Baštovanstvo je oduvek podrazumevalo posedovanje zemlje, a zasađene kulture davale su plod kao rezultat vremena, truda i znanja koje je čovek uložio. Da bi čovek koji živi u gradu mogao da gaji svoje biljke, morao je da ima vikendicu s baštom ili makar parčence zemlje oko svoje kuće, i takođe da izdvoji vreme za savladavanje osnova baštovanstva kao i za radove čiji intenzitet varira u zavisnosti od sezone. Ko to nije imao, mogao je samo čežnjivo da sanjari o mirisnim i svežim plodovima iz sopstvenih zasada.
Razvojem savremenog koncepta urbanog baštovanstva i vertikalnih bašti širom sveta, i stanari iz gradskih sredina dobili su priliku da odgaje začinsko bilje, jagode i čeri paradajz na malim površinama čak uspevajući da primene glavna načela organske proizvodnje koja podrazumevaju da se ne koriste pesticidi, veštačko đubrivo, hemijski tretirano seme i slično.
Nedavno je napravljen još jedan iskorak. Zahvaljujući domaćem timu mladih stručnjaka, urbani baštovan – po definiciji bez zemlje, sada uopšte ne mora da poseduje nikakva znanja o poljoprivredi, ni da brine o vremenskim uslovima, niti da izdvaja dosta vremena za negu svojih biljaka. Dovoljna mu je „Zelena kocka”.
Mlada kompanija „UrbiGo” koju čine Anja Čarapić, Aleksandar Varničić, Predrag Gajić i Milan Trajković napravili su prenosivu pametnu baštu i dali joj ime „Zelena kocka” ili Green Cube. Suočeni sa izazovima intenzivne urbanizacije i prenaseljenosti u gradovima što je dovelo do postepenog nestajanja zelenih površina, ovi mladi ljudi želeli su da pronađu rešenje za novu generaciju koja raste u betonskoj džungli i u životnoj sredini koja je sve više zagađena. Po svemu sudeći, mala bašta predstavlja idealno rešenje za uzgoj začina ili mini povrća tokom cele godine na bilo kom mestu u domu.
Anja Čarapić, inženjer zaštite životne sredine i jedina dama u ovom četvercu inovatora, otkrila nam je da su imali snažan motiv jer je nedostajao proizvod za sve urbane stanovnike koji nemaju dovoljno prostora, vremena ili znanja da bi se upisali u vlasnike sopstvenog kvadrata zelenila i da bi gajili samostalno svoje namirnice.
„Mnogi su pokušavali, vrlo često bezuspešno, da odgaje razne biljke u stanu. Primetili smo da su trošili dosta novca na različita rešenja za urbano baštovanstvo ali ona su bila previše komplikovana, velika ili bučna. Želeli smo da napravimo proizvod koji će uzgajanje znatno olakšati”, kaže Anja. Ako uzmemo u obzir i činjenicu da su danas ljudi mahom zainteresovani, ako ne i zabrinuti, za kvalitet hrane koju kupuju u marketima, nije neobično što su poželeli da gaje svoje biljke i beru sveže namirnice.
ZELENA KOCKA NA DOMAĆIM I MEĐUNARODNIM TAKMIČENJIMA
UrbiGo je sa svojim konceptom mini bašte učestvovao na nekoliko internacionalih start-up takmičenja u Evropi, među kojima se ističe učešće na cenjenom takmičenju SLUSH u Helsinkiju gde su dobili globalnu pažnju. „Zelenu kocku” su takođe predstavili na sajmovima i konferencijama u Srbiji i odnedavno svako ima priliku da rezerviše svoju pametnu bašticu na sajtu www.urbigo.me i da je dobije po promotivnoj ceni onog trenutka kada budu počeli sa masovnom prodajom.
Tim UrbiGo čine: Anja Čarapić, inženjer zaštite životne sredine i generalni direktor. Anja se bavi razvojem biznisa i marketingom. Aleksandar Varničić, softverski inženjer i arhitekta sa više od 10 godina iskustva u razvoju softvera i CTO. Predrag Gajić, softverski i hardverski inženjer. On je „mozak” pametnog sistema baštice. Milan Trajković, inženjer hortikulture i zelenog dizajna, zadužen je za dizajn „Zelene kocke”.
Razmišljajući o tome da većina ljudi u gradu nema čak ni odgovarajuću terasu na kojoj bi mogle da uspeju određene vrste voća i povrća, ova ekipa inovatora shvatila je da je neophodno stvoriti napredno i autonomno baštensko rešenje – biljke moraju da imaju sve što im je potrebno za rast u uslovima koji su donedavno smatrani potpuno neadekvatnim za uzgoj i koji su predstavljali prepreku za bilo koji vid „baštovanstva”.
„Uz ’Zelenu kocku’ vama više nije potrebna terasa, bašta ili mnogo prostora. Baštica ima automatsko osvetljenje i sistem samonavodnjavanja tako da vas ona obaveštava kada je žedna, odnosno kada treba da joj dodate vode (mahom na 3-4 nedelje) ili da joj uključite ili ugasite svetlo ma gde da se vi u tom trenutku nalazite. A sad dolazi glavna prednost. Vi sve to zapravo radite jednim klikom na mobilnom telefonu”, otkriva nam Anja. Preko besplatne aplikacije koju je kompanija UrbiGo razvila, sada je moguće pratiti vitalne parametre biljaka kao što su temperatura, svetlost i nivo vode u bilo kom trenutku i sa bilo kog mesta, što omogućava urbanom baštovanu da za svega 2,5 meseca nabere sveže začine ili plodove minijaturnih povrtarskih kultura. Kako uzgajivač napreduje u svojoj baštovanskoj avanturi, on otključava nove nivoe u aplikaciji, dobija recepte, savete i uči o koristima gajenja brojnih kultura u svojoj baštici.
Mi verujemo u pametne bašte ali i u pametne baštovane
Glavni korisnici „Zelene kocke”, prema Anjinim rečima, prvenstveno su milenijalci, mladi poslovni ljudi od 23 do 36 godina koji imaju užurban stil života a žele da se hrane zdravije. Na listi čekanja za ovaj proizvod nalaze se i kompanije koje žele da ozelene svoj radni prostor i povežu svoje zaposlene sa prirodom. Za „Zelenu kocku” su zainteresovane i porodice sa decom jer roditelji smatraju da je bolje da mladi naraštaj uči o prirodi kroz praktičan rad brinući o biljkama i da kroz ponuđenu aplikaciju sadržajno provode svoje vreme na telefonu umesto da isključivo igraju igrice.
Za gajenje biljaka u mikro bašti nije potrebno nikakvo predznanje niti bilo kakva veština jer aplikacija vodi korisnika kroz proces uzgajanja od trenutka sadnje semena do razvijanja odrasle biljke i obaveštava ga kada je neophodno da nešto preduzme. Anja veruje da će ovaj „gedžet” biti izuzetno zabavan mnogima, jer sa jedne strane, radi se o gajenju kultura na organski, zdrav način, a sa druge, sve se odvija kroz izvestan vid igre.
„Mi smo od potrošača saznali da je ovo za njih naročito vredno jer im dokazuje da su sposobni da bar deo svojih namirnica sami uzgajaju i da pouzdano znaju odakle one dolaze. Osim toga, postoje oni koji su ceo život živeli u kući i imali baštu ali preseljenjem u grad životni stil se promenio, pa ih ovaj vid gajenja biljaka povezuje sa domom i poreklom. Ipak, mislim da je najbitnije što ljudi ne vide u ovome samo biljke, već vrednost koje potiče od saznanja da mogu svojim rukama da stvaraju život gajeći svoje namirnice”, kaže Anja ističući da će ova industrija biti sve više zastupljena budući da ostajemo bez dostupnih obradivih površina dok broj stanovnika raste. Čitav svet će morati da se prilagodi ovim promenama i da nauči kako da gaji voće i povrće u svom okruženju na zdrav i održiv način. Upravo u tome može značajno pomoći dostupna tehnologija.
Naša misija je da svaki stan u gradu ima svoju pametnu bašticu i kvadrat zelenila
Kad smo pitali Anju kako tim UrbiGo doživljava svoju ulogu u ozelenjavanju i oplemenjivanju životnog prostora, rekla nam je da su oni zapravo borci za bolju budućnost i pametnije gradove, a za razliku od konkurencije, oni su integrisali edukaciju u sam proizvod tako što su osmislili aplikaciju koja mlade i starije korisnike na zanimljiv način usmerava ka povratku prirodi. „Kako ćemo živeti zavisi isključivo od nas samih i inicijativa koje pokrećemo. Drago nam je da i Srbija prepoznaje potencijal ovih inicijativa i proizvoda poput naše ’’Zelene kocke”, dodaje Anja.
Anja, Aleksandar, Predrag i Milan imali su istu viziju. Iako su različite struke, od ekologije do programiranja, to ih nije omelo da se drže svoje vizije, već su svoja znanja spojili ujedno se trudeći da ne zagovaraju tvrdoglavo svoje početne ideje. Prvi koncept mikro bašte menjali su u skladu sa tržištem i potrošačima. Iako niko od njih nije baštovan u tradicionalnom smislu reči, Anja kaže da svako od nas jeste urbani baštovan na neki način. „Nije važno da li ćemo ovaj ’zeleni’ trend posmatrati kao modu ili manifestaciju suštinske potrebe čoveka da bude okružen prirodom. Važno je da je gajenje biljaka korisno za nas, ali i neophodno, jer smo prinuđeni da se borimo sa brojnim ekološkim problemima u neposrednom okruženju”, navodi Anja i naglašava da nam tehnologija može pomoći u kreiranju inovativnih rešenja i prilagođavanju promenama u prirodi koje su već nastupile kao i onima koje nas očekuju u budućnosti.
Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 42. do 45. stranice.
Priredila: Tamara Zjačić
