Razmena iskustava u zaštiti vodnih resursa u Rumi

12.09.2018

Predstavnici pet gradova i opština iz Evropske unije došli su u Rumu na poslednji projektni događaj u okviru EU projekta „Umrežavanje gradova i uključivanje građana za zaštitu vodnih resursa u Evropi – H20 WR”, čiji je nosilac opština Ruma.

U projektu, koji je započet u martu 2017. godine, pored Rume učestvuju partnerski gradovi iz Mađarske (Siget), Hrvatske (Našice), Češke (Prag), Slovenije (Litija) i Bugarske (Razlog), a u fokusu je razmena iskustava u zaštiti vodnih resursa.

Svaki od partnera je u projekat uključio osobe koje rade u oblasti civilne zaštite, području ekonomskog razvoja ili se bave upravljanje vodama.

Prvi zajednički sastanak održan je u rumskom Hotelu „Borkovac“, a u naredna dva dana biće organizovani i obilasci obaloutvrde u Hrtkovicima, Specijalnog rezervata prirode „Zasavica“, poseta rumskim školama i demonstracije civilne zaštite u hitnim situacijama.

Milisav Pajević

Otvoren vetropark Alibunar: Zeleni kilovati krenuće put srpskih domova u oktobru

12.09.2018

Od februara 2018. godine u ataru opštine Alibunar nikla je pšenica, kukuruz, soja i – 21 vetrenjača u okviru vetroparka Alibunar. Njegova ukupna snaga iznosi 42 megavata, a čistom energijom snabdevaće 38 hiljada domaćinstava.

Za realizaciju projekta bilo je potrebno 80 miliona evra, od čega je 20 investirala belgijska kompanija za proizvodnju zelene energije Elicio, dok je kreditom Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i banaka UniCredit, FMO i GGF obezbeđeno 60 miliona evra.

U februaru 2015. godine vetroelektrana Alibunar dobila je privremeni status povlašćenog proizvođača električne energije nakon što je, u skladu sa zakonom, položila bankarsku garanciju Ministarstvu rudarstva i energetike.

Procenjuje se da će investicija da se isplati za od 6 do 8 godina.

Dana 11. septembra 2018. godine upriličeno je svečano otvaranje vetroparka. Događaju su prisustvovali ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, pokrajinski sekretar za energetiku Nenad Grbić, predsednik opštine Alibunar Dušan Dakić, ambasadori Kraljevine Belgije i Švajcarske, predstavnici investitora i banaka i ostali učesnici na projektu.

Alibunarski vetar će svojim kapacitetima odigrati važnu ulogu u ispunjenju obaveza naše zemlje da do 2020. godine proizvodi i troši 27 odsto energije iz obnovljivih izvora.

Osim 21 vetroturbine, kompleks čine i trafo stanica i priključni dalekovod, čija izgradnja je je takođe završena, te se očekuje da će prvi zeleni kilovati da budu proizvedeni i isporučeni tokom oktobra.

“Puno vremena i energije uloženo je da bismo došli do jedne ovako moderne, razvijene i tehnološki napredne Srbije u kojoj možemo videti vetroparkove. Želim posebno da se zahvalim investitoru koji je našu zemlju prepoznao kao stabilnog i snažnog partnera za ovakve projekte, kojih će ubuduće biti i više i koji će uticati na povećanje ukupne energetske sigurnosti i potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije (OIE)”, izjavio je na svečanosti ministar Antić.

Vreme u kojem su vetroparkovi za nas bili naučna fantastika, koju smo mogli da gledamo samo na televiziji, smo ostavili iza nas, pohvalio je razvojni put Srbije Antić.

Slučaj malih hidroelektrana

Jedan od OIE, pored vetra, je i voda. Izrabljivanje hidropotencijala ne mora nužno da bude dobro po životnu sredinu, te je izgradnja malih hidroelektrana na Staroj planini izazvala je revolt ljudi koji se argumentuje minornom energetskom proizvodnjom, ali velikom štetom po prirodno okruženje.

Priupitan šta će biti sa planiranim projektima hidroelektrana u ovom području, ministar Aleksandar Antić kazao je da svaki pojedinačni slučaj treba analizirati, a ne generalizovati.

“Ako izaziva bilo koji loš uticaj na kvalitet vode ili vodosnabdevanje u nekoj sredini, naravno da takav projekat ne smemo dozvoliti i nećemo dozvoliti. Čvrsto sam obećao meštanima Temske kada smo razgovarali o projektu koji razvija EPS da ćemo ga zaustaviti i uraditi sve neophodne analize i da nećemo napraviti nijedan korak oko koga se ne slažemo sa opštinom. To je odgovoran pristup”, istakao je Antić.

Naglasio je da su dobri projekti ako ne ugrožavaju životnu sredinu i da sve mora da se radi po zakonu, kao i da je svaki projekat izgradnje mini hidroelektrane moguć ako dobije potrebne saglasnosti organa nadležnog za upravljanje vodama i organa za zaštitu životne sredine.

Generalni direktor kompanije Elicio Ludo Vandervelden istakao je značaj podrške srpske vlade, lokalne samouprave i velikih finansijskih institiucija u realizaciji projekata iskorišćavanja obnovljivih izvora energije. “Danas slavimo otvaranje našeg drugog vetroparka i zahvaljujući ovom visokonaponskom projektu, kao i prošlogodišnjem projektu Malibunar, ubuduće ćemo snabdevati preko 45 hiljada domaćinstava energijom vetra, a postigli smo i značajno smanjenje od 105 hiljada tona manje ugljen dioksida, što je veliki doprinos žaštiti zivotne sredine”, rekao je Vandervelden.

Događaj je uveselilo i 60 mališana, učenika osnovnih škola u Alibunaru. Oni su, zajedno sa ministrom, simbolično “zavrteli” jednu turbinu.

Pored projekata u Srbiji, Elicio je do sada izgradio i 30 vetroelektrana u Belgiji, Francuskoj i Keniji. Poslednje dve godine kompanija intezivno radi na razvoju tzv. offshore projekata u Severnom moru.

Jelena Kozbašić

Objavljene Agro-ekološke politike

12.09.2018

Agro-ekološke politike pružaju okvir za kreiranje i implementaciju agro-ekoloških mera u okviru Programa ruralnog razvoja.

One se fokusiraju na pojedinačne ili na više aspekata zaštite životne sredine, kao što su ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama, zemljište, vode, biodiverzitet, predeo, kvalitet vazduha.

U pogledu EU-CAP (Common agricultural policy), agro-ekološke mere su samo oni instrumenti u programima ruralnog razvoja koje su eksplicitno usmerene na zaštitu i unapređenje životne sredine.

Ova studija predstavlja rezultat projekta implementiranog od strane Regionalne stalne radne grupe za ruralni razvoj u jugoistočnoj Evropi (Regional Rural Development Standing Working Group in SEE – SWG) i Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ), u saradnji sa austrijskom Agencijom za životnu sredinu Umweltbundesamt.

U studiji je predstavljena analiza agro-ekoloških politika, evaluacija dostupnosti podataka i agro-ekoloških indikatora, razrada institucionalne organizovanosti, kao i procena na nacionalnom nivou.

Studiju sa prilogom za Republiku Srbiju (poglavlje B6 u okviru odeljka B: National Reports), možete pogledati ovde.

Milisav Pajević

Tehnička škola „23. maj“ u Pančevu dobila modernu ekološku laboratoriju

12.09.2018

Ekološka laboratorija1 — Foto: zeleniminuti.rs

Tehnička škola „23. maj“ u Pančevu dobila je modernu ekološku laboratoriju čije uređenje i opremanje je podržala kompanija NIS u okviru programa „Zajednici zajedno“.

Laboratorija je opremljena najsavremenijom opremom za ispitivanje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta.

Koristiće je učenici ove, kao i đaci ostalih srednjih i osnovnih škola u Pančevu u cilju sticanja što boljeg praktičnog znanja.

U renoviranje i kompletno opremanje ovog modernog kabineta, NIS je uložio više od tri miliona dinara.

– Otvaranjem ekološke laboratorije koju je kompanija NIS podržala preko programa „Zajednici zajedno“ u vrednosti od preko tri miliona dinara, naši učenici mogu da uče na najsavremenijoj opremi i uređajima koji se danas koriste i u industriji.

Partnerstvo je pokrenuto potpisivanjem Memoranduma o saradnji i idejom o kreiranju novog obrazovnog profila, koji odgovara potrebama NIS-a.

U okviru Memoranduma, škola je putem programa „Energija znanja“ od NIS-a dobila još milion dinara i od toga smo opremili prvu interaktivnu učionicu u našoj školi, sa novim nameštajem, pametnom tablom, tabletima, novim računarima, projektorom i svime što je potrebno da nastava u današnje vreme bude moderna i deci mnogo bliža.

A ono na šta sam ja najviše ponosna, je da je u našoj školi kreiran novi obrazovni profil – tehničar za preradu nafte i gasa. Nadam se da ćemo nastaviti uspešnu saradnju, jer je ovo samo početak, navela je Nataša Zečević, direktorka Tehničke škole „23.maj“.

Milisav Pajević

Kazne zbog deponovanja građevinskog otpada pored kontejnera

12.09.2018

Komunalna inspekcija Podgorice je u proteklom periodu zbog deponovanja različitih vrsta otpada, kao i građevinskog materijala na javnim površinama, van mesta predviđenog za tu namenu, izdala osam prekršajnih naloga pravnim licima.

Firma Enteks invest kažnjena je sa 150 evra, a odgovorno lice firme 20 evra zbog deponovanja građevinskog otpada pored kontejnera u Ulici Kralja Nikole.

Kažnjena je i firma Čelebić petrol sa 150 evra i odgovorno lice sa 20 evra zbog deponovanja građevinskog otpada na javnoj površini u Mahali, piše Dan.

– Sa 150 evra kažnjena je i firma Kalamper i odgovorno lice sa 20 evra zbog istovaranja zemlje iz iskopa na javnu površinu u Mahali. Subjektu nadzora je zapisnički i rešenjem naređeno da ukloni deponovanu zemlju što je i uradio u roku od jednog dana. Zbog istovarenog šuta u Orjenskoj ulici kažnjen je izvođač radova Inžinjering put sa 150 evra i odgovorno lice u društvu sa još 20 evra. Istim iznosom kažnjena je i firma Majina zbog deponovanja otpada, kao i preduzeće Aluvent zbog istovaranja građevinskog otpada pored kontejnera u Lješkopoljskoj ulici. Nepropisno je deponovala otpad i firma Spektakular, te su i oni kažnjeni sa 150 evra, odnosno sa još 20 evra za odgovorno lice. Kažnjena je i firma Presto vip sa 150 evra, kao i odgovorno lice sa još 20 evra zbog nepropisnog deponovanja otpada, saopštili su iz Komunalne inspekcije Podgorice.

Oni navode da je izdato i pet prekršajnih naloga građanima koji su deponovala otpad mimo mesta predviđenog za tu namenu.
– Komunalna inspekcija će u narednom periodu još intenzivnije nastaviti da vrši kontrolu kao i da kažnjava počinioce ovakvih i sličnih vrsta prekršaja. Na taj način ćemo glavni grad Crne Gore, odnosno javne površine dovesti u uredno stanje i ujedno uticati na podizanje svesti naših građana o očuvanju zaštite životne sredine, ističu iz Komunalne inspekcije.

Milisav Pajević

Eva Kajl: Beč u borbi protiv klimatskih promena

12.09.2018

Eva Kajl, urbanistkinja za rodno planiranje u izvršnoj kancelariji za građevinu i tehnologiju Grada Beča

Istraživanje koje je sprovela međunarodna konsultantska kuća „Mercer“ pokazalo je da se nigde u svetu ne živi tako dobro kao u Beču. U konkurenciji od 231 grada, glavni grad Austrije je, 2018. godine, deveti put zaredom poneo titulu grada sa najboljim kvalitetom života, a tome doprinose dobra bezbednosna situacija, razvijena mreža javnog prevoza i brojne ustanove kulture i mogućnosti za zabavu.

U timu Izvršne kancelarije za građevinu i tehnologiju austrijske prestonice koja, između ostalih, obezbeđuje Bečlijama lagodan život, nalazi se i Eva Kajl. Ona je jedna od vodećih stručnjaka – urbanista za rodno planiranje na evropskom kontinentu. Koordinisala je više od 60 projekata u oblastima stanovanja, mobilnosti, javnog prostora, urbanog razvoja i socijalne infrastrukture.

Saznajte od bečke urbanistkinje na koji način njen grad „ukršta sablje“ sa klimatskim promenama, kako izgleda proces urbanističkog planiranja „na Zapadu“ i u kojoj meri je „zelen“ njen dom. Oružje koje za pojas zadenu ona i njene kolege kada se ustreme na klimatske promene su – urbanistički planovi.

Zašto je Beč urbana sredina sa najboljim kvalitetom života? Zato što nijedan građanin, bilo kojeg roda, materijalnog statusa ili godina, nije isključen iz nastojanja grada da vodi najudobniji mogući život.

Kajl nas je uputila i na neka od svojih omiljenih gradskih mesta pa ukoliko u skorije vreme planirate posetu Austriji, ona bi, svojim predlozima, mogla da vam bude svojevrstan turistički vodič.

Foto: “WienTourismus”/ Christian Stemper

EP: Kao urbanistkinja, da li biste mogli ukratko da nam objasnite proces građevinskog planiranja u svom gradu i da nam kažete koji su sve stručnjaci uključeni u realizaciju projekta?

Eva Kajl: Beč je grad koji se intenzivno razvija, i na svakom koraku možete videti građevinske radove u punom jeku. Ovaj nivo izgradnje predstavlja rezultat planiranja na različitim nivoima. Principi planiranja i njihova specifikacija u tematskim konceptima kao što su „Mobilnost“, „Zeleni i otvoreni prostori“, „Javne površine“ i „Energija“ definisan je Urbanističkim razvojnim planom. Glavni planovi i predlozi urbanističkih projekata za određena područja pretočeni su u pravno obavezujuće planove za korišćenje zemljišta i planove zoniranja i to predstavlja osnovu za projketovanje javnih površina, privatnih zgrada, upravnih jedinica i kancelarijskih prostora.

Koncepti energetike i mobilnosti neizostavni su element razvoja novih oblasti, kao što su saobraćajnice, car-sharing (više osoba koristi jedan automobil), visok kvalitet biciklističkih parking mesta, obavezni zeleni krovovi u mnogim planovima zoniranja. Beč kao savezna država odgovorna je za zakone i distribuciju subvencija za izgradnju stanova.

U odnosu na ostale evropske gradove, Beč ima veliki broj socijalnih stanova sa 220 hiljada smeštajnih jedinica. Oko 60 odsto Bečlija živi u ovakvom ili subvencionisanom tipu smeštaja. Pre deset godina, bilo je subvencionisano 80 odsto novoizgrađenih jedinica, a danas se to, zbog brzine rasta i ekonomskog razvoja, smanjilo na 50, što je i dalje značajan udeo. Time se objašnjava zašto procena projekata sa zahtevima za novčanu pomoć igra odlučujuću ulogu u implementaciji visokokvalitetne, održive i pristupačne stambene gradnje. Bečki stambeni fond pripada gradu. Njegovi zadaci su da kupi zemljište za subvencionisane projekte za stanovanje, organizuje tender za nove projekte subvencionisanog stambenog zbrinjavanja, procenjuje kvalitet manjih projekata i da raspodeljuje sredstva za obnovu grada. Model je prvobitno počivao na tri stuba – planiranju, ekonomiji i ekologiji, a 2009. godine njima je pridodat i četvrti – društveni održivi razvoj. Rezultat nastao u takmičarskoj atmosferi doneo je visok kvalitet stanova, čak i u pogledu zelenih zgrada, ali i društvene održivosti koja je pod uticajem rodnog faktora.

Rodno osetljivi kriterijumi za planiranje su segment opštih kriterijuma kvaliteta Bečkog stambenog fonda, a stručnjaci ove oblasti su već deset godina deo žirija takmičenja koje se odigrava pod pokroviteljstvom Fonda. Predstavljeni su u okviru Priručnika za urodnjavanje (eng. gender mainstreaming) u urbanističkom planiranju i razvoju. Rodni kriterijumi su bili dodatak na detaljniju definiciju osnove za planiranje kvaliteta u kontekstu preliminarnog pregleda rodnih karakteristika.

EP: Da li biste mogli da nam navedete neke primere zelene arhitekture u svom gradu?

Eva Kajl: Kada je reč o kancelarijskom prostoru, dva projekta su vodeća.

Jedan od njih je Reiffeisen poslovna zgrada, na Dunavskom kanalu, izgrađena 2012. godine. Ima 21 sprat i zapošljava oko 900 ljudi. Fasada višespratnice je staklena i otporna na klimatske uslove, a za proizvodnju i snabdevanje energijom crpi se geotermalna energija uz korišćenje fotonaponskih panela i principa kogeneracije. Soliter se hladi vodom iz kanala. Sve navedeno rezultuje u dvostruko manjoj potrošnji energije u poređenju sa tradicionalnim građevinskim tehnikama. Ovaj poslovni objekat bio je prvi koji je ostvario standarde pasivne zgrade.

Drugi primer predstavlja kampus Tehničkog univerziteta, Getreidemarkt. Ova višespratnica razvijena je uz aktivnu uključenost naučnika Univerziteta, njenih budućih korisnika. Renoviranje objekta iz sedamdesetih godina završeno je 2014, a ova jedanaestospratna zgrada, sa 800 radnih mesta, već sada je energetski efikasna. Nekadašnja potrošnja energije od strane ovog kampusa smanjena je za 93 odsto zahvaljujući instalaciji najvećeg fotonaponskog sistema u Austriji, površine 2200 kvadratnih metara, kaoi iskorišćavanju „otpadne“ toplote servera.

Oba projekta osvojila su po nekoliko nagrada za zelene zgrade.

Što se tiče zelenih stambenih objekata, postoji mnogo zanimljivih primera. Pomenula bih Seestadt Aspern, najveću razvojnu teritoriju grada, koja je svojevemeno bila aerodrom u predgrađu, a sada je već 2900 stanova naseljeno u toj zoni. Agencija odgovorna za sprovođenje ovog projekta zahteva ispunjavanje visokih ekoloških standarda.

Najnoviji projekat su Žive bašte (Living Gardens) sa zelenim fasadama koje potvrđuju da i velike stambene jedinice mogu biti CO₂neutralne.

Iz perspektive društvene održivosti posebno je bitan Wohnprojekt, samoupravna zajednica za suživot (prihvatilište) u blizini železničke stanice u severnom delu Beča. Kompleks od 40 stanova troši neznatne količine energije, a prostor je oplemenjen mnogobrojnim sadržajima koji su na raspolaganju korisnicima, kao što su dva privatna vozila koji stanovnici dele među sobom, veliki parking za bicikle, mnoštvo zajedničkih soba, bašta na krovu, kafeterija i drugo. I ovaj projekat bio je nagrađivan više puta, a za planiranje i donošenje administrativnih odluka, korisnici se vode načelima sociokratije.

EP: Da li za budućnost postoje planovi da se već zelena austrijska prestonica učini još zelenijom?

Eva Kajl: U 2014. godini, gradsko veće odobrilo je Okvirnu strategiju pametnog grada. Ovaj koncept ne uključuje jedino uštedu energije, smanjenje emisija štetnih gasova i održive ekonomske inovacije, već definiše kvalitet života svih građana kao centralno polje akcije i osnovno pitanje prema kojem treba da se upravlja budući razvoj. Koncept o pravednoj podeljenosti grada (fair shared city) razvijen je pod uticajem aktivnosti Beča usmerenih na rodna pitanja koje su za cilj imale unapređivanje svakodnevnog života za što više različitih grupa ljudi, uključujući i ugrožene. Društvena svest je nešto što nas izdvaja u odnosu na druge gradove. Izvršna kancelarija za građevinu i tehnologiju, gde radim, koordiniše širok proces implementacije kako bi se iskoristio potencijal javnih zgrada u vlasništvu grada, kao što su škole i bolnice, a podržava i privatne inicijative.

EP: Koji je kapacitet zemljišta pod drvećem u vašem gradu?

Eva Kajl: Površina Beča iznosi 41.487 hektara, zelene površine zauzimaju 18.887 hektara, 8.169 hektara su šume, 1.756 hektara su parkovi i groblja. Beč ima 86.683 stabala na ulicama.

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 32. do 39. stranice.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Počeo projekat „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“

12.09.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Počela je realizacija projekta „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“, na jučerašnjem zajedničkom sastanku Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kao nosilaca Projekta, uz učešće stručnjaka, predstavnika državnih i javnih institucija, nevladinih organizacija, i drugih zainteresovanih strana.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je povodom početka Projekta istakao da su klimatske promene naša stvarnost, koje, uprkos različitim mišljenjima i različitim projekcijama, bitno utiču na prirodu i sve segmente društva, i imaju značajan ekonomski, socijalni, zdravstveni uticaj.

– Klimatske promene su na delu u Srbiji i na čitavoj Planeti. Pitanja klimatskih promena su životna pitanja svih nas. Srbija se, kao i čitav svet, bavi ograničavanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte, i Ministarstvo se krajnje ozbiljno posvećuje ovim pitanjima. U okviru ovog projekta, reč je o izradi Trećeg nacionalnog izveštaja i Drugog ažuriranog dvogodišnjeg izveštaja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, naglasio je ministar Trivan.

On je rekao da uprkos tome što Srbija ne emituje u značajnoj meri gasove sa efektom staklene bašte, naša zemlja je prva u regionu i među prvim zemljama u svetu definisala planove i ciljeve za smanjenje klimatskih promena i ublažavanje njenih posledica.

– Srbija je proklamovala za svoje ciljeve da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto u odnosu na 1990. godinu, i mi ćemo to sigurno dostići, istakao je ministar i dodao da Srbija, pored ostalih mera, ima nameru da pošumljavanjem pospeši taj proces, kao i aktivnostima koje će biti realizovane u okviru aktuelnih projekata.

Trivan je kazao kako bi dosegli postavljene ciljeve, Srbija bi trebalo da usvoji Zakon o klimatskim promenama koji je pripremljen i prošao javnu raspravu koja je obavljena na izvanredan način. Biće to najvažniji zakon, koji će primorati sve sektorske politike da svoja činjenja prilagode smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, i omogućiti da se skrati period rešavanja ovih istorijskih problema.

– Da bi to mogli da uradimo u vremenu koje je pred nama, mi kao Ministarstvo ćemo morati da imamo povećane, pre svega, kadrovske i materijalne kapacitete, i država Srbija će morati time ozbiljno da se pozabavi, ne zbog međunarodne zajednice, nego zbog nas samih, rekao je Trivan.

Izražavajući zahvalnost na podršci UNDP, ministar je izrazio očekivanje da će započeti projekat biti još jedan primer uspešne saradnje sa ovom međunarodnom organizacijom.

Steliana Nedera, zamenica Stalne predstavnice UNDP, istakla je da je prethodni nacionalni izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o klimi pokazao da u Srbiji klimatske promene imaju veliki uticaj, naročito u oblasti poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, te da se Srbija nalazi u regionu naročito osetljivom na klimatske promene.

– Pored podataka i izveštaja koji će pomoći da se utvrdi aktuelno stanje u Srbiji u odnosu na klimatske promene, ovim projektom biće pripremljene mere i alati za borbu protiv klimatskih promena i ublažavanje njihovih posledica, što ukazuje na značaj započetog projekta, istakla je Nedera.

Andrej Bojić, nacionalni direktor Projekta, istakao je da je Treći izveštaj koji se priprema u okviru projekta deo obaveza Srbije koje proističu iz Okvirne konvencije UN o promeni klime koju je potpisala 2001. godine.

– U Srbiji se neprekidno povećava emisija gasova staklene bašte, i u narednim godinama, pitanje ograničenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, i preduzimanje drugih mera za ublažavanje i smanjenje posledica klimatskih promena biće jedno od prioritetnih, istakao je Bojić.

Četvorogodišnji Projekat „Priprema izveštaja prema okvirnoj Konvenciji o promeni klime“ sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku UNDP i finansijsku pomoć Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Milisav Pajević

Rudarski basen Kolubara planira da otvori novi ugljenokop “Radljevo”

12.09.2018

Foto: JP “Elektroprivreda Srbije”, Plan generalne regulacije za zonu uticaja površinskog kopa “Radljevo”

U Rudarskom basenu Kolubara planiraju da narednih godina otvore novi ugljenokop “Radljevo” u blizini Uba.

Za tri i po godine eksproprisano je 315 hektara, a novčana naknada je u većini slučajeva određena sporazumom “Kolubare” i vlasnika imanja.

Na budućem kopu “Radljevo” eksproprijacija je počela pre tri i po godine i do sada je za 270 predmeta novčana naknada određena sporazumom.

Milisav Pajević

Vlasti u Vijetnamu poručuju građanima da ne jedu meso pasa

11.09.2018

Vlasti u vijetnamskoj prestonici tražile su od građana da prestanu da jedu pseće meso ali ne iz humanih ili ekoloških razloga, već zato što to šteti imidžu grada, ali i zato što se neprikladnim držanjem životinja može širiti besnilo.

Za mnoge u Vijetnamu, pseće meso je delikates za koji se smatra da povećava izdržljivost.

Zamenik gradonačelnika Hanoja Ngujen Van Su naveo je u saopštenju na gradskom internet portalu da ubijanje pasa i mačaka i jedenje njihovog mesa uznemirava strance i šteti imidžu grada.
Su je tražio od lokalnih vlasti da podignu svest o opasnostima od besnila u odgajanju pasa i mačaka radi mesa.

Vijetnam je pokrenuo nacionalni program za iskorenjivanje besnila do 2021.
Zvaničnici navode da u Hanoju ima 493.000 pasa i mačaka, od kojih se više od 10 odsto gaji u komercijalne svrhe.

Milan Zlatanović

Izvor: N1

Postupak zaštite geografske oznake Deliblatskog meda

11.09.2018

Regionalna razvojna agencija Južni Banat doo Pančevo, radi na realizaciji zaštite geografske oznake Deliblatskog meda.

U sali Skupštine Opštine Kovin održaće se 15. septembra sa početkom u 11 časova inicijalni sastanak sa svim zainteresovanim pčelarima koji pčelare unutar granica Deliblatske peščare.

Ovo je prvi skup u nizu, koji će se odnositi na evidentiranje potencijalnih proizvođača Deliblatskog meda i na dogovore oko predstojećih teoretskih i praktičnih obuka iz pčelarstva.

Sastanak organizuje Institut za unapređenje poslovanja d.o.o Beograd pod pokroviteljstvom Regionalne razvojne agencije “Južni Banat” d.o.o. Pančevo.

Glavni konsultant za geografske indikacije i zaštitu geografskog porekla Deliblatski med i koordinator aktivnosti oko zaštite biće dr Slađan Rašić, profesor Organskog pčelarstva na Fakultetu ekološke poljoprivrede, Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice.

Milisav Pajević

Obezbeđuje se ekološki status vode u kanalima Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav

11.09.2018

plovna kosačica — Foto: JVP „Vode Vojvodine“

Nakon porasta nivoa Dunava i poboljšanja hidroloških uslova otvorena je vodozahvatna ustava Bezdan na Dunavu, nakon čega je došlo do povećanja dotoka sveže vode u kanale Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u Bačkoj.

Vodena vegetacija, koja se u prethodnom periodu razvila na kanalima HS DTD, se sada zbog povećanog proticaja vode pomera nizvodno i dolazi do njenog nagomilavanja na širim deonicama.

Kako bi se sprečio eventualni pomor ribe, JVP „Vode Vojvodine“ su uputile plovnu kosačicu na lokaciju između Odžaka i Karavukova, na kojoj je trenutno velika koncentracija vegetacije.

Na ovoj deonici kanala Odžaci-Sombor, na dužini od tri kilometra, analiza je pokazala da je nivo kiseonika ispod uobičajenog.

Plovne kosačice svojim radom omogućuju proticaj vode u letnjim mesecima kada dolazi do porasta drezge, vodenog orašca, sočivice i druge vodene vegetacije.

Uklanjanjem ovih biljki obezbeđuje se i dobar ekološki status vode u kanalima.

Kao što smo već pisali, rast i razmnožavanje ovakvih vrsta su u direktnoj vezi sa stajaćom vodom, visokim temperaturama i sadržajem azotnih i fosfornih materija koje u vodu dospevaju spiranjem sa poljoprivrednog zemljišta.

Usled ove pojave dolazi do nedostatka svetlosti ispod površine, zbog čega se ne stvara kiseonik nego ugljen monoksid, koji dodatno narušava kvalitet vode.

Milisav Pajević

PKS pokreće Akademiju cirkularne ekonomije

11.09.2018

Privredna komora Srbije, u saradnji sa centrom Cirekon i uz podršku EIT Climate-KIC i UNDP projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, pokreće Akademiju cirkularne ekonomije.

Akademija je namenjena polaznicima iz malih i srednjih preduzeća, sa ciljem da unaprede kvalitet i povećaju efikasnost procesa rada u svojim kompanijama, dajući pritom doprinos privrednom razvoju Srbije i zaštiti životne sredine.

Prednosti cirkularne ekonomije su brojne: stvaranje bezbednog i održivog snabdevanja industrije sirovinama, smanjivanje sve veće zavisnosti zemlje od uvoza, otvaranje novih radnih mesta, podrška inovacijama i povećanju konkurentnosti, uštede, podizanje vrednosti lokalnih resursa, proizvedene robe i usluga i drugi.

Sistem proizvodnje i potrošnje u velikom broju kompanija u Srbiji i dalje funkcioniše po linearnom modelu „uzmi – koristi/napravi – odloži”. Prirodni resursi koriste se za proizvodnju proizvoda koji će biti bačeni na kraju njihovog životnog veka. Ovaj pristup pretpostavlja beskrajnu raspoloživost resursa i beskonačan prostor za odlaganje otpada. Ideja „cirkularne ekonomije” ima kao cilj upotrebu i ponovnu upotrebu resursa, kako bi se smanjila i završila proizvodnja otpada, što zahteva temeljne promene u čitavom lancu vrednosti.

Polaznici Akademije, uz pomoć praktičnih alata, naučiće kako da analiziraju i ocene efektivnost procesa rada i upotrebe materijala u svojoj kompaniji, kao i da sprovedu sistemske promene u pravcu cirkularnog poslovanja. Obuka na Akademiji cirkularne ekonomije omogućuje sticanje ne samo teoretskih znanja, već i učenje iz najboljih praksi i do sada postignutih rezultata.

– Privredna komora je početkom rada Akademije cirkularne ekonomije ušla u program transfera znanja, posebno ka malom i srednjem sektoru preduzeća, kako bi se ista pripremila za energetsku i ekološku tranziciju, a sve u cilju jačanja konkurentnosti na regionalnom i svetskom tržištu. Zahvalni smo svim našim partnerima – centru Cirekon, EIT Climate-KIC i UNDP projektu “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, zahvalni smo kompanijama koje su prepoznale važnost ovog pilot projekta i sa velikim optimizmom gledamo u 2019. godinu kada planiramo novi program Akademije, izjavio je Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Milisav Pajević

Počelo čišćenje Tihog okeana od plastičnog otpada

11.09.2018

System_001_Launch_3_web — Foto: The Ocean Cleanup

Tim naučnika i inženjera predvođen 24-godišnjim holandskim pronalazačem Bojanom Slatom, započeo je ambiciozan projekat čišćenja Tihog okeana od plastičnog otpada.

Čišćenje Tihog okena započinje u Severnoj Kaliforniji. Holandski pronalazač Bojan Slat ističe da je reč o području koje je dvostruko veće od Teksasa.

„Ako biste to pokrivali brodovima i mrežama, trebalo bi oko 79.000 godina da se to očisti“, objašnjava ovaj 24-godišnjak.

Brod je isplovio iz Alamide. Vuče za sobom ogroman uređaj za masovno sakupljanje smeća čija se težina procenjuje na 88.000 tona.

Plastika i ostali prikupljeni otpad mogli bi da se recikliraju i ponovo prodaju, s nadom da bi jednog dana sistem mogao sam sebe da finansira.

„Očekujemo da svake pete godine uklonimo otpad sa polovine površine Pacifika“, precizirao je Slat.

Uređaj zapravo izgleda kao ogroman gasovod, ali neobična naprava duga 609 metara uskoro će krenuti u obračun sa onim što je širom sveta poznato pod nazivom „Veliki pacifički tepih od smeća“.

„Mislim da je to dobra ideja, ali ako očistimo smeće, a ne zaustavimo plastiku na samom izvoru, imaćemo još veći problem“, ukazao je dr Džeri Šubel, jedan od čelnika organizacije „Pacifički akvarijum“ (Aquarium of the Pacific).

Plastični prekrivač počeo je da se formira još polovinom prošlog veka. Kažu da se sastoji od nekoliko milijardi komada otpada.

Izvor: RTS

Otvoren 7. Balkanski botanički Kongres

11.09.2018

Trivan na 7. Botanićkom kongresu — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan otvorio je juče 7. Balkanski botanički Kongres ( 7. BBK 2018), koji se održava u Novom Sadu od 10. do 14. septembra ove godine.

Ministarstvo zaštite životne sredine pružilo je podršku i pomoć organizaciji ovog najvećeg okupljanja botaničara u čitavom regionu.

Ministar Trivan, pozdravljajući sve učesnike, pohvalio je organizovanje ovakvog skupa koji je od naročitog značaja za opstanak nauke, i koji daje mogućnost za veoma važnu razmenu znanja, iskustava, rezultata i ideja.

– Ovo je prilika da 400 stručnjaka razgovara o zajedničkim temama, da se međusobno povezuju. Jako je važno da znanje teče, rekao je Trivan.

Ministar je naglasio da podržava kolege botaničare u njihovom radu, i pozvao da istraju na tom putu nauke i znanja.

Ovih sedam godina rada Kongresa govori da njihov rad i zalaganje za nauku donosi dobre rezultate za našu zemlju.

– Srbija bi trebalo da bude lider kad je u pitanju zaštita životne sredine, i svi zajedno moramo da se potrudimo da taj cilj ostvarimo. Zaštita životne sredine nije samo posao, već borba da živimo zdravije i kvalitetnije, poručio je ministar.

Ovogodišnji Kongres, koji je okupio istraživače iz Evrope koji se bave biljnim naukama i njihovom primenom, u broju učesnika prevazilazi sve dosadašnje.

Kongres su organizovali Prirodno-matematički fakultet Departman za biologiju i ekologiju Univerziteta u Novom Sadu , Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Botaničko društvo „Andreas Volni“.

Milisav Pajević

Građani Indije protestuju zbog rekordnih cena benzina

11.09.2018

Protesti širom Indije zbog rekordnih cena benzina i dizela zatvorili su juče preduzeća, vladine agencije i škole u mnogim delovima zemlje, dok su u pojedinim područjima demonstranti blokirali pruge i puteve, ali i uništavali vozila.

Protestna akcija je u sklopu zajedničke kampanje da se izrazi nezadovoljstvo protiv vlade premijera Narendre Modija.

Porezi na benzin i dizel, koji učestvuju sa više od jedne trećine u maloprodajnoj ceni goriva, jedan su od najvećih izvora prihoda za indijsku vladu.

Ranije vlade su obično snižavale poreze kada god bi međunarodne cene nafte uzletele, ali je Modijeva administracija do sada napravila male ustupke, ocenjuje Rojters.

– Modijeva vlada krade od ljudi Indije sa prekomernim porezom na gorivo, napisala je na Tviteru Kongresna stranka, glavna opoziciona stranka.

Milisav Pajević

Antić: Zapadni Balkan energetski zavisan i decenijama pati od nedostajuće infrastrukture

11.09.2018

Energetika Solun — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić učestvovao je, na poziv grčkog ministra energetike Jorgosa Statakisa, na Energetskom forumu za Jugoistočnu Evropu, koji je održan u Solunu.

Antić je istakao da su zemlje Zapadnog Balkana imale puno zajedničkih aktivnosti u prethodnom periodu, kao i da su zajedno radile na regionalnom povezivanju i stabilnosti.

On je ocenio da su formati Zapadni Balkan 6 (WB 6) i Energetska zajednica dali veliki doprinos, izrazivši duboko uverenje da su bilateralni susreti i međusobno razumevanje najznačajniji za ovaj region.

Živimo u vremenu u kojem je energetika odavno prestala da bude ekonomska tema i postala geopolitičko pitanje koje duboko zadire u bezbednost svih država, naveo je ministar.

– Verujem da je zemljama Jugoistočne Evrope potrebna jaka međusobna saradnja, kao i Master plan u funkciji energetske bezbednosti. Zemlje Zapadnog Balkana imaju iste prioritete – sigurnost snabdevanja, diverzifikaciju izvora, konkurentno tržište, veće učešće obnovljivih izvora energije, a malo je verovatno da svaka ponaosob sama ispuni sve te zahteve, poručio je Antić.

Ministar je podsetio na to da je Zapadni Balkan energetski zavisan i decenijama pati od nedostajuće infrastrukture.
– Prioriteti su nam izgradnja i finansiranje alternativnih pravaca snabdevanja, a treba imati na umu da su takvi projekti skupi i da, po pravilu, nemaju komercijalne efekte, naglasio je Antić.

U okviru Foruma održan je multilateralni sastanak ministara energetike Srbije, Grčke, Bugarske i Izraela, kojem je prisustvovao i podsekretar Departmana za energetiku SAD.

Antić je naveo da posebno sa bugarskom ministarkom energetike Temenuškom Petkovom ima intenzivnu saradnju, budući da je u toku realizacija projekta gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske.

– Ono oko čega imamo apsolutnu saglasnost Statakis, Petkova i ja jeste to da je potrebno da radimo na svim onim projektima koji zavise od naših zemalja, a to su pre svega interkonekcija između Grčke i Bugarske (IGB), kao i interkonekcija između Bugarske i Srbije (IBS), naveo je on.

Interkonekcija Niš–Dimitrovgrad, kako je dodao, naš je najvažniji projekat, koji realizujemo zahvaljujući grantu EU u iznosu od 49,6 miliona evra, istakao je Antić.

Na sastanku je konstatovano da se zemlje zalažu za diverzifikaciju i demonopolizaciju snabdevanja svim ključnim energentima, kao i da Srbija s punim pravom ima velika očekivanja od izgradnje gasovoda Turski tok, kao i da je otvorena za sve dodatne izvore snabdevanja, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Milisav Pajević

1...1,0301,0311,032...1,670 Page 1,031 of 1,670

Slučaj malih hidroelektrana

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM