340x255 — Foto: Pixabay

Udruženje za ambalažu i zaštitu životne sredine – SEPEN započelo je izradu studije o ambalažnom otpadu u Srbiji.

Upravni Odbor Udruženja za ambalažu i zaštitu životne sredine SEPEN, doneo je odluku o izradi “Studije trenutnog stanja sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji i preporuka za njegovo unapređenje”.

Očekuje se da ova studija ponudi informacije o rezultatima i funkcionalnosti postojeće šeme produžene odgovornosti proizvođača, kao i uvid u probleme sa kojima se svakodnevno susrećemo.

Takođe, studija će se baviti i identifikacijom i verifikacijom količine ambalaže koja se proizvodi u Srbiji, identifikacijom i verifikacijom količine ambalažnog otpada koji se generiše, utvrđivanjem osnovnih trendova u narednom periodu, kao i opredeljivanjem mogućih mera za unapređenje postojećeg sistema.

SEPEN samostalno finansira izradu ovog dokumenta, a sprovodi je kompanija Deloitte Advisory Sp. koja je odabrana na međunarodnom tenderu.

SEPEN je organizacija koja okuplja industrije iz lanca snabdevanja u oblasti ambalaže u Srbiji i bavi se temama koje se tiču pakovanja i zaštite životne sredine, bez favorizovanja bilo kog specifičnog materijala za pakovanje ili sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

SEPEN je član organizacije EUROPEN sa preko 40 najvećih evropskih kompanija koje predstavljaju skoro sve segmente lanca vrednosti iz oblasti pakovanja, kao i osam nacionalnih industrijskih asocijacija koje se bave ambalažom i životnom sredinom.

Milisav Pajević

Škoda najavila električni RS model

13.07.2018

Škodinu RS ponudu zasad samo čini Oscatvia RS, ali će se to uskoro promeniti jer će se pojaviti i Kodiaq RS.

Najbrži SUV sa sedam sedišta na Nurburgringu neće biti kraj proširenja RS ponude češke kompanije, jer je u planu i treći model koji neće imati motor sa unutrašnjim sagorevanjem nego će dobiti električni pogon.

Škodin direktor prodaje i marketinga Alain Favey je rekao da će kompanija proizvesti električni RS model, ali prioritet neće nužno biti performanse, nego izgled i iskustvo vožnje uprkos tome što će automobil nositi RS oznaku. Imaće oblik SUV-a baziranog na standardnom modelu koji će se pojaviti 2020. godine i to nakon Vision E koncepta na fotografiji u prilogu. RS model će stići 2022. godine i neće biti Škodin prvi “čisti električni automobil” jer ta uloga pripada modelu Citigo-e.

Ima još dobrih vesti, jer je iz Škode nagovšten povratak Fabije RS. Trenutna generacija superminija nije dobila RS verziju zbog zabrinutosti da bi se slabo prodavala. Ipak, Favey misli da su se stvari promenile kao i da danas postoji tržište za supermini fokusiran na performanse.

Čak iako dobije “zeleno svetlo” za proizvodnju, Fabiju RS ne treba očekivati uskoro. To je zbog toga što je planirano da bude spremna za sledeću generaciju Fabije, koja će stići nakon 2020. godine, a to znači da Fabija RS neće biti na tržištu pre 2021. ili 2022. godine.

Milisav Pajević

Energetika.ba / Klix.ba

Održana 8. Međunarodna konferencija “Biomonitoring atmosferskog zagađenja”

13.07.2018

Na 8. Međunarodnoj konferenciji “Biomonitoring atmosferskog zagađenja” (BIOMAP 8) održanom u Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni, Ruska Federacija učestvovalo je preko 50 predstavnika iz 30. zemalja, koji se bave biomonitoringom aerozagađenja.

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije predstavila je razvoj Oracle relacione baze podataka koja obuhvata četiri vrste podataka (klimatski podaci, depozicija zagađenja, zdravstveno stanje šuma i kvalitet zemljišta) kojima se mogu pratiti efekti zagađenja na vegetaciju i zemljište.

Tokom konferencije razmatrane su i mogućnosti produbljivanja saradnje sa Institutom za nuklearna istraživanja Dubna, kako za potrebe analiza uzoraka, tako i za razvoj baza podataka. Knjigu apstrakata možete videti ovde.

Milisav Pajević

U Paraćinu uskoro proizvodnja električnih sistema za specijalna vozila

12.07.2018

Švedska kompanija “Rimaster AB”, u saradnji sa GI grupom, sa kojom je sprovela istraživanja o svim mogućnostima i povoljnostima, pre donošenja odluke da investira u opštini Paraćin, odmah započinje proces zapošljavanja, za početnu fazu proizvodnje.

Pošto se radi o električnim sistemima za specijalna vozila, velikog miksa asortimana, manjeg kapaciteta specifične proizvodnje, u okviru takozvane ulazne faze, prema rečima investitora, planirano je zapošljavanje od 50 do 75 radnika, za koje će organizovati obuku u Švedskoj.

Fazom 1, koja podrazumeva širenje kapaciteta, najverovatnije u objektu budućeg industrijskog parka u “Zoni Zmič”, koji opština Paraćin, namerava da izgradi, predviđeno je zapošljavanje oko 300 radnika, u narednom trogodišnjem periodu.

U okviru dugoročnijih planova, kompletiranja proizvodnog procesa u celini u Paraćinu, namera kompanije je otvaranje ukupno od 700 do 1000 radnih mesta.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Utvrđen Predlog zakona o dopuni Zakona o prostornom planiranju i korišćenju zemljišta u FBiH

12.07.2018

Vlada Federacije BiH je na današnjoj sednici u Sarajevu, utvrdila i u parlamentarnu proceduru po skraćenom postupku uputila Predlog zakona o dopuni Zakona o prostornom planiranju i korišćenju zemljišta na nivou FBiH, kojim je u jednom članu detaljnije propisan postupak izdavanja odobrenja iz nadležnosti Federalnog ministarstva prostornog uređenja za građenje za magistralnog puta i železničke pruge i objekte.

Dopuna Zakona je utvrđena i upućena u parlamentarnu proceduru nakon što je Federalna vlada podržala inicijativu za osiguranje kreditnih sredstava međunarodnih finansijskih institucija u iznosu do 150 miliona eura, uključujući ukupno 103,38 miliona evra od Svetske banke i Evropske investicione banke, za finansiranje projekata modernizacije drumskog sektora FBiH.

Projekat se sastoji od nekoliko malih i srednje velikih investicija.

Reč je o završetku izgradnje magistralnog puta M 17.3 Neum – Stolac (ukupne dužine 32,9 km), izgradnji trećih traka za spora vozila (ukupne dužine 40 km na osam deonica magistralnih puteva), rekonstrukciji putne konstrukcije i korekciji osovine (ukupno 18 km na pet deonica magistralnih puteva), rekonstrukciji tri tunela (ukupne dužine 1,86 km) i sedam mostova (ukupne dužine 0,55 km), kao i devet raskrsnica na magistralnim putevima klasifikovanih kao „crne tačke“.

Milisav Pajević

Svetsko fudbalsko prvenstvo – sertifikacija stadiona: Zelena je trava, zelena je i gradnja

12.07.2018

football-452569_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Ćao svima! Kako ste?

Ni mene kao osobu potpunu nezainteresovanu za fudbal kao takav nije zaobišlo da su Englezi za titulu na Svetskom prvenstvu u fudbalu (i fudbal) mislili da “dolazi kući” (It’s Coming Home!).

Loše vesti za ostrvljanje! Ipak ne dolazi. Barem ne njihovoj kući.

Sto osamnaest vojnih aviona britanske vazdušne flote je u znak podrške svojim igračima pred polufinale, u kojem su se sukobili sa našim susedima, Hrvatima, na nebu ispisalo slogan It’s Coming Home!. On je preuzet iz pesme “Three Lions” benda The Lighting Seeds napisane za svrhe Svetskog prvenstva u fudbalu 1996. godine, čiji je domaćin bila Engleska. Od tada je “Three Lions” nezvanična himna fudbalskog tima ove zemlje, a It’s Coming Home! popularni navijački stih.

Na žalost Engleza (a i pojedinaca iz Srbije, morala bih da primetim), Hrvati su im sinoć došli glave (čitajte: nogu).

Čijoj će kući fudbal otići – hrvatskoj ili francuskoj – saznaćemo u nedelju, 15. jula, kada se na moskovskom stadionu Lužnjiki odigrava finale kupa.

Ovo je treći, i ujedno poslednji, tekst koji ćemo posvetiti susretu zaštite životne sredine i fudbala u Rusiji. On za razliku od ostalih, pod okriljem Svetskog prvenstva u fudbalu, nije bio takmičarskog tipa, već je protekao u duhu saradnje.

Prethodna dva teksta možete takođe da pročitate na našem blogu.

Pročitajte još:

Održiva arhitektura odnosi se na procese dizajniranja, konstruisanja, održavanja, renoviranja i rušenja određenog objekta koji se upravljaju principima odgovornosti prema životnoj sredini i efikasnoj upotrebi resursa.

Iako se nove tehnologije razvijaju neprestano kako bi dopunile dosadašnje prakse u stvaranju ekološki osveštanih struktura, zajednički cilj zelenih zgrada je smanjenje ukupnog uticaja gradnje na ljudsko zdravlje i prirodu i on se ogleda u:

efikasnijem korišćenju energije, vode i drugih resursa;
zaštitu zdravlja i poboljšanje produktivnosti zaposlenih;
smanjenje otpada, zagađenja i degradacije životne okoline.

U skladu sa svojom posvećenošću očuvanju naše planete, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association, FIFA) je u izgradnju i obnovu svih zvaničnih fudbalskih stadiona nadmetanja integrisala princip održivog razvoja, koji su i ovogodišnji organizatori, Rusi, morali da dostignu. Upravo stadioni predstavljaju dušu Fudbalskog kupa, a njihova bukvalna i metaforička “ozelenjenost” je dugotrajno nasleđe za zemlju domaćina.

Postoje različiti građevinski alati za potvrđivanje „ekologičnosti“ konstrukcija, a neki od njih su sertifikati. Svojevrstan test da li su sportski objekti ispunili zahteve zelene gradnje jeste upravo proces njihove sertifikacije. Nosioci ekoloških sertifikata u Rusiji uključuju kancelarijske prostore, multifunkcionalne komplekse, proizvodna postrojenja, logističke centre, univerzitete, stanove, magacine, železničke stanice i – stadione. Efikasnost standarda zelene gradnje je već potvrđena na sportskim događajima upriličenim na tlu ove države, pre svega na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju 2014. Prema principima održivog razvoja je projektovana i ledena dvorana Boljšoj u ovom ruskom gradu.

“Stadioni su od ključnog značaja u našim naporima da FIFA kup bude što uspešniji i održiviji”, izjavio je Federiko Adjeki, koji je u Federaciji zadužen za održivost i raznolikost zaključivši da mu je veoma drago što su svi sportski objekti za prvenstvo 2018. uspešno sertifikovani kako prema ruskim tako i međunarodnim ekološkim zahtevima.

Jelena Kozbašić

Novi predlog zakona o zabrani ribolova u Arktičkom okeanu

12.07.2018

Skoro svaka kompanija koja se bavi ribolovom u vodama Antarktika se zavetovala da će prestati da eksploatiše ove životom bogate predele. Zbog ove akcije prestaće se sa ribolovom oko ogromne površine Antarktičkog ostrva od 2020. godine.

Kompanije su se složile u tome da podrže kampanju koju je podržalo i 1.7 miliona ljudi širom sveta u nameri da stvore veliku mrežu zaštićenih zona oko Antarktika. Ako ova namera bude ostvarena, ovaj Arktički okeanski rezervat biće najveći rezervat prirode na svetu.

Najznačajniji je prestanak izlovljavanja račića, tj. svih morskih životinja koje žive na dnu okeana, jer su one izvor hrane za kitove, foke i pingvine ali su veoma popularni i u ishrani ljudi. Uz klimatske promene, ovo intenzivno izlovljavanje dovelo je do drastičnog smanjenja broja ovih stvorenja što je imalo negativan efekat na životinje koje se njima hrane.

Grinpis koji je predvodnik ove kampanje da se zaštite polarne vode podržan je od strane političara, naučnika i aktivista.
„Saradnja naučne zajednice, vlada, industrije i grupa za konzervaciju je najsigurniji način da se zaštiti 30% okeana za koju naučnici smatraju da je neophodno kako bi se održao balans u čitavom okeanu,“ kaže Andrea Kavanah, direktorka Organizacije za konzervaciju Antarktika i Južnog okeana.

Kristine Hartman iz kompanije Aker Biomarin, jedne od najvećih kompanija koja se bavi lovom rakova izjavila je da je moguće da postoje i zaštićenje zone i održiva industrija. Izlovljavanje rakova glavna je industrija u području Antarktika.

Iako je ovo veliki pomak, stučnjaci upozoravaju da bi trebalo zakonski regulisati zone u kojima je ribarenje zabranjeno u potpunosti jer i dalje postoje neke vrste riba koje su ugrožene i čiji bi nestanak mogao da naruši fini balans morskog ekosistema.

Konačnu odluku o formiranju zaštićenih zona doneće Komisija za konzervaciju živih resursa Antarktika (CCAMLR) u Tasmaniji u oktobru ove godine.
Kada se ovaj predlog spusti na sto, političari moraju znati da su oči celog sveta uprte u njih i da je težina jedne istorijske odluke na njihovim plećima.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

Proširenje saradnje AP Vojvodine i Italije u oblastima zaštite životne sredine i zdravstva

12.07.2018

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović primio je juče ambasadora Republike Francuske Frederika Mondolonija sa kojim je razgovarao o uspostavljanju i inteziviranju saradnje AP Vojvodine sa francuskim regijama u oblastima privrede, kulture, obrazovanja, zdravstva i zaštite životne sredine.

Ocenivši da je za pokrajinu jedno od najvažnijih pitanja ekonomska saradnja sa Francuskom, predsednik Mirović je istakao da u AP Vojvodini francuske kompanije zapošljavaju 6000 ljudi.

Sagovornici su se saglasili da je privredna saradnja ključni faktor, da postoji potencijal za proširenje i u oblastima zaštite životne sredine i zdravstva, te da je u zajedničkom interesu da se realizuje saradnja AP Vojvodine sa Departmanom Valdoaz i obnovi sa regionima Bretanja i Rona – Alpi.

– Na planu međunarodne saradnje naši prioriteti vezani su i za regione Evropske unije i tu ima potencijala za saradnju sa francuskim regijama u brojnim oblastima od zajedničkog interesa, rekao je predsednik Mirović i dodao da su temelj budućih odnosa dobre istorijske i prijateljske veze dva naroda.

Ambasador Mondoloni izrazio je zahvalnost predsedniku Miroviću na podršci koju Pokrajinska vlada pruža Francuskom institutu u Srbiji i negovanju francuske kulture i jezika što je, kako je naglasio, u duhu AP Vojvodine.

Milisav Pajević

Međunarodni volonterski kamp „Planinski duh“

12.07.2018

Volonteri iz osam evropskih država ovog leta rade na oživljavanju jednog od poslednjih stepskih pašnjaka kod sela Mala Remeta na Fruškoj gori.

Tokom dve sedmice učesnici Međunarodnog volonterskog kampa „Planinski duh“ uklanjaju žbunje i nisko rastinje koje je zbog nedostatka ispaše i košenja proteralo glavni plen kritično ugroženih orlova krstaša – tekunice.

– Orlovi krstaši su nestali sa Fruške gore pre dve godine. Evo danima već krčimo žbunje sa pašnjaka i nismo videli ni jednu tekunicu. Pored toga što ugrožene vrste gube svoje stanište i preostali stočari iz Male Remete uskoro neće imati pašnjak gde bi napasali svoju stoku“, rekla je Marijana Demajo iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodala da upravo zbog toga se i trudimo da tokom trajanja kampa pomognemo meštanima i da zajedno učinimo nešto korisno za prirodu i ljude.

Stepski pašnjaci su jedan od najugroženijih tipova staništa. Vojvodina je u prošlosti bila mozaik slatinskih i stepskih travnih predela koji nestaju zbog snažnog pritiska poljoprivrede, zamiranja tradicionog stočarstva, preoravanja i zarastanja.

Sa nestankom pašnjaka nestale bi i poslednje oaze koje su pored svoje koristi za čoveka od velike važnosti za brojne ugrožene vrste, navodi se u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Milisav Pajević

Ekološki mural od limenki na ovogodišnjem Egzitu

12.07.2018

Posetioci ovogodišnjeg EXIT-a imaće priliku da kreiraju jedinstveni umetnički mural od iskorišćenih limenki. Instalacija duga šest metara, pod nazivom Pixelata je projekat španskih dizajnera, a svako umetničko delo nastaje bojenjem i ubacivanjem limenke u prethodno pripremljenu konstrukciju.

Na ovaj način, posetioci će na kreativan način doprineti reciklaži limenki, koje je u potpunosti moguće reciklirati i upotrebiti ponovo nakon samo 60 dana.

– Pixelata je najbolji spoj umetnosti i reciklaže i predstavlja impozantno umetničko delo u čijem stvaranju svi možemo učestvovati. Posetioci festivala sjajno reaguju i do sada smo zajedno kreirali više murala, koji istovremeno oduševljavaju publiku, ali i šire svest o značaju reciklaže. Svi zajedno, podsećamo se još jednom zašto je limenka najpogodnija – lagana je, nesalomiva i može se bezbroj puta reciklirati!, Nemanja Komatović, Recan fondacija.

Do sada su se u pravljenju umetničkih dela od limenki oprobali posetioci EXIT-ovih festivala u Bosni, Rumuniji, Hrvatskoj.

Pixelata se nalazi u Opens zoni i omogućena je zahvaljujući saradnji Recan fondacije i Exit fondacije.

Milisav Pajević

1...1,0631,0641,065...1,670 Page 1,064 of 1,670

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM