Energetska zajednica: CBAM menja tokove električne energije na Zapadnom Balkanu

Prvi kvartalni izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice otkriva značajne poremećaje na tržištu električne energije nakon stupanja na snagu CBAM-a 1. januara 2026. godine.

Devet zemalja jugoistočne i istočne Evrope koje teže članstvu u Evropskoj uniji suočavaju se sa neočekivanim posledicama Mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granicama (CBAM). Umesto da ubrza integraciju, novi propis je, prema prvom kvartalnom izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice, izazvao ozbiljne distorzije u prekograničnoj trgovini električnom energijom.

Analiza Sekretarijata fokusirala se na šest ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana (ZB6) – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo*, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju – i njihove susedne države članice EU: Bugarsku, Hrvatsku, Grčku, Mađarsku, Italiju i Rumuniju. Ukrajina i Moldavija, takođe ugovorne strane, nisu uključene u izveštaj zbog ograničene dostupnosti podataka.

Iako su ugovorne strane Energetske zajednice u velikoj meri transponovale zakonodavstvo usklađeno sa EU i pripremile se za povezivanje sa jedinstvenim tržištem električne energije Unije, CBAM je uneo dodatne troškove i neizvesnosti. Od 1. januara 2026. godine, izvoz električne energije – uključujući i onu iz obnovljivih izvora – iz ovih zemalja u države članice EU postao je predmet novih nameta i regulatornih zahteva, poput dokazivanja porekla i rute električne energije u slučaju tranzita.

Izveštaj ukazuje na dva jasna odstupanja od istorijskih obrazaca trgovine u prvom tromesečju 2026. godine:

– Komercijalno zakazane prekogranične razmene električne energije prema državama članicama EU pale su za 25 odsto.

– Cene električne energije za dan unapred na tržištima ugovornih strana bile su u proseku 30 evra po megavat-satu niže nego na susednim tržištima EU.

Pročitajte još:

• U Hrvatskoj predstavljen plan ulaganja vredan 650 miliona evra iz EU ETS sredstava
• Negativne cene električne energije prvi put na srpskoj berzi od 5. maja
• Dani ekološkog prekoračenja: Koliko brzo zemlje Balkana troše resurse planete

Ovo se dogodilo uprkos značajnom višku čiste električne energije iz hidroelektrana, zahvaljujući povoljnim padavinama. U normalnim okolnostima, ovakva razlika u cenama podstakla bi povećan izvoz iz regiona sa nižim cenama ka tržištima sa višim cenama. Međutim, CBAM tretira izvoz iz obnovljivih izvora isto kao i proizvodnju na fosilna goriva, koristeći podrazumevane faktore emisije.

Posebno je upečatljiv primer hidroenergije: dok se izvoz iz Albanije – gde je podrazumevani faktor emisije nula – nastavio, sličan izvoz iz Crne Gore uglavnom je izostao. Ovakva razlika ukazuje na to da pravila CBAM-a stvaraju neravnopravan položaj među proizvođačima obnovljive energije, što može imati dugoročne posledice po investicije u zeleni sektor regiona.

CBAM je propis Evropske unije osmišljen da izjednači uslove za proizvođače i uvoznike robe zasnovane na ugljeniku, uključujući električnu energiju. Međutim, kako izveštaj ističe, on nije deo zakonodavstva Energetske zajednice, što dodatno komplikuje situaciju na granicama.

– Ovi događaji ističu potencijalne distorzije na tržištima u nastajanju koje mogu uticati na obe strane tržišta – sprečavajući tržišta EU sa višim cenama da pristupe jeftinijoj električnoj energiji, istovremeno ograničavajući izvoz iz ugovornih strana Energetske zajednice i potkopavajući imperativ integracije tržišta – navodi se u saopštenju Sekretarijata.

Tekući pregovori o amandmanima na CBAM imaju za cilj da delimično reše neke od osnovnih uzroka ovih distorzija. Sekretarijat Energetske zajednice najavio je da će nastaviti pažljivo da prati tržišne trendove i procenjivati njihove implikacije u narednim kvartalnim izveštajima.

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

Energetski portal