Švedska ispunjava ciljeve za korišćenje obnovljivih izvora čak 12 godina pre roka

17.07.2018

wind-3438729_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako je na polju pristupačne, obnovljive energije Švedska postavila ambiciozne ciljeve, a kao rok za ispunjenje 2030. godinu, mogla bi da ih ostvari već krajem 2018, čak 12 godina ranije nego što je zacrtala – i to zahvaljujući vetrenjačama.

Švedsko udruženje vetroelektrana najavilo je da bi od kraja 2018. godine, na godišnjem nivou, njegovi članovi mogli da proizvode 18 teravat-sati struje. Njihovom zaslugom nacija bi ispunila jedan od segmenata Agende 2030 za održivi razvoj.

Ujedinjene nacije su Agendu 2030 razvile 2015. godine i ona prožima četiri različite oblasti: humanitarni razvoj, održivost životne sredine, dugoročno ekonomsko planiranje i podsticanje mira. Krećući se u njenim okvirima, Švedska je razvila plan za okončavanje siromaštva, obezbeđivanje čiste vode i higijenskih uslova stanovništvu i borbu protiv klimatskih promena.

Postoji mogućnost da već krajem ove godine Šveđani precrtaju dve stavke svog energetskog plana: univerzalnu dostupnost pristupačnog, pouzdanog i savremenog energetskog sistema i značajno povećanje udela obnovljivih izvora energije u snabdevanju na globalnom nivou.

Udruženje tvrdi da će, zaključno sa poslednjim danima godine, širom njihove zemlje struju proizvoditi 3681 vetroelektrana.

Kao ključni faktor napretka vidi se porast investicija u sektor obnovljive energije. Da li će zahvaljujući njemu Švedska još jedan od svojih ciljeva pretvoriti u realnost – a to je da do 2045. godine svoje emisije štetnih gasova smanji na nulu?

Jelena Kozbašić

Toplotni talas i rekordno visoke temperature širom sveta

17.07.2018

Prošla nedelja upadljiva je po rekordno visokim temperaturama širom sveta a ovaj neobično dug i širok toplotni talas zabrinuo je stučnjake za klimu.

U poslednjih mesec dana svedočili smo nestanku struje u Kaliforniji zbog prevelike upotrebe električne energije za klima uređaje. Stanovnici Alžira doživeli su najviše temperature zabeležene u tom delu Afrike. Velika Britanija iskusila je treći najduži toplotni talas koji je topio krovove i instalacije.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) izdala je saopštenje da je ovaj period povezan sa globalnim cikličnim klimatskim fenomenom poznatim pod imenom La Ninja, ali on je uglavnom dovođen u vezu sa zahlađenjem. „Prvih 6 meseci ove godine bili su najtopliji meseci La Ninja fenomena do sada zabeleženi,“ rekla je Kler Nulis iz WMO-a.

Tajvan je poslednja država koja je prijavila novi rekord temperature sa 40.3 stepena u ponedeljak. Prošle nedelje meteorološka stanica u Sahari u Alžiru prijavila je temperaturu od 51.3 stepena, što je najviša temperatura prijavljena u Africi.

Čak i kada sunce zađe nema olakšanja. U Omanu, noćne temperature ostaju iznad 42 stepena a veruje se da je to najviša „niska“ temperatura ikada zabeležena u svetu. Centar Los Anđelesa takođe je posvedočio rekordnim temperaturama početkom jula.

Do sada, najtoplija godina bila je 2016. a tome je doprineo prirodni klimatski fenomen El Ninjo. Prošle godine, temperature su dostigle svoj maksimum i bez uticaja ovog fenomena. Ove godine, kada bi trebalo da bude deo ciklusa koji utiče na hlađenje, temperature ipak dostižu visoke podeoke.

Pretpostavlja se da je severna hemisfera neobično topla zbog džepova visokog pritiska koji se ponašaju kao „krov“ koji zadržava toplotu nad ovim delom Evroazije.

Imali smo šanse da vidimo i sunčano i toplo vreme u Rusiji ali ono što fanovi fudbala nisu videli na ekranima jesu požari koji su izbili u šumama blizu Krasnoyarskog regiona.
U Evropi, WMO izdala je upozorenje na suše, šumske požare i gubitak useva posle drugog najtoplijeg juna ikada zabeleženog.

Naučnici i stručnjaci za klimu smatraju da ovom dugom i toplom periodu doprinosi ljudska aktivnost i klimatske promene. Oni takođe strahuju da će ovi neuobičajeno dugi topli periodi doprineti topljenju permafrosta i oslobađanju metana koji je daleko opasniji gas staklene bašte od ugljen dioksida.

Milan Zatanović

Izvor: independent

Trivan: Svaki deo Srbije mora biti proveren da bismo sprečili eventualna zagađenja

17.07.2018

Ministar zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan obišao je juče Regionalni centar za upravljanje otpadom na teritoriji Kikinde, gde su nadležne službe posumnjale da se na deponiji i u njenoj okolini nalazi nezakonito odložen opasni otpad, zbog čega su otvorile istragu.

Trivan je tom prilikom istakao da će u okviru istrage biti utvrđeno da li je došlo do propusta i eventualne kontaminacije, što će pokazati uzorci nakon detaljnih analiza od strane stručnih institucija.

Javnost će biti blagovremeno obaveštena o rezultatima analiza uzorkovanih materija iz otpada i zemljišta, naveo je on i dodao da svaki deo Srbije mora biti proveren.

– Bavićemo se svim preduzećima koja se bave tretmanom opasnog otpada, svim deponijama gde se odlaže otpad, kako bismo znali šta se na njima dešava, kako se njima upravlja, a da bismo sprečili eventualna zagađenja i u tome neće biti izuzetaka, podvukao je ministar Trivan.

Prema njegovim rečima, veoma je važno da preduzeća koja posluju sa opasnim otpadom rade to na zakonit način.
– Striktno ćemo poštovati zakon kako bismo zaštitili zdravlje i bezbednost naših građana. Zdravlje nacije neposredno zavisi od stanja životne sredine i zato je nedopustivo zagađivanje zemljišta, deponija, vode i bilo kakva degradacija životne sredine, naglasio je Goran Trivan.

On je poručio da profit ni u kom slučaju ne može biti, i nije, važniji od našeg zdravlja.

Milisav Pajević

Počinje intenzivna revitalizacija niskonaponske elektromreže u Crnoj Gori

17.07.2018

Predsednik Vlade Crne Gore Duško Marković podržao je juče program prve intenzivne revitalizacije niskonaponske i srednjenaponske elektromreže koji bi trebalo da omogući svim građanima odnosno domaćinstvima i privrednim društvima u Crnoj Gori, pogotovo u Severnom regionu, da u roku od tri godine dobiju kvalitetno i pouzdano snabdevanje električnom energijom bez povećanja cena.

– Ovo je ozbiljan i kvalitetan program. Sačekaćemo izjašnjenje Regulatorne agencije za energetiku. Vlada će sa svoje strane podržati ovaj program od državnog značaja i postarati se, kao većinski vlasnik Elektroprivrede Crne Gore, da implementacija bude kvalitetna, rekao je premijer Duško Marković na sastanku sa predsednikom Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS) Miodragom Čanovićem i izvršnim direktorom i članom Odbora direktora Zoranom Đukanovićem.

Prvi program revitalizacije niskonaponske mreže inicirao je pre nešto više od mesec predsednik Marković nakon što je u brojnim kontaktima sa građanima i privrednicima pogotovo u Severnom regionu ustanovio da kvalitetno snabdevanje električnom energijom predstavlja sve veći problem i za privredu i za građane.

Rukovodstvo CEDIS-a informisalo je predsednika Vlade o detaljima programa vrednog više od 80 miliona eura na osnovu kojeg će radovi početi već u februaru 2019. godine. Sastanku je prisustvovala i ministarka ekonomije Dragica Sekulić.

Milisav Pajević

FCC EKO: Kompanija poštuje sve važeće propise i zakone

17.07.2018

7_kikinda — Foto: Privredno društvo FCC EKO

Kompanija FCC EKO izdala je saopštenje za javnost povodom konferencije za štampu Ministarstva zaštite životne sredine i obraćanja ministra Gorana Trivana juče na deponiji u Kikindi.

U saopštenju se kaže da je osnovni interes kompanije FCC usaglašenost sa zakonom, i da kompanija obezbeđuje svu potrebnu saradnju sa svim zvaničnim institucijama, kao što su policija i javno tužilaštvo.

Pošto ceo proces istrage još traje, suviše je rano da se donose zaključci, FCC kompanija je i dalje ubeđena da će rezultati laboratorijske analize uzoraka kao i istraga potvrditi da kompanija poštuje sve važeće propise i zakone.

U saopštenju koje je poslala kompanija FCC, navodi se da je 40 uzoraka zemljišta uzeto sa različitih mesta na Regionalnoj deponiji u Kikindi kako bi se dokazalo da je deponovan štetan otpad. Analiza je još u toku.

Iz kompanije napominju da je javni tužilac naložio da analizu izvrši Institut u Vinči, dok s druge strane, FCC nije dobio dozvolu da uzme svoje sopstvene uzorke ili da analizu istih uzoraka uradi neka nezavisna i ovlašćena laboratorija iz Češke.

Pošto ceo proces istrage još traje, u kompaniji ističu da je suviše rano da se donose zaključci i dodaju da je FCC EKO i dalje ubeđen da će rezultati laboratorijske analize uzoraka kao i istraga potvrditi da kompanija poštuje sve važeće propise i zakone.

Milisav Pajević

Eko dizajn neusmerenih sijalica za domaćinstva

16.07.2018

Ministarstvo ekonomije Crne Gore u saradnji sa upravama za inspekcijske poslove i carina, intenzivno radi na obezbeđivanju mehanizama za kontrolu primene propisa kojim se uređuju zahtevi eko dizajna proizvoda koji utiču na potrošnju energije.

Na sastanku, koji su prošle sedmice održali predstavnici te tri institucije, razgovarano je o primeni Pravilnika o zahtevima za eko dizajn neusmerenih sijalica za domaćinstva, u skladu sa kojim je od 1. jula zabranjen uvoz i stavljanje na tržište neusmerenih sijalica sa žarnom niti od 100 vati (W) i više.

Iz Ministarstva ekonomije kazali su agenciji Mina-business da su, zahvaljujući brojnim radionicama održanim u proteklih nekoliko meseci, tržište, ali i inspekcijski organi, dobro pripremljeni za primenu te stavke iz pomenutog Pravilnika.

– Ne očekujemo poteškoće u primeni i poštovanju ovog, a od januara naredne godine i ostalih pravilnika koji se tiču zabrane stavljanja na tržište energetski neefikasnih tehnologija, rekli su iz Ministarstva ekonomije Crne Gore.

Važna je, kako se dodaje, činjenica da veliki broj crnogorskih uvoznika i distributera proizvode već nabavlja iz zemalja Evropske unije (EU), u kojima su pravilnici te vrste na snazi punih šest godina, što znači da veliki broj uređaja koji se mogu naći u Crnoj Gori već ispunjavaju zahteve energetske efikasnosti.

Ministarstvo će, kako su saopštili njegovi predstavnici, zajedno sa upravama carina i za inspekcijske poslove, a u cilju zaštite građana i smanjenja utroška električne energije, intenzivno pratiti njihovu primenu.

Pravilnikom o zahtevima za eko dizajn neusmerenih sijalica za domaćinstva zabranjuje se stavljanje na tržište klasičnih sijalica sa žarnom niti od 100 W i veće, ali ne i prodaja onih koje su se do datuma primene Pravilnika već našle na tržištu. Na ovaj način, distributerima je omogućeno da prodaju zalihe sijalica koje su uvezli do 1. jula, a zabranjuje se uvoz, odnosno stavljanje na tržište ove vrste sijalica nakon pomenutog datuma, kazali su iz Ministarstvo ekonomije Crne Gore.

Milisav Pajević

Padaju cene nafte

16.07.2018

Na svetskom tržištu cene nafte pale su i prošle sedmice, drugu nedelju zaredom, jer su ponovo pokrenute isporuke preko libijskih luka i jer bi Iran mogao nastaviti izvoziti naftu, uprkos američkim sankcijama.

Na londonskom je tržištu cena barela prošle sedmice pala 2,7 posto, na 75,35 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 3,9 posto, na 71,00 dolar, prenosi Index.hr.

Pad cena “crnog zlata” posledica je smanjenog straha u vezi ponude na tržištima nakon vesti da su otvorene naftne luke na istoku Libije.

To će, kažu analitičari, omogućiti povratak do 850.000 barela dnevno visokokvalitetne sirove nafte na međunarodna tržišta.

Krajem juna i početkom jula cene nafte približile su se nivou od 80 dolara zbog poremećaja u snabdevanju iz Libije i Venecuele i bojazni da će Sjedinjene Američke Države (SAD) pritisnuti sve kupce iranske nafte da u novembru obustave uvoz.

No, prebrzi rast cena nafte ne odgovara SAD, pa je Vašington prošle sedmice poručio da će razmotriti izuzeća u zabrani uvoza iranske nafte.

Milisav Pajević

Sanacija ulica i zelenih površina u Kragujevcu

16.07.2018

Ekipe Javno komunalnog preduzeća “Šumadija” započele su radove na sanaciji ulica I zelenih površina u Kragujevcu koje su oštećene tokom obilnih kiša.

Najveće probleme imaju žitelji neasfaltiranih ulica pod nagibom u prigradskim naseljima. Najobimniji radovi, kako najavljuju iz Gradske uprave za komunalne i inspekcijske poslove, biće izvedeni u MZ Bresnica gde će nekoliko poprečnih ulica koje se ulivaju u centralnu – Bresnički do, biti nasuto kamenim materijalom. Među prioritetima su Bokokotorska i Bresnička ulica.

Tokom dana u naselju Bresnica, ekipe JKP “Šumadija”; saniraće i oštećenja u ulicama Slobodana Penezića Krcuna i Partizanskoj, koje će takođe biti nasute kamenim materijalom.

Danas se obavljaju i radovi na asfaltiranju udarnih rupa u Cvetojevcu i na Kormanskom putu. U toku su radovi i sanacija staza na potezu oko Velikog parka.

Radnici Javno komunalnog preduzeća “Šumadija” intenzivno kose i održavaju zelene površine u Spomen parku Šumarice kod Spomenika streljanim đacima i prostoru oko crkve, zatim u naselju Centralana radionica i Palilulskom potoku, kao i na prostoru kod Doma sindikata, Robne kuće Beograd i na Trgu kod Krsta. Pored toga, okopavaju se drvoredi u Glavnoj ulici i Bulevaru Kraljice Marije.

Služba signalizacije JKP “Šumadija” obeležava horizontalnu signalizaciju u ulicama Kneza Mihaila, Atinskoj i Svetogorskoj. Istovremeno, obavljaju se radovi na popravci i zameni nedostajuće vertikalne signalizacije na svim gradskim saobraćajnicama.
Izlazeći u susret građanima, na državnom putu I B reda u naselju Dragobraća, na pešačkom prelazu kod osnovne škole, postavljen je stacionarni merač brzine, koji je od danas u funkciji.

Milisav Pajević

Još dva trgovinska lanca u Srbiji počela sa naplatom kesa

16.07.2018

grocery-store-2619380_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U akciju naplate plastičnih kesa od danas su se uključila još dva trgovinska lanca, Merkator S i Delez Srbija sa svojim Maxi i Tempo prodajnim objektima, a ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je dosadašnja akcija već dala efekat jer je upotreba kesa prepolovljena.

Ministarstvo zaštite životne sredine je prošle godine napravilo dogovor sa dva trgovinska lanca tako da se plastične kese u njihovim trgovinama već naplaćuju, a Trivan navodi da je prvih dana od naplate kesa koje koštaju dva dinara smanjena njihova potrošnja i korišćenje za 50%.

– U ovom trenutku podatak je još bolji, čak 60% manje kesa koristimo samo zahvaljujući tome što ih sada naplaćujemo – rekao je Trivan za RTS.

Na kraju godine će se sumurati rezultati i postignuti efekti, a ako ne budu zadovoljavajući, resorno ministarstvo ne isključuje mogućnost da trajno zabrani upotrebu plastičnih kesa.

Upotreba plastičnih kesa potpuno je zabranjena u 35 država, a u zemljama Evropske unije sve se manje koriste.

Izvor: eKapija

Poznati proizvođač ruma i usamljeni kit udruženi protiv plastičnih slamčica

16.07.2018

mojito-698499_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznati svetski proizvođač žestokih pića “Bakardi” i inovativna, neprofitna organizacija za zaštitu okeana “Lonely Whale” (usamljeni kit) objavili su da će zajedničkim snagama nastojati da, kroz svoje aktivnosti, do 2020. godine iz prometa odstrane jednu milijardu plastičnih slamčica.

Početni korak njihove kampanje pod sloganom #thefuturedoesntsuck biće “proterivanje” pedeset miliona cevki od plastike iz prestonice Ujedinjenog Kraljevstva, Londona, ovog leta. “Bakardi” će težiti da u toku svih događaja koje organizuje, kao i u Rum kamionu, ne budu korištene slamčice. Promovisaće i upotrebu biorazgradivih čaša, a zaradu od prodaje ulaznica za muzičke nastupe u Londonu, Mančesteru i Birgingemu proslediće inicijativi “usamljenog kita” za okean bez cevki.

Delovanje će se geografski proširiti na mnoge druge krajeve sveta. Na jesen, “Bakardi” i kit “preplivaće” Atlantski okean i, s istom misijom, zasukati rukave i u Severnoj Americi – u Sjedinjenim Američkim Državama, svojim poslovnim partnerima, proizvođač ruma predstaviće ekološki osveštenije alternative koktel slamčicama. Istu praksu primeniće i u deset kineskih kompanija.

Na Bermudskim ostrvima, gde se nalazi sedište korporacije, ovaj eko-tim podučavaće distributere o zamenama za plastiku.

Zašto su “Bakardi” i “Lonely Whale” u fokus svoje inicijative stavili upravo plastične slamčice?

Zato što su, zbog svoje lakoće, nepodobne za reciklažu i jedan su od deset predmeta koji najviše zagađuju plaže širom sveta.

Zato što se procenjuje da u telima 71 odsto morskih ptica i 30 odsto kornjača može pronaći plastika – i zato što se, njenim sitnjenjem, dobija mikroplastika, još veći neprijatelj vodenih stvorenja.

Zato što zamene postoje.

Jelena Kozbašić

Pokret gorana Novog Sada održao kampove “Pticoljub” i “Buboljub”

16.07.2018

Pokret gorana Novog Sada organizovao je za decu uzrasta od šest do 12 godina kampove “Pticoljub” i “Buboljub“.

– Bilo nam je genijalno i goranski, edukativno i ekološki, kreativno i kul. Naši mali istraživači, edukatori, kamp lideri su zadovoljno otišli kući, bogatiji za još jedno nezaboravno iskustvo.

Mobilni telefoni su bili zamenjeni dvogledima i kečerima, a terenske beležnice pune naučnih činjenica, popisanih ptica koje preleću Koviljsko-petrovaradinski rit i insekata koje se kriju na Fruškoj gori, kažu iz Pokreta gorana Novog Sada.

Program kampa “Pticoljub” vodila je stručna saradnica Pokreta gorana za oblast ornitologije Magdalena Grahovac, dok je “Buboljub” vodio stručni saradnik Pokreta gorana za oblast entomologije Saša Rajkov, a kamp liderke su bile dugogodišnje saradnice Pokreta gorana koje imaju iskustva u radu sa decom navedenog uzrasta – Ljiljana Jovanović, Nina Dimitrijević i Ivana Dragin.

Milisav Pajević

Održani “Dani borovnice” u Crnoj Travi

16.07.2018

Na trgu u Crnoj Travi prošlog petka održana je manifestacija “Dani borovnice“.

Ova manifestacija je imala dva cilja, prvi promocija proizvodnje i proizvođača borovnice i drugog voća na teritoriji Opštine Crna Trava, a drugi je bio promovisanje ove proizvodnje kao turističkog potencijala Opštine.

Na postavljenim štandovima posetioci su mogli da degustiraju raznolike proizvode poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije Crne Trave.

U popodnevnim satima održan je kulturno- umetnički program, uz gostovanje folklornog ansambla iz Vlasotinca.

Milisav Pajević

SAD optužile Severnu Koreju da krijumčari naftu

16.07.2018

Sjedinjene Američke Države (SAD) su optužile Severnu Koreju da krijumčari proizvode od rafinisane nafte iznad kvote od 500.000 barela godišnje, koliko je dozvoljeno sankcijama Ujedinjenih nacija (UN).

U američkim dokumentima koji su poslati komisiji Saveta bezbednosti UN, koja nadgleda sankcije uvedene Pjongjangu, navodi se 89 slučajeva ilegalne prodaje rafinisane nafte.

Dokumenti pokazuju da čak i u slučaju da je svaki od tankera isporučio samo trećinu svog navedenog kapaciteta, ukupna količina bi i dalje prešla dozvoljenu kvotu od 500.000 barela godišnje, javio je AP.

Sjedinjene Američke Države su od komisije zatražile da hitno obaveste sve članice UN, kao i uopšte javnost, da Severna Koreja krši predviđenu kvotu.

Milisav Pajević

Trećina ulovljene ribe nikada ne stigne na tanjire potrošača

16.07.2018

Samo dve trećine ulovljene ribe zapravo stigne u tanjire, kaže izveštaj o svetskim ribarnicama.

Prema dvogodišnjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) osnovane od strane Ujedinjenih nacija, 35% sve ulovljene ribe ili se vrati u more zbog neodgovarajuće veličine ili vrste, ili istruli pre nego što stigne da bude pojedena.

Stručnjaci takođe upozoravaju na gubitak biodiverziteta usled izlovljavanja ribe svuda u svetu. „Od 1961. godine broj pojedene ribe se udvostručio zbog rasta poulacije, a FAO je ključan faktor u regulaciji ribolovnog sektora i u borbi protiv gladi,“ rekao je Hose Graziano da Silva, direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu.

Kako se na milijarde ljudi oslanja na ribu kako bi se prehranili, trebalo bi uložiti veće napore da se ovi gubici hrane spreče. Pretpostavlja se da oko 60 miliona ljudi koji rade u sektoru proizvodnje hrane nema adekvatno znanje, opremu i trening kako bi održali ribu svežom dok ona ne stigne do potrošača.
“Rasipanje hranom u gladnom svetu je neprihvatljivo! Činjenica da jedna trećina ulovljene ribe propadne je veliki problem za svetsku populaciju i oprskbljenost hranom.”

Analiza FAO pokazala je da je trećina vrsta izlovljena do te mere da se njihov opstanak dovodi u pitanje. FAO nudi pomoć zemljama u razvoju kako bi smanjile broj riba koje se gubi u procesu a pokazali su da upotreba instalacija za sušenje riba dovodi do 50% smanjenja ribe koja se pokvari pre nego što bude pojedena, na primeru jezera Tanganjika u Africi. Uz njihovu pomoć ljudi koji se bave lovom na krabe smanjili su gubitak 40% ulovljene krabe u Indijskom okeanu.

„Pritisak na morske resurse je ogroman i mi moramo da se obavežemo da poboljšamo tu situaciju, svi, od nivoa vlade pa do kompanija koje se bave ribolovom,“ rekao je Manuel Baranž, direktor odseka za ribolov i poljoprivredu. „Predviđamo da će Afrika uskoro morati da uvozi ribu a nedostatak proizvoda mogao bi da dovede do skakanja cena što će znatno uticati na siromašnije slojeve.“

Kriza izlovljavanja ribe je teška za rešiti i stoga je neophodno ostvariti saradnju između deoničara kako bi se smanjili negativni trendovi.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

FCA Srbija nagradila najbolje na konkursu “Automobil tvoje budućnosti”

16.07.2018

Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija nagradila je studente čije su ideje o automobilu budućnosti ocenjene kao najbolje na konkursu “Automobil tvoje budućnosti“- “I AM FCA – Innovation Award for Millennials”.

Kompanija FCA Srbija organizovala je konkurs za milenijalce, za originalne ideje na temu “Automobil tvoje budućnosti“.

Konkurs je bio namenjen studentima osnovnih i master studija Ekonomskog fakulteta i Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Ideje karakteriše upotreba modernih tehnologija, smart računara, umrežavanje, od bežične mreže i selfija u kolima do predloga za bezbednost i zaštitu životne sredine. Kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija nagradila je šestoro najupešnijih. Dvojica prvonagrađenih dobila su šestomesečnu praksu u kompaniji.

Drugoplasirani studenti će dobiti po nedelju dana vozilo fijat 500 l na korišćenje sa pokrivenim troškom goriva, a trećeplasirani učešće na manifestaciji “Džip of roud” u Srbiji.

Tročlani žiri odgledao je stotinak video-prezentacija u okviru kojih su mladi pretočili svoje ideje. Sve ih, kažu karakteriše originalnost i savremen pristup.

Konkurs “Automobil tvoje budućnosti” – “I AM FCA – Innovation Award for Millennials” dvostruko je koristan: za kompaniju posvećenu održivom razvoju to je način da sazna kako mladi vide auto budućnosti, a za mlade da iskažu svoje ideje i da se kroz ovakve projekte još tokom studiranja uključe u poslovanje multinacionalnih korporacija.

Milisav Pajević

Kompanija Yamaha pripremila nove modele e-bicikli

16.07.2018

Kompanija Yamaha pripremila je nove modele e-bicikli, odnosno, električnih bicikli za svaki način života.

Trenutno su dostupna četiri modela, a prvi je CrossCore hibridni drumski performansi bicikl s triangularnim ramom i ravnim ručkama. Bicikl CrossConnect je opremljen korpom na zadnjem delu namenjenom prevozu prljaga, dok je UrbanRush savršen urbani bicikl s tankim gumama koji je praktičan za gradske gužva.

Što se tiče model YDX Torc, to je planinski bicikl s debljim gumama koji je spreman za izazove na offroad terenima,
Sva četiri modela imaju PW series drive jedinicu uparenu sa 500 Wh litijum-jonskom baterijom. Tri gradska bicikla su dobila PWSeries SE električni motor, a planinski model je dobio PW-X mator, lakšu jedinicu s dodatnom asistencijom. Podešavanje asistencije omogućavaju korisniku da izabere koliku pomoć želi od motora, prenosi Klix.ba.

S obzirom da su bicikli delimično električna vozila, Yamahini e-bicikli imaju i integrisani senzor za brzinu koja se prikazuje na LCD ekranu, kao i broj pređenih kilometara kao i stanje baterije. Baterija se može ostaviti na biciklu ili se skinuti i puniti pomoću Yamahinog brzog punjača. Korišćenjem standardne utičnice vreme punjenja baterije iznosi četiri sata.

Iz Yamahe naglašavaju da se radi o biciklima, a ne skuterima, tako da se ne možete kretati bez okretanja pedala.
Model CrossCore košta 2.399 dolara, a cena raste do 3.499 dolara za YDX Torc model.

Milisav Pajević

Izvor: Energetika.ba

1...1,0601,0611,062...1,673 Page 1,061 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM