Indija: Prvi testni let aviona s pogonom na mlazno biogorivo

06.09.2018

commercial-jetliner-3628141_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Niskotarifni avio-prevoznik SpajsDžet uspešno je obavio prvi testni let u Indiji s pogonom na mlazno biogorivo.

Let od grada Dehradun do indijske prestonice, Nju Delhija, trajao je skoro 45 minuta i obavljen je avionom Bombardije K400, prenosi Raša tudej.

U testnom letu je učestvovalo oko 20 ljudi, među kojima su bili i zvaničnici vazduhoplovnog regulatornog tela DGCA i rukovodioci SpajsDžeta.

Prema saopštenju kompanije, avion je koristio mešavinu od 75 odsto mlaznog goriva za gasne turbine (ATF) i 25 procenata biogoriva, koje je od biljke jatrofa (jatropha) razvio Indijski institut za naftu (IIP).

Iz SpajsDžeta navode da je prednost korišćenja biomlaznog goriva umesto goriva za gasne turbine (ATF) u tome što se smanjuje emisija ugljenika i povećava efikasnost potrošnje goriva.

Predsednik i generalni direktor avio-kompanije Adžaj Sing nazvao je ovaj let “istorijskim događajem”, ističući niske troškove biomlaznog goriva i značajno smanjenje emisije ugljenika.

“Biomlazno gorivo može da smanji našu zavisnost od tradicionalnog avio-goriva do 50 odsto po svakom letu i da snizi cene”, rekao je on.

Prema Međunarodnoj asocijaciji za vazdušni prevoz (IATA), avio-industrija učestvuje sa dva procenta u ukupnoj globalnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte. Ova asocijacija je postavila cilj da se do 2025. godine milijardu putnika prevozi avionima koji koriste mešavinu “obnovljive čiste energije” i fosilnih goriva.

Izvor: Nova ekonomija

Održana radionica „Na putu ka Inovacionoj Uniji: Evropska zakonska regulativa u oblasti hrane“

06.09.2018

Sa ciljem da učesnike upozna sa osnovnim smernicama zakonske regulative u oblasti hrane i prehrambene industrije koja je na snazi u Evropskoj uniji (EU), radionica „Na putu ka Inovacionoj Uniji: Evropska zakonska regulativa u oblasti hrane“ održana je u sredu, 5. septembra 2018. godine u Privrednoj komori Vojvodine (PKV). Radionica je deo projekta „Inovativni ciklus razvoja prehrambenih proizvoda“, u organizaciji Naučnog instituta za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu i PKV, a koju je realizovala grupa stručnjaka iz irskog razvojnog instituta „Teagasc–Agriculture and Food development Authority“.

„Veoma nam je drago što možemo da pomognemo održavanje ove radionice sa relevantnim predavačima iz inostranstva. Izuzetno je važna oblast proizvodnje hrane i sve mogućnosti koje mogu da dovedu do bolje pozicije naših proizvođača u ovako važnom i osetljivom segmentu kao što je proizvodnja hrane, za nas su veoma bitne i zbog toga nam je ova radionica izuzetno značajna“, rekao je sekretar Udruženja industrije PKV mr Zoran Trpovski.

Dodao je da ovaj i slični projekti, treba dalje da doprinesu tome da se praksa kroz nas kompletno uskladi sa praksom EU, kako bi naše veoma kvalitetne i dobre firme u ovoj oblasti, kako kaže, bile još bolje. Projekat „Inovativni ciklus razvoja prehrambenih proizvoda“ sada je u trećoj godini realizacije, a na radionici bilo je reči o propisima koji regulišu primenu novih procesnih tehnologija i sastojaka, propisima koji regulišu bezbednost hrane, sa posebnim osvrtom na mikotoksine i hemijske rezidue, kao i na propise koji regulišu označavanje nutritivnih svojstava hrane.

„Tema radionice je primena i usklađivanje propisa u oblasti hrane, s obzirom da smo mi kao nauka u obavezi da razvijamo prehrambene proizvode koji će biti usklađeni sa svim regulativama. Istovremeno, tu smo da pružamo našoj industriji svu moguću podršku i odgovore na sva pitanja koja oni imaju kada je zakonska regulativa u pitanju, jer naši proizvođači sve više žele da plasiraju svoje proizvode na tržište Evropske unije“, istakla je naučni savetnik u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije i koordinator projekta „Inovativni ciklus razvoja prehrambenih proizvoda“ dr Milica Pojić.

Prema njenim rečima, tehnologija u oblasti hrane veoma intenzivno se razvija, kao i nove procesne tehnologije, u formulaciji proizvoda se primenjuju novi sastojci i sirovine, a sve to, kako kaže, potrebno je na neki način deklarisati tako da odgovara svim propisima.

„Nama je kroz ovaj projekat bio i cilj da ostvarimo usku saradnju između nauke sa jedne strane i privrede sa druge, a regulatornih tela sa treće strane, jer svi imamo jedan cilj – da konzumiramo hranu koja će biti prvenstveno, zdravstveno bezbedna, zatim i kvalitetna po sastojcima koje sadrži“, naglasila je dr Milica Pojić.

Sva ova pitanja čine osnovni preduslov za osiguranje bezbedne i kvalitetne hrane u svim fazama proizvodnje i prometa, a i od velikog su značaja za srpske proizvođače hrane koji teže da plasiraju svoje proizvode na tržišta EU.

U cilju dugoročne podrške već postojećoj saradnji i produbljivanja odnosa između nauke i privrede, PKV i Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, u junu ove godine, potpisali su Memorandum o saradnji.

BiH: Nestašica ogrevnog drveta u svim gradovima i opštinama u Unsko-sanskom kantonu

06.09.2018

abstract-1846059_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Na području svih gradova i opština u Unsko-sanskom kantonu trenutno vlada nestašica ogrevnog drveta.

Taj energent je na tržištu dostigao rekordnu cenu pa se metar kvalitetne bukve ili graba prodaje i po ceni od 100 i više maraka za kubni metar.

Ovoliku cenu trenutno plaćaju građani koji žive na području Cazina i Bihaća, dok se ona u Sanskom Mostu i Ključu kreće između 75 i 85 maraka.

“Ogrevno drvo postaje poput suvog zlata. Izgleda da će mnogi cvokotati ove zime”, kaže jedan Bišćanin koji je u potrazi za drvetom.

Na nabavku drva se čeka i u više drugih područja u BiH, pa se kupci već hvataju za glavu jer se boje da će hladnije dane dočekati bez ogreva.

Prema rečima dobavljača ogrevnog drveta, ovakva situacija do sada nije zabeležena, a kako se bliži sezona grejanja nije isključeno da će cene dodatno rasti.

“Potražnja je ogromna, a ja imam naručeno više stotina kubika drveta koje nisam u stanju da isporučim kupcima. Neke narudžbine vučem i po dva meseca i bojim se da neću sve moći na vreme ispoštovati”, kaže za “Nezavisne” Almir Čehić, koji se već dugi niz godina bavi ovim poslom.

Prema njegovim rečima, više je razloga koji su doveli do ovakve situacije, a jedan od njih je što je značajno povećan izvoz drveta za ogrev na inostrana tržišta, pre svega u Italiju.

“Sve je to dovelo do situacije da je manje ogreva za lokalno stanovništvo. Firme koje se bave sečom šume i s kojima sam do sada sarađivao isporučuju drvo za izvoz, a značajan deo ide i za proizvodnju peleta“, kaže Čehić.

Izvor: Nova ekonomija

Još jedna kotlarnica na biomasu u Priboju!

06.09.2018

Opština Priboj započela je izgradnju kotlarnice na drvnu sečku koja će obezbediti kvalitetnije i jeftinije grejanje pet javnih objekata u ovom gradu. Nova kotlarnica kapaciteta 1,8 MW snabdevaće dve osnovne i dve srednje škole i ambulantu Doma zdravlja, a trebalo bi da počne da radi u drugom delu aktuelne grejne sezone – saopšteno je na konferenciji za štampu održnoj u Priboju na mestu gradnje.

“Izgradnja nove kotlarnice na drvenu sečku druga je faza našeg strateškog plana da u sistemu gradskog grejanja u Opštini Priboj zamenimo upotrebu fosilnih goriva biomasom i time građanima obezbedimo sigurnije, zdravije i jeftinije grejanje. Finansijsku podršku od 90 miliona dinara za izgradnju nove kotlarnice dobili smo od Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Republike Srbije, a tehničku pomoć na projektu nam je pružila Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ,” rekao je medijima Saša Vasilić, zamenik predsednika Opštine Priboj.

U prvoj fazi projekta prelaska na upotrebu biomase u sistemu gradskog grejanja u Priboju, kotlarnica u starom delu grada, koja toplotom snadbeva školu, predškolsku ustanovu, kulturni centar i zgradu opštinske uprave, prešla je 2016. godine na upotrebu peleta. Iskustvo je pokazalo je da je ova promena donela značajne ekološke benefite građanima koji žive u užem gradskom jezgru gde su se čađ i zagađenje od grejanja ranije mogli videti i golim okom. Zahvaljujući nižoj ceni drvene sečke u odnosu na ranije upotrebljavani mazut, nova kotlarnica čija je gradnja upravo počela, pored ekoloških benefita, doneće i znatne uštede i uticati na ekonomski razvoj u lokalnoj sredini.

“Ekološki aspekt prelaska na obnovljive izvore energije je nesumnjiv , ali ono što je takođe veoma bitno je da je biomasa energent koji se obezbeđuje u lokalnoj sredini. To znači da novac koji se izdvaja za energente ostaje na lokalu i dalje pospešuje održivi ekonomski razvoj te sredine”, objasnio je Rajner Šelhas (Rainer Schellhaas), stručni savetnik na projektu Nemačko-srpske razvojne saradnje.

Lokalna samouprava Opštine Priboj već duži niz godina aktivno učestvuje u realizaciji projekta „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje. Ova opština jedna je od 10 koje su prošle godine potpisale ugovor o realizaciji projekta prelaska gradske toplane sa fosilnih goriva na korišćenje biomase. Izgradnja nove gradske toplane počeće sledeće godine na jesen. Time će, rekao je Vasilić, u Priboju biti zaokružen sistem gradskog grejanja na biomasu.

Inače, ceo projekat prelaska 10 toplana u Srbiji na biomasu za koji tehničku podršku pruža Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, a finansijsku Nemačka razvojna banka KfW, vredan je 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit KfW-a, dva miliona grant ove banke, a pet miliona grant Vlade Švajcarske.

Rekordna proizvodnja Teslinog Modela 3 u avgustu

06.09.2018

Američki proizvođač u junu je kupcima iz SAD isporučio tek nešto više od 6.000 primeraka Modela 3, da bi u julu dostigao rekordnih 14.250 vozila, a u avgustu je prodajni rezultat ponovo nadmašen.

Napori ljudi iz kompanije Tesla da se poveća proizvodnja najnovijeg modela urodili su plodom, pa je u avgustu isporučeno 17.800 primeraka Modela 3.

To je na samo najbolji mesečni prodajni rezultat Tesle u SAD, već i najveći broj prodatih vozila nekog električnog modela u jednom mesecu, u toj zemlji.

Posmatrano od početka godine, do danas je isporučeno 55.882 primerka Modela 3, što je najveća prodaja nekog automobila na struju u okviru jedne kalendarske godine.

Prethodni najbolji rezultat ostvario je Nissan koji je 2014. godine ukupno prodao 30.200 električnih automobila Leaf.

Teslin Model 3 poboljšaće sopstveni rekord, s obzirom da su do kraja godine ostala još četiri meseca.

U avgustu je osim 17.800 primeraka Modela 3 prodato i 2.625 limuzina Model S i 2.750 krosovera Model X.

Izvor: Nova ekonomija

Republika Srbija i Republika Koreja za kooperativne projekte u oblasti zaštite životne sredine

06.09.2018

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, boravi u zvaničnoj poseti Republici Koreji, na poziv ministarke zaštite životne sredine Republike Koreje, Kim Eunkjung, i učestvuje u radu konferencije Globalni zeleni centar (Global Green Hub Korea), koja se održava od 5. do 7. septembra u Seulu.

Na jedanaestogodišnjici najveće korejske konferencije koja se fokusira na zelenu industriju, okupili su se ekološki svetski lideri, kako bi se povezali i identifikovali mogućnosti buduće saradnje.

Ministar Trivan obratio se prisutnim predstavnicima zemalja uvodnim obraćanjem, u ceremonijalnom delu otvaranja Konferencije.

Na marginama Konferencije, održani su bilataralni sastanci delegacija Republike Srbije i Republike Koreje, predvođene zamenikom ministra životne sredine Republike Koreje Cheon-gyu Park-om.

Razgovaralo se o prioritetnim oblastima saradnje između dve zemlje, posebno o investiranju u projekte upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i u sferi kontrole aerozagađenja, zagađenja od poljoprivredne delatnosti, remedijacije zemljišta i klimatskih promena.

Ministar Trivan inicirao je saradnju između univerziteta i naučnih institucija u oblasti prostornog i urbanog planiranja, planiranja predela, razmenu znanja, iskustva, kao i učešće naših predstavnika na obukama i seminarima radi usvajanja znanja o novim tehnologijama u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je juče u Seulu prilikom zvaničnog sastanka sa ministarkom životne sredine Republike Koreje Kim Eunkjung potpisao Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti zaštite životne sredine između dva ministarstva. Potpisivanje memoranduma predstavlja šansu i temelje na kojima Republika Srbija i Republika Koreja mogu razvijati kooperativne projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Ključne poruke i predlozi saradnje Korejske strane, odnose se na saradnju u prenošenju iskustava u donošenju i izmeni zakona i propisa u oblasti zaštiti životne sredine, izgradnji okvirne strukture za upravljanje životnom sredinom, izradi i implementaciji srednjoročnih i dugoročnih sveobuhvatnih mera za očuvanje životne sredine, pružanju administrativne i finansijske podrške lokalnim vlastima za upravljanje životnom sredinom.

Ministar Trivan pozvao je predstavnike Ministarstva životne sredine Republike Koreje, predstavnike KOTR-e (Agencije za promociju trgovinskih investicija) i biznis sektora u zvaničnu posetu Republici Srbiji, kada bi se razgovaralo o konkretnim projektima i aktivnostima saradnje u partnerskom i otvorenom dijalogu.

Milisav Pajević

Crna Gora dobija prvi javni akvarijum

06.09.2018

Idejno rešenje i glavni projekat za prvi javni akvarijum u Crnoj Gori, koji će u sklopu Morskog centra za očuvanje biodiverziteta biti izgrađen u kotorskom Institutu za biologiju mora, završeni su i u toku je revizija.

Ukoliko projekat dobije saglasnost, krajem sledeće nedelje trebalo bi da bude raspisan međunarodni tender za izbor izvođača radova.

Izgradnja akvarijuma, odnosno adaptacija oko 250 metara kvadratnih prostora u Institutu trebalo bi da počne u novembru, a akvarijum bi trebalo da bude u funkciji 4. juna naredne godine.

To je za Radio Jadran potvrdio direktor kotorskog Instituta, dr Mirko Đurović, navodeći da je izrada projekta poverena firmi Enforma iz Kotora u saradnji sa konsultantom Oscarom di Santom iz italijanske firme Panaqua, koja više od dve decenije gradi i održava akvarijume po Evropi. Površina prvog crnogorskog akvarijuma biće 250 metara kvadratnih.

Institutu za biologiju mora Univerziteta Crne Gore odobren je grant od pola miliona evra za osnivanje Morskog centra za očuvanje biodiverziteta – “Bokaaquarium”. Grant je odobrilo Ministarstvo spoljnih poslova Norveške. Ugovor o dodeli granta, vrednog oko 558 hiljada evra, potpisali su početkom decembra prošle godine rektor Univerziteta Crne Gore, Danilo Nikolić i ambasador Norveške u Crnoj Gori, Arne Sanes Bjornstad.

Akvarijum će se sastojati od četiri celine: ulaznog dela (prostorija A): Svetsko i Mediteransko more (akvarijumi 1-4), centralnog dela (prostorija B): Jadransko more i južni Jadran (akvarijumi 5-11), specijalnog dela (prostorija C): Bokokotorski zaliv (akvarijumi 12 i 13) i izlaznog dela (prostorija C): tropska mora (akvarijumi 14-16).

Prostor je zamišljen tako da u zatamnjenim prostorijama fokus bude na akvarijumima, što se postiže svetlosnim efektima.

Upečatljivi detalj enterijera predstavlja pod, predviđen da oponaša more, gde se tokom šetnje stvara utisak koračanja od plitke ka dubokoj vodi.

Zanimljivo je to da će pored standardnih akvarijuma, panela sa informacijama, izloženih raznih školjki i kamenja, najmlađi posetioci biti u prilici da koriste i “touch tank”, to jest, prostor gde će moći da ostvare kontakt sa određenim vrstama (školjkama, morskim zvezdama i sl.). Suvenirnica se takođe nalazi u izlaznim delu.

Đurović navodi da još uvek nije poznato koliko će ribljih vrsta biti izloženo u akvarijumima, ali će nastojati da se postavka ribljeg fonda konstantno menja i bude dinamična. Time će nastojati da posetioce uvek vraćaju u Institut, kako bi svaki sledeći put videli neku novu postavku.

Akvarijum će zaposliti četiri do pet novih radnika i vodiča, koji će se baviti akvaristikom i održavanjem tehničkog sistema.

Milisav Pajević

AP Vojvodina uložila više od 700 miliona dinara u vodosnabdevanje

06.09.2018

Pokrajinska vlada u protekle dve godine investirala je više od 700 miliona dinara u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne mreže u 55 sela u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

On je nakon obilaska radova na opremanju i povezivanju bunara na izvorištu „Irig“ i uručenja ugovora iz oblasti vodosnabdevanja, koje je upriličeno u Neradinu u opštini Irig, rekao da je to jedno od najvažnijih pitanja u Vojvodini jer, kako je istakao, i dalje veliki broj opština i naseljenih mesta nema kvalitetnu pijaću vodu.

– Politika Pokrajinske vlade je jasna. Cilj nam je da održimo nivo finansiranja u oblasti izgradnje i rekonstrukcije vodovodne i kanalizacione mreže u naseljenim mestima širom Vojvodine, naveo je Mirović.

U cilju povećanja kvaliteta vode i unapređenja vodosnabdevanja Pokrajinska vlada će naredne godine, kako je najavio, izdvojiti i značajnija sredstva u ove namene.

– Predstavnicima 20 lokalnih samouprava su uručeni ugovori za sufinansiranje projekta izgradnje, sanacije i rekonstrukcije vodnih objekata u javnoj svojini i objekata fekalne kanalizacije u vrednosti više od 350 miliona dinara i to je veoma značajno za Vojvodinu, kazao je predsednik Mirović.

Milisav Pajević

Ekološko pranje zuba: Oralna higijena bez plastičnog otpada u vidu četkica i tubi

05.09.2018

smile-954500_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Stomatolozi nam preporučuju da četkice za pranje zuba menjamo na svaka tri meseca. Ukoliko se pridržavamo njihovih saveta, na godišnjem nivou je svakom pojedincu neophodno ukupno četiri komada.

Imajući u vidu da nas na planeti ima gotovo 7 i po milijarde, u toku godinu dana na deponijama širom sveta završi otprilike 30 milijardi, većinom plastičnih, četkica za zube.

Ovi predmeti uglavnom nisu podobni za recikliranje zato što se sastoje od nekoliko posebnih materijala za proizvodnju dlačica i drški.

Isti je slučaj i sa tubama za paste.

Da bi se one napravile, potrebno je nekoliko slojeva sirovina različitog porekla. Reciklaža, ipak, nije nemoguća. Kako bi ambalaža bila prihvaćena u reciklažne pogone, ona treba da bude očišćena od ostataka proizvoda – u suprotnom je radnici odvajaju i bacaju među smeće što znači da automatski gubi pravo učešća u “kružnoj ekonomiji”, te svoj život završava na otpadu, iako prvobitno nije bila usmerena tamo. A budimo realni, da li ste uopšte ikada isprali ostatke proizvoda iz tube i namenili je za recikliranje?

Bacajući koru banane, sebe lišavate njenih dragocenih svojstava za ulepšavanje. Trljanjem zuba njenom unutrašnjom stranom svakodnevno, kroz dve nedelje imaćete blistaviji osmeh. Oralna higijena čovečanstva trenutno se bazira na plastici, a iako su njena “zelena” zamena (ili žuta?), banane nisu naša ključna preporuka. Ali jeste jedna druga biljka – bambus.

Kao ekološka alternativa plastičnim četkicama za zube sugerišemo vam one od bambusovog drveta koje je biorazgradivo. Najbrže rastuća biljka na svetu ima antibakterijska svojstva i stoga njen uzgoj ne zahteva korišćenje pesticida. Najlon od kojeg se izrađuju vlakna za drvene četkice obično se takođe razlaže u prirodi, iako je dovoljno izdržljiv i trajan kao i kod plastičnih. Proizvođači nastoje da i pakovanje bude napravljeno od recikliranih materijala s istim karakteristikama. Mogu se naći i u našim drogerijama.

Kada je reč o pastama, postoji nekoliko načina na koji biste mogli da smanjite količinu plastičnog otpada svog doma – a da pri tom nemate neprijatan zadah. :)

Aquarian proizvodi prašak za pranje zuba s aromom cimeta, sladića, mente ili hibiskusa, Lush je izumeo pastu u obliku tabletica, baš kao i The Kind Lab.

Postoje i prirodni sapuni na bazi povrća kojima ljudi održavaju svoju usnu duplju i zube čistim. Kako su oni zbog svog agregatnog stanja upakovani u papir takođe su održivija opcija od pasti u tubama. Neka preduzeća, poput Rose of Sharon Acron, sapun prodaju u formi “čipsa”.

S obzirom na to da mnogi od navedenih artikala nisu dostupni na našem tržištu, otkrivamo vam nekoliko recepta za paste koje možete da napravite kod svoje kuće i da ih skladištite u staklenim teglama ili drugom odgovarajućem pakovanju.

1) Kokosovo ulje + ulje peperminta + stevia + soda bikarbona

2) Kokosovo ulje + ulje peperminta + stevia + soda bikarbona + glicerin

3) Kokosovo ulje + ulje peperminta + soda bikarbona + ksilitol (zaslađivač)

Jelena Kozbašić

Rekonstrukcija fekalne i kišne kanalizacije u Užicu

05.09.2018

U toku su radovi na kompletnoj rekonstrukciji Ulice Kneza Lazara u Užicu

– Završena je izgradnja fekalne kanalizacije, narednih dana se očekuje da počnu radovi na izradi kišne kanalizacije, a zatim i radovi kompletnoj rekonstrukciji ulice sa novim asfaltnim zastorom, izradom ivičnjaka, rešetki i bubanj slivnika. Takođe, u planu je i zamena 15 vodovodnih priključaka, rekao je Nikola Maksimović direktor JP Užice razvoj.

Projektom je predviđeno da ulica ubuduće bude jednosmerna, da se proširi trotoar i omogući bolja veza sa Gradskom plažom.

Izvođači radova su JP „Niskogradnja“ i GP „Stabil Pro“, očekuje se da će radovi biti završeni u oktobru.

Vrednost ovih radova iznosi oko 40 miliona dinara, od kojih oko 10 miliona finansira JKP „Vodovod“ dok ostatak finansira Grad Užice.

Milisav Pajević

Akcija suzbijanja ambrozije u Novom Sadu u punom jeku

05.09.2018

Akcija suzbijanja ambrozije u Novom Sadu nalazi se u punom jeku.

Do sada je košenjem i herbicidima tretirano više od 50 odsto površina gde je primećen ovaj alergen, kažu u Javno komunalnom preduzeću „Gradsko zelenilo“.

Pojedine površine, preporukama ekipa za monitoring ( PMF – Departman za biologiju i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu) radnici „Gradskog zelenila“ mehanički su obradili jednom, a pojedine dva puta. Veliku pomoć u bržem i efikasnijem ispunjavanju obaveza na terenu „Gradskom zelenilu“ pružio je Grad Novi Sad, obezbedivši nabavku modernih mašina koje zamenjuju veliki broj terenskih radnika.

Trenutno su u toku radovi na preko 800.000 kvadratnih metara, a najviše posla ima na prostoru urbanih celina, Šangaju, Pejićevim salašima, Klisi, Adicama, Novom naselju i duž nasipa oko Kanala Dunav-Tisa-Dunav. Javno komunalno preduzeće „Gradsko zelenilo“, zajedno sa Departmanom za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkiog i Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu apeluje na poljoprivrednike da obrate pažnju na ambroziju na svojim parcelama i uklone je.

Milisav Pajević

NIS i Žitište sedam godina „Zajednici zajedno“

05.09.2018

NIS-ov karavan društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ kojim predstavnici kompanije obilaze gradove širom Srbije, bio je juče u Žitištu.

Proslavom u Domu kulture u ovoj opštini obeleženo je sedam godina saradnje kompanije NIS i Žitišta.

Svi prisutni imali su priliku da se podsete velikog broja kulturnih, sportskih i ekoloških projekata koje je kompanija realizovala u opštini Žitište u tom periodu.

Neki od njih su rekonstrukcija kule „Dombačka“, podrška Udruženju „Urbani Banat“, podrška Fudbalskom klubu „Terekveš“, nabavka sportskih sprava u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, kao i organizovanje mnogobrojnih manifestacija od velikog značaja za stanovništvo ove opštine.

Srđan Dragišić, direktor Centra za projektne delatnosti u Bloku „Istraživanje i proizvodnja“ u NIS-u je ovom prilikom izrazio zadovoljstvo višegodišnjom saradnjom kompanije i opštine Žitište i istakao dalja ulaganja u projekte koji unapređuju život ove lokalne zajednice.

– Posebno smo ponosni na činjenicu da je odnos koji imamo sa predstavnicima lokalnih vlasti i organizacija koje se nalaze na teritoriji opštine Žitište, prerastao u prijateljski. NIS je u proteklom periodu u opštinu Žitište investirao 25 miliona dinara, dajući podršku realizaciji 57 projekata koji su prepoznati kao značajni za razvoj i život zajednice. NIS i ove godine nastavlja sa programom „Zajednici zajedno“, a Žitište kao opština koja je od strateškog interesa za razvoj Naftne industrije Srbije, ostaje naš pouzdani partner u ovom programu, rekao je Srđan Dragišić.

Mitar Vučurević, predsednik opštine Žitište je istakao veliki značaj ulaganja kompanije NIS u lokalnu zajednicu u okviru programa „Zajednici zajedno“.

– NIS je jedna od najuspešnijih kompanija u našoj zemlji, ali ono što je važnije je da je kompanija prepoznala značaj ulaganja u zajednicu u kojoj posluje, zbog čega predstavlja dobar primer svim kompanijama u Srbiji. Od 2012. godine kada je opština Žitište pristupila programu „Zajednici zajedno“, realizovani su projekti u oblasti kulture, sporta, nauke, socijalne i ekološke zaštite, uređeni su parkovi, sportski tereni, dečja igrališta. Naglasio bih da NIS ulaže u kvalitet života svih nas, ulaže u razvoj države, zbog čega nije samo veliki poslovni sistem, već i dobar korporativni građanin, bliski komšija i prijatelj, koji doprinosi razvoju sada 12 opština i gradova u Republici Srbiji. Radujemo se vašim uspesima, jer je uspeh NIS-a uspeh svih nas, kazao je Mitar Vučurević.

Opština Žitište je deveta „stanica“ NIS-ovog karavana društvene odgovornosti u okviru proslave jubileja saradnje sa 11 gradova i opština širom Srbije. Program „Zajednici zajedno“ postoji već 10 godina i NIS je kroz ovaj program, nastojeći da unapredi i osnaži zajednicu u kojoj posluje, u protekloj deceniji uložio više od milijardu dinara.

Realizovano je više od 900 projekata u 11 gradova i opština širom Srbije. Ove godine programu se pridružio i Požarevac, kao 12. lokalna zajednica.

Milisav Pajević

Sutra besplatan ulaz u Nacionalni park Durmitor

05.09.2018

Povodom Dana Nacionalnog parka Durmitor u četvrtak 6. septembra ulaz u to zaštićeno prirodno područje biće slobodan. Kako je saopšteno iz Nacionalnih parkova Crne Gore ulaz će biti slobodan shodno Odluci o visini naknada Javnog preduzeća za “Nacionalni parkovi Crne Gore”.

Nacionalni park Durmitor se zahvaljujući brojnim prirodnim i kulturnim vrednostima i raznovrsnom turističkom ponudom zasnovanom na aktivnom turizmu izdvaja među zaštićenim područjima Dinarskog regiona.

– Ovaj značajan dan za Nacionalni park Durmitor, 6. septembar, obeležićemo kroz radnu akciju čišćenja svih značajnih turističkih destinacija na prostoru Parka. Podsećamo da je kao prirodno dobro izuzetne univerzalne vrednosti, Nacionalni park Durmitor, 1980. godine, upisan na UNESKO listu svetske kulturne i prirodne baštine, a reka Tara u Svetske ekološke rezervate biosfere, 1977. godine, kazao je direktor Nacionalni park Durmitor, Tomo Pajović.

Do sada je Nacionalni park Durmitor posetilo 165.000 turista.

– To predstavlja povećanje od 13 odsto u odnosu na prošlu godinu kada je Nacionalni park posetilo 146.000 ljubitelja prirode, kazao je Pajović.

Najviše posetilaca parka, kako navodi je iz regiona, kao i iz Francuske, Nemačke, Rusije, Belgije, Poljske, Izraela i Velike Britanije koji su posetili to zaštićeno područje i uživali u brojnim aktivnostima u parku. Nacionalni park, dodaje, beleži i povećanu posetu turista iz azijskih zemalja, posebno Kine.

– Domaći i međunarodni turisti su zainteresovani za pešačke i biciklističke staze, planinarenje, rafting rekom Tarom, kao i obilazak Crnog jezera i ostalih planinskih jezera.

– Imajući u vidu da sezona i dalje traje, uveren sam da će ovogodišnja poseta dostići broj od 200.000 turista, zaključio je Pajović.

Nacionalni park Durmitor osnovan je 1952. godine.

Milisav Pajević

Eko sela unapređuju ukupnu turističku ponudu Bosne i Hercegovine

05.09.2018

Federalna ministarka zaštite životne sredine i turizma Edita Đapo juče je u sedištu Ministarstva razgovarala s Dževadom Kovačem, predsednikom Udruženja poljoprivrednika Federacije BiH, koji ju je informisao o novim projektima i mogućnostima za razvoj agroturizma.

Kovač je posebno istakao projekat turističkog naselja u Vrapčićima kod Mostara, gde će turistima, pored boravka u prirodi, uz konzumiranje domaćih eko proizvoda i autohtone kuhinje, biti omogućeno da uživaju u adrenalinskim sportovima i upoznaju se sa kulturom i tradicijom Bosne i Hercegovine.

Kovač je angažovan i kao mentor u eko selu Nature Land na Višićkoj visoravni, gde se takođe planira proširenje projekta uz izgradnju zabavnih i adrenalinskih parkova.

– Podržavam ovakve projekte i ideje jer naša zemlja ima znatne prirodne potencijale koji nisu iskorišteni. Raduje me da naši sugrađani, poput Dževada Kovača i njegovih kolega, iniciraju ovakve sadržaje koji su višestruko korisni za razvoj turizma i ekonomije Bosne i Hercegovine, rekla je Edita Đapo.

Ona je dodala da će eko sela ovoga tipa unaprediti ukupnu turističku ponudu, omogućiti razvoj lokalnih zajednica kroz zapošljavanje i samozapošljavanje, razvijati poljoprivredu i svest o neophodnosti zaštite životne sredine.

– Upravo su prirodni resursi i kulturno-istorijsko nasleđe, njihova zaštita i očuvanje temelji prosperiteta Bosne i Hercegovine, kazala je ministarka Đapo, saopšteno je iz Federalnog ministarstva zaštite životne sredine i turizma.

Milisav Pajević

Zeleni beli grad

05.09.2018

2018 02 22 BW Polunocni crop — Photo: Stattwerk

Da li ste znali da najviše drvo u srpskoj prestonici raste na Zelenom vencu? Nije u pitanju Sequoia sempervirens, Eucalyptus regnans ili Picea sitchensis, već Stattwerk Biotop – umetnička svetlosna instalacija nemačke projektantske firme.

Inspirisan metamorfozom prirode, Stattwerk je u ogoljenoj zgradi nekadašnje Beobanke, uz pomoć recikliranih platana i drvenih letvi, simbolično posadio „seme“ za svoj projekat eko-centra. U centru grada, na dvanaest spratova, „izrastao“ je Biotop, visok gotovo 50 metara. Platna su postavljena pod različitim uglovima i raspoređena da „hvataju“ svetlost i vetar koji oživljavaju zelenu instalaciju. „Drvo“ je noću vidljivo iz svih okolnih delova grada, ali nije jedino koje unosi živost u sivu betonsku konstrukciju.

I arhitektonski biro Stattwerk tima nalazi se na adresi Zeleni venac 18 – ili je bolje reći „otkucava“? Kancelarijski prostor izgrađen je u obliku asimetričnog srca, kao kontrast sterilnosti savremene beogradske arhitekture iz druge polovine prošlog veka. Upravo tu, Stattwerk je 10. maja 2018. godine predstavio idejno rešenje za prvu energetski efikasnu zgradu sa zelenim fasadama.

Soliter će, u odnosu na svoja dva prethodnika na istom mestu – „drvo“ i „srce“, podići lestvicu oživljavanja prostora i zaštite životne sredine.

Buduće građevinsko dostignuće nadahnuto je željom da se kroz arhitekturu doprinese poboljšanju kvaliteta života i prijatnijem i zdravijem okruženju u području jedne od najzagađenijih i najprometnijih beogradskih raskrsnica, a da se istovremeno i oplemeni silueta grada.

Prva zelena višespratnica u Srbiji imaće ukupnu površinu veću od 30.000 m², a u zeleno ruho biće zaodenuto 2737 m² fasada. Na spoljašnjim delovima građevine nalaziće se i saksijske biljke, a krovovi ukupne površine 2631 m² takođe će biti oplemenjeni brojnim rastinjem, baš kao i unutrašnjost objekta.

Jedan kvadratni metar zelene fasade može da prečisti zagađenje koje se proizvede na 1,4 kvadratna metra prometne gradske saobraćajnice, kao što je raskrsnica na Zelenom vencu. Sa skoro 3000 kvadrata zelenila, Stattwerk soliter imaće kapacitet da prečisti skoro 4000 kvadratnih metara ulica. Ovo je dodatno optimizovano izborom pozicije određenih vrsta biljaka.

Kakvu vegetaciju možemo da očekujemo na Zelenom vencu? Prilikom odabira biljnih vrsta neophodno je voditi računa o njihovoj toleranciji na specifične ekološke uslove koji vladaju na različitim delovima fasade (uključujući i temperaturu, osunčanost, vazdušna strujanja i dr.), značajna sezonska variranja ekoloških faktora, ali i visoke nivoe aerozagađenja. Potrebno je uzeti u obzir i veličinu biljaka, njihovu brzinu rasta, karakteristike korenovog sistema, potrebe za nutrijentima i mnoge druge osobine. Uzimajući u obzir sve navedene karakteristike, kao i odgovarajuće estetske kriterijume vezane za izgled same fasade, napravljen je širi spisak biljnih vrsta koje bi se mogle implementirati u projektu. Među ovim vrstama je nekoliko busenastih trava, sukulenata, paprati i puzavica koje rastu na području Srbije i balkanskog poluostrva, što će doprineti i promociji biološke raznovrsnosti ovog područja, naglašavaju stručnjaci kompanije.

Misija beogradskog Stattwerk projekta je usmerena na promovisanje „zelenog“ načina razmišljanja, i to ne samo u polju arhitekture i gradnje, već i ostalih oblasti poslovanja, i načina življenja uopšte. Svoje mesto pod suncem ispod oživljenog krova i unutar ozelenjenih zidina naći će eko-hab, centar za edukaciju i praktično stručno usavršavanje učenika, studenata i mladih naučnika, eko-prodavnica, sajam i startapi i pojedinci koji razvijaju „zelene“ ideje. Stattwerk zgrada sadržaće i poslovni prostor namenjen isključivo ekološki orijentisanim kompanijama i organizacijama, kao i apart-hotel. U podnožju će se nalaziti garaža sa 514 parking mesta, kao i parking za bicikle i punjači za električna vozila. Krov najvišeg dela previđen je za javni vidikovac i eko-restoran.

Stattwerk višespratnica crpeće energiju vetra, sunca i geotermalnu energiju. Pored toga, koristiće se i novi, alternativni izvori poput piezoelektričnih podova i razmene toplote u okviru kanalizacionih sistema. Sve tehnologije će biti ugrađene na način na koji će iste biti približene korisnicima. Ceo objekat biće svojevrsni show room koji će svima koji su zainteresovani pružiti uvid i informacije o načinu rada ovih sistema.

Pored sistema za izrabljivanje obnovljivih izvora energije, u okviru rekonstrukcije biće upotrebljavani ekološki materijali, a briga o životnoj sredini nastaviće se i nakon završetka radova. Unapređivanje potrošnje energije i utrošene vode vršiće se pomoću smart monitoring sistema, izbegavaće se plastika, a otpad će biti sortiran i slaće se u reciklažne pogone. Za zalivanje biljaka i kao tehnička voda koristiće se primarno kišnica. U vreme kada smo pred izazovom očuvanja planete za svoje naslednike, koncept održivog razvoja treba da predstavlja put naših stremljenja, a arhitektura jedan od neizostavnih sredstava naše borbe za prirodu.

Šuma na Zelenom vencu u brojkama:

Procenjena vrednost investicije: 30 miliona evra
Planiranje i vremenska optimizacija projekta, nakon dobijanja dozvola: 3 meseca
Proces izgradnje: od 12 do 15 meseci
Površina objekta: više od 30.000 m²
Površina zelenih fasada: 2737 m², kapacitet za prečišćavanje skoro 4000 m² ulica

Stattwerk je projektantska firma osnovana 2007. godine u Štutgartu, u Nemačkoj. Od 2016. prisutna i u našoj prestonici. Otkud Beograd na mapi Nemaca? Stattwerk želi da da svoj doprinos u podizanju svesti u Srbiji o važnosti zaštite životne sredine… Vidimo Srbiju kao odlično tržište za razvoj različitih eko-biznisa koji će naći bazu u našem objektu. Postoje brojni potencijali za poslovnu saradnju između pokrajine Baden Virtemberg, iz koje dolazi naša matična firma, i Srbije, o čemu svedoči i nedavna aprilska poseta predsednika pokrajine Vinfrida Krečmana i njegove delegacije našoj beogradskoj kancelariji. Radi se na razvijanju i osnaživanju ovih veza, koje će doprineti daljem razvoju „zelene“ gradnje, ali i eko-industrije, u Srbiji.

Iako kostur obično označava kraj života, kostur zgrade Beobanke vaskrsnuo je zahvaljujući firmi Stattwerk.

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 28. do 32. stranice.

Priredila: Jelena Kozbašić

Konkurs u oblasti otvorenih podataka

05.09.2018

Foto: Ujedinjene nacije za razvoj (UNDP)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, poziva zainteresovane organizacije civilnog društva, medije i državne visokoškolske ustanove da se prijave na Konkurs u oblasti otvorenih podataka.

Konkurs se sprovodi u okviru projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“, koji podržava Svetska banka, Fond za dobru upravu Ujedinjenog kraljevstva (GGF) i Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Cilj konkursa je doprinos izgradnji ekosistema otvorenih podataka u Srbiji, kroz podsticanje korišćenja otvorenih podataka javnih institucija, promociju različitih primena i koristi otvorenih podataka, kao i izgradnju kapaciteta različitih ciljnih grupa za obradu i kreativnu upotrebu otvorenih podataka.

Konkurs predviđa podršku projektima koji bi doprineli jednoj od tri različite oblasti: 1) Ponovna upotreba otvorenih podataka; 2) Izgradnja zajednice i promocija i 3) Izgradnja kapaciteta za upotrebu otvorenih podataka (obuke).

Krajnji rok za dostavu prijava je 30. septembar ove godine, do ponoći, a prijave se podnose elektronski na adresu grants.rs@undp.org.

Za pitanja vezana za proceduru prijavljivanja na konkurs zainteresovani se mogu obratiti isključivo elektronskim putem na grants.rs@undp.org do 28. septembra ove godine, do 17 časova.

Milisav Pajević

1...1,0331,0341,035...1,670 Page 1,034 of 1,670

Šuma na Zelenom vencu u brojkama:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM