Ivan Karić: Srbija ima tri velika izazova u pregovorima sa Evropskom unijom

16.09.2018

– U pripremi Pregovaračke pozicije imamo tri velika izazova, a to su: prvo administrativni kapaciteti, koji su, nažalost, nedovoljni kako u samom Ministarstvu zaštite životne sredine, tako i u opšte, i na to su nam iz Evropske komisije sugerisali.

Drugi je finansiranje životne sredine, kao najznačajnija i najneophodnija karika u čitavom procesu. Bez jasnog finansiranja nema popravljanja stanja kvaliteta životne sredine, nema zelene privrede, zelene ekonomije, nema promene stanja životne sredine. Iz Evropske komisije od nas očekuju da budžetski Zeleni fond Republike Srbije radi u punom kapacitetu i obimu i po logici koja je potpuno ekološka i ekonomska.

Treći izazov je predostrožnost i inspekcijski nadzor u životnoj sredini. Iz Evropske unije očekuju da osnažimo, osposobimo inspekciju kako bi ona bila efikasna i delotvorna. To su izazovi koji nam predstoje i na kojima moramo svakodnevno raditi ukoliko želimo da napredujemo u oblasti zaštite životne sredine, kaže Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine i predsednik Pregovaračke grupe za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Milisav Pajević

Kratka istorija Evropske organizacije za nuklearna istraživanja

16.09.2018

switzerland-93275_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon šest godina pridruženog članstva, Republika Srbija uskoro postaje punopravni član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Srbija se tim činom praktično vraća u zajednicu koju je, kao deo nekadašnje SFRJ, osnovala sredinom 20. veka. Sa sadašnje 22 članice, CERN je postao svojevsrna država fizičara i bez sumnje, vodeća naučna institucija u Evropi, jedna od retkih gde naš kontinent u naučnom pogledu prednjači u odnosu na Ameriku. Iznenadićete se, ali osnovna zamisao na kojoj je ova organizacija izgrađena nije bila potraga za najdubljim tajnama Univerzuma, nego miran razvoj posleratne Evrope koja se prvo ujedinila oko fizike, a potom oko ekonomije. Kada je CERN nastao? Kako se u njemu razvijala teorija elementarnih čestica? Kada su podignuti tako moćni akceleratori?

9. DECEMBAR 1949.
Francuski fizičar Luj de Brolj na konferenciji u Lozani, u Švajcarskoj, izlaže svojim evropskim kolegama odvažnu ideju da Evropa napravi svoju naučnu organizaciju koja bi mogla da se nosi sa fizikom Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza. Ideja će se potom razvijati, da bi tri godine kasnije 11 evropskih zemalja formiralo Evropski savet za nuklearno istraživanje (Conseil européen pour la recherche nucléaire, CERN) kao privremeno telo koje će graditi novu ustanovu.

29. SEPTEMBAR 1954.
Na šestom sastanku ovog Saveta, u Parizu 12 najjačih evropskih država među kojima je i Jugoslavija (kao jedina zemlja koja nije deo zapadnog bloka) potpisuje konvenciju o osnivanju Evropske organizacije za nuklearna istraživanja. Privremeni savet je time rasformiran, ali njegov akronim, CERN, zadržan, da bi ostao u upotrebi sve do danas.

11. MAJ 1957.
Na lokaciji kod Ženeve u Švajcarskoj podiže se CERN-ov prvi ubrzivač, odnosno akcelerator elementarnih čestica – Sinhrociklotron od 600 MeV. O dodeli zemljišta za CERN građani kantona Ženeva inače su odlučili referendumom 4 godine ranije sa 16.539 glasova ZA i 7.332 glasa PROTIV izgradnje CERN-a.

3. MAJ 1976.
Nakon što je u CERN-u izgrađen prvi zaista veliki akcelerator dužine 7 km, poznat kao Super Proton Sinhroton (SPS), ova mašina počinje da ubrzava snopove protona. Sa rekordnim brojem magneta, SPS će dugo biti vodeći svetski akcelerator i poslužiće za istraživanje sveta unutar atomskog jezgra.

20. JANUAR 1983.
Tim koji predvode fizičari Karlo Rubija i Simon van der Mir pomoću SPS akceleratora dolazi do jednog od najvećih otkrića 20. veka – u CERN-u otkrivaju postojanje takozvanih W i Z bozona. Ove čestice predstavljaju prenosioce slabe interakcije i njihovo je otkriće postavilo temelj za današnji Standardni model fizike elementarnih čestica koji objašnjava strukturu materije u Univerzumu.

8. FEBRUAR 1988.
Kao najveći građevinski poduhvat u Evropi tog doba, završava se izgradnja akceleratora nazvanog Large Electron-Positron Collider (LEP). Ova ambiciozno zamišljena mašina, zakopane je 100 m ispod Ženeve i predstavlja prsten dužine 27 km. Tunel je iskopan sa greškom od samo jednog centimetra. Nakon što LEP bude korišćen i ugašen deceniju kasnije, u ovom istom tunelu će biti izgrađen najmoćniji akcelerator današnjice – LHC.

20. DECEMBAR 1990.
Pokušavajući da reši naizgled trivijalan zadatak prenosa velikog broja podataka iz CERN-a, ser Tim Berners Li smišlja osnovni koncept današnjeg interneta – url, http i html protokole. Rađa se web. Tako će info.cern.ch postati prvi web sajt ikada napravljen.

15. SEPTEMBAR 1995.
U sudarima na jednom od brojnih, manje poznatih akceleratora u CERN-u, u eksperimentu koji traje tri nedelje, nastaje prva antimaterija koju je čovek napravio. Prvi antiatomi vodonika, odnosno antivodonici živeli su 40 milijarditih delova sekunde.

10. SEPTEMBAR 2008.
U 10 sati i 28 minuta, snop protona će po prvi put proći kroz 27 kilometara dug akceleratorski tunel novog, najmoćnijeg postrojenja koje je čovek ikada napravio. Nazvanog Large Hadron Collider, na LHC-u se snopovi protona ubrzavaju pomoću superprovodnih magneta koji su inače najhladnija tačka u Sunčevom sistemu, da bi se pri sudarima snopova dostizala najviša temperatura u svemiru.

4. JUL 2012.
Rezultati koje će dva najveća međunarodna tima koja rade u CERN-u, kolaboracije ATLAS i CMS, ovog jutra objaviti na konferenciji u Melburnu, obići će kao udarna vest čitavu planetu: potvrđeno je postojanje takozvane Božje čestice, Higsovog bozona.

Izvor: Nauka kroz priče

Skoro trećina površine Zemlje treba da bude pod zaštitom kako bi se sprečila masovna izumiranja

15.09.2018

Ovo će biti teško za postići, ali je izvodljivo.

Dva vodeća naučnika izdala su apel o zaštiti planete od ljudskih aktivnosti kako bi se izbegla masovna izumiranja. Oni smatraju da su trenutni nivoi zaštite ni približno dovoljni i veruju da bi svetski lideri trebalo da se ujedine i zaštite barem 30% zemljine površine do 2030. godine.

Glavni naučnik Udruženja nacionalne geografije, Džonatan Baili i biolog sa Kineske akademije, Japing Žang, objavili su rezultate svojih istraživanja u magazinu Science. Oni tvrde da je ovaj cilj apsolutni minimum a da bi idealno bilo kada bismo do sredine sledećeg veka stavili polovinu Zemlje pod zaštitu. “Sve ispod ovih napora dovešće do ugrožavanja zdravlja i dobrostanja budućih generacija.”

I dalje nemamo dovoljno informacija i znanja o velikom broju vrsta i ulogama koje one imaju u održavanju balansa ekosistema. Ono što je sigurno jeste da je trenutno 3.6% površine okeana i 14.7% zemlje koja je pod zaštitom apsolutno nedovoljno za dalji opstanak velikog broja vrsta.

Naučnici upozoravaju na “biološki armagedon” zbog velikog broja izumrlih vrsta koje su posledica zagađenja i klimatskih promena.

Takođe, prema procenama, veliki deo zaštićenih područja je uprkos zaštiti pod velikim pritiskom od ljudskih aktivnosti. Jedna trećina zaštićenih područja na svetu čini nacionalne parkove, a 2.3 miliona kvadratnih kilometara biva ugroženo zbog ljudskih aktivnosti poput izgradnje infrastrukture i urbanizacije.

Na konferencij za zaštitu biološkog diverziteta, koja je održana u Nagoji 2010. godine , vlade sveta složile su se da zaštite 10% obalne i morske površine i 17% kopna u narednoj deceniji. Kada se svetski lideri butu ponovo okupili u Pekingu 2020. godine biće jasno da novi ciljevi moraju da budu daleko ambiciozniji.

Milan Zlatanović

Izvor: independent

BH Komitet učestvovao na 47. Međunarodnom veću za velike električne sisteme CIGRE

15.09.2018

DjapoBH — Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo juče je u Sarajevu primila delegaciju BH Komiteta CIGRE, na čelu s predsednikom Edhemom Bičakčićem, koji su je upoznali o odlukama 47. Međunarodnog veća za velike električne sisteme CIGRE, održanog u Parizu od 26. do 31. avgusta ove godine.

Jedna od tema zasedanja veća, na kojem je prisustvovalo više hiljada delegata i stručnjaka i više od 300 kompanija je „Budući održivi energetski sistem“, što je podstaknuto potrebom ograničivanja globalnog zagrevanja na temperature „znatno ispod“ dva stepena Celzijusa.

U radu ovog skupa bosansko-hercegovački stručnjaci su prezentovali referat o primeni savremenih tehnoloških rešenja u povećanju pouzdanosti rada termoelektrane Kakanj.

Ministarka Đapo je prihvatila poziv da sa Fondom za zaštitu okoliša Federacije BiH učestvuje na Prvom naučno-stručnom savetovanju BH K/O CIRED u Mostaru od 14. do 16. oktobra ove godine, na kojem će između ostalog biti predstavljen projekat „Snabdevanje toplotnom energijom iz TE Kakanj za područje do/i Sarajeva”.

Reč je o projektu kojeg vlasti do sada nisu prepoznale, a koji bi značio sigurno snabdevanje Sarajeva toplotnom energijom ali i zaštitu životne sredine i poboljšanje kvaliteta vazduha.

Prema rečima federalne ministarke veoma je važno da nauka i stručnjaci izvrše tehničku i ekonomsku analizu ovog projekta i daju smernice za budući rad na nastavku njegove realizacije, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma BiH.

Milisav Pajević

Danas prva jesenja „Cvetna pijaca” u Novom Sadu

15.09.2018

Prva jesenja „Cvetna pijaca” održava se danas na platou ispred SPENS-a, a sa njom je počeo jesenji ciklusa Novosadskih cvetnih pijaca, koje Pokret gorana Novog Sada organizuje već petnaestu godinu sa ciljem da svi Novosađani/ke i posetioci Novog Sada na jednom mestu pronađu sve što im je potrebno za uređenje njihovih vrtova, balkona i domova.

Tokom prve Novosadske cvetne pijace, posetioci imaju raznovrsnu jesenju ponudu cveća, sadnica, opreme za hortikulturu kao i med i pčelinje proizvode i zdravstveno-bezbednu hranu.

Pokret gorana Novog Sada se potrudio da građani i građanke na jednom mestu po povoljnim cenama nađu veliki izbor cveća, sadnica i opreme za hortikulturu, kao i zdrave hrane, meda i poneki ukras koji će krasiti domove posetilaca cvetnih pijaca.

Milisav Pajević

Svaki sedmi čovek na planeti je pušač

15.09.2018

cigarette-2179358_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svaki sedmi čovek na planeti danas je pušač, a svaka peta smrt od uzroka koji su mogli da se izbegnu izazvana je pušenjem. Kampanje protiv pušenja i mere zabrana pomažu da se ova pretnja smanji – dovele su promene u cenama cigareta, ali i u pušačkim navikama širom zapadnog sveta.

Međutim, okolnosti se dramatično razlikuju u različitim delovima sveta. U zemljama Afrike i Azije broj pušača raste, u Skandinaviji korisnici cigareta prelaze na tradicionalni duvanski proizvod koji se naziva snus, a u Velikoj Britaniji pušači uz podršku države masovno prelaze na elektronske cigarete, dok su na Tajlandu, Australiji i u Brazilu ove tehnološke alternative cigareti protivzakonite.

Mada deluju kao tekovina ovog veka, antipušačkih pokreta bilo je mnogo kroz istoriju. Pomalo neobično, ali u savremenom svetu uzeli su maha u nacističkoj Nemačkoj kada je pušenje povezano za rakom pluća i drugim bolestima, a vlast proglasila pušenje lošim i štetnim, pretnjom za rasu, boreći se protiv njega na svim poljima.

Istoričari su opisali borbu tokom tridesetih i četrdesetih godina 20. veka kada je Nemačka zabranjivala pušenje na javnom mestu, reklamiranje duvana, kao i pušenje za žene, pokušavajući da kroz tu borbu dostignu rasnu i telesnu čistotu.

Tokom 20. veka, sve države su usvojile nekakvu antipušačku politiku, da bi, sa sve jasnijim čiinjenicama koje povezuju sagorevanje cigarete sa opakim bolestima, u 21. veku zabrana pušenja bila usvojena i u zemljama sa dugom duvanskom tradicijom. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) propisala je ambiciozan cilj da se broj aktivnih pušača smanji ispod 20 odsto odrasle populacije.

Obično se smatra da se konačni prelom na putu ka ovom cilju dogodio u maju 2009. godine, kada je u Severnoj Karolini, tradicionalnom centru američke duvanske industrije usvojen zakon kojim više nije bilo dozvoljeno pušiti cigarete u javnom prostoru. Međutim, danas u SAD ipak puši oko 40 miliona ljudi, broj pušača više ne raste, ali se i ne smanjuje. Zato, nekoliko miliona ljudi pokušava da pronađe alternativu pušenju u proizvodima koji nisu cigarete, ali sadrže nikotin.

U Evropi cilj WHO nije dostignut, a država koja je u tome otišla najdalje je Švedska gde, po podacima iz 2016. godine, puši samo oko 9 odsto odrasle populacije. Zanimljivo je da u Švedskoj ima više žena pušača (10%), nego muškaraca (8%). Razlog za to je što Švedska podržava prelazak sa cigareta koje sagorevaju na tradicionalni skandinavski proizvod snus, koji više koriste muškarci. No, diskusija o tome da li je ova alternativa zdravija izaziva brojne kontroverze.

U Velikoj Britaniji je posebno razvijeno gledište da „treba pomoći ljudima koji ne mogu da prestanu“, što je zvanična doktrina Kraljevskog lekarskog koledža (ekvivalent lekarskim društvima u drugim zemljama). U knjizi pod nazivom „Smanjivanje štete kod nikotinske ovisnosti“, britanski Kraljevski lekarski koledž navodi da „sam nikotin nije posebno opasan i ako se nikotin može pružiti u formi koja je prihvatljiva i podobna kao zamena za cigarete, mogu se spasiti milioni života“.

Ovakav odnos stručne zajednice, kao i politika koja se sprovodi kroz subvencije i podršku preduzetnicima, dovela je do bujanja takozvanih vejp-šopova i masovnog korišćenja elektronskih cigareta u Velikoj Britaniji. Afirmisan je znak koji se postavlja na javna mesta „E-cigarete su dobrodošle“. Ne samo da se ovaj oblik uzimanja duvana promoviše, nego pušači u Velikoj Britaniji mogu da dobiju trenera o trošku države koji će im pomoći da pređu na elektronske cigarete.

U Japanu konvencionalne elektronske cigarete nisu toliko raširene, ali je zato posebno popularna nova tehnlogija zagrevanja duvana. Nakon što se prvo pojavila na japanskom tržištu, odnedavno je popularna u mnogim zemljama Evrope, pa tako i u Srbiji. Ova tehnologija podrazumeva korišćenje savremenog uređaja koji omogućuje zagrevanja duvana, čime se zamenjuje sagorevanje i smanjuje količina dima.

Istovremeno, u državama kao što su Tajland, Brazil i Australija politika prema pušenju je sasvim drugačija, a eletronske cigarete su čak zakonom zabranjene. U nekim državama u razvoju se ne razmišlja o tehnološkim alternativama, ali ni o zabrani cigareta – neke od afričkih država beleže značajan rast prinosa od akciza i poreza na duvan, tako da nisu motivisane da ukinu tu vrstu prihoda.

Izvor: Nauka kroz priče

Zaštita ozonskog omotača “Ostanite COOL i samo napred”

15.09.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine obeležava 16. septembar, Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača, u cilju podsećanja na dan kada je u Montrealu 1987. godine otvoren za potpisivanje Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Jedan od velikih uspeha Montrealskog protokola jeste njegova univerzalna ratifikacija, kojom se svih 197 zemalja članica (sve zemlje UN i Evropska Unija) obavezalo da sprovodi aktivnosti i mere kojima će se sprečiti dalje oštećenje ozonskog omotača.

Zahvaljujući dosadašnjim naporima zemalja potpisnica protokola, kao i zahvaljujući jedinstvenom mehanizmu za njegovo sprovođenje, Montrealski protokol se pokazao kao jedan od najuspešnijih međunarodnih ugovora iz oblasti zaštite životne sredine.

Ono što je važno je da su zemlje potpisnice protokola uspele da smanje ukupnu potrošnju supstanci koje oštećuju ozonski omotač na globalnom nivou i samim tim omogućile obnovu ozonskog omotač, što je i naučno potvrđeno.

Takođe, naučno je procenjeno da će se do sredine ovog veka ozonski omotač vratiti u stanje kakvo je bilo pre 80-tih godina prošlog veka.

Republika Srbija je ratifikovala Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača („Sl. list SFRJ“, broj 1/90) i, uz nju Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač („Sl. list SFRJ“, broj 16/90 i „Sl. list SCG“, broj 24/04), sukcesijom 2001. godine, kao i četiri amandmana na protokol.

Prošle godine, Montrealski protokol je proširen novim amandmanom, tzv. Kigali amandman. Ovim amandmanom u protokol su uvedeni fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte (HFC supstance), koji se koriste kao alternativa za supstance koje oštećuju ozonski omotač i koji, iako nemaju štetan efekat na ozonski omotač, imaju veliki potencijal globalnog zagrevanja i samim tim veliki uticaj na klimatske promene.

Svoje preuzete međunarodne obaveze Republika Srbija ispunjava kroz rad Nacionalne ozonske kancelarije u okviru Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, Sektora za upravljanje životnom sredinom Ministarstva zaštite životne sredine, uz podršku implementacionih agencija UNIDO-a (Organizacija UN za industrijski razvoj i UNEP-a (Program UN za životnu sredinu).

U cilju prenošenja poruke o značaju i zaštiti ozonskog omotača, ove godine će se pod sloganom Ostanite COOL i samo napred (Keep cool and carry on), u našoj zemlji obeležiti Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača uz aktivno učešće predstavnika Ministarstva i zainteresovane javnosti na radnom sastanku u Nacionalnom parku „Đerdap“, koji se održava 22. i 23. septembra ove godine.

Milisav Pajević

Crna Gora Evropsku godinu kulturne baštine obeležila na Prokletijama

14.09.2018

Prokletije — Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore

Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore obeležilo je Evropsku godinu kulturne baštine na prostoru zaštićenog područja NP Prokletije pod nazivom „Kod katuna”.

– U cilju promocije katuna kao dela kulturnog koda koji je ostavio duboki trag u našem društvenom i istorijskom biću, na Bogićevica-Bajrovića katunu, 13. septembra, organizovana je manifestacija autohtone gastronomske ponude Nacionalnog parka sa akcentom na prezentaciji jarduma specijaliteta od ovčijeg mleka,” navodi se u saopštenju Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore.

– Obeležavanjem Evropske godine kulturne baštine u NP Prokletije želeli smo obogatiti sadržaj promotivnih događaja na prostoru ovog zaštićenog područja uključivanjem kulinarske baštine u savremenu turističku ponudu”, kazao je direktor NP Prokletije Admir Lalić.

Savremeni posetilac, osim što želi da upozna prirodne i kulturne vrednosti destinacije koju posećuje, isto tako, želi da sazna mnogo više o tradiciji i običajima tog kraja.

Učesnici manifestacije imali su priliku da degustiraju domaće autohtone proizvode i specijalitete, da uživaju u ukusima Katunske trpeze pripremljene po starim proverenim receptima.

Zainteresovani građani pešačili su planinarsko-pješačkom stazom do Hridskog jezera, uz stručnog vodiča i imali priliku da čuju interesantne legende i priče plavsko-gusinjskog kraja i ujedno uživaju u prirodnim lepotama NP Prokletije, navedeno je u saopštenju Javnog preduzeća za nacionalne parkove Crne Gore.

Milisav Pajević

Apatin dobija tri solarna autobuska stajališta

14.09.2018

Na konkursu raspisanom od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku za dodelu bespovratnih sredstava za unapređenje bezbednosti saobraćaja i korišćenja obnovljivih izvora energije (solarne), Opština Apatin je konkurisala i dobila bespovratna sredstva u vrednosti od tri miliona dinara što pokriva troškove tri autobuska stajališta koja će biti postavljena u Prigrevici, Sonti i Svilojevu.

Naime solarna autobuska stajališta su sa solarnim panelima koji napajaju kompletnu opremu na stajalištu, a to je osvetljenje uređaj za sos pozive, video nadzor, punjače za mobilne telefone, osvetljenje reklamnog panoa kao i uređaj za merenje brzine vozila koji nije u osnovnom paketu ali postoji hardverska i softverska podrška na stajalištu za njegovo postavljanje.

– Ono što je bitno za sela je i to da ćemo raditi dva atarska puta, jedan u Prigrevici i jedan u Sonti. Radićemo na rekonstrukciji vrtića u Prigrevici i priču koja se već dugo ponavlja a to je vodovod od Prigrevice do Svilojeva za čega su dobijena sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu u visini od oko 17 miliona dinara, a ostatak će finansirati opština Apatin, kazao je Jevto Milojević, pomoćnik predsednik opštine Apatin za investicije.

Milisav Pajević

Jedinstveni projekat srpskog inovatora: Prva ekološka solarna toplana

14.09.2018

Screenshot from 2018-09-14 13-41-16 — Foto: YouTube (screenshot)

U selu Badnjevac kod Kragujevca na imanju od dva hektara nalazi se neobični metalni objekat, pronalazak profesora u penziji Vladana Petrovića. Postrojenje privlači veliku pažnju – kako prolaznika, tako i medija, ali i investitora iz inostranstva.

S ciljem da pokaže kako je besplatno grejanje moguće, Petrović je pre nekoliko godina u svom dvorištu, napravio sunčeve koncentratore, prenose srpski mediji.

Iako u Srbiji niko nije zainteresovan za njegov patent, strane kompanije itekako jesu.

Proizvod, koji ne postoji na svetskom tržištu, razvio je kako bi prikupljao energiju Sunca i pomoću nje proizvodio grejanje i električnu energiju – bez ikakvih troškova.

Petrović se već godinama bavi inovatorstvom, a pre svega je fokuiran na razvoj moderne tehnologije koja crpi obnovljive izvore energije. Njegov portfolio uključuje više od 20 izuma.

Nemačka kompanija iz Drezdena je već otkupila njegov patent za akumulator toplote, a interesovanje su pokazale i firme iz Sjedinjenih Američkih Država i istočnjačkih zemalja. Izumitelj ovog jedinstvenog sistema ipak želi da se on proizvodi i u Srbiji, ali za sada nijedna od domaćih kompanija nije pokazala interesovanje.

Profesor Petrović naglašava da Sunce predstavlja ogroman energetski potencijal, koji moramo naučiti kako da iskoristimo.

Invazivne biljne vrste u Srbiji predstavljene na 7. Balkanskom botaničkom kongresu

14.09.2018

invazivne vrste — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Na 7. Balkanskom botaničkom kongresu – 7 BBC 2018 koji se danas završava u Novom Sadu i koji je okupio botaničare balkanskih zemalja i istraživače flore Balkana učestvovalo je oko 400 naučnika istraživača iz svih botaničkih disciplina.

U okviru plenarnih predavanja i naučnih sesija prezentovani su radovi u čijem su fokusu Balkansko poluostrvo i njegovo bogatstvo flore.

Učesnici skupa imali su priliku da posete zaštićena područja: Nacionalni park „Fruška Gora“, Specijalni rezervat prirode “Deliblatska peščara“, Specijalni rezervat prirode „Okanj bara“, Park prirode „Rusanda“, Park prirode „Slano Kopovo“, Specijalni rezervat prirode „Obedska bara“ i Specijalni rezervat prirode “Zasavica“.

Predstavnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije botaničar mr Verica Stojanović predstavila je temu Invazivne biljne vrste u Srbiji i susednim zemljama (Invasive Plant Species in Serbia and Neighbouring Countries), rad autora V. Stojanović, I. Živanović i I. Bjedov.

U cilju upoznavanja učesnika Kongresa sa bogatstvom biljnih vrata naše zemlje, Zavod za zaštitu prirode Srbije je za sve učesnike obezbedio publikaciju Biljne vrste od međunarodnog značaja u Srbiji (autori: V. Stojanović, S. Rilak, I. Jelić, R. Perić, M. Sabovljević, P. Lazarević), koja je prevedena za potrebe održavanja Kongresa.

Poster prezentaciju Invazivne vrste u Srbiji i susednim zemljama možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

EPS najavio plan za modernizaciju firme „Kolubara Metal”

14.09.2018

Prilikom obilaska proizvodnih pogona kolubarine organizacione celine „Metal” Milorad Grčić, v.d. direktora JP EPS je rekao da je EPS započeo modernizaciju RB „Kolubara”, a krajni cilj je da „Kolubara Metal” bude na visoko tehnološki razvijenom nivou,tako da bude moguće da se u samom EPS-u napravi rotorni bageri i dodao da „Kolubara Metal” ima svoje mesto u budućnosti kao najbolja metalska firma u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu.

− Ideja nam je da možemo sami, svojom pameću i opremom, da izgradimo kompletan bager glodar u nekom narednom periodu. Mislimo da to nije mnogo daleko i da ćemo za oko pet godina moći da se pohvalimo da nam ne treba pomoć sa strane, rekao je Grčić.

Prvi korak u modernizaciji je nabavka robota za zavarivanje, vrednosti 24 miliona dinara. Reč je o prvom robotu u RB „Kolubara”, koji radi na zavarivanju papuča na bageru.

Robot čak sedam ili osam puta smanjuje brzinu varenja papuče bagera. Do 30 odsto je smanjeno i vreme koje se potroši za pripremu papuče za varenje. Nedavno je nabavljen i testiran a sada je već u punoj upotrebi.

U „Metalu” su istakli i važnost prese koja je jedinstvena u Srbiji zbog mogućnosti savijanja profila od 50 milimetara čeličnog lima. Grčić je najavio plan za modernizaciju „Metala” u narednim godinama i rekao da je u ovaj deo EPS-a nedavno zaposlena mlada devojka, trećeplasirana na svetskom takmičenju u zavarivanju u Tokiju.

Grčić je obišao i novi monitoring centar u RB „Kolubara”, koji će biti veoma važan za podizanje bezbednosti u čitavom kolubarskom basenu.

Završena je prva faza radova, vrednosti između 45 i 47 miliona dinara, a trenutno 120 kamera pokriva delove RB „Kolubara”. Plan je da do kraja 2020. godine u sistemu radi oko 400 kamera, kojima će biti pokriveni svi vitalni delovi „Kolubare”, čime se olakšava rad zaposlenima, podiže bezbednost i sprečavaju krađe materijalnih dobara.

− Investiramo u sve delove sistema, podižemo efikasnost i unapređujemo poslovanje. Deo tog ciklusa je i zapošljavanje mladih stručnjaka, u toku je konkurs za prijem 163 stručnjaka i očekujemo da ćemo dobiti najbolje mlade inženjere koji će nastaviti da doprinose modernizaciji i uvođenju najmodernijih tehnologija, rekao je Grčić.

Miodrag Ranković, predsednik Sindikalne organizacije „Kolubara”, pozdravio je investicioni ciklus sa ciljem modernizacije opreme u „Kolubari” i podsetio na važnost sistema za bezbednost elektro-energetske sigurnosti.

Milisav Pajević

Ekološko društvo Dragačevo obeležilo 20 godina postojanja i rada

14.09.2018

U ponedeljak, 10. septembra navršilo se tačno 20. godina od osnivanja Ekološkog društva Dragačevo u Guči.

Ekološko društvo Dragačevo je udruženje građana, osnovano 10. septembra 1998. godine u Guči, sa programom obnove, zaštite i razvoja prirodnog, kulturnog i duhovnog nasleđa.

– Ekološko društvo Dragačevo je organizovano preko Skupštine, Izvršnog i Nadzornog odbora a aktivnosti je realizovalo preko svojih organizacionih jedinica: Odeljenja Društva u šest dragačevskih sela: Markovica, Donja Kravarica, Goračići, Viča, Kaona i Gornji Dubac, Informatičko – telekomunikaciono – uslužnih centara: Teledom Guča, Teledom Lučani i Telekoliba Kotraža, Humanitarne sekcije ”Zvončica”, Poslovnog centra Dragačeva i Kulturno – umetničkog društva Dragačevo, kaže Dušan R. Ivanović, predsednik Izvršnog odbora Ekološko društvo Dragačevo.

On dodaje da je kao i svaka organizacija, koja ima širok program delovanja, susretala se sa brojnim problemima u radu. Bilo je potrebno vreme da se u sredini razbiju predrasude o misiji same organizacije, jer je dugo vremena doživljavana na potpuno pogrešan način.

– Društvo se borilo sa neinformisanošću, neznanjem, starim navikama, a uprkos tome, svojim radom formiralo je sopstveni identitet. Problema ima i danas, i vezani su za uslove rada, finansiranje programa, lokalne pojedinačne otpore raznih interesnih grupa, ističe Ivanović.

Pored svega, danas je Ekološko društvo Dragačevo najmasovnije udruženje građana u Dragačevu sa zaokruženom registracijom i poslovanjem.

Za proteklih 20 godina rada, Ekološko društvo Dragačevo je realizovalo mnogobrojne programe, projekte i aktivnosti a više o tome pročitajte ovde.

Milisav Pajević

Akcija “Letʼs Do It Montenegro” na Skadarskom jezeru

14.09.2018

Skadarsko-jezero-foto-800x490 — Foto: nparkovi.me

U okviru akcije “Letʼs Do It Montenegro” kojom se obeležava Svetski dan uklanjanja otpada, Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore u saradnji sa ADP „ZID”-om organizuje akciju čišćenja na prostoru Nacionalnog parka Skadarsko jezero.

Pored redovnih aktivnosti Nacionalnog parka na uređivanju prostora, akcija čišćenja će se organizovati danas, na više lokacija u granicama i van granica Parka.

– Javno preduzeće za nacionalne parkove Crne Gore pridružuje se akciji uređivanja prostora koju organizuje ADP „ZID” u okviru ʼLets Do it Montenegroʼ u kojoj će učestvovati zaposleni iz Uprave JPNPCG i svih pet organizacionih jedinica nacionalnih parkova. Našim učešćem želimo da doprinesemo globalnoj akciji koja ima za cilj uklanjanje otpada i zaštitu prirode i životne sredine, kao i da podstaknemo predstavnike lokalnih uprava i zajednica da se u što većem broju pridruže zaposlenima iz Parkova u ovoj akciji toga dana, kao i u svim narednim, kazao je direktor JPNPCG Elvir Klica povodom organizovanja akcije.

Kako bi povećali motivaciju građana da se u što većem broju odazovu i na odgovoran način doprinesu zaštiti životne sredine, osim kroz podršku zaposlenih, JPNPCG se priključuje akciji obezbedivši nagrade za najaktivnije učesnike i koordinatore akcije, kao što su rafting rekom Tarom, krstarenje Skadarskim jezerom, poseta Parkovima i Centrima za posetioce.

Akcija čišćenja se realizuje u sklopu svetskog pokreta „Let’s do it”, u svim gradovima Crne Gore i u još 150 država sveta. Svetski dan uklanjanja otpada organizovaće se danas kada će milioni ljudi iz 150 zemalja učestvovati u čišćenju puteva, parkova, plaža, šuma i rečnih obala.

Cilj Svetskog dana uklanjanja otpada je bolje upravljanje otpadom i podizanje lokalne i globalne svesti o značaju pravilnog odlaganja otpada.

Milisav Pajević

Zoran Radojičić: Naš cilj je da Beograd postane ”Zelena prestonica Evrope”

14.09.2018

Radojičić i Janković potpisuju — Foto: Grad Beograd

Gradonačelnici Beograda i Ljubljane, prof. dr Zoran Radojičić i Zoran Janković, potpisali su juče pismo o saradnji i prenošenju znanja i iskustava između dve prestonice, a u vezi kandidature Beograda za “Zelenu prestonicu Evrope”.

Prema Radojičićevim rečima, cilj pisma o saradnji je da Beograd dobije status ”Zelene prestonice Evrope”.

– Ljubljana će nam preneti svoja iskustva što će nam pomoći za ostvarivanje ciljeva, odnosno da dobijemo kandidaturu. Ljubljana je 2016. dobila ovu prestižnu nagradu. Beograd ima ogroman potencijal da takođe dobije priznanje za koje će se, ove godine kandidovati, najavio je Radojičić.

Ljubljana je četiri puta aplicirala za nagradu i tek iz četvrtog puta je dobila.

– Želim da istaknem da ćemo uložiti sav napor da dobijemo taj status, kao i da ćemo ove godine konkurisati za tu poziciju, ali ćemo ukoliko ne uspemo, biti uporni i narednih godina da dostignemo naš cilj da Beograd postane ”Zelena prestonica Evrope”, dodao je Radojičić.

Milisav Pajević

Agenda održivog razvoja mora biti sprovedena na celovit način

14.09.2018

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović izjavila je juče da je Agenda 2030 suštinska komponenta globalnih napora u cilju pozitivne transformacije savremenog sveta.

Đukić Dejanović, koja je i predsednik Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 u Republici Srbiji, istakla je na subregionalnoj konferenciji o napretku u implementaciji tog dokumenta da je Srbija među prvima formirala telo za sprovođenje Agende, u decembru 2015. godine.

– Partnerstvo i saradnju celokupne međunarodne zajednice, na različitim nivoima, a posebno regionalnom i subregionalnom, sagledavamo kao preduslov da Agenda održivog razvoja bude sprovedena na celovit način u svim njenim dimenzijama – ekonomskoj, socijalnoj i ekološkoj, naglasila je ona.

Šef Delegacije EU u Republici Srbiji Sem Fabrici istakao je da su napredak ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja sadržanih u Agendi 2030 i EU integracije neodvojivi procesi, budući da su oni deo jedne iste reforme koju svaka od zemalja treba da sprovede za sebe.

– Podrška EU Srbiji, kroz IPA fondove, funkcioniše dvojako: kroz promociju reformi neophodnih za buduće članstvo u EU, i promociju održivog razvoja u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, napomenuo je Fabrici.

Agendu UN o održivom razvoju do 2030. godine je usvojilo više od 150 država u septembru 2015. godine u sedištu UN u Njujorku.

Agenda obuhvata ključne elemente poput ekonomskog rasta, socijalne inkluzije, zaštite životne sredine, institucionalnog razvoja i saradnje.

Ciljevi održivog razvoja koji su objedinjeni u Agendi predstavljaju univerzalan poziv na delovanje kako bi se rešavali globalni izazovi, okončalo siromaštvo, zaštitila planeta i svakome obezbedilo da uživa u miru i prosperitetu.

Ciljeva održivog razvoja ima 17, a uz svaki od njih je utvrđeno i više konkretnih zadataka (ukupno 169) koje treba ostvariti do 2030. godine.

Milisav Pajević

1...1,0351,0361,037...1,676 Page 1,036 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM