Topola dobila Vizitorski centar

20.09.2018

800px-Topola_and_Oplenac — Foto: https://en.wikipedia.org

U Topoli je otvoren objekat Vizitorskog centra, površine 430 kvadratnih metara, a ima konferencijsku salu, izložbeni prostor, suvenirnicu, tri kancelarije za Turističku organizaciju “Oplenac”, pet apartmana i 11 ležajeva.

Vizitorski centar će biti multifunkcionalni objekat koji će predstavljati prvo mesto susreta turista i ljubitelja prirode sa Topolom.

Objekat građen tri godine, vredan je oko 30 miliona dinara, od čega je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija dalo 18, a Opština Topola osam miliona dinara.

Očekuje se da će moderno izgrađen i opremljen Vizitorski centar u narednom periodu prerasti u novi turistički centar sa svim sadržajima koje savremeni turista i ljubitelj prirode traži.

U samoj blizini budućeg Vizitorskog centra nalazi se i Karađorđeva česma koja je obnovljena poslednji put 1936. godine, a sada se planira i njeno uređenje.

Milisav Pajević

Održana radionica ,,Mali, a eko i bezbedan”

20.09.2018

radionica Pančevo — Foto: Pancevo.mojkraj.rs

U OŠ “Moše Pijade” u Ivanovu održana je radionica na temu ,,Mali, a eko i bezbedan” za učenike od petog do osmog razreda.

Đaci su saznali više o ekologiji, zaštiti životne sredine (i kako oni mogu pomoći u tome) i bezbednosti u saobraćaju.

Učenici su pisali i radove na temu ,,Život bez automobila” za koje će dobiti nagrade, a takođe su bili žiri za likovne radove učenika od prvog do četvrtog razreda na istu temu.

Voditelji radionice bili su Dragana Ristić i Dejan Radivojev iz Udruženja “Srbija, moj dom”.

Radionice su održane u okviru programa obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti u Pančevu.

Projekat je podržan na konkursu Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Pančeva.

Milisav Pajević

Održivost javnog duga na Zapadnom Balkanu postaje upitna

20.09.2018

41964582_1853961951354276_7683940008599748608_o — Photo: Balkan Monitoring Public Finance

Devetnaestog septembra, od 10 do 14 časova, hotel Podgorica u prestonici Crne Gore bilo je mesto održavanja rasprave na temu Javni dug u jugoistočnoj Evropi: Zašto treba da se omogući učešće javnosti?.

Na događaju su bili predstavljeni rezultati regionalne studije javnog duga u oblasti Zapadnog Balkana koja je bila sprovedena u okviru projekta Organizacije civilnog društva kao partneri u nadzoru javnih finansija.

Prosečan dug je u analiziranim zemljama porastao sa 25 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2007. godini na 51 odsto u 2016. Neodržive javne finansije i rastući javni dug predstavljaju pretnje nekim od ovih država. Pažljivo praćenje duga i blagovremena reakcija na neodržive razvojne prakse su od ključne važnosti za makroekonomsku stabilnost.

Volonteri uređuju zelene površine u blizini Kulturne stanice “Svilara” u Novom Sadu

19.09.2018

Peti po redu, međunarodni volonterski kamp „Dobar za život“ koji organizuje udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ realizovaće se u Novom Sadu, u periodu od 17. do 29. septembra.

Učesnici i učesnice kampa su 13 volontera i volonterki uzrasta od 18 do 30 godina koji će raditi na uređenju zelene površine u neposrednoj blizini buduće Kulturne stanice “Svilara”.

Mladi iz Francuske, Turske, Japana, Nemačke, Slovačke, Bugarske, Španije i Srbije, tokom desetodnevnog boravka u Novom Sadu radiće na uređivanju parka na Podbari, gde je planirano da se postave staze, ugrade klupe, okreče zidovi objekata koji se u njemu nalaze i uredi postojeće dečije igralište.

Aktivnosti u parku sprovode se uz pomoć i u saradnji sa Gradskom upravom za građevinsko zemljište i investicije i Javnim komunalnim preduzećem “Lisje”.

Kroz druženje i zajedničke aktivnosti, učesnici i učesnice kampa imaće priliku da predstave svoju, ali takođe, i da se upoznaju se kulturom drugih zemalja, saznaju nešto više o Gradu Novom Sadu, dvema titualama čiji je on nosilac: Evropska prestonica kulture 2021. i Evropska prestonica mladih 2019., kao i pozitivnim promenama koje one donose.

Ovo je 29. sezona međunarodnih volonterskih kampova u Srbiji, koja se organizuju u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, a međunarodni volonterski kamp “Dobar za život” sufinansiran je od strane Fondacije “Novi Sad 2021- Evropska prestonica kulture”.

Milisav Pajević

KOD u Podgorici posadio prvih 10 stabala od planiranih 100.000

19.09.2018

Članovi Organizacije KOD (Krenimo Od Drveća) zajedno su sa građanima juče posadili prvih 10 stabala iz inicijative 100.000 stabala. Stabla su posađena ispreda ulaza broj 9 u Ulici Vojvode Stanka Radonjića u Podgorici.

Organizacija KOD je 4. septembra pokrenula inicijativu da se u Podgorici u naredne dve godine posadi 100.000 stabala.

Ona bi zauzimala površinu od oko pet kvadratnih kilometara koliko iznosi, recimo, nepošumljeni deo Veljeg brda ili park šume Dajbabska gora i Malo brdo.

Prve višegodišnje sadnice će biti plaćene uz pomoć donacija članova Organizacije KOD, građanki i građana.

Otvoren je žiro-račun 520-39659-20 (Organizacija KOD – svrha plaćanja ZA 100.000 STABALA) na koji se slivaju sredstva svih zainteresovanih za pomoć u ovoj akciji.

– Svakog ponedeljka će građani biti obaveštavani o statusu akcije, te stanju na računu i uplatama – za prvi korak nam je potrebno 1.000 evra. Novac će se trošiti isključivo za potrebe procesa sadnje stabala – niti jedan cent mimo ove svrhe neće biti utrošen. Nema honorara, nema naknada, svi smo volonteri i sve radimo za dobro zajednice.

Svi građani će imati uvid u kompletnu dokumentaciju o prikupljanju i trošenju novca – potrebno je samo da se to zatraži mejlom preko adrese info@kod.org.me, kazali su iz Organizacije KOD.

Milisav Pajević

U Somboru se uspostavljanja mreža atarskih puteva

19.09.2018

U sklopu akcije uspostavljanja mreže atarskih puteva, prošlog petka je izvršeno omeđavanje atarskog puta br. 3570 i 3588 u K.O. Bački Breg.

Omeđavanju, koje je vršila ovlašćena geodetska kuća, prisustvovali su zaposleni Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine uz poljočuvarsku službu grada Sombora.

Zbog učestalih uzurpacija atarskih puteva koji su u javnoj svojini grada Sombora, lokalna samouprava je u skladu sa Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete, odlučila da stane na put ovoj pojavi i izdala je naloge za omeđavanje uzurpiranih – odoranih atarskih puteva.

Sa ovim aktivnostima se krenulo u novembru mesecu 2017. godine i nakon do sada završenih omeđavanja puteva u Aleksa Šantiću, Riđici, Rastini, Gakovu, Kolutu, Bezdanu, Svetozar Miletiću i Bačkom Bregu, nastaviće se i u svim preostalim katastarskim opštinama sa teritorije Grada Sombora.

Odeljenje za poljoprivredu i zaštitu životne sredine upozorava da će svim licima za koje bude utvrđeno da su odoravala atarski put biti izdati prekršajni nalozi.

Milisav Pajević

Kuće od slame pravi hit u Vojvodini

19.09.2018

Ove godine u Vojvodini se grade kuće od slame – jedna u Žablju i jedna u Senti. Pre toga su se za ovakav vid komfora opredeljivali vlasnici u Irigu, Šapcu, Bačkom Petrovcu, Belom Blatu.

Stanko Kukolj iz Žablja dugo je istraživao načine gradnje, posao na svom placu je počeo pre četiri meseca i nada se da će se do zime useliti.

Ovakvi građevinski radovi su, kaže jeftiniji za trideset odsto od klasičnih.

– Kuća je energetski efikasnija za trećinu od kuća napravljenih od cigle ili blokova. Ipak ću prave uštede osetiti na duži period, posebno kada je reč o grejanju, jer je slama odličan izolator. Kuća od slame je zimi toplija, a leti hladnija pa joj, na primer, ne treba klima-uređaj i to je jedna od ušteda, kaže Stanko Kukolj iz Žablja.

Slama za gradnju mora da bude suva i najbolje je da se pripremi jednu sezonu pre početka radova.

Postoji više načina slaganja slame, a Kukolj je izabrao da popunjava praznine između “kostura” koji je sastavljen od jakih greda.

Objekat se nalazi na betonskom temelju, a unapred mora da se pripreme vodovodna i kanalizaciona mreža, kao i plan za strujne kablove.
– Zidovi se premazuju blatom i plevom, a potom se kreči. Najveći problem za ovakve kuće su glodari i insekti, ali i to se rešava postavljanjem specijalne mreže koja sprečava štetočine da buše blato i slamu. Insekti se “odbijaju” redovnim krečenjem, objašnjava Kukolj.

Oni koji se odluče na ovakav vid gradnje ne treba da strahuju od većeg rizika od požara, jer je zemlja koja se nanosi na zidove ujedno i najbolja zaštita.

Kukolj gradi kuću od 120 kvadratnih metara i za to mu je bilo potrebno 350 bala slame. Poznavaoci ove vrste građevinarstva kažu da u klimi kakva vlada u Srbiji i uz redovno održavanje ovakvi objekti imaju neograničen rok trajanja.

Izvor: RTS/Mile Novaković

Milisav Pajević

Uklonjena divlja deponija na potezu “Japanska” u Trnavi kod Topole

19.09.2018

uklonjena divlja deponija2 — Foto: Opština Topola

Na potezu “Japanska” u Trnavi, neposredno uz glavni put koji vodi ka Kragujevcu, danas je očišćena divlja deponija.

Deponiju je stvorila ljudska ruka i predstavlja očigledan plod nebrige i javašluka.

Nije ovom prilikom samo reč o ružnoj slici koju prljavština i đubre ostavljaju za sobom, a ruži se na taj način opšta slika lepog krajolika i prelepe nam Šumadije.

Upitaju li se namernici koji to čine da li svojim đubretom utiču i na zdravlje ljudi, svojih komšija, svojih najbližih.

– Molim sugrađane koji žive na ovom potezu da ne dozvole da ovde ponovo nastane “ruglo”. Imamo dovoljan broj kontejnera i mesta gde se može odložiti smeće i nema potrebe da se ovakva deponija pravi. Ako se već pozivamo na 21. vek u kome živimo i civilizacijski razvoj koji ga prati, zašto se u duhu i skladu sa tim i ne ponašamo, pita se Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola.

Sledeća divlja deponija koja će se čistiti je na potezu Natalinci-Šume.

Opština Topola poziva građane da ukoliko znaju za neku divlju deponiju na teritoriji opštine o tome obaveste nadležne kako bi se i one uklonile.

Milisav Pajević

Usvojena informacija o cenama naftnih derivata u Federaciji BiH

19.09.2018

Federalna vlada BiH usvojila je informaciju o nastavku aktivnosti Federalnog ministarstva trgovine s ciljem osiguranja ekonomski opravdane visine marže u maloprodajnim cenama naftnih derivata u Federaciji BiH.

Kako je navedeno, ovo ministarstvo je od 27. avgusta do 11. septembra ove godine primilo oko 570 obrazaca za promenu maloprodajne cene goriva od ukupno 683 benzinske pumpe u Federaciji BiH, a promena se odnosila na povećanje cena za 0,05 KM/Iitru za dizel goriva i BMB 95.

Treći redovni sastanak sa distributerima naftnih derivata održan je 4. septembra i na njemu su sagledana aktuelna kretanja na relevantnom tržištu i razlozi poskupljenja.

Učesnici sastanka prvenstveno su se referisali na rast cene barela i kursa dolara. Navedeno je da je barel nafte 28. avgusta na svetskom tržištu koštao 76,21 dolara po kursu od 1,6813 KM, da bi 11. septembra dostigao cenu od 77,37 dolara uz kurs od 1,6903 KM.

Prezentovani su i podaci da je u januaru ove godine cena barela sirove nafte bila 69,05 dolara, kad je litar benzina na benzinskim pumpama bio 1,98 KM uz maržu od 17 posto, da bi cena sirove nafte 6. seprembra bila 77,18 dolara, cena benzina 95 od 2,31 KM, uz maržu od 10,92 posto.

U informaciji je navedeno da su se u periodu nakon 27. avgusta rast cene barela i rast kursa dolara odrazili na visinu rafinerijskih cena derivata. Naime, prema Jedinstvenim carinskim ispravama (JCI), koje Uprava za indirektno oporezivanje BiH sedmično dostavlja ovom ministarstvu, nabavne cene derivata iskazane na ovom carinskom dokumentu su za dizele bile više za oko 0,05 KM, a za BMB 95 oko 0,02 KM po litru.

Prema dostupnim podacima, trenutna veleprodajna cena u skladištu Podlugovi (bez obračunatih troškova prevoza do benzinskih pumpi, maloprodajne marže i bez obračunatog PDV-a), za BMB 95 iznosi 1,7383 KM/litru, a za dizel 1,7865 KM/litru. Prema istim izvorima, veleprodajna cena na dan 6. jun ove godine je iznosila za BMB 95 1,7265 KM/litru, a za dizel 1,7217 KM po litru.

Dakle, došlo je do povećanja veleprodajne cene ovih derivata u iznosu povećanja nabavne cene. Istaknuto je i da je havarija u Luci Ploče jedan od poslednjih eksternih faktora koji je doveo do povećanja cena naftnih derivata.

Navedeno je i da su se zbog toga distributeri opredelili za druge, ali i skuplje alternativne izvore nabavke, što je dovelo do uvećanja nabavne cene za troškove transporta. Transportni troškovi iz Kopra do bosanskohercegovačke granice iznose 0,08 KM/litru, a kod nabavke iz Luke Ploče svega 0,02 KM po litru.

Nakon poskupljenja 27. avgusta, maloprodajne cene na benzinskim pumpama u Federaciji BiH kreću se u rasponu od 2,21 KM do 2,36 KM po litru, dok je prosečna maloprodajna marža za oba derivata ostala ista kao u augustu ove godine (0,23 KM po litru).

Nadležna inspekcija je, po nalogu ovog ministarstva, pojačala nadzor na benzinskim pumpama, s naglaskom na provere da li se istaknuta cena podudara sa onom na pumpnom aparatu i na fiskalnom računu, kao i da li benzinske pumpe ispravno navode maloprodajne cene na i marže na obrascima. Milisav Pajević

Zdravstveni centar Kladovo dobija energetski efikasno ruho

19.09.2018

Dvadeset drugi septembar je za Britance i zubare značajan zato što je na taj dan 1955. godine počela da radi komercijalna televizija u njihovoj zemlji, a prvi plaćeni oglas bila je – reklama za pastu za zube (ironično, Britanci i nisu baš poznati po zdravim zubima).

Za Kladovljane, 22. septembar je ulica u kojoj je smešten novi Dom zdravlja. On je deo kompleksa Zdravstvenog centra Kladovo. Njegovim pacijentima i zaposlenima u budućnosti se smeše ugodniji uslovi boravka i rada.

U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije energetske sanacije, adaptacije i rekonstrukcije objekata ZC Kladovo za potrebe izvođenja radova u navedenim oblastima. Usluge starog i novog Doma zdravlja i Opšte bolnice biće poboljšane, a građani lečeni u energetski efikasnijem okruženju.*

Uspešno realizovanim poslovima u oblasti energetskih tehnologija, CEEFOR ENERGY EFFICIENT SOLUTION nije samo svojim klijentima umanjio troškove, već je smanjio i uticaj štetnih faktora koji izazivaju efekat staklene bašte

Prema opisu iz projektnog zadatka, većina objekata u sklopu ovog zdravstvenog centra nalazi se u lošem stanju, a timu stručnjaka iz beogradskog preduzeća Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR), kom je povereno projektovanje, pripala je obaveza da poboljšaju njihovo stanje.

„Domovi zdravlja širom naše zemlje uglavnom su u kritičnom stanju. Kladovski zdravstveni centar neće biti među njima. Želimo da stvorimo funkcionalniju sredinu za bolničare i atmosferu koja će, i u zdravlju i u bolesti, prijati ljudima. Za postizanje ovog cilja potrebno je bolje izolovati objekte i zameniti stolariju, obloge, podove, pločice, zidove i krovove i mi se nadamo da ćemo ga ostvariti”, izjavila je Marija Vujanac, odgovorna inženjerka za energetsku efikasnost zgrada.

CEEFOR-ov tim čini 20 stručnjaka sa dugogodišnjim radnim iskustvom: od mašinskih, elektro i građevinskih inženjera, preko inženjera tehnologije, arhitekture, saobraćaja i zaštite od požara do ekonomskih i finansijskih stručnjaka, prevodilaca i filologa.

Kompanija je već obezbedila razumniju potrošnju energije mnogim preduzećima, iz kojih nam stižu dobro poznati proizvodi: neki od njih nas okrepljuju na slavama (Knjaz Miloš), čine naš život slađim (Štark i Swisslion-Takovo), a ručak ukusnijim i bogatijim belančevinama (Neoplanta).

Uspešno realizovanom poslovima u oblasti energetskih tehnologija, CEEFOR nije samo umanjio troškove svojih klijenata, već i negativan uticaj štetnih komponenti koje izazivaju efekat staklene bašte, čime se ova kompanija svrstala u red domaće privredne elite koja teži društvenoj odgovornosti.

Osnovno polje delatnosti CEEFOR-a, osim dva očigledna – energetske efikasnosti i održivog razvoja, čine i obnovljivi izvori energije.

* Energetska efikasnost predstavlja zbir isplaniranih i sprovedenih mera čiji je cilj korišćenje minimalne količine neophodne energije ali uz sačuvan nivo udobnosti i stopu proizvodnje

Priredila: Jelena Kozbašić

CEEFOR d.o.o.

Bulevar oslobođenja 103, Beograd

www.ceefor.co.rs

011/ 40 63 160

Dekani četiri beogradska fakulteta i direktor Biološkog instituta složni: Ne za MHE!

19.09.2018

Stara planina, foto Miljana Oljačić — Foto: Miljana Oljačić

Dekani četiri beogradska fakulteta:

Biološkog – prof. dr Željko Tomanović,
Šumarskog – prof. dr Ratko Ristić,
Geografskog – prof. dr Dejan Filipović i
Rudarsko-geološkog – prof. dr Dušan Polomčić

…i direktor Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” dr Pavle Pavlović uputili su 13. septembra 2018. godine otvoreno pismo ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu i gradonačelniku Pirota Vladanu Vasiću u kojem su obrazložili zbog čega se protive gradnji derivacionih mini hidrocentrala s naglaskom na Park prirode Stara planina.

Naučnici su istakli da je “…posebno zabrinjavajuća i neprihvatljiva aktivnost u vezi sa korišćenjem prostora na području Parka prirode ‘Stara planina’ sa jedinstvenim ekosistemima i biološkom raznovrsnošću pastrmskih riba, makroinvertebrata, kao i brojnih drugih grupa biljaka i životinja, koje predstavljaju opšte dobro za lokalno stanovništvo, kao i sve građane naše zemlje. Pored toga, planirana gradnja 58 MHE na području Stare planine ugrožava tradicionalan način života, egzistenciju i mogućnost ostanka preostalog stanovništva staroplaninskih sela, među kojima ima i zaštićenih kulturno-istorijskih celina. Srbija je najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju domicilne površinske vode, a njihov godišnji raspored je među najneujednačenijim u Evropi. Vodno bogatstvo naše zemlje je pod dodatno velikim negativnim uticajima brojnih zarađivača, lošeg gazdovanja, a povrh svega masovna izgradnja MHE preti da malo preostalih dragocenih resursa bude potpuno uništeno.”

Svesni obaveze da se proizvodnja energije na račun fosilnih goriva delimično zameni zelenom energijom iz obnovljivih izvora i činjenice da hidroenergetski objekti obezbeđuju stabilnost elektroenergetskog sistema, svoje “ne” za MHE objasnili su: “MHE su više nego skromni proizvođači energije: ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata (prema postojećem Katastru) bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5% potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bili uništeni najvredniji brdsko-planinski vodotokovi, uz narušavanje predela bio- i geodiverziteta.”

Pismo su zaključili rečima: “Danas postoje mnogo efikasnije, isplativije i… održivije opcije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, energija iz biomase, geotermalna, i dr). Nasuprot tome, alternativa čistoj vodi ne postoji i život bez nje nije moguć. Smatramo da je neophodno zaustaviti sadašnje uništavanje čistih planinskih reka i revidirati ukupnu energetsku politiku, zakonavnu regulativu, planska dokumenta kao i regulacione akte u slučajevima gde su doneti na štetu stanovništva, vodnih resursa i ukupne bio- i georaznovrsnosti ekosistema Republike Srbije.”

Otvoreno pismo možete pročitati na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/wp-content/uploads/2018/09/OTVORENO-PISMO-ministru-zaštite-životne-sredine-Trivanu-i-gradonačelniku-Pirota-Vasiću.pdf.

Jelena Kozbašić

Beograd će podsticati eko mobilnost i upotrebu ekoloških prevoznih sredstava

19.09.2018

U Beogradu održana manifestacija u okviru kampanje „Automobil parkiraj, okolinu sačuvaj“, koju sprovodi Udruženje parkirališta Srbije uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine i Privredne komore Srbije.

Ovom akcijom u prostoru javne garaže “Obilićev venac“, prve garaže sa „park smart“ sertifikatom u Evropi, predstavljeni su principi održivog urbanog transporta, značaj podsticanja razvoja eko mobilnosti u Srbiji, i uloga lokalnih samouprava u unapređenju životne sredine.

U tom smislu, Beograd će biti primer grada u Srbiji sa razvijenim mehanizmima za podsticanje eko mobilnosti, odnosno korišćenje alternativnih, ekoloških prevoznih sredstava, najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Aleksandar Vesić.

On je najavio da će Grad Beograd do kraja godine dobiti tri mala električna autobusa, koji će prevoziti građane i turiste po centru prestonice. To je poklon naftne kompanije NIS. Do Nove godine nabaviće se i električni jednosedi za komunalnu policiju.

– Sledeće godine za potrebe javnog prevoza kupićemo 80 najmodernijih električnih autobusa. Kada ta vozila budu isporučena, ceo centar grada biće pokriven električnim autobusima, trolejbusima i tramvajima. Cilj nam je da u najužem centru grada imamo isključivo vozila koja su na električni pogon, najavio je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd će još jednom odlukom doprineti čuvanju životne sredine jer će od 1. januara 2020. biti zabranjena upotreba plastičnih kesa.

– Ove nedelje Gradsko veće usvojiće predlog da se u svim maloprodajnim objektima ukine upotreba plastičnih kesa. O ovom predlogu 25. septembra diskutovaće Skupština grada. Dajemo rok 15 meseci da se maloprodajni lanci prilagode. Ova odluka je korak dalje od one odluke da se kese naplaćuju dva dinara, objasnio je Vesić, naglasivši da je naplatom kesa za 60 odsto smanjena njihova upotreba.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je da je Grad Beograd perjanica ekološki osvešćenih gradova, a lokalne zajednice nosioci promena u održivosti urbanog razvoja i brige o životnoj sredini.

Čestitajući Parking servisu na sprovedenim akcijama, ministar je naglasio da svaki parking servis ima misiju da svest o životnoj sredini podigne na viši nivo.

– Ministarstvo će podržati ovaj vid aktivnosti koji se tiče načina na koji koristimo vozila. Korišćenje električnih vozila mora da uđe u sve veću upotrebu. Podsećam da u Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 6000 ljudi godišnje umre zbog komplikacija izazvanih respiratornim problemima usled lošeg kvaliteta vazduha. Nemamo drugog puta nego da smanjimo zagađenje iz energetskih kapaciteta, da smanjimo emisiju štetnih gasova iz saobraćaja, a za to postoje brojni načini, istakao je Trivan.

Milisav Pajević

Antić: Ugovor sa kompanijom “Ziđin” sigurna budućnost RTB-a i Bora

19.09.2018

Antić u Pekingu — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić veruje da je potpisivanje ugovora sa kompanijom “Ziđin” najvažniji korak za Bor.

– On definiše dobru, sigurnu budućnost RTB-a, 5.000 zaposlenih, ali i čitave istočne Srbije, uzimajući u obzir značaj RTB-a za taj region Srbije, ali i čitavu industriju zemlje. Očekujemo da zbog investicija od milijardu i 260 miliona dolara RTB plus 200 miliona dolara za rešavanje dugova, RTB značajno poveća svoju proizvodnju – duplira je nakon tri godine, nakon šest je uveća tri do četiri puta, što će imati izuzetan uticaj na naš ukupan rast, BDP, kazao je Antić.

Ministar je rekao da je “Ziđin” dužan da do kraja godine uplati minimum 100 miliona dolara, a oni su se obavezali da će uplatiti 350 miliona dolara i odmah otplatiti sve dugove RTB-a i započeti investicije.

– Prve tri godine očekuje se otvaranje novog rudnika Cerovo, modernizacija i unapređenje proizvodnje u postojećim rudnicima Majdanpek, Krivelj, Borska jama, modernizacija flotacija i, konačno, dodatne investicije u uvećanje kapaciteta topionica i fabrike sumporne kiseline, naveo je Antić.

Ministar očekuje da će ova investicija omogućiti stabilan rast, ali i sigurna radna mesta. Antić ističe da će to doneti značajne prihode i profite RTB-a, što je za Srbiju i sve njene građane izuzetno značajno, jer Srbija ostaje vlasnik 37 odsto u RTB-u, i iz pozicije gde je RTB generisao decenijama ozbiljne gubitke, mi ćemo imati situaciju u kojoj će ta kompanija poslovati sa profitom a 37 odsto tog profita ići će u budžet Srbije.

Razgovaralo se i sa kompanijom China Machinery Engeneering Corporation o dinamici završavanja elektroenergetskog bloka Kostolac.

– Oni su naš dugogodišnji partner. Razvijaju projekat Kostolac, novi blok B-3. Prethodno su radili modernizaciju blokova B-1 i B-2. Napravili smo presek svih tih aktivnosti, konstatovali da je u ovom trenutku važno da se blok B-3, najveći energetski objekat koji se gradi u Srbiji u poslednje tri decenije, snage 350 megavata završi u kvalitetu i roku koji je definisan. Kineska strana se obavezala, dobili smo čvrsto obećanje da će obaviti posao na vreme i da će blok do kraja 2020. biti na mreži, istakao je Antić.

Potpisani su i određeni dokumenti sa kompanijom Power China koja treba da pravi toplodalekovod između Obrenovca i Novog Beograda.

– To je projekat vredan oko 227 miliona dolara. Pre svega se razgovaralo, tokom ovih susreta, o finansijskoj kosntrukciji koja treba da obezbedi početak izgradnje projekta. Imali smo sastanak sa Eksim bankom na tu temu, pri čemu se sa predstavnicima kompanije Power China razgovaralo i o izgradnji obilaznice, jer su partneri sa azerbejdžanskom kompanijom, zaključio je Antić.

Milisav Pajević

Kuba zainteresovana za saradnju sa Srbijom u oblasti zaštite životne sredine

19.09.2018

Goran Trivan i Kubanac — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan razgovarao je juče sa ambasadorom Republike Kube u Beogradu Gustavom Tristom del Todom o mogućnostima saradnje dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

U srdačnom razgovoru je konstantovano da tradicionalno dobri prijateljski odnosi dve zemlje predstavljaju dobru osnovu za saradnju u oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je istakao da je Republika Kuba, nama važna prijateljska zemlja, sa kojom možemo razviti saradnju u zaštiti životne sredine jer je ta oblast od prioritetnog značaja obema zemljama, posebno kada je reč o biodiverzitetu.

– Srbija pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi i važno nam je da očuvamo i održivo koristimo biološku raznovrsnost koja je od nacionalnog značaja kao i da povećamo površinu i broj zaštićenih područja.

Razmena naučnih i stručnih ekoloških znanja može biti dragocena u saradnji dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine i prirode, rekao je Trivan.

Ambasador Gustav Tristo del Todo ukazao je da je Kuba iskreni prijatelj Srbije i da se dobri bilateralni odnosi i potencijali dve zemlje mogu proširiti na saradnju u oblasti zaštite životne sredine za koju je Kuba veoma zainteresovana. Ambasador je uputio poziv ministru Trivanu da poseti Kubu.

Tokom susreta je dogovoreno da se u međusobnoj korespodenciji nadležnih državnih organa i ministarstava pripreme i ugovore okviri saradnje ministarstava zaštite životne sredine Srbije i Kube, memorandum o saradnji dva ministarstva i konkretan plan razmene stručnjaka i studenata koji se bave životnom sredinom.

Ovom prilikom je izražena zahvalnost kubanskoj strani na njihovoj kontinuiranoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Republike Srbije.

Milisav Pajević

Čestice iz zagađenog vazduha otkrivene u placentama trudnica

18.09.2018

Naučnici su otkrili prve dokaze da čestice iz zagađenog vazduha putuju kroz pluća trudnih žena i talože se u placentama.

Već je dobro poznato da zagađen vazduh šteti nerođenim bebama ali sam proces toga kako nastaje oštećenje i dalje nije jasan. Nova studija, u kojoj su učestvovale majke koje žive u Londonu, otkrila je čestice čađi u placentama beba a naučnici pretpostavljaju da su dospele i u organizam beba.

“Ovo je zabrinjavajući problem, postoji velika povezanost sa zagađenim vazduhom i negativnim efektima na bebu,” rekla je Dr Lisa Mijašita, jedna od naučnica koje su učestvovale u studiji.

Niz prethodno obavljenih istraživanja pokazao je da zagađeni vazduh drastično povećava rizik od prevremenog rođenja bebe kao i da je povezan sa manjom težinom novorođenih beba. Ovo potvrđuje da zagađeni vazduh postaje katastrofa za zdravlje ljudi kao i za zdravstvo. Kako su se više bavili temom, istraživači su zaključili da zagađeni vazduh podrazumeva više od „problema za pluća“. Studija iz 2016. godine otkrila je da zagađeni vazduh utiče na smanjenje inteligencije a štetne čestice iz vazduha otkrivene su i u ljudskom mozgu.

U novoj studiji, praćene su trudnoće pet žena koje su nepušači i koje su rodile zdrave bebe. Istraživači su izolovali određene ćelije koje su prva linije odbrane organizma i koje u sebe upijaju štetne čestice i bakterije. Daljim ispitivanjima zaključili su da postoji veliki broj čestica koje su iste poput čestica čađi i smoga koje se lepe za pluća.

Raniji eksperimenti na životinjama su takođe dokazali da štetne čestice iz vazduha nakon udisanja, kroz krvotok dospevaju u placentu.

„I dalje nismo sigurni da li te štetne čestice mogu da dospeju u organizam fetusa, ali svakako, čim završavaju u placenti jasno je da imaju negativan uticaj na fetus“, rekao je član tima.

Istraživanje će biti prezentovano na ovogodišnjem kongresu Evropskog respiratornog društva u Parizu.
Ovo bi trebalo da podigne svest o štetnosti zagađenog vazduha u javnosti i zdravstvenim radnicima . Potrebni su nam bolji zakoni o čistom vazduhu jer su posledice zagađenog vazduha već jasne.

Izvršni direktor Unicefa, Antoni Lejk nedavno je upozorio na opasnosti zagađenja: „Ne samo da polutanti štete razvijanju pluća kod nerođenih beba, već trajno oštećuju njihove mozgove u razvoju i samim tim njihovu budućnost.“

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

U Vrbasu se razgovaralo o primeni Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu

18.09.2018

VRBAS-KONVENT — Foto: Ekološki pokret Vrbasa

Sastanak radne grupe Konventa za Poglavlje 27 – oblast zaštita životne sredine i klimatske promene održan je juče u hotelu u Vrbasu.

Sednica je bila posvećena traženju preporuka za prepreke i izazova koje Srbija ima da primeni ekološko zakonodavstvo, i to naročito sa aspektom na lokalni nivo.

Uvodničar sastanka bio je Sreten Đorđević, jedini specijalizovani advokat za ekološke sporove u Srbiji.

Diskutovalo se o predlogu izmena Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, i predlozima i sugestijama šta bi smo u trenutnoj političkoj, i administrativnoj klimi/kapacitetima mogli učiniti za bolje učešće građana u odlučivanju i za bolje stanje životne sredine i zdravlje građana.

Razgovaralo se o spremnosti i kapacitetu organizacija civilnog društva da većom primenom ekološke regulative, dođu do kvalitetnijih rezultata na terenu. Iskazana je velika potreba za angažovanjem stručnih lica, pre svega pravnih eksperata u odbrani ugroženog javnog interesa u oblasti životne sredine.

Ekološki aktivisti i ugroženi građani po Srbiji mogli su s mnogo većim šansama sprečiti gradnju objekata sa štetnim uticajem, da su znali za postojanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, čija primena omogućava preventivno delovanje u ranoj fazi odlučivanja, i kroz javne uvide, žalbe i predstavke, sprečavanje izdavanja dozvole ili barem vraćanje na prvostepeno odlučivanje, moglo se čuti na Sastanku radne grupe Konventa za Poglavlje 27.

Sastanak radne grupe Konventa za Poglavlje 27 – oblast zaštita životne sredine i klimatske promene organizovali su CEKOR i Ekološki pokret Vrbasa pod podrškom sledećih projekata: „CO-SEED: Civil society acts for environmentally sound socio-economic development“, Nacionalni Konvent o EU, i Program podrške civilnom društvu u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji (CSOnnect) koji implementira REC.

Milisav Pajević

1...1,0261,0271,028...1,670 Page 1,027 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM